TUMAČENJE POJMA "JAVNOG MESTA" U SMISLU ZABRANE OKUPLJANJA U VREME VANREDNOG STANJA

Pitanje:

• Da li javno akcionarsko društvo može da održi skupštinu akcionara u sedištu društva u skladu sa članom 332. Zakona o privrednim društvima, imajući u vidu Naredbu o zabrani okupljanja u Republici Srbiji na javnim mestima u zatvorenom prostoru s obzirom da sedište društva nije javno mesto već poslovna prostorija društva? Ukoliko može, koliko lica bi moglo prisustvovati sednici?

Odgovor:

Prilikom tumačenja propisa donetih za vreme vanrednog stanja treba imati u vidu da su njihove odredbe relativno kratke i da se ovi propisi donose po postupku koji je brz i ne uključuje i mogućnost rasprave u javnosti i slične aktivnosti koje bi omogućile da se tekst poboljša i otklone moguće nejasnoće ili nepreciznosti. Zbog toga u njihovom tumačenju neće biti dominantan jezički metod, već ciljni, imajući u vidu svrhu koja se želi postići propisom i prirodu rizika radi čijeg umanjenja je propis donet.

Konkretno, kada je reč o Naredbi o zabrani okupljanja u Republici Srbiji na javnim mestima u zatvorenom prostoru ("Sl. glasnik RS", br. 39/2020 - dalje: Naredba) i sama Naredba u tački 1. navodi da se naredba donosi radi sprečavanja širenja zarazne bolesti COVID-19. U skladu sa tim ciljem treba i tumačiti norme Naredbe.

Prvo, kada je reč o javnim mestima, kategoriju "javnih mesta" ne treba razumeti u smislu svojinskog oblika (javna svojina, privatna svojina). Pojam "javno mesto" i inače ne mora imati veze sa oblikom svojine. Na primer, jedan tržni centar može biti u potpunosti u privatnoj svojini, ali je on javno mesto jer je dostupno svakom licu - svako može slobodno da uđe i boravi (ne vrši se kontrola ulaska, ne traži se dozvola za ulazak i slično - govorimo ovde o redovnom režimu, ne o današnjem). Drugo, treba imati u vidu da ni aktuelni virus ne pravi razlike po svojinskom ključu i da se na isti način prenosi u prostorima u privatnoj i u prostorima u javnoj svojini. Zbog toga i Naredba već u prvoj rečenici upućuje na cilj, odnosno da je treba tumačiti u skladu sa ciljem, a ne striktno jezički. Procenjeno je da okupljanje lica preko određenog broja u zatvorenom prostoru predstavlja visok rizik koji zaslužuje zabranu okupljanja. Konkretno, kada je reč o broju lica, Naredba predviđa zabranu za više od pet lica. Ipak, govori se o javnim mestima, a nije jednostavno pomenut "zatvoreni prostor". Čini se da se imalo u vidu to da u nekim zatvorenim prostorima (npr. u kući) može da redovno živi i više od pet lica (porodica). Kako su ta lica i inače u kontaktu, nema svrhe propisivati zabranu njihovog okupljanja u okviru porodice, a takvo propisivanje bi moralo da znači i njihovo razdvajanje, što takođe nema svrhe. Zbog toga, sintagmu "okupljanje na javnim mestima u zatvorenom prostoru" u smislu Naredbe treba razumeti kao svako okupljanje koje se organizuje u nekom zatvorenom prostoru u svrhu koja nije redovan oblik življenja ili rada već vanredna ili periodična aktivnost.

Treće, za tumačenje odredaba Naredbe, treba imati u vidu i odredbe koje u drugom stavu tačke 1. sadrže određena preciziranja. U tom stavu predviđaju se izuzeci od pravila iz prvog stava, a izuzeci se odnose ne samo na javna mesta u zatvorenim prostorima, već i na službene prostorije. Formulacija stava 2. implicira kao da je zabrana u stavu 1. izrečena i u odnosu na službene prostorije, iako nije, jer se od primene izuzimaju i službene prostorije mada se u zabrani iz stava 1. ne pominju i službene prostorije. To pokazuje ono što je već pomenuto, da propis nije pisan zadovoljavajuće u pravno-tehničkom smislu. Međutim, ovde treba imati u vidu da eventualno iskorišćavanje pravnih praznina i nejasnoća u propisima u ovoj situaciji ne nosi samo rizik od pravnih posledica (sankcija), već i rizika od oboljevanja, te propise iz ove serije treba tumačiti u svetlu smanjenja rizika oboljevanja, a ne samo rizika od odgovornosti zbog nepoštovanja propisa. Nema nikakve dileme da okupljanje većeg broja lica u zatvorenom prostoru, bez obzira na mere zaštite, stvara povećan rizik oboljevanja, a to je upravo ono što se ne želi.

Kada je reč o brojevima, Naredba zabranjuje okupljanja više od pet lica. U stavu 2. tačke 1. Naredbe naveden je izuzetak koji dozvoljava okupljanje više od pet lica, ali za to moraju kumulativno biti ispunjeni propisani uslovi:

Da okupljanje organizuje nadležni državni organ, organ autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave. Time se isključuje mogućnost da okupljanje organizuje javno akcionarsko društvo ili neko drugo pravno ili fizičko lice.

Da se okupljanje preduzima u cilju nesmetanog rada i preduzimanja mera usmerenih na sprečavanje širenja zarazne bolesti COVID-19. Ovde treba obratiti pažnju da i ovaj kriterijum sadrži kumulativno postavljene uslove. Nije data alternativa sa "ili", već je postavljen uslov sa "i". Dakle, okupljanje mora imati cilj - i nesmetani rad, i preduzimanje mera radi sprečavanja širenja bolesti. Time se isključuje mogućnost da navedeni organi okupljaju veći broj lica radi omogućavanja svog nesmetanog rada, ako taj rad nije u svrhu sprečavanja širenja bolesti COVID-19.

Da su primenjene sve preventivne mere koje određuje struka kako u pripremi okupljanja, tako i za vreme okupljanja (dezinfekcija, sanitarno-tehnički, higijenski uslovi). Same mere ne propisuje Naredba, a reč je o merama koje određuje struka i koje mogu biti različite, zavisno od mesta, vremena i svrhe okupljanja.

Ipak, to ne mora da znači da je skupštinu nemoguće održati kombinacijom različitih sredstava. To bi značilo da samoj sednici ne prisustvuje više od pet lica ukupno (uključujući zapisničara i druga lica). Moguće je da akcionari daju punomoćje tako što će više akcionara ovlastiti jedno lice koje će glasati po njihovim instrukcijama. Osim toga, moguće je da jedan broj akcionara glasa i pisano, a možda i da jedan broj akcionara učestvuje u radu sednice preko savremenih sredstava komunikacije (odgovarajuće platforme za komunikaciju). Sve su to, razume se, poznate opcije a ovde se samo pominju kao podsećanje.