PRAVNA SREDSTVA ZAPOSLENOG KOME JE POSLODAVAC ZA VREME VANREDNOG STANJA OTKAZAO UGOVOR O RADU

Epidemija zarazne bolesti i vanredno stanje dovode do negativnih ekonomskih promena - smanjenja obima poslovanja i pada poslovnih prihoda, što kod određenih poslodavaca vodi ka smanjenju broja zaposlenih. U tom smislu, Zakon o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje - dalje: Zakon) u članu 179. stav 5. tačka 1), u okviru uređenja razloga za otkaz ugovora o radu od strane poslodavca, propisuje da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. Zakon u članu 179. uređuje i druge razloge za otkaz ugovora o radu od strane poslodavca, a u čl. 184 - 186. uređuje postupak u slučaju otkaza. U čl. 153 - 160. Zakon uređuje višak zaposlenih, propisujući i kriterijume kada je poslodavac dužan da donese program rešavanja viška zaposlenih, sadržinu ovog programa, obavezu isplate otpremnine zaposlenima za čijim radom je prestala potreba, visinu otpremnine i druga pitanja s ovim u vezi.

Da bi otkaz ugovora o radu u vanrednim uslovima bio zakonit i osnovan, nalazimo da je nužno da je stvarno prestala potreba za obavljanjem određenog posla usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, odnosno da je stvarno došlo do smanjenja obima posla, tako da, i pored ekonomskih mera Vlade, nije moguće zadržati zaposlenog u radnom odnosu, te da je postupak otkaza ugovora o radu sproveden u skladu sa odredbama Zakona. Preporuka je da se razmotre sve raspoložive opcije koje omogućavaju zadržavanje zaposlenih u radnom odnosu, a ako, ipak, ne može da se pronađe neko drugo rešenje koje bi bilo manje nepovoljno po zaposlenog, tek tada bi se pribeglo otkazu ugovora o radu, kao krajnjoj opciji.

Pokretanje radnog spora pred sudom

Ako zaposleni smatra da mu je poslodavac za vreme vanrednog stanja nezakonito, odnosno neosnovano otkazao ugovor o radu, može da podnese tužbu protiv poslodavca mesno nadležnom osnovnom sudu i tako pokrene parnični postupak - radni spor (parnicu iz radnih odnosa), radi poništaja, odnosno utvrđivanja ništavosti rešenja o otkazu ugovora o radu. Članom 22. stav 3. Zakona o uređenju sudova ("Sl. glasnik RS", br. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 31/2011 - dr. zakon, 78/2011 - dr. zakon, 101/2011, 101/2013, 106/2015, 40/2015 - dr. zakon, 13/2016, 108/2016, 113/2017, 65/2018 - odluka US, 87/2018 i 88/2018 - odluka US) propisano je da osnovni sud u prvom stepenu sudi u, između ostalog, sporovima povodom zasnivanja, postojanja i prestanka radnog odnosa.

Prema članu 195. stav 2. Zakona, rok za pokretanje radnog spora iznosi 60 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava.

Privremeno vraćanje na rad

Zaposleni kome je otkazan ugovor o radu, pored pokretanja radnog spora pred sudom, može da zatraži i privremeno vraćanje na rad. On to može učiniti podnošenjem zahteva inspekciji rada (Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja - Inspektorat za rad) ili u vidu predloga za određivanje privremene mere nadležnom osnovnom sudu kome podnosi tužbu protiv poslodavca.

Zahtev inspekciji rada

U skladu sa članom 271. Zakona, ako inspektor rada nađe da je rešenjem poslodavca o otkazu ugovora o radu očigledno povređeno pravo zaposlenog, a zaposleni je pokrenuo radni spor, na zahtev zaposlenog odložiće svojim rešenjem izvršenje tog rešenja - do donošenja pravnosnažne odluke suda. Inspektor rada će odbiti ovaj zahtev ako nađe da pravo zaposlenog nije očigledno povređeno. Za odlaganje rešenja o otkazu i time, faktički, vraćanja zaposlenog na rad traži se, prema tome, da je zaposleni pokrenuo radni spor pred sudom (o čemu dostavlja dokaz inspekciji rada) i da je pravo zaposlenog očigledno (nedvosmisleno) povređeno, što mu daje pravo na privremenu inspekcijsku zaštitu do pravnosnažnosti odluke suda u radnom sporu.

Uslov za ovaj zahtev inspekciji rada je, dakle, da je zaposleni podneo tužbu parničnom sudu. Ako bi zaposleni podneo zahtev inspekciji rada kojim traži odlaganje izvršenja rešenja o otkazu ugovora o radu, a da prethodno nije pokrenuo radni spor pred sudom, inspektor rada bi takav zahtev odbacio rešenjem, u skladu sa članom 91. stav 1. tačka 1) Zakona o opštem upravnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 18/2016 i 95/2018 - autentično tumačenje - dalje: ZUP), jer nije ispunjen uslov za odlučivanje inspekcije iz člana 271. Zakona, čime nije reč o upravnoj stvari.

Zahtev za odlaganjem izvršenja rešenja o otkazu zaposleni može podneti inspekciji rada u roku od 15 dana od dana pokretanja radnog spora (što može da bude najduže 75 dana od dostavljanja rešenja, odnosno davanja otkaza; 60 + 15 = 75), a inspektor rada je dužan da donese rešenje kojim ovaj zahtev usvaja ili odbija u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva zaposlenog, pod navedenim zakonskim uslovima.Ovde nije u pitanju predstavka (prijava) inspekciji rada, kao inicijativa kojom se traži, predlaže, inicira pokretanje postupka inspekcijskog nadzora po službenoj dužnosti, gde podnosilac nema svojstvo stranke činom podnošenja predstavke, a inspekcija nije dužna da pokrene postupak po svakoj predstavci i neće ga pokrenuti ako oceni da nisu ispunjeni uslovi za pokretanje postupka (tj. u pitanju je neznatan rizik i/ili je posredi zloupotreba prava) - saglasno članu 3. tačka 8) i članu 18. Zakona o inspekcijskom nadzoru ("Sl. glasnik RS", br. 36/2015, 44/2018 - dr. zakon i 95/2018), nego je u pitanju zahtev, podnosilac (zaposleni) ima svojstvo stranke u postupku, postupak je pokrenut zahtevom stranke kad organ primi zahtev stranke, a inspekcija je u obavezi da sprovede postupak inspekcijskog nadzora i odluči o zahtevu.

Rešenje iz člana 271. Zakona nije - formalno i procesno-pravno posmatrano - privremeno rešenje u upravnom postupku, ne označava se tako i ne donosi se, pored tog rešenja, a po okončanju postupka, i rešenje kojim se okončava postupak i ukida privremeno rešenje, kako je to propisano u članu 139. stav 5. ZUP. Međutim, mišljenja smo da rešenje inspektora rada kojim se odlučuje o zahtevu za odlaganje izvršenja rešenja o otkazu, u suštini i po prirodi i logici stvari, zbog vezanosti za započeti radni spor pred sudom, predstavlja privremenu meru, odnosno privremeno rešenje, u smislu odredaba ZUP. Taj zakon u članu 105. uređuje privremene mere, propisivanjem da organ može da odredi privremenu meru, u skladu sa zakonom, a o privremenoj meri odlučuje se privremenim rešenjem, koje se izdaje bez odlaganja. Članom 139. stav 3. ZUP propisano je da ako prema okolnostima slučaja treba da se pre okončanja postupka privremeno urede sporna pitanja ili odnosi, donosi se rešenje koje se zasniva na činjenicama koje su poznate u vreme donošenja rešenja (privremeno rešenje), što suštinski odgovara rešenju inspektora rada iz člana 271. Zakona. Dalje, ZUP u istom članu u stavu 6. propisuje da se privremeno rešenje, u pogledu pravnih sredstava i izvršenja, smatra kao samostalno rešenje, što je slučaj i sa ovim rešenjem inspektora rada.

Ako inspektor rada usvoji ovaj zahtev, rešenjem odlaže izvršenje osporenog rešenja do donošenja pravnosnažne odluke suda. Parnični sud odluke donosi u obliku presude ili rešenja - o tužbenom zahtevu u parnici iz radnih odnosa sud meritorno odlučuje presudom, a kad ne odlučuje presudom, sud odlučuje rešenjem. Članom 359. stav 1. Zakona o parničnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013 - odluka US, 74/2013 - odluka US, 55/2014, 87/2018 i 18/2020 - dalje: ZPP) propisano je da presuda koja više ne može da se pobija žalbom postaje pravnosnažna.

Žalba na rešenje inspektora rada kojim je odlučio o zahtevu za odlaganje otkaza ne odlaže njegovo izvršenje. Ministar rada, odnosno lice koje on ovlasti dužno je da u roku od 30 dana od dana prijema žalbe odluči po žalbi. Prema članu 272. stav 4. Zakona, protiv konačnog rešenja ne može da se pokrene upravni spor, budući da o istoj stvari već teče radni spor, što je u skladu sa članom 3. stav 1. Zakona o upravnim sporovima ("Sl. glasnik RS", br. 111/2009), kojim je propisano da u upravnom sporu sud odlučuje o zakonitosti konačnih upravnih akata, osim onih u pogledu kojih je predviđena drugačija sudska zaštita (dalje: zaštita pred parničnim sudom).

Privremena mera

Umesto zahteva inspekciji rada (organu uprave), zaposleni može predlogom za određivanje privremene mere zatražiti od suda da ga do okončanja radnog spora privremeno vrati na rad. Članom 447. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 106/2015, 106/2016 - autentično tumačenje, 113/2017 - autentično tumačenje i 54/2019 - dalje: ZIO) propisano je da sud može odrediti privremenu meru pre, u toku ili posle sudskog ili upravnog postupka pa dok izvršenje ne bude sprovedeno. Predlog za određivanje privremene mere vraćanja zaposlenog na rad može da se podnese pre podnošenja tužbe kojom se traži poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu ili istovremeno s njim, tj. u jednom podnesku. ZIO u članu 447. stav 2. propisuje da, pored obezbeđenja potraživanja koja se sastoje od davanja, činjenja, nečinjenja ili trpljenja, privremena mera može da se odredi i radi obezbeđenja potraživanja koja se sastoje od zahteva za utvrđenje postojanja, odnosno nepostojanja nekog prava ili pravnog odnosa, povrede prava ličnosti i istinitost, odnosno neistinitost neke isprave ili zahteva za preobražaj nekog materijalnog ili procesnog odnosa, a u članu 460. tačka 7) da radi obezbeđenja nenovčanog potraživanja (gde spada i poništavanje rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanje zaposlenog na rad) može da se odredi svaka mera kojom se postiže svrha obezbeđenja, a naročito privremeno uređenje spornog odnosa, ako je potrebno da bi se otklonila opasnost od nasilja ili veće nenadoknadive štete. U ovom pogledu, ZPP u članu 439. propisuje da u toku postupka sud može i po službenoj dužnosti da odredi privremene mere u skladu sa zakonom koji uređuje izvršenje i obezbeđenje, radi sprečavanja nasilnog postupanja ili radi otklanjanja nenadoknadive štete. Sud će odluku o određivanju privremene mere po predlogu stranke da donese u roku od osam dana od dana podnošenja predloga. Protiv rešenja o određivanju privremene mere nije dozvoljena posebna žalba. Saglasno članu 449. stav 3. ZIO, da bi se odredila privremena mera za obezbeđenje nenovčanog potraživanja, izvršni poverilac, osim verovatnoće postojanja potraživanja (stav 1. ovog člana), mora učiniti verovatnim i da bi bez privremene mere ispunjenje njegovog potraživanja bilo osujećeno ili znatno otežano ili da će biti upotrebljena sila ili nastati nenadoknadiva šteta (opasnost po potraživanje). U slučaju predlaganja privremene mere vraćanja zaposlenog na rad potrebno je, radi njenog usvajanja, učiniti verovatnim da usled otkaza ugovora o radu dolazi do nenadoknadive štete - štete egzistencijalne prirode po zaposlenog i njegovu porodicu, jer zaposleni više ne radi i ne ostvaruje prihode.

ZIO u čl. 381 - 385. uređuje izvršenje radi vraćanja zaposlenog na rad. Predlog za izvršenje ne može da se podnese kad istekne 60 dana od kada je izvršni poverilac stekao pravo da podnese predlog.Izvršenje radi vraćanja zaposlenog na rad ili radi njegovog raspoređivanja na određene poslove sprovodi se izricanjem novčane kazne poslodavcu i njegovom odgovornom licu, prema odredbama o izricanju novčane kazne radi preduzimanja radnje koju može preduzeti samo izvršni dužnik (član 363). Izricanje novčane kazne prestaje kada sud utvrdi da je zaposleni počeo da radi na odgovarajućim poslovima ili da mu je to omogućeno iako je odbio da radi, odnosno da je raspoređen na poslove određene u izvršnoj ispravi. Sud može, na predlog izvršnog poverioca koji je zahtevao vraćanje na rad, doneti rešenje koje ima dejstvo rešenja o izvršenju kojim se poslodavac obavezuje da izvršnom poveriocu isplati mesečne iznose zarade koja je dospela od pravnosnažnosti presude do vraćanja izvršnog poverioca na rad (naknada izgubljene zarade). Naknada izgubljene zarade određuje se u iznosu koji bi izvršni poverilac primio da je bio na radu, s porezima i doprinosima koji se isplaćuju iz zarade.

Postupak pred sudom za vreme vanrednog stanja

Preporukama Ministarstva pravde za rad sudova i javnih tužilaštava za vreme vanrednog stanja (17.03.2020. godine) preporučeno je da u građanskim predmetimanadležni sudovi odlože ročišta u građanskopravnim sporovima (gde spadaju i radni sporovi), sprovođenje izvršnih radnji u izvršnim postupcima, izuzev sprovođenja izvršenja radi izdržavanja i ročišta u vanparničnim postupcima, osim, između ostalog, građanskopravnih sporova koji su po zakonu hitni, kao i odlučivanja u sporovima za zaštitu od diskriminacije i zlostavljanja na radu(koji pripadaju radnim sporovima). U ovom smislu, članom 438. ZPP propisano je da u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud posebno vodi računa o potrebi hitnog rešavanja radnih sporova. Time su radni sporovi, uključujući one koji se vode povodom otkaza ugovora o radu - hitni, po slovu zakona.

Međutim, Visoki savet sudstva u Pojašnjenju Preporuke za rad sudova i javnih tužilaštava za vreme vanrednog stanja (18. mart 2020.) daje zaključak da će se u toku trajanja vanrednog stanja održavati samo suđenja koja ne trpe odlaganje, a pod suđenjima koja ne trpe odlaganja u prvom stepenu smatraju se u građanskoj materiji - suđenja u predmetima: u kojima treba odlučiti o privremenoj meri (određivanju, produženju ili ukidanju), u kojima se odlučuje o merama zaštite od nasilja u porodici, u kojima se odlučuje o zabrani rasturanja štampe i širenja informacija u sredstvima javnog informisanja, u kojima se odlučuje o zadržavanju u zdravstvenoj ustanovi koja obavlja delatnost u oblasti neuropsihijatrije, kao i izvršenja izvršnih isprava u vezi sa porodičnim odnosima, dok se u svim ostalim predmetima počev od 19.03.2020. godine pa do okončanja vanrednog stanja ročišta odlažu. Time, ročište za parnicu radi poništaja otkaza ugovora o radu u kojoj nije predložena privremena mera vraćanja zaposlenog na rad neće biti održano za vreme vanrednog stanja, a ako je ova privremena mera predložena, biće zakazano i održano ročište na kome će se odlučivati samo o ovoj privremenoj meri - usvajanjem ili odbijanjem ove privremene mere.

Dalje, kada je reč o roku za podnošenje tužbe za poništaj rešenja o otkazu, Uredbom o rokovima u sudskim postupcima za vreme vanrednog stanja proglašenog 15. marta 2020. godine ("Sl. glasnik RS", br. 38/2020) u članu 1. propisano je da rokovi za podnošenje, pored ostalog, tužbe u parničnom postupku i predloga za pokretanje postupka izvršenja i obezbeđenja prestaju teći za vreme vanrednog stanja proglašenog 15.03.2020. godine. Ovi rokovi će ponovo početi da teku po prestanku vanrednog stanja.