UPUĆIVANJE NA IZVRŠENJE RADNE OBAVEZE ZDRAVSTVENIH RADNIKA I ZDRAVSTVENIH SARADNIKA ZA VREME TRAJANJA VANREDNOG STANJA NA TERITORIJI REPUBLIKE SRBIJE - Uredba o dopunama Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja - "Sl. glasnik RS", br. 53/2020

Postupak uvođenja radne obaveze u javnim zdravstvenim ustanovama

U skladu sa usvojenim rešenjem radna obaveza u javnoj zdravstvenoj ustanovi uvodi se na temelju plana popune zdravstvenih ustanova i drugim odgovarajućim odlukama Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19.

Pod javnim zdravstvenim ustanovama Uredba ima u vidu:

• zdravstvene ustanove iz Plana mreže zdravstvenih ustanova,

• vojne zdravstvene ustanove i

• državne organe i pravna lica osnovana sredstvima u javnoj svojini za koje je posebnim zakonom predviđeno da obavljaju i poslove zdravstvene delatnosti.

Dakle, plan popune odnosi se na navedene zdravstvene ustanove, a eventualna radna obaveza na zdravstvene radnike, zdravstvene saradnike i druga lica koja su u ovim ustanovama u radnom odnosu (dalje: zaposleni).

Na izvršavanje radne obaveze u drugu javnu zdravstvenu ustanovu, u skladu sa Uredbom, zaposlenog upućuje rukovodilac javne zdravstvene ustanove i to usmenim nalogom koji mora biti u skladu sa planom popune.

Zaposleni radnu obavezu izvršava u javnoj zdravstvenoj ustanovi u koju je upućen usmenim nalogom rukovodioca ali prava iz radnog odnosa ostvaruje u ustanovi u kojoj je zaposlen, i to bez zaključivanja posebnog ugovora ili aneksa važećeg ugovora o radu.

U slučaju da zaposleni odbije usmeni nalog o uvođenju radne obaveze, rukovodilac javne zdravstvene ustanove izdaje zaposlenom pismeno rešenje o uvođenju radne obaveze, a ukoliko zaposleni odbije da postupi i po pismenom rešenju, kao pravna posledica odbijanja propisan je prestanak radnog odnosa.

Na ovom mestu ukazujemo da Uredbom nisu suspendovane odredbe Zakona o odbrani koje se odnose na lica kojima ne može biti uvedena radna obaveza za vreme vanrednog stanja. Naime, članom 55. ovog zakona propisano je da se radna obaveza ne može uvesti:

• roditelju koji samostalno vrši roditeljsko pravo nad detetom koje nije navršilo 15. godinu života ili nad maloletnim detetom sa smetnjama u razvoju ili nad punoletnim detetom nad kojim je produženo roditeljsko pravo samo jednom roditelju;

• roditelju deteta koje nije navršilo 15. godinu života, roditelju maloletnog deteta sa smetnjama u razvoju ili roditelju punoletnog deteta nad kojim je produženo roditeljsko pravo, ako roditelji zajednički vrše roditeljsko pravo, a drugi roditelj je angažovan na poslovima odbrane;

• supružniku ili vanbračnom partneru ili drugom odraslom članu porodičnog domaćinstva staratelja ili hranitelja deteta koje nije navršilo 15. godinu života ili maloletnog deteta sa smetnjama u razvoju, ako je staratelj ili hranitelj angažovan na poslovima odbrane;

• ženi za vreme trudnoće;

• licu čiji je supružnik ili vanbračni partner korisnik tuđe nege i pomoći;

• licu nesposobnom za rad.