SMANJENJE BROJA ZAPOSLENIH KAO USLOV ZA OSTVARIVANJE PRAVA NA FISKALNE POGODNOSTI I DIREKTNA DAVANJA PRIVREDNIM SUBJEKTIMA

Na osnovu člana 200. stav 6. Ustava Republike Srbije, Vlada je, uz supotpis predsednika Republike, donela Uredbu o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19 ("Sl. glasnik RS", br. 54/2020 - dalje: Uredba). Uredba je objavljena 10.04.2020. godine, a istog dana je i stupila na snagu. 

Predmet uređivanja Uredbom jesu fiskalne pogodnosti i direktna davanja iz budžeta Republike Srbije privrednim subjektima u privatnom sektoru u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19, PDV tretman prometa dobara i usluga bez naknade za zdravstvene svrhe, kao i isplata jednokratne novčane pomoći svim punoletnim građanima Republike Srbije iz budžeta.

Kako veliki broj privrednih subjekata ima probleme sa poslovanjem zbog situacije sa epidemijom bolesti COVID-19, Uredba daje pravni okvir ekonomske pomoći koju država daje privrednim subjektima, odnosno propisuje koja lica i pod kojim uslovima mogu da ostvare pravo na fiskalne pogodnosti i direktna davanja, sadržinu i način primene predmetnih pogodnosti, gubitak prava na ove pogodnosti i posledice gubitka prava, kao i kaznene odredbe.

Broj zaposlenih kod privrednog subjekta, je dobio posebnu pažnju odredbama Uredbe, imajući u vidu da se javlja i kao jedan od uslova za ostvarivanje prava, ali i kao raskidni uslov koji može dovesti do gubitka prava sa svim posledicama koje takav gubitak prava podrazumeva.

Privredni subjekti u privatnom sektoru, osnovani i registrovani kod nadležnog organa i organizacije pre 15.3.2020. godine, mogu da koriste fiskalne pogodnosti i direktna davanja propisana Uredbom ukoliko ispunjavaju i poslednji uslov propisan članom 3. Uredbe, odnosno da privredni subjekt na dan 10.4.2020. godine nije smanjivao broj zaposlenih lica za više od 10% u odnosu na broj zaposlenih koji je imao 15.3. 2020. godine, s tim što se u ovaj broj ne računaju zaposleni koji su sa privrednim subjektom zaključili ugovor o radu na određeno vreme pre 15.3.2020. godine, a kojima je period na koji su zaključili ugovor o radu istekao u periodu od 15.3.2020. godine do 10.4.2020. godine.

Iz formulacije člana 3. Uredbe "da počev od 15. marta 2020. godine pa do dana stupanja na snagu ove uredbe nisu smanjivali broj zaposlenih za više od 10%" proizlazi da se prati broj zaposlenih u navedenom periodu, te da svaka fluktuacija zaposlenih u kojoj u jednom trenutku poslodavac ima manji broj zaposlenih preko dozvoljenog procenta može dovesti do neostvarivanja prava na pomoć. Međutim, mišljenja smo da nije cilj destimulisati poslodavce koji su otpustili zaposlene ili na drugi način smanjili broj zaposlenih, pa su svoj propust ispravili i vratili ih na rad, te da će se proveravati samo broj zaposlenih na dan stupanja Uredbe u odnosu na broj zaposlenih na dan proglašenja vanrednog stanja.

Dakle, privredni subjekat koji aplicira za ostvarivanje pogodnosti i koji ispunjava druge uslove propisane članom 3. Uredbe, treba da proveri broj zaposlenih (svih lica koja su zaključila ugovor o radu sa poslodavcem; radno angažovana lica po ugovorima za rad van radnog odnosa ne smatraju se zaposlenima i privredni subjekat za njih ne može ostvarivati pogodnosti) sa stanjem na dan 15.03.2020. godine (kada je i proglašeno vanredno stanje) i taj broj u odnosu na broj zaposlenih koje privredni subjekat-poslodavac ima na dan stupanja na snagu Uredbe 10.04.2020. godine ne može biti više od 10% smanjenu odnosu na broj zaposlenih utvrđen na dan 15.03.2020. godine.

Naglašavamo da se zaposleni na određeno vreme koji su ugovor zaključili pre 15.3.2020. godine, a čiji je radni odnos prestao istekom roka na koji je zasnovan u periodu od 15.3.2020. do 10.4.2020. godine ne smatra se smanjenjem broja zaposlenih u smislu odredbi ove Uredbe, te se ni ne uračunava.

Ovako definisan uslov sagledava samo objektivne okolnosti u smislu broja zaposlenih na dan stupanja na snagu Uredbe (10. april) u odnosu na broj zaposlenih na dan proglašenja vanrednog stanja (15. mart) nije smanjen za više od 10%. Irelevantan je osnov prestanka radnog odnosa zaposlenog, jer će svakako bilo koji način prestanka dovesti do odjave sa osiguranja a samim tim i manji broj zaposlenih.

Broj zaposlenih je relevantan i kao raskidni uslov. Naime, odredbom člana 12. Uredbe propisano je da privredni subjekat gubi pravo na korišćenje pogodnosti ukoliko je u periodu od 15.3.2020. godine do 31.10.2020. godine smanjio broj zaposlenih za više od 10%.

Privredni subjekti koji su se opredelili za korišćenje ovih pogodnosti, treba da na kraju svakog meseca korišćenja ovih pogodnosti, pa sve do isteka tri meseca od poslednje primljene uplate na ime direktnih davanja (ako je poslednja isplata u junu onda do 30.09.2020. godine, odnosno ukoliko je poslednja isplata u julu do 31.10.2020. godine), vode računa o broju zaposlenih na poslednji dan tog meseca u odnosu na broj zaposlenih koji su imali 15. marta 2020. godine.

U broj zaposlenih se računa ukupan broj lica u radnom odnosu (ugovor na neodređeno ili određeno vreme, sa punim ili nepunim radnim vremenom), s tim što se u ovaj broj ne računaju jedino zaposleni na određeno vreme koji su ugovor o radu zaključili pre 15.03.2020. godine), a kojima ugovor ističe u periodu između 15. marta 2020. godine i dana u kojem ističe tri meseca od poslednjeg direktnog davanja.

Posledice gubitka prava na korišćenje pogodnosti propisane su stavom 3. ovog člana Uredbe. Naime, prema toj odredbi Uredbe, privredni subjekti koji izgube pravo na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja propisanih ovom uredbom dužni su da:

1. plate sve obaveze za koje im je odobreno odlaganje plaćanja zajedno sa pripadajućom kamatom obračunatom po stopi po kojoj se vrši obračun kamate za kašnjenje u isplati poreskih obaveza koja se računa počev od dana kada su navedene obaveze dospele za plaćanje u skladu sa zakonima kojim se uređuje plaćanje odgovarajuće obaveze, najkasnije u roku od pet dana od dana prestanka prava na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja, ali i da

2. izvrše povraćaj direktnih davanja sa kamatom obračunatom po stopi po kojoj se vrši obračun kamate za kašnjenje u isplati poreskih obaveza počev od dana kada su im isplaćena pojedinačna direktna davanja, najkasnije u roku od pet dana od dana prestanka prava na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja.

Sporne situacije kod "smanjenja broja zaposlenih"

Kada je uslov da ne dođe do "smanjenja broja zaposlenih" sporno je najpre što je dozvoljeno smanjenje izraženo u procentima. 10% kao "dozvoljeni" procenat smanjenja nije isto za poslodavca koji ima do 10 zaposlenih, odnosno kod poslodavaca koji imaju daleko veći broj zaposlenih.

Poslodavac koji se na primer bavi ugostiteljstvom i koji je prekinuo rad to jest nije organizovao "prodaju putem šaltera", pa je od troje zaposlenih jedan zaposleni dao otkaz i otišao kod drugog poslodavca - ugostitelja koji radi na prethodno naveden način, te je ovaj zaposleni sebi obezbedio povoljnije uslove, ali prethodni poslodavac je sada već na oko 30% smanjio broj zaposlenih i neće imati pravo na pomoć za preostala dva zaposlena, osim ako ne dovede sebe u apsurdnu situaciju i zaposli novo lice da bi održao broj zaposlenih iako je rad prekinuo i delatnost ne obavlja.

Dalje, kao sporno pitanje se nameće što (osim zaposlenih na određeno vreme koji su ugovor zaključili pre proglašenog vanrednog stanja) Uredba ne pravi razliku na koji je način "smanjen" broj zaposlenih.

Jezičkim tumačenjem, dolazimo do zaključka da bilo kakvo smanjivanje broja zaposlenih dovodi do nemogućnosti ostvarivanja prava iz Uredbe. Međutim, ratio legis ove norme je bio da se spreči povećanje stope nezaposlenosti, a ne dovodi i svaki prestanak radnog odnosa do rasta stope nezaposlenosti. Naime u nekoliko slučajeva prestanka radnog odnosa, utvrđenih odredbama Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje - dalje: Zakon) sam prestanak radnog odnosa neće dovesti do činjenice da neko lice dobije status nezaposlenog.

To su slučajevi:

• Shodno članu 175. Zakona kada zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drukčije ne sporazumeju (dakle u slučaju da zaposleni ispunjava uslove za odlazak u penziju a nema sporazuma da se radni odnos produži), smrću zaposlenog

• Shodno članu 176. Zakona kada zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca ako je na način propisan zakonom utvrđeno da je kod zaposlenog došlo do gubitka radne sposobnosti - danom dostavljanja pravnosnažnog rešenja o utvrđivanju gubitka radne sposobnosti, ili ako zbog izdržavanja kazne zatvora mora da bude odsutan sa rada u trajanju dužem od šest meseci - danom stupanja na izdržavanje kazne, ako je zaposlenom izrečena mera bezbednosti, vaspitna ili zaštitna mera u trajanju dužem od šest meseci i zbog toga mora da bude odsutan sa rada - danom početka primenjivanja te mere

• Shodno odredbama čl. 147-151. Zakona, kada u slučaju statusne promene, odnosno promene poslodavca, u skladu sa zakonom, poslodavac sledbenik preuzima od poslodavca prethodnika opšti akt i sve ugovore o radu koji važe na dan promene poslodavca. Ovo je situacija gde će kod poslodavca prethodnika doći do promene u broju zaposlenih, on će svoje zaposlene odjaviti sa osiguranja, ali njihov radni odnos pod istim uslovima nastavlja se kod poslodavca sledbenika.

Sporno je i kod radnog odnosa na određeno vreme kod zaposlenih koji su ugovor o radu zaključili 15.03.2020. godine i kasnije. Naime, kada je u pitanju radni odnos na određeno vreme, ugovor o radu mora da sadrži osnov zaključenja radnog odnosa na određeno vreme i trajanje samog radnog odnosa. Ukoliko je poslodavac koji ima petoro zaposlenih ukupno, a među njima su i lica sa kojima je 15. marta i kasnije zaključio ugovor o radu na određeno usled objektivnih okolnosti (član 37. stav 1. Zakona) na period od mesec dana ili na primer radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog (član 37. stav 4. tačka 1) Zakona) a taj zaposleni se vrati na rad 15. aprila te prestane osnov angažovanja zaposlenog na zameni, ili radni odnos istekne usled roka na koji je zasnovan, taj poslodavac će izgubiti pravo na pogodnosti shodno članu 12. Uredbe, jer se ovi zaposleni uračunavaju u broj zaposlenih 15.3.2020. a već na dan 30.4.2020. ovaj poslodavac ima samo tri zaposlena. Dakle, bez obzira što je prestao osnov angažovanja ovih lica - prestala je potreba zbog koje su angažovani, istekao je rok na koji je ugovor zaključen, vratio se privremeno odsutni zaposleni, poslodavac bi sa ciljem održavanja prava na pogodnosti morao da zaposli ta ili druga lica i to sa trajanjem do isteka tri meseca od dana poslednje uplate.

Umesto zaključka

Kako je prethodno navedeno, privredni subjekat mora voditi sve vreme računa o broju zaposlenih kako bi samo pravo ostvario, ali i održao. Uslov broja zaposlenih se prema odredbama Uredbe vezuje za određene datume, te omogućuje pregled relevantnih datuma:

1. Broj zaposlenih na 15.3.2020. godine čine svi zaposleni kod poslodavca koji su zaključili ugovor o radu na neodređeno vreme, sa nepunim i punim radnim vremenom, ali i zaposleni koji su radni odnos na određeno zaključili 15.marta i kasnije.

2. Privredni subjekat je ostvario pravo na korišćenje, ako pored ispunjenosti drugih uslova, na dan 10.4.2020. godine nije smanjio broj zaposlenih za više od 10% u odnosu na broj zaposlenih iz tačke 1.

3. Privredni subjekat, kako bi održao pravo na korišćenje pogodnosti mora održati broj zaposlenih, tako da broj zaposlenih nije smanjen za više od 10% u odnosu na tačku 1. i to poređenjem sa brojem zaposlenih na dan:

- 30.4.2020. godine

- 31.5.2020. godine

- 30.6.2020. godine

- 31.7.2020. godine

- 31.8.2020. godine

- 30.9.2020. godine

- 31.10.2020. godine

Zaposleni koji su sa privrednim subjektom u privatnom sektoru zaključili ugovor o radu na određeno vreme pre 15.3.2020. godine za period koji se završava u periodu od 15.3.2020. godine do isteka roka od tri meseca od poslednje isplate direktnih davanja ne uračunava se u broj zaposlenih.

Podsećamo da se ispunjenost uslova za gubitak prava na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja propisanih ovom uredbom može kontrolisati i nakon 31.10.2020. godine u rokovima za zastarelost prava na utvrđivanje i naplatu poreza i sporednih poreskih davanja propisnim zakonom kojim se uređuju poreski postupak i poreska administracija.