POJAŠNJENJE ZABRANE ISPLATE DIVIDENDE U 2020. GODINI ZA PRIMAOCE DRŽAVNE POMOĆI

Odredbom člana 4. Uredbe o dopunama Uredbe o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19 ("Sl. glasnik RS", br. 60/2020, stupila na snagu 24.4.2020. godine - dalje: Izmena Uredbe) dopunjen je član 16. Uredbe o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19 ("Sl. glasnik RS", br. 54/2020) kojim je predviđena zabrana isplate dividende za privredne subjekte u privatnom sektoru koji se opredele za korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja iz budžeta.

Dopuna ovog člana se sastoji u dodavanju poslednjeg stava - stava 4. kojim se pojašnjava na koje isplate se odnosi zabrana:

"Pod dividendama, u smislu ovog člana, se podrazumevaju sve isplate koje svojim vlasnicima izvrši privredno društvo po osnovu njihovog vlasništva nad akcijama, odnosno udelima tog privrednog društva.".

Navedeno bliže određenje pojma dividende iz Uredbe, zapravo pojašnjava već poznato - da je zabranjena isplata članovima po osnovu isplate dobiti, ali barem jasno uklanja sumnju da se zabrana isplate, propisana članom 16. Uredbe odnosi i na novčane pozajmice između člana, odnosno akcionara i samog društva. Na taj način je ipak ostavljena barem jedna mogućnost vršenja isplate članovima društva i tokom 2020. godine - po osnovu davanja ili povraćaja primljenog novčanog zajma. Davanje i povraćaj zajma predstavljaju radnje izvršenja obaveza iz ugovora člana sa društvom koji je obligacionopravne prirode, te se neće smatrati zabranjenim, jer nije reč o pravima člana društva koja proističu iz članskog odnosa sa društvom.

Donosilac Izmene Uredbe u dodatom stavu akcionare i članove društava pogrešno naziva vlasnicima društva, ali se u istoj rečenici donekle i ispravlja, pripisujući im vlasništvo nad udelima u društvu, ne nad samim društvom.

Dalje, iako se možda činilo neupitnim, jasnije je da se zabrana isplate odnosi i na isplatu međudividende. Međudividenda je upravo primer isplate članu društva koja proističe iz njegovog odnosa prema društvu, te se svakako može smatrati zabranjenom u 2020. godini, a za subjekte koji koriste državnu pomoć iz Uredbe.

Naglašavamo da postoji još jedna, zakonom predviđena, mogućnost isplate članovima društva - vraćanje primljenih dodatnih uplata.

Dodatne uplate se ne mogu smatrati čisto obligacionopravnim poslom i upravo su vezane za ličnost članova društva, odnosno vezane su za njihov članski odnos, barem u trenutku nastanka obaveze uplate. Naime, član 178. Zakona o privrednim društvima ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 - dr. zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018 i 91/2019) predviđa da se osnivačkim aktom ili odlukom skupštine može utvrditi obaveza članova društva da, pored uplate upisanog osnovnog kapitala, izvrše dodatne uplate društvu srazmerno visini svog udela u društvu, a društvo je u obavezi da vrati dodatne uplate članovima društva u predviđenom roku ili ako rok nije određen, na njihov zahtev, samo ako to nije neophodno za pokriće gubitaka društva ili za namirenje poverilaca društva.

Ipak, iako je obaveza vršenja dodatnih uplata striktno vezana za članove društva, pravo na povraćaj dodatnih uplata je, poput bilo kog drugog obligacionog prava, odnosno potraživanja, podložno prenošenju trećim licima, te smo mišljenja da Uredba ne zabranjuje vraćanje dodatnih uplata članovima društva. Ovakvom zaključku u prilog ide i to što Uredba zabranjuje samo isplatu dividende, ne i sva druga davanja društva prema svojim članovima.