1. Poslodavac ima zaposlene koji su zasnovali radni odnos pre 15.3.2020. (na dan 1.12.2019.) ali su od tada produžavali ugovore na mesec dana bez prekida, i poslednji važeći ugovor je na period od 15.4.2020. do 30.6.2020. godine. Ako poslodavac ne produži ugovor i istek bude na dan 30.6.2020. godine, da li to spada u smanjenje broja zaposlenih od 10% u slučaju korišćenja fiskalnih pogodnosti?

Odgovor:

U skladu sa članom 12. st. 1. i 2. Uredbe o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19 ("Sl. glasnik RS", br. 54/2020 i 60/2020 - dalje: Uredba), privredni subjekat u privatnom sektoru gubi pravo na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja propisanih ovom uredbom ukoliko u periodu od 15. marta 2020. godine pa do isteka roka od tri meseca od poslednje isplate direktnih davanja iz čl. 9. i 10. ove uredbe, smanji broj zaposlenih za više od 10% ne računajući zaposlene koji su sa privrednim subjektom u privatnom sektoru zaključili ugovor o radu na određeno vreme PRE 15. MARTA 2020. godine za period koji se završava u periodu od 15. marta 2020. godine do isteka roka od tri meseca od poslednje isplate direktnih davanja iz čl. 9. i 10. ove uredbe.

Ispunjenost uslova za gubitak prava na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja propisanih ovom uredbom proverava se svakog poslednjeg dana u mesecu počev od meseca aprila 2020. godine zaključno sa 31. oktobrom 2020. godine, s tim da se ispunjenost uslova za gubitak prava na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja propisanih ovom uredbom može kontrolisati i nakon 31. oktobra 2020. godine u rokovima za zastarelost prava na utvrđivanje i naplatu poreza i sporednih poreskih davanja propisnim zakonom kojim se uređuju poreski postupak i poreska administracija.

Dakle, ako je novi ugovor o radu na određeno vreme zaključen 15.4.2020. godine, kada zaposlenom taj ugovor istekne (30.6.2020.), predmetni zaposleni će se uračunavati u procenat broja za koji je poslodavac smanjio broj zaposlenih, budući da je ugovor zaključen nakon 15.3.2020. godine.

2. Ako privredno društvo još uvek nije podnelo PPP PD prijavu zarada za mart, da li to može da učini do kraja aprila i da pritom NE koristi olakšice države, a da PPP PD za april podnese do 30.4.2020. sa datumom plaćanja 4.1.2021. i da od aprila koristi olakšice? Jasno je da se olakšice mogu koristiti i od aprila, ali to je za one privredne subjekte koji su isplatili zarade za mart do 10.4.2020. godine, a obveznika interesuje da li to mogu učiniti i oni koji nisu predali martovsku prijavu, i da pritom za mart predaju i plate pun iznos PID a da od aprila kortiste olakšice?

Odgovor:

U skladu sa članom 2. tačka 2) alineja prva Uredbe, fiskalne pogodnosti - odlaganje dospelosti za plaćanje određenih javnih prihoda koji u skladu sa odgovarajućim poreskim zakonima dospevaju za plaćanje u periodu od 1. aprila do 30. juna 2020. godine, a izuzetno do 31. jula 2020. godine za porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje koji se plaćaju na zaradu za mesec jun 2020. godine isplaćenu u skladu sa propisima kojima se uređuje rad, i odlaganje njihovog plaćanja, i to poreza na dohodak građana na zarade i naknade zarada (dalje: porez) i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje (dalje: doprinosi) na zarade i naknade zarada, kao i poreza i doprinosa na ličnu zaradu preduzetnika i preduzetnika poljoprivrednika, za mesec mart, april i maj 2020. godine, odnosno po izboru poreskog obveznika za mesec april, maj i jun 2020. godine za one poreske obveznike koji su isplate zarada i naknada zarade, kao i lične zarade preduzetnika i preduzetnika poljoprivrednika za mesec mart 2020. godine delimično ili u celosti izvršili do dana stupanja na snagu ove uredbe.

Dakle, iz navedene odredbe proizlazi da privredni subjekti koji su isplatili zaradu ili deo zarade za mart do 10.4.2020. godine (dan stupanja na snagu Uredbe), pogodnosti koriste za period april, maj, jun.

Sa druge strane, norma nije dovoljno precizna, tj. ne odgovara jasno na pitanje da li obveznici koji nisu isplatili zaradu ili deo zarade do 10.4.2020. godine mogu da biraju da li će pogodnosti da koriste za mart, april i maj, ili za april, maj, jun.

Prema našem mišljenju, a imajući u vidu cilj predmetne norme, smatramo da ovi obveznici mogu da biraju period za koji će koristiti odlaganje dospelosti poreza i doprinosa. Dakle, prema našem shvatanju obveznik koji još nije podneo poresku prijavu za mart, može tu prijavu da podnese bez prihvatanja mera, a da do kraja aprila podnese i poresku prijavu za aprilsku zaradu u kojoj će kao datum plaćanja navesti 4.1.2021. godine i na taj način koristiti pogodnosti za obračunske periode april, maj i jun.

Napominjemo da, zbog nedorečenosti norme, ne isključujemo mogućnost i drugačijih tumačenja. S tim u vezi, ako predmetni subjekt želi da isključi svaki mogući rizik vezan za korišćenje prava iz Uredbe, savetujemo da se već u poreskoj prijavi za mart opredeli za korišćenje pogodnosti.

3. Malo pravno lice na dan 15.3.2020. godine ima 8 zaposlenih, a od toga je jedno zaposleno lice penzioner koji radi 50% radnog vremena. Dana 8.4.2020. pravno lice je zaposlilo i dva nova radnika na određeno vreme u trajanju od dva meseca. Da li pravno lice može da primeni pogodnosti iz Uredbe (s obzirom da radni odnos licima na određeno vreme prestaje u junu) ili treba da produži radni odnos za ova dva radnika do 31.10.2020?

Odgovor:

Prvo, napominjemo da se u broj zaposlenih na dan 15.3.2020. godine, uračunavaju i zaposleni sa nepunim radnim vremenom. Dakle, kako smo razumeli, privredni subjekt ima osam zaposlenih lica na dan 15.3.2020. godine. Dana 8.4.2020. godine zaključuje ugovor o radu na određeno vreme sa dva nova lica (tako da je u tom momentu imao 10 zaposlenih), kojima ističe ugovor u junu mesecu.

S tim u vezi, u skladu sa članom 12. st. 1.i 2. Uredbe, privredni subjekat u privatnom sektoru gubi pravo na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja propisanih ovom uredbom ukoliko u periodu od 15. marta 2020. godine pa do isteka roka od tri meseca od poslednje isplate direktnih davanja iz čl. 9. i 10. ove uredbe, smanji broj zaposlenih za više od 10% ne računajući zaposlene koji su sa privrednim subjektom u privatnom sektoru zaključili ugovor o radu na određeno vreme pre 15. marta 2020. godine za period koji se završava u periodu od 15. marta 2020. godine do isteka roka od tri meseca od poslednje isplate direktnih davanja iz čl. 9. i 10. ove uredbe.

Ispunjenost uslova za gubitak prava na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja propisanih ovom uredbom proverava se svakog poslednjeg dana u mesecu počev od meseca aprila 2020. godine zaključno sa 31. oktobrom 2020. godine, s tim da se ispunjenost uslova za gubitak prava na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja propisanih ovom uredbom može kontrolisati i nakon 31. oktobra 2020. godine u rokovima za zastarelost prava na utvrđivanje i naplatu poreza i sporednih poreskih davanja propisnim zakonom kojim se uređuju poreski postupak i poreska administracija.

Dakle, privredni subjekt treba da na svaki poslednji dan u mesecu (počev od aprila do oktobra) poredi broj zaposlenih na taj dan u odnosu na broj zaposlenih koji je imao na dan 15. marta 2020. godine.

Takođe, budući da je ugovor sa predmetna dva lica zaključen nakon 15. marta 2020. godine, ta lica se uračunavaju u procenat smanjenja broja zaposlenih.

Prema tome, ako tim licima istekne ugovor o radu tokom juna meseca, a pod pretpostavkom da ostala lica ostanu u radnom odnosu, privredni subjekt će na poslednji dan juna imati osam zaposlenih. S tim u vezi, privredni subjekt, u ovom slučaju, neće izgubiti pravo na pogodnosti iz Uredbe, budući da na poslednji dan juna ima isti broj zaposlenih koji je imao na dan 15.3.2020. godine.

4. Da li privredni subjekt može svojim zaposlenima da odobri zajam za vreme trajanja vanrednog stanja koji bi zaposleni vratili posle prestanka vanrednog stanja obustavom od zarade, u smislu ostvarivanja prava iz Uredbe o fiskalnim pogodnostima?

Odgovor:

Zajmovi koje privredni subjekt odobrava svojim zaposlenima, ili drugim licima, ne predstavljaju smetnju za korišćenje pogodnosti iz Uredbe. Drugim rečima, ova činjenica ne predstavlja osnov za gubitak prava iz Uredbe.

5. Preduzetnik koji isplaćuje ličnu zaradu ima zaposlenog kome je ugovor o radu istekao 31.3.2020. godine i koji je produžen na još dva meseca. Da li preduzetnik mora da produžava ugovor o radu na određeno za ovog zaposlenog do 31.10.2020. da bi ostvario prava iz Uredbe?

Odgovor:

Ako smo dobro razumeli, privredni subjekt (preduzetnik) imao je jednog zaposlenog na određeno vreme na dan 15.3.2020. godine. Tom zaposlenom je istekao ugovor o radu 31.3.2020. godine (što znači da se po tom osnovu nije smanjio broj zaposlenih u odnosu na 15.3.2020. godinu). Međutim, preduzetnik je sa tim licem zaključio opet ugovor o radu na određeno vreme za još dva meseca. S tim u vezi, postavlja se pitanje, kada ovom zaposlenom istekne ugovor o radu (npr. krajem maja) da li će se po tom osnovu smatrati i da je privredni subjekt smanjio broj zaposlenih za više od 10%.

Podsećamo da se samo istek ugovora o radu koji je zaključen pre 15. marta 2020. godine ne uračunava u procenat smanjenja broja zaposlenih, što znači da bi se istekom ovog novog ugovora smatralo da je došlo do smanjenja broja zaposlenih.

Dakle, ako bi, na primer, predmetni ugovor istekao 30. maja, a preduzetnik ne produži ugovor sa tim licem ili ne zaposli drugo lice, na dan 31. maja preduzetnik ne bi imao nijednog zaposlenog, što je smanjenje za više od 10% u odnosu na broj koji je imao na dan 15. marta 2020. godine. Dakle, u ovom slučaju bi preduzetnik izgubio pravo na pogodnosti, u skladu sa članom 12. Uredbe.

6. Da li privredni subjekt ima pravo da nastavi sa redovnim plaćanjem poreza i doprinosa na zarade i akontacije poreza na dobit, a da ne izgubi pravo na direktna davanja vezana za zarade zaposlenih? Da li postoji neko službeno mišljenje Ministarstva finansija vezano za ovu situaciju?

Odgovor:

Privredni subjekat koji prihvati mere, formalno prihvata sve propisane mere iz Uredbe. Dakle, formalno nije moguće selektivno se opredeliti za mere.

Međutim, nema smetnji da privredni subjekt, koji koristi mere, unapred plati porez i doprinose (akontacije poreza, porez i doprinose na zarade) čija je dospelost odložena. Ovim činom privredni subjekt ne gubi pravo na ostale pogodnosti iz Uredbe. Jedina posledica je što će privredni subjekt imati preplatu poreza po osnovu unapred plaćenih javnih prihoda, koja će se zatvoriti na dan kad ti javni prihodi budu dospeli.

Napominjemo da ne postoji zvanično mišljenje Ministarstva finansija, ali je Ministar finansija dao isti odgovor u neformalnoj komunikaciji sa privrednim subjektima. Isti odgovor može se videti i na internet stranici Privredne komore Srbije.

7. Pravno lice je na dan 15.3.2020. imalo 26 radnika, od toga je 11 radnika bilo na određeno vreme. Na dan 10.4. odjavljen je samo jedan radnik na određeno vreme (istekao mu je ugovor), a ostalima su produženi ugovori do 30.4., 31.5. i 30.6.2020. Da li se radnici prijavljeni na određeno vreme, kojima su produženi ugovori, računaju u 10% smanjenja kada im ugovori isteknu, odnosno da li je poslodavac u obavezi da ih drži zaposlene do 31.10.2020?

Odgovor:

Prema našem mišljenju, zaposleni koji su zaključili ugovor o radu na određeno vreme pre 15. marta, a kojima ističe ugovor u periodu od 15.3. do 10.4, odnosno u periodu od 15.3. do 31.10., računaju se u ukupan broj zaposlenih koji poslodavac ima na dan 15.3. Ovi zaposleni se, sa druge strane, ne računaju u procenat smanjenja broja zaposlenih, ako im ugovor koji su zaključili pre 15.3.2020. godine istekne u navedenim periodima.

Dakle, u konkretnom slučaju, smatra se da je poslodavac na dan 15.3.2020. godine imao ukupno 26 zaposlenih.

U slučaju kada je za 11 zaposlenih istekao ugovor o radu (10.4.), koji je zaključen pre 15.3., prestanak radnog odnosa po tom osnovu ne računa se u procenat smanjenja broja zaposlenih. Međutim, kako navodite, desetorici zaposlenih je produžen ugovor o radu, tj. zaključen je novi ugovor o radu na određeno vreme. Imajući u vidu da su ti ugovori zaključeni nakon 15.3.2020. godine, istekom tih ugovora smatraće se da je došlo do smanjenja broja zaposlenih, tj. ukoliko ne dođe do produženja ugovora o radu (tj. zaključenja novog ugovora) prestanak radnog odnosa po tom osnovu uračunaće se u procenat smanjenja zaposlenih.

Na primer, ako je poslodavac na dan 15.3.2020. godine imao 26 zaposlenih, od toga 11 sa ugovorom na određeno vreme koji ističu 10.4., istekom tih ugovora ne dolazi do smanjenja broja, jer su u pitanju ugovori koji su zaključeni pre 15.3.2020., a koji ističu u propisanom periodu. Poslodavac dalje produžuje ugovor (tj. zaključi novi ugovor o radu) sa 10 zaposlenih (dakle, samo sa jednim ne produži) na mesec dana. Dakle, ovi ugovori ističu 10. maja. Istekom ovih ugovora, smatraće se da je došlo do smanjenja broja zaposlenih, jer su zaključeni posle 15.3.2020. godine. Ako poslodavac, na primer, ne bi zaključio nove ugovore sa ovim licima, ili sa drugim licima, on bi na poslednji dan 31. maja imao 15 zaposlenih. Ovim bi smanjio broj zaposlenih za više od 10% u odnosu na broj koji je imao na dan 15.3.2020. godine, što znači da bi u ovom slučaju izgubio pravo na pogodnosti iz Uredbe.

8. Javno komunalno preduzeće ima sklopljen ugovor sa agencijom za zapošljavanje. Radnici imaju u agenciji ugovor o radu, ali se upućuju na rad kod javnog preduzeća (preduzeće korisnik). Da li agencija za zapošljavanje može da koristi fiskalne pogodnosti i direktna davanja, odnosno predložene ekonomske mere države? Napomena: agencija ima dilemu u vezi korišćenja ekonomskih pogodnosti s obzirom da je korisnik javno preduzeće, a agencija privatno pravno lice.

Odgovor:

Pravo na odlaganje dospelosti poreza i doprinosa na zarade, kao i na direktna davanja, ostvaruje subjekt s kojim su zaposleni zaključili ugovor o radu.

Dakle, u predmetnom slučaju agencija ima pravo na pogodnosti, u skladu sa opštim uslovima propisanim u Uredbi.

Napominjemo da činjenica što zaposleni faktički rade u javnom preduzeću (na osnovu ugovora između agencije i javnog preduzeća) nije od uticaja na ostvarivanje prava iz Uredbe.

9. Da li se prilikom smanjenja broja zaposlenih procenat od 10% odnosi na postojeće zaposlene u prijavi podnetoj u aprilu ili je moguće u narednim mesecima zapošljavati nove radnike i raskidati ugovore sa starim radnicima samo da se ne naruši procenat od 10%?

Odgovor:

Bitan je broj zaposlenih na određeni dan u odnosu na broj zaposlenih koji je privredni subjekat imao na dan 15.3.2020. godine. Za ostvarivanje prava iz Uredbe, potrebno je da na dan 10.4.2020. godine obveznik nema manji broj zaposlenih u odnosu na broj koji je imao na dan 15.3.2020. godine, za više od 10%. Kako privredni subjekt ne bi izgubio prava iz Uredbe, potrebno je da subjekt nema manji broj zaposlenih na poslednji dan u mesecu (od aprila do oktobra) u odnosu na broj koji je imao na dan 15.3.2020. godine, za više od 10%.

Dakle, bitan je samo broj zaposlenih, a ne konkretni zaposleni, tako da su dozvoljene fluktuacije radnika u propisanim periodima.

10. Da li preduzetnik koji se opredelio za isplatu lične zarade i iskoristio direktna davanja može da zatvori preduzetničku radnju u julu, a da pritom ne snosi nikakve posledice?

Odgovor:

Preduzetnik koji koristi pogodnosti iz Uredbe, ne gubi to pravo prestankom obavljanja delatnosti. Sa druge strane, smatramo da pre prestanka obavljanja delatnosti treba da plati sve obaveze po osnovu javnih prihoda, uključujući i one obaveze za koje je odložena dospelost u skladu sa Uredbom.

Naime, u skladu sa članom 29. stav 7. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 - ispr., 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 105/2014, 91/2015 - autentično tumačenje, 112/2015, 15/2016, 108/2016, 30/2018, 95/2018 i 86/2019), organ, organizacija ili drugo lice nadležno za upis u propisani registar lica koja obavljaju delatnost ne može brisati lice iz propisanog registra bez dokaza o prestanku poreskih obaveza, odnosno brisanju iz evidencije propisane poreskim zakonom koji izdaje nadležni poreski organ, ne starijeg od pet dana u momentu podnošenja zahteva za brisanje iz propisanog registra.

Dakle, bez obzira što porezi i doprinosi čija je dospelost odložena u skladu sa Uredbom, nisu dospeli u momentu prestanka obavljanja delatnosti, verujemo da nadležni poreski organ neće izdati uverenje o izmirenim obavezama, pre nego što preduzetnik plati te obaveze. Nakon plaćanja predmetnih obaveza, tj. po dobijanju uverenja Poreske uprave o izmirenim obavezama, preduzetnik može da registruje prestanak delatnosti u APR.

11. Preduzetnik je 4.4.2020. zasnovao radni odnos sa radnikom na određeno vreme od mesec dana. Tom radniku ističe radni odnos 3.5.2020. godine i preduzetnik mu neće produžavati ugovor o radu. Da li preduzetnik (koji je u sistemu samooporezivanja) može da koristi pomoć države samo za sebe? Da li se broj radnika na kraju svakog meseca ceni u odnosu na 15.3.2020. godine? Ako je to slučaj, onda preduzetnik na dan 15.3.2020. godine nije imao zaposlene radnike.

Odgovor:

Za potrebe ostvarivanja prava iz Uredbe, uvek se poredi broj zaposlenih na dan 15.3.2020. godine sa brojem zaposlenih na određeni dan. Kada je u pitanju uslov za ostvarivanje prava, onda se poredi broj zaposlenih na dan 15.3. i 10.4.2020. godine. Kada je u pitanju eventualni gubitak prava poredi se broj zaposlenih na dan 15.3.2020. i broj zaposlenih na poslednji dan u mesecu (od aprila do oktobra).

Dakle, ako preduzetnik nije imao zaposlene na dan 15.3.2020. godine, on nikako ne može da izgubi pravo po osnovu smanjenja zaposlenih. Drugim rečima, činjenica da je preduzetnik povećavao i smanjivao broj zaposlenih nakon 15.3.2020. godine, u predmetnom slučaju nije od uticaja na ostvarivanje prava iz Uredbe.

12. Da li će banke obaveštavati poslodavce putem mejla da su im otvorili namenski račun po prijavljivanju izbora banke kod poreske uprave, nakon dostavljanja podataka o namenskom računu koji otvara Trezor?

Odgovor:

Privredni subjekti mogu da provere da li im je otvoren namenski račun pretragom preko jedinstvenog registra računa koji vodi NBS ( https://www.nbs.rs/rir_pn/rir.html.jsp ).

Ispod namenskog računa stoji napomena:

Namenski račun za isplatu direktnih davanja COVID-19.

13. Poslodavac ispunjava uslove za dobijanje direktnih davanja (30.000 din. po zaposlenom), i isplatio je zarade za mart i april u celosti sa svog računa, ne čekajući priliv sredstava na namenski račun u maju. Da li poslodavac može da odluči da u narednom periodu (npr. u maju za maj) sa namenskog računa isplati pune zarade jednom broju zaposlenih, a da ostalima isplati pune zarade sa svog računa (bez prenosa namenskih sredstava na svoj račun), ili mora 30.000 din. po zaposlenom da isplati sa namenskog računa, a ostatak iz svojih sredstava?

Odgovor:

U skladu sa članom 9. stav 1. Uredbe, preduzetnik, preduzetnik paušalac, preduzetnik poljoprivrednik, preduzetnik drugo lice, pravna lica koja su razvrstana kao mikro, mala i srednja u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo, mogu da ostvare pravo na uplatu bespovratnih novčanih sredstava iz budžeta, i to:

- u maju 2020. godine u iznosu koji se dobija kao proizvod broja zaposlenih sa punim radnim vremenom za čije je zarade i naknade zarada podneo Obrazac PPP-PD za obračunski period mart 2020. godine i iznosa osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine;

- u junu 2020. godine u iznosu koji se dobija kao proizvod broja zaposlenih sa punim radnim vremenom za čije je zarade i naknade zarada podneo Obrazac PPP-PD za obračunski period april 2020. godine i iznosa osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine;

- u julu 2020. godine u iznosu koji se dobija kao proizvod broja zaposlenih sa punim radnim vremenom za čije je zarade i naknade zarada podneo Obrazac PPP-PD za obračunski period maj 2020. godine i iznosa osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine.

Prema odredbi člana 13. stav 15. Uredbe, u slučaju da privredni subjekt ne prenese novčana sredstva sa posebnog računa iz stava 2. ovog člana na tekuće račune lica za koja su dobijena direktna davanja u skladu sa ovom uredbom do dana gašenja tog posebnog računa, banka prenosi sredstva s tog računa na poseban račun iz stava 1. ovog člana.

Dakle, prema našem mišljenju, a imajući u vidu suštinu direktnih davanja, smatramo da ne bi trebalo biti sporno da poslodavac, po svom izboru, može isplatiti zarade na način koji je naveden u pitanju - da pojedinim zaposlenima isplati celu zaradu iz svojih sredstava, a pojedinim zaposlenima isplati celu zaradu isključivo iz sredstava sa namenskog računa.

Međutim, onako kako je napisana citirana odredba člana 13. stav 15. Uredbe, proizlazi da poslodavac mora direktno davanje da isplati na tekući račun svakog zaposlenog za koji je dobijeno to davanje. Dakle, kada bi se strogo formalno tumačila ova odredba, proizlazi da bi poslodavac morao svakom zaposlenom sa punim radnim vremenom da isplati iznos minimalne zarade sa namenskog računa, a ostatak zarade da isplati iz svojih sredstava.

Ipak, mislimo da to nije bio cilj donosioca Uredbe, budući da jedino suštinsko ograničenje za poslodavca jeste da direktna davanja isplati kao zaradu ili naknadu zarade. Dakle, naše je mišljenje da poslodavac može da isplati zarade na navedeni način (da određenom broju zaposlenih isplati celu zaradu iz svojih sredstava, a da određenom broju zaposlenih celu zaradu isplati sa namenskog računa), s tim što ne isključujemo mogućnost drugačijih tumačenja.

14. Privredno društvo (doo) nije iskazalo oporezivu dobit u 2018, a ni u 2017. godini u svojoj PDP prijavi, pa prema tome nije bilo u obavezi da plaća akontacije poreza na dobit ni tokom 2019. ni tokom 2020. godine. Međutim, po svoj prilici, društvo će ostvariti dobit po prijavi PDPL za 2019. god. Privredno društvo dugovani porez za 2019. god. po toj PDPL prijavi će platiti odmah, ali da li ima olakšice za plaćanje akontacija za 2020. god, a prema ovoj iskazanoj dobiti u 2019. god. za januar i februar? Zatim slede mart, april i maj za koje se akontacije prema Uredbi plaćaju tek predajom PDPL za 2021. godinu. Da li se akontacije PDPL za period od juna do decembra 2020. god. posle plaćaju na uobičajeni način?

Odgovor:

U skladu sa Uredbom, privredni subjekt - pravno lice, pored ostalog, ima pravo i na odlaganje dospelosti akontacija za porez na dobit za mart, april i maj 2020. godine.

Prema tome, kada pravno lice, u konkretnom slučaju, podnese konačnu poresku prijavu za 2019. godinu, biće u obavezi da plati akontacije za januar i februar 2020. godine, dok će dospelost akontacija za mart, april i maj biti odložene do predaje konačne poreske prijave za 2020. godinu. Akontacije za jun i na dalje, obveznik plaća redovno, u zakonskom roku.