PREKOVREMENI RAD ZAPOSLENIH KOJI RADE OD KUĆE ZA VREME VANREDNOG STANJA BEZ ODLUKE POSLODAVCA

Pitanje:

• Prema navodima pojedinih zaposlenih koji tokom vanrednog stanja obavljaju rad od kuće, neke dane su radili po ceo dan te za te dane preko osam časova sebi pisali naloge za prekovremeni rad bez konsultacije i odobrenja poslodavca. Da li ima osnova da im se za ove sate preko njihovog redovnog radnog vremena isplati uvećana zarada za prekovremeni rad?

Odgovor:

Prema Uredbi o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja ("Sl. glasnik RS", br. 31/2020 - dalje: Uredba) kojom se uređuje poseban način i organizacija rada poslodavaca na teritoriji Republike Srbije za vreme vanrednog stanja, poslodavac je dužan da omogući zaposlenima obavljanje poslova van prostorija poslodavca (rad na daljinu i rad od kuće), na svim radnim mestima na kojima je moguće organizovati takav rad u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.

Ako opštim aktom i ugovorom o radu nije predviđen ovakav način rada (na daljinu i od kuće), poslodavac može rešenjem omogućiti zaposlenom obavljanje poslova van prostorija poslodavca, ukoliko mu to organizacioni uslovi dozvoljavaju.

Ovo rešenje obavezno sadrži:

1) trajanje radnog vremena;

2) način vršenja nadzora nad radom zaposlenog.

Poslodavac je dužan da vodi evidenciju o zaposlenima koji obavljaju rad van prostorija poslodavca.

Radno vreme je vremenski period u kome je zaposleni dužan, odnosno raspoloživ da obavlja poslove prema nalozima poslodavca, na mestu gde se poslovi obavljaju, u skladu sa zakonom, u smislu odredbe člana 50. stav. 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje - dalje: Zakon).

S druge strane, prekovremeni rad je propisan odredbom člana 53. Zakona.

Naime, na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran.

Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno.

Zaposleni ne može da radi duže od 12 časova dnevno uključujući i prekovremeni rad.

Zaposlenom koji radi na poslovima na kojima je uvedeno skraćeno radno vreme u skladu sa članom 52. ovog zakona ne može da se odredi prekovremeni rad na tim poslovima, ako zakonom nije drukčije određeno.

Odredbom člana 55. stav 6. Zakona je propisano da je poslodavac dužan da vodi dnevnu evidenciju o prekovremenom radu zaposlenih.

Dodatno, zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, i to za prekovremeni rad - najmanje 26% od osnovice, u skladu sa odredbom člana 108. stav 1. tačka 3) Zakona.

Na kraju, kada je u pitanju raspored i promena rasporeda radnog vremena, poslodavac je u skladu sa odredbom člana 56. Zakona dužan da obavesti zaposlene najmanje pet dana unapred, osim u slučaju uvođenja prekovremenog rada. Naime, izuzetno poslodavac može da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena u kraćem roku od pet dana, ali ne kraćem od 48 časova unapred u slučaju potrebe posla usled nastupanja nepredviđenih okolnosti.

Iz navedenih odredbi proizilazi da poslodavac može da zahteva prekovremeni rad samo u slučajevima određenim zakonom, kao i u slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi neophodan i neplanirani posao, posao koji je neočekivano nastao i koji je van kontrole poslodavca. U tom slučaju zaposleni obavljaju poslove određene ugovorom o radu ili poslove koji su određeni odlukom o uvođenju rada dužeg od punog radnog vremena.

Dakle, za prekovremeni rad i pravo na uvećanu zaradu po ovom osnovu, potrebno je da je:

• nastupio slučaj više sile, iznenadnog povećanja obima posla ili neki drugi slučaj kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran;

• poslodavac doneo odluku o uvođenju prekovremenog rada,

• prilikom donošenja odluke poslodavac ispoštovao zakonsku odredbu koja se odnosi na obaveštenje zaposlenih najmanje 48 sati unapred u slučaju potrebe posla usled nastupanja nepredviđenih okolnosti;

• poslodavac vodio dnevnu evidenciju zaposlenih o prekovremenom radu.

Samo ukoliko su ispoštovane napred navedene odredbe Zakona, u smislu uslova pod kojim se prekovremeni rad može uvesti, vremenskog ograničenja da prekovremeni rad ne može da traje, kao i da je poslodavac o prekovremenom radu i tačnom vremenu kada je isti potrebno obaviti obavestio zaposlene u napred navedenim rokovima, nema smetnji da se prekovremenim radom smatra rad ostvaren kod kuće tokom vanrednog stanja i pod nadzorom neposrednog rukovodioca zaposlenog, o čemu bi poslodavac bio dužan i da vodi evidenciju, kako bi se zaposlenima uredno isplatila uvećana zarada po osnovu ostvarenih prekovremenih sati.

Međutim zaposleni ne može samoinicijativno, bez saglasnosti poslodavca, da prekovremene sate obavlja u vreme kada njemu to odgovara, a bez naloga odnosno odluke poslodavca i da zahteva da mu se po tom osnovu isplati uvećana zarada za prekovremeni rad, u smislu odredbe člana 108. stav 1. tačka 3) Zakona.

Kako je samim rešenjem kojim se zaposlenom odobrava rad od kuće za vreme trajanja vanrednog stanja, a i ugovorima o radu zaposlenih koji tokom vanrednog stanja obavljaju poslove od kuće na osnovu svojih ugovora, kao obavezan element predviđeno radno vreme zaposlenog u kom periodu treba da bude dostupan da odgovori na poziv svog neposrednog rukovodioca, kao i zahtevima posla putem sredstava za elektronsku komunikaciju, zaposleni bez eksplicitnog naloga odnosno odluke poslodavca za rad duži od punog radnog vremena nije u obavezi da se stavi na raspolaganje poslodavcu da obavlja poslove pre ili posle svog redovnog radnog vremena.

Samim tim, nema osnova ni da traži uvećanu zaradu sve dok se ne ispune napred navedeni uslovi.