RADNA OBAVEZA ZA VREME VANREDNOG STANJA

Radna obaveza primarno je uređena članovima 50 - 56. Zakona o odbrani ("Sl. glasnik RS", br. 116/2007, 88/2009, 88/2009 - dr. zakon, 104/2009 - dr. zakon, 10/2015 i 36/2018).

U skladu sa navedenim zakonom:

• radna obaveza uvodi se u ratnom i vanrednom stanju u državnim organima, organima autonomnih pokrajina, organima jedinica lokalne samouprave, privrednim društvima, drugim pravnim licima, kao i preduzetnicima;

• radna obaveza, sastoji se u izvršavanju poslova i zadataka odbrane, u skladu s Planom odbrane Republike Srbije;

• radnoj obavezi podležu svi za rad sposobni punoletni građani do navršene godine života u kojoj su, u skladu sa važećim propisima, ostvarili uslove za sticanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, a nemaju ratni raspored u Vojsci Srbije (znači građani do 65 godina starosti).

Dalje je propisano da su, u slučaju proglašenja ratnog ili vanrednog stanja, lica koja su u radnom odnosu dužna da nastave obavljanje poslova na svom radnom mestu, ako nisu pozvana na službu u Vojsci Srbije ili raspoređena na druge poslove i zadatke, u skladu sa zakonom.

Lica koja budu raspoređena na druge zadatke i poslove ili u druga pravna lica, dužna su da postupe prema dostavljenom rasporedu, a za vreme vršenja radne obaveze, lica angažovana u državnom organu, pravnim licima i Vojsci Srbije imaju pravo na naknadu po osnovu radnog angažovanja, u skladu sa zakonom i drugim propisima kojima su regulisani radni odnosi.

Posebnom odredbom Zakona o odbrani (član 55) propisano je kome se ne može uvesti radna obaveza. Tako, radna obaveza se ne može uvesti:

• roditelju koji samostalno vrši roditeljsko pravo nad detetom koje nije navršilo 15. godinu života ili nad maloletnim detetom sa smetnjama u razvoju ili nad punoletnim detetom nad kojim je produženo roditeljsko pravo samo jednom roditelju;

• roditelju deteta koje nije navršilo 15. godinu života, roditelju maloletnog deteta sa smetnjama u razvoju ili roditelju punoletnog deteta nad kojim je produženo roditeljsko pravo, ako roditelji zajednički vrše roditeljsko pravo, a drugi roditelj je angažovan na poslovima odbrane;

• supružniku ili vanbračnom partneru ili drugom odraslom članu porodičnog domaćinstva staratelja ili hranitelja deteta koje nije navršilo 15. godinu života ili maloletnog deteta sa smetnjama u razvoju, ako je staratelj ili hranitelj angažovan na poslovima odbrane;

• ženi za vreme trudnoće;

• licu čiji je supružnik ili vanbračni partner korisnik tuđe nege i pomoći;

• licu nesposobnom za rad.

Što se tiče kaznenih odredaba, Zakon o odbrani propisuje:

"Novčanom kaznom od 10.000,00 do 50.000,00 dinara kazniće se za prekršaj građanin:

1) ako ne postupi po rasporedu na druge dužnosti u ratnom i vanrednom stanju, po odluci nadležnog organa (član 47. stav 2);

2) ako nakon proglašenja ratnog ili vanrednog stanja ne nastavi obavljanje poslova na svom radnom mestu (član 52. stav 1);

3) ako nakon proglašenja ratnog ili vanrednog stanja odbije da postupi po izmenjenom rasporedu ili po raspoređivanju u druga pravna lica (član 52. stav 2);

4) ako ne postupa po nalogu nadležnog organa kada je utvrđena vojna, radna ili materijalna obaveza odnosno obaveza učešća u civilnoj zaštiti (član 60)."

Poseban zakon koji uređuje radnu obavezu jeste Zakon o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi ("Sl. glasnik RS", br. 88/2009, 95/2010 i 36/2018)i to članovima 82 - 94.

U skladu sa ovim zakonom, organi jedinica lokalne samouprave odgovorni su da obezbede neposredno zadovoljavanje potreba građana u vanrednom ili ratnom stanju preko javnih preduzeća, privrednih društava, drugih pravnih lica i preduzetnika na teritoriji svoje nadležnosti.

Izvršavanje radne obaveze obezbeđuje Ministarstvo odbrane preko teritorijalnih organa u skladu sa zakonom i odlukama nadležnih organa koje se odnose na rad u vanrednom i ratnom stanju. Propise o načinu i postupku izvršavanja radne obaveze donosi Vlada, na predlog ministra odbrane. Konkretno, radi se o Uredbi o načinu i postupku izvršavanja vojne, radne i materijalne obaveze ("Sl. glasnik RS", br. 100/2011, 60/2015 i 40/2019).

Dalje se navodi da se obvezniku radne obaveze raspored određuje u mestu rada ili prebivalištu, a izuzetno, obveznik radne obaveze može biti raspoređen van mesta rada ili prebivališta, ako u sedištu državnog organa i pravnog lica nedostaje potreban broj obveznika za popunu po ratnoj sistematizaciji.

Prema članu 86. Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi, obveznik radne obaveze raspoređuje se u skladu sa Planom popune donetim od strane Ministarstva odbrane i teritorijalnog organa, a obveznika radne obaveze svojim rešenjem raspoređuje:

1) u državnom organu - rukovodilac koji rukovodi tim organom ili lice koje on ovlasti;

2) u organima uprave - rukovodilac tog organa ili lice koje on ovlasti;

3) u pravnom licu - direktor ili lice koje on ovlasti;

4) kod preduzetnika - odgovorno lice.

Što se tiče odgovornosti, član 87. Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi uređuje da u slučaju proglašenja vanrednog stanja, licu koje je u radnom odnosu prestaje radni odnos ako ne postupi po rešenju o raspoređivanju u državnom organu i pravnom licu u delatnosti od posebnog značaja za odbranu. Dalje, zaposleno lice za koga nije utvrđena radna obaveza dužno je da se odazove na poziv državnog organa ili pravnog lica kod koga je u radnom odnosu, kao i na poziv teritorijalnog organa radi angažovanja u okviru izvršavanja radne obaveze.

Članom 131. istog zakona propisano je da će se novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara kazniti za prekršaj: 1) rukovodilac ili lice koje je on ovlastio, ako ne izradi rešenje o raspoređivanju obveznika radne obaveze (član 86. stav 1. tač. 1) i 2) ovog zakona); 2) direktor ili lice koje je on ovlastio, ako ne izradi rešenje o raspoređivanju obveznika radne obaveze (član 86. stav 1. tačka 3) ovog zakona); 3) odgovorno lice ako ne postupi po odluci teritorijalnog organa (član 91. stav 2. ovog zakona).

Članom 29. Uredbe o načinu i postupku izvršavanja vojne, radne i materijalne obaveze propisano je da:

"Organi autonomnih pokrajina, organi jedinica lokalne samouprave, državni organi i organi državne uprave van sedišta Ministarstva odbrane, privredna društva, druga pravna lica i preduzetnici koji su aktom Vlade određeni da proizvode predmete i vrše usluge od značaja za odbranu Republike Srbije zahtev za popunu obveznicima radne obaveze, spisak dužnosti i akt o ratnoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta dostavljaju regionalnom centru Ministarstva odbrane.

Autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave aktom o ratnoj organizaciji i sistematizaciji određuju preduzeća, ustanove, službe i organizacije čiji su osnivači, a koji su im potrebni za izvršavanje zadataka u ratnom i vanrednom stanju prema Planu odbrane.

Autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave dostavljaju zahtev za popunu obveznicima radne obaveze regionalnom centru Ministarstva odbrane za preduzeća, ustanove i druge organizacije i službe čiji su osnivači, a koji su im potrebni za izvršavanje zadatka u ratnom i vanrednom stanju."

Dalje je propisano da, na osnovu zahteva za popunu obveznicima radne obaveze, Regionalni centar Ministarstva odbrane donosi Plan popune i dostavlja ga na realizaciju centrima Ministarstva odbrane za lokalnu samoupravu, a primerak Plana popune dostavlja se podnosiocu zahteva.

Pri navedenom, treba imati u vidu i da je Odlukom o određivanju proizvoda i usluga od posebnog značaja za odbranu Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 58/2008 i 26/2019) propisano koji su proizvodi i usluge od posebnog značaja za odbranu Republike Srbije.