PRAVNE POSLEDICE NEDOLASKA ZAPOSLENOG NA POSAO ZBOG NEOBEZBEĐENOG PREVOZA ZA VREME VANREDNOG STANJA

Pitanje:

• U situaciji kada zaposleni sa kojim je zasnovan radni odnos na neodređeno vreme, nakon proglašenja vanrednog stanja nema mogućnost da dođe na posao obzirom da ne poseduje automobil, a linije koridorskog prevoza koje su uspostavljene ne omogućavaju blagovremeni dolazak i odlazak sa posla, da li ima osnova za otkaz ugovora o radu zbog nepoštovanja radne discipline - nedolaska na posao tri radna dana?

Odgovor:

U skladu sa Uredbom o merama za vreme vanrednog stanja ("Sl. glasnik RS", br. 31/2020, 36/2020, 38/2020, 39/2020, 43/2020, 47/2020, 49/2020 i 53/2020 - dalje: Uredba) radi zaštite od širenja zaraznih bolesti, na teritoriji Republike Srbije, član 4b, zabranjuje se obavljanje:

1) javnog prevoza putnika u drumskom saobraćaju autobusima, osim posebnog linijskog prevoza, koje će privredni subjekti obavljati isključivo radi realizacije radnih zadataka zaposlenih;

2) međunarodnog i unutrašnjeg železničkog saobraćaja za prevoz putnika,

3) međunarodnog i domaćeg vodnog saobraćaja za prevoz putnika.

Zabrana iz stava 1. tačka 1) ovog člana ne odnosi se na međumesni prevoz i vanlinijski prevoz u drumskom saobraćaju, kao i na prevoz iz stava 1. tač. 2) i 3) ovog člana za koji je, u skladu sa epidemiološkom situacijom, dobijena dozvola ministra nadležnog za poslove saobraćaja.

Zabrana iz stava 1. tačka 1) ovog člana, koja se odnosi na gradski i prigradski prevoz, ne odnosi se na prevoz za koji je, u skladu sa epidemiološkom situacijom, uz prethodnu saglasnost ministra nadležnog za poslove saobraćaja, dobijena dozvola jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se prevoz obavlja.

Ukoliko poslodavac ima zaposlenog koji na posao dolazi javnim prevozom, a Uredbom je za vreme trajanja vanrednog stanja prevoz na deonici koju zaposleni koristi za dolazak na posao obustavljen, ili saobraća u periodu koji ne omogućava zaposlenom blagovremen dolazak i odlazak sa rada, a zaposleni nema mogućnost da na posao dolazi privatnim vozilom niti mu je poslodavac obezbedio sopstveni prevoz, onda u konkretnom slučaju nema skrivljenog ponašanja zaposlenog, odnosno takvo ponašanje se ne može pripisati njegovoj krivici.

Naime, da bi poslodavac otkazao ugovor o radu zaposlenom zbog nepoštovanja radne discipline, u smislu odredbe člana 179. stav 3. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje - dalje: Zakon), kod ovih otkaznih razloga potrebno je da poslodavac dokaže postojanje namere zaposlenog za nepoštovanje radne discipline, odnosno da je nepoštovanje radne discipline zaposlenog rezultat svesnog i umišljajnog ponašanja koja se mogu pripisati njegovoj krivici, odnosno da se takvo ponašanje može kvalifikovati kao umišljajno izvršenje naznačenog nepoštovanja radne discipline odnosno nedolaska na posao.

Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, Rev2 438/2017 od 2.3.2017. godine:

"...nižestepeni sudovi su, polazeći pre svega od iskaza saslušanih svedoka i tužioca saslušanog u svojstvu parnične stranke, utvrdili da tuženi nije dokazao da je tužilac svojom krivicom izvršio povrede radnih obaveza i discipline koje su mu osporenim rešenjem stavljene na teret, odnosno da je tužilac ispoljio ponašanje koje je takvo da ne može da nastavi dalji rad kod tuženog..."

Stoga, kako nema skrivljenog ponašanja na strani zaposlenog i postojanja umišljajne namere da ne dođe na posao, već je Uredbom nadležnog državnog organa usled novonastalih okolnosti zabranjeno obavljanje javnog prevoza za pojedine delove grada, čime je njegov dolazak na posao onemogućen, poslodavac bi u konkretnom slučaju zaposlenog mogao da uputi na privremeno odsustvo sa rada uz naknadu zarade u smislu odredbi čl. 116. ili 117. Zakona ili na korišćenje godišnjeg odmora.

Upravo odredba člana 117. stav 1. Zakona propisuje da zaposlenima pripada pravo na naknadu zarade u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu za vreme prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i drugih lica, i u drugim slučajevima, u skladu sa zakonom.

Za slučaj kada ugovorom o radu odnosno opštim aktom poslodavca pitanje visine naknade iz odredbe člana 117. Zakona nije uređeno u praksi, poslodavci koriste slučaj neskrivljenog prekida rada kada se primenjuje pravilo iz odredbe člana 116. stav 1. Zakona da zaposleni ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, s tim da ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, za vreme prekida rada, odnosno smanjenja obima rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog, najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini.

Zaključkom Vlade 05 broj 53-3041/2020 (dalje: Zaključak) se takođe preporučuje poslodavcima, koji u uslovima vanrednog stanja nisu u mogućnosti da organizuju proces rada, da pri upućivanju zaposlenih na odsustvo sa rada, u skladu sa zakonom, prednost daju korišćenju godišnjih odmora zaposlenih.

Stoga poslodavac može da uputi zaposlenog u skladu sa Zakonom a prema preporuci Vlade utvrđenoj Zaključkom i na korišćenje godišnjeg odmora iz 2019. i 2020. godine, dok ove okolnosti traju.

Kako su dana 10.4.2020. godine donete Uredba o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19 ("Sl. glasnik RS", br. 54/2020)kojom se uređuju fiskalne pogodnosti i direktna davanja iz budžeta Republike Srbije privrednim subjektima u privatnom sektoru u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19, PDV tretman prometa dobara i usluga bez naknade za zdravstvene svrhe, kao i isplata jednokratne novčane pomoći svim punoletnim građanima Republike Srbije iz budžeta, Uredba o utvrđivanju programa finansijske podrške privrednim subjektima za održavanje likvidnosti i obrtna sredstva u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 ("Sl. glasnik RS", br. 54/2020) kojom se utvrđuje Program finansijske podrške privrednim subjektima za održavanje likvidnosti i obrtna sredstva u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, kao i Uredba o pomeranju roka za podnošenje tromesečnih izveštaja o realizaciji godišnjeg, odnosno trogodišnjeg programa poslovanja za vreme vanrednog stanja nastalog usled bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 ("Sl. glasnik RS", br. 54/2020) kojom se utvrđuje pomeranje roka za podnošenje tromesečnih izveštaja o realizaciji godišnjeg, odnosno trogodišnjeg programa poslovanja, koji je propisan odredbom člana 63. stav 3. Zakona o javnim preduzećima ("Sl. glasnik RS", br. 15/2016 i 88/2019), za vreme vanrednog stanja nastalog usled bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, poslodavac svakako treba da razmotri da li ispunjava uslove propisane donetim uredbama za ostvarivanje prava na refundaciju naknade zarade za ovog i druge zaposlene koji su se našli u ovoj situaciji ili druge ekonomske pogodnosti koje mogu biti od uticaja i za rešavanje statusa ovih zaposlenih.

Svakako, otkaz ugovora o radu zbog nedolaska na posao jer zaposleni, zbog ukidanja prevoza u pojedinim delovima grada ili saobraćanja u drugim vremenskim intervalima, nema mogućnost da dođe na posao bi bio nezakonit, i poslodavac bi eventualno mogao sa ovim zaposlenim da zaključi sporazum o prestanku radnog odnosa u smislu odredbe čl. 177. Zakona ili da ga utvrdi viškom zaposlenih u smislu odredbe člana 179. stav 5. tačka 1) Zakona, uz prethodnu isplatu otpremnine.