POŠTOVANJE KONVENCIJE 108 SAVETA EVROPE U DOBA PANDEMIJE BOLESTI COVID-19

Konvencija o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu podataka (dalje: Konvencija 108) doneta je 28.1.1981. godine, a Savezna Republika Jugoslavija ju je ratifikovala 2.10.1992. godine od kada je uz kasnije amandmane i protokole sastavni deo domaćeg pravnog poretka. Zakon o potvrđivanju Konvencije o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka ("Sl. list SRJ - Međunarodni ugovori", br. 1/92, "Sl. list SCG - Međunarodni ugovori", br. 11/2005 - dr. zakon i "Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 98/2008 - dr. zakon i 12/2010) zajedno sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti ("Sl. glasnik RS", br. 87/2018) predstavlja razradu Ustavom Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006) zajemčenog prava na zaštitu podataka o ličnosti.

Postavlja se pitanje da li prava zajemčena Konvencijom 108 mogu biti ukinuta u uslovima pandemije bolesti COVID-19 koju je Svetska zdravstvena organizacija proglasila 11.3.2020. godine? Ovim povodom oglasili su se gospođa Alesandra Perući, predsedavajuća Komiteta Konvencije 108 i gospodin Žan-Filip Volter, komesar za zaštitu podataka Saveta Evrope, čije zajedničko saopštenje (dalje: Saopštenje) se nalazi na internet stranici Saveta Evrope .

Pomenuto saopštenje pozdravio je i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti (dalje : Poverenik) gospodin Milan Marinović, a njegovo obraćanje nalazi se na internet stranici Poverenika.

U Saopštenju se ističe da su vlade u borbi protiv širenja virusa SARS CoV-2 preduzele različite mere, među kojima i proglašenje vanrednog stanja, te da za vreme trajanja tih mera zajemčena ljudska prava ne mogu biti ukinuta već se od njih može odstupiti, odnosno mogu se ograničiti isključivo u obimu koji zahteva hitnost situacije, a uz poštovanje suštine ljudskih prava i sloboda.

Takođe u saopštenju se ističe da zaštita podataka o ličnosti ne može biti prepreka za spašavanje ljudskih života i da se uvek može primeniti načelo stavljanja različitih interesa u ravnotežu.

Dalje ćemo dati pregled različitih slučajeva obrade podataka koji su posebno navedeni u saopštenju.

Obrada podataka o zdravstvenom stanju

Obrada podataka o zdravstvenom stanju vrši se uz poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda pojedinca, sa akcentom na pravo na privatnost i zaštitu podataka o ličnosti. Preporuka CM/Rec(2019)2 odnosi se upravo na obradu podataka u vezi sa zdravljem. Važno je istaći da treba izbeći javno saopštavanje osetljivih podataka o određenim fizičkim licima.

Obrada podataka većeg obima

U vezi sa obradom podataka kroz velike baze podataka i korišćenje Big data i Veštačke inteligencije, u saopštenju se ukazuje da ovu obradu treba vršiti uz poštovanje ljudskog dostojanstva i zaštite podataka. Takođe potrebno je posebno zaštititi lica čiji su podaci anonimizovani od kasnijeg razotkrivanja identiteta tih lica. Važno je sprečiti diskriminaciju koja može nastati zloupotrebom ili propuštanjem u obradi podataka.

Obrada podataka o zaposlenima

Poslodavci se susreću sa brojnim izazovima u organizaciji poslovanja u uslovima pandemije. Stoga su mnogi organizovali rad na daljinu, pri čemu se u Saopštenju ističe da to ne treba da obuhvati nadziranje zaposlenih putem video linka.

Takođe poslodavci u ovim specifičnim okolnostima mogu doći u posed osetljivih podataka o ličnosti koje u redovnim okolnostima ne obrađuju, kakvi su podaci o zdravstvenom stanju, te je potrebno da te podatke obrađuju u skladu sa načelima: nužnosti, proporcionalnosti i odgovornosti kao i da spreče rizike koje bi takva obrada mogla izazvati po prava i slobode zaposlenih, a prvenstveno pravo na privatnost (što je uređeno Preporukom CM/Rec(2015)5). Ovako prikupljeni podaci od strane poslodavca moraju biti trajno brisani po ukidanju vanrednog stanja.

Podaci prikupljeni od mobilnih operatera, online platformi i internet provajdera

U borbi protiv pandemije od pomoći mogu biti podaci o kretanju i kontaktima zaraženih i potencijalno zaraženih lica. Zbog toga mobilni operateri, online platforme i internet provajderi mogu biti uključeni u mere suzbijanja pandemije tako što će se od njih zahtevati dostavljanje podataka o korisnicima. Ovakve mere treba preduzimati samo ako druge mere kojima se manje zadire u prava i slobode fizičkih lica ne mogu dati isti rezultat.

Obrada podataka u obrazovnim sistemima

S obzirom da su škole i univerziteti organizovali nastavu na daljinu potrebno je da se obrada podataka o učenicima i studentima vrši na način kojim se neće kršiti njihova prava. Kada je reč o obradi podataka o maloletnim licima, treba postupati u skladu sa važećim pravnim okvirom, u Republici Srbiji Zakonom je određeno da maloletno lice sa navršenih 15 godina života može samostalno dati pristanak za korišćenje usluga informacionog društva.