1. Da li je osnivač koji radi u svom društvu i plaća pune doprinose preko Obrasca PP OD-O takođe obuhvaćen mogućnošću odlaganja plaćanja doprinosa za 4.1.2021. godine? Da li bi i ovaj slučaj mogao da spada pod član 11. stav 3. Uredbe?

Fiskalne pogodnosti propisane Uredbom o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19 ("Sl. glasnik RS", br. 54/2020 - dalje: Uredba), ne odnose se na doprinose koje privredno društvo obračunava i plaća za osnivača koji nije u radnom odnosu u privrednom društvu ali u istom radi - predstavlja i zastupa privredno društvo na osnovu upisa u registar nadležne organizacije.

Napominjemo, ovo društvo ima pravo na fiskalne pogodnosti i direktna davanja u skladu sa Uredbom za zaposlene, a ako nema zaposlenih ima pravo na odlaganje akontacija poreza na dobit pravnih lica koje dospevaju 15.04, 15.05. i 15.06.2020. godine, u skladu sa članom 11. stav 3. Uredbe.

2. Preduzetnica koja ima frizerski salon je zbog trenutne situacije rešila da registruje prekid obavljanja delatnosti. Imala je zaposlene i zbog toga ih je otpustila 25.3.2020. godine, a prekid je u APR-u odrađen pod 26.3.2020. godine. Da li postoji mogućnost da ona sada iste te radnike vrati na posao i da li u tom slučaju može da koristi neke od ekonomskih mera (konkretno, odlaganje plaćanja poreza i doprinosa)? Ako postoji ta mogućnost, šta tačno treba da se uradi po tom pitanju?

U skladu sa članom 3. stav 1. Uredbe, privredni subjekti u privatnom sektoru mogu da koriste fiskalne pogodnosti i direktna davanja propisana Uredbom pod uslovom da počev od 15. marta 2020. godine pa do dana stupanja na snagu Uredbe nisu smanjivali broj zaposlenih za više od 10%, ne računajući zaposlene koji su sa privrednim subjektom u privatnom sektoru zaključili ugovor o radu na određeno vreme pre 15. marta 2020. godine za period koji se završava u periodu od 15. marta 2020. godine pa do dana stupanja na snagu Uredbe.

Odredbom člana 3. stav 2. Uredbe precizirano je da pod istim uslovima, fiskalne pogodnosti i direktna davanja iz Uredbe mogu da koriste i preduzetnici, preduzetnici poljoprivrednici i preduzetnici paušalci koji su registrovali privremeni prestanak obavljanja delatnosti najranije na dan 15. marta 2020. godine.

Prema tome, fiskalne pogodnosti iz Uredbe mogu da ostvare preduzetnici koji su privremeno odjavili delatnost počev od 15.3.2020. godine, ali samo ako ispunjavaju ostale uslove, između ostalog da nisu smanjili broj zaposlenih do dana stupanja na snagu Uredbe, dakle do 10.4.2020. godine, u smislu člana 3. stav 1. Uredbe. Dakle posmatra se odnos broja zaposlenih na dan 15.3. i na dan 10.4.2020. godine (kada je Uredba stupila na snagu) i ako preduzetnik zaposli nakon tog datuma nove zaposlene (ili vrati stare) da bi nadomestio smanjenje broja zaposlenih do 10.4, nema pravo na korišćenje mera iz Uredbe.

3. Da li poslodavac može zaposlenima da isplati zaradu iz sopstvenih sredstava, a da iznos direktnih davanja prebaci na svoj tekući račun kada dobije uplatu od države?

Sredstva koja poslodavac dobija na ime direktnih davanja u skladu sa Uredbom su strogo namenska - isključivo za isplatu zarade i naknade zarade. S tim u vezi, Uredbom nije predviđena mogućnost da poslodavac zadrži sredstva isplaćena sa namenskog računa tako što će ih prebaciti na svoj tekući račun, već ista mora da iskoristi za isplatu zarade ili naknade zarade. Pored toga, iz Uredbe proizlazi da neće biti moguće podizati gotovinu sa namenskih računa već da će biti moguće samo izvršiti isplatu na tekući račun zaposlenog.

4. Da li poslodavac može da podnese poresku prijavu PPP PD za mart, navede datum dospelosti 4.1.2021. godine, i da isplati neto zaradu u celosti, a direktno davanje iz maja koristi za isplatu zarade za april?

Kao što smo i pisali u našim stručnim komentarima, subjekt može da isplati neto zaradu za mart u punom iznosu, a da direktno davanje koje mu bude uplaćeno u maju koristi za isplatu neto zarade za april.

Naime, članom 9. Uredbe uređena je visina tog davanja i ona se vezuje za broj zaposlenih u martu, aprilu i maju, ali ne i za zarade u martu, aprilu i maju, što znači da je davanje u visini utvrđenoj u skladu sa članom 9. Uredbe moguće koristiti i kao deo neto zarade za neki drugi period. Npr. lice koje koristi mere ima pravo na isplatu direktnog davanja u maju u visini koja se dobija množenjem broja zaposlenih u martu sa osnovnom minimalnom zaradom za mart, ali to ne znači da se ovaj iznos mora isplatiti kao deo neto zarade za mart, već se može isplatiti i kao deo zarade za april.

5. Obveznik ima pravo na povraćaj PDV za mesec mart 2020. god. Da li će to pravo na povraćaj PDV biti uslovljeno time što se obveznik prijavio za mere direktnih davanja i fiskalnih pogodnosti, odnosno za odlaganje plaćanja akontacija poreza na dobit za mart, april i maj 2020. god. i odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na zarade?

Korišćenje mera u skladu sa Uredbom neće imati uticaja na pravo na povraćaj PDV niti će se predmetne obaveze evidentirati kao dug. Naime, odlaže se dospelost poreza i doprinosa za 4.1.2021, a akontacija poreza na dobit i poreza na prihod od samostalne delatnosti do podnošenja prijave za 2020. godinu, a nakon toga se odlaže plaćanje na 24 jednake mesečne rate. Prema tome, sve obaveze koje se u skladu sa Uredbom odlažu, neće se evidentirati kao dospele u poreskom računovodstvu.

Napominjemo, odlaganje akontacije poreza na dobit pravnih lica (odnosno poreza na prihod od samostalne delatnosti preduzetnika) koja je dospela 15.4.2020. godine, prema saopštenju Poreske uprave, biće sprovedeno u poreskom računovodstvu 4. maja 2020. godine, tako da je moguće da do tog roka neće biti izvršen povraćaj PDV, jer se akontacija koja nije plaćena, a dospela je 15. aprila, do tada evidentira kao poreski dug.

6. Na koji način preduzetnik koji se nije opredelio za ličnu zaradu može raspolagati sredstvima sa namenskog računa, odnosno da li mora sredstva da prebaci na lični račun ili može na poslovni račun?

Uredbom nije na jasan način uređeno kako će preduzetnici raspolagati direktnim davanjem, osim davanjima koja se odnose na zaposlene kod preduzetnika. Naime, odredbom člana 2. tačka 3) Uredbe propisano je da se direktna davanja iz budžeta privrednim subjektima u privatnom sektoru, tj. uplata bespovratnih novčanih sredstava privrednim subjektima, mogu koristiti isključivo za isplate zarada i naknada zarada zaposlenima.

Članom 13. stav 15. Uredbe propisano je da u slučaju da privredni subjekt ne prenese novčana sredstva sa posebnog računa iz stava 2. ovog člana na tekuće račune lica za koja su dobijena direktna davanja u skladu sa ovom uredbom do dana gašenja tog posebnog računa, banka prenosi sredstva s tog računa na poseban račun iz stava 1. ovog člana.

Imajući u vidu navedeno, nije do kraja jasno da li će preduzetnik sredstva koja dobije na namenski račun na ime direktnog davanja za sebe, morati da prenese na lični račun ili će moći ta sredstva da prenese na poslovni račun radi finansiranja tekuće likvidnosti (svakako, prema našem mišljenju, neće moći da podigne sredstva u gotovini sa namenskog računa, zbog kontrole namenskog trošenja sredstava). Naše mišljenje je da bi preduzetniku trebalo omogućiti da sredstva sa namenskog računa u visini direktnog davanja koje se odnosi na njega, prenese na poslovni račun, jer je cilj subvencionisanje prihoda preduzetnika od samostalne delatnosti, a ne njegove zarade (posebno kada je reč o preduzetnicima koji se nisu opredelili za isplatu lične zarade), ali ostaje da se vidi kako će tehnički biti rešeno ovo pitanje.

Međutim, čak i da će preduzetnik morati da prebaci sredstva na svoj privatni račun, ista može sa privatnog računa uplatiti na svoj poslovni račun ukoliko su mu potrebna radi finansiranja tekuće likvidnosti, u kojem slučaju će prihod evidentiran po tom osnovu biti izuzet iz prihoda u poreskom bilansu, odnosno smatraće se poslovnim rashodom (ulaganje lične imovine u poslovnu).

7. Da li privredno društvo osnovano pre 15.3.2020. godine koje nije u sistemu PDV ima pravo na korišćenje mera u skladu sa Uredbom?

Privredni subjekt može ostvariti pravo na fiskalne pogodnosti i direktna davanja u skladu sa Uredbom bez obzira da li je u sistemu PDV. Formulacija iz člana 3. stav 3. Uredbe koja unosi zabunu, odnosi se na preduzetnika drugo lice, tj. fizičko lice koje obavlja neregistrovanu delatnost i koje, u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana, postaje obveznik poreza na prihod od samostalne delatnosti evidentiranjem u sistem PDV. Dakle, samo za preduzetnika drugo lice je bitno da je datum evidentiranja u sistem PDV pre 15.3.2020. godine, dok ostali privredni subjekti ne moraju uopšte biti u sistemu PDV da bi koristili prava u skladu sa Uredbom.

8. Osnivač preduzetničke radnje dana 17.3.2020. osnovao je DOO u kojem je zasnovao radni odnos. Preduzetničku delatnost od 17.3. obavlja iz radnog odnosa. Da li ovo fizičko lice - preduzetnik iz radnog odnosa, zaposlen u društvu posle 15.03.2020. godine, ima pravo na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja po nekom osnovu?

U konkretnom slučaju, novoosnovano društvo nema pravo na pogodnosti i direktna davanja iz Uredbe, s obzirom da je osnovano posle 15.3.2020. godine (član 3. stav 3. Uredbe).

Kada je reč o preduzetniku koji obavlja delatnost iz radnog odnosa, on ima pravo na odlaganje akontacije poreza i doprinosa, kao i na odlaganje poreza i doprinosa za zarade zaposlenih i direktna davanja za zaposlene (ako ima zaposlene). Međutim, preduzetnik koji je u radnom odnosu nema pravo na direktno davanje za sebe, s obzirom da je u radnom odnosu, nezavisno od toga što poslodavac (društvo) u konkretnom slučaju nema pravo na pogodnosti i direktna davanja kao novoosnovano društvo.

9. Preduzetnik koji nije u radnom odnosu i nije korisnik penzije, koji se opredelio za isplatu lične zarade, nema zaposlenih. Ostvaruje pravo na podsticaj za mart i april, a 1.5.2020. će zasnovati radni odnos u drugoj firmi, i nastaviti da obavlja samostalnu delatnost, ali sad iz radnog odnosa. Da li ovaj preduzetnik gubi pravo na podsticaj samo za maj, ili gubi pravo za sva tri meseca i mora u roku od pet dana da vrati ono što je dobio i da plati poreze i doprinose za mart i april? Da li se smatra da je preduzetnik u ovom slučaju smanjio broj zaposlenih?

Prema članu 9. Uredbe preduzetnik, preduzetnik paušalac, preduzetnik poljoprivrednik, preduzetnik drugo lice, pravna lica koja su razvrstana kao mikro, mala i srednja u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo, mogu da ostvare pravo na uplatu bespovratnih novčanih sredstava iz budžeta, i to:

- u maju 2020. godine u iznosu koji se dobija kao proizvod broja zaposlenih sa punim radnim vremenom za čije je zarade i naknade zarada podneo Obrazac PPP-PD za obračunski period mart 2020. godine i iznosa osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine;

- u junu 2020. godine u iznosu koji se dobija kao proizvod broja zaposlenih sa punim radnim vremenom za čije je zarade i naknade zarada podneo Obrazac PPP-PD za obračunski period april 2020. godine i iznosa osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine;

- u julu 2020. godine u iznosu koji se dobija kao proizvod broja zaposlenih sa punim radnim vremenom za čije je zarade i naknade zarada podneo Obrazac PPP-PD za obračunski period maj 2020. godine i iznosa osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine.

Broj zaposlenih iz stava 1. ovog člana kod preduzetnika, preduzetnika paušalca, preduzetnika poljoprivrednika i preduzetnika drugog lica uvećava se za 1 (jedan), osim u slučaju kada preduzetnik, preduzetnik paušalac, preduzetnik poljoprivrednik ili preduzetnik drugo lice imaju istovremeno i status zaposlenog ili korisnika penzije.

Prema tome, mišljenja smo da preduzetnik u konkretnom slučaju može da ostvari direktna davanja u maju i junu, s obzirom da se visina tih davanja utvrđuje prema broju zaposlenih kod preduzetnika u martu i aprilu, uvećanom za jedan ako preduzetnik nije u radnom odnosu ili korisnik penzije (a on to u konkretnom slučaju u martu i aprilu nije).

Činjenica da će preduzetnik zasnovati radni odnos 1.5.2020. godine svakako ne znači da on gubi pravo na pogodnosti i direktna davanja (to nije razlog za gubitak prava u smislu Uredbe), samo u konkretnom slučaju neće imati pravo na direktno davanje u julu, s obzirom da se to davanje utvrđuje prema broju zaposlenih za koje podnosi prijavu za maj, uvećan za jedan ako preduzetnik nije u radnom odnosu ili korisnik penzije, a u ovom slučaju će biti u radnom odnosu i neće imati pravo na direktno davanje za sebe.

Ukazujemo, pravo na odlaganje poreza i doprinosa na ličnu zaradu i akontacije poreza preduzetnik svakako ima čak i kada je u radnom odnosu (nema pravo samo na direktna davanja u visini minimalne zarade za mart), tako da će ovo pravo moći da ostvari za tri meseca. Takođe, preduzetnik koji je na ličnoj zaradi nije zaposlen kod sebe (opredeljivanje na ličnu zaradu ne znači da je preduzetnik u radnom odnosu sa samim sobom), tako da se nikako ne može smatrati da je ovaj preduzetnik smanjio broj zaposlenih (ovaj preduzetnik ima nula zaposlenih i 15.3. i 10.4. i 1.5. kada zasnuje radni odnos).

10. Poslodavac je imao sedam zaposlenih radnika do početka vanrednog stanja, od kojih je jedan bio penzioner od 67 godina, prijavljen na određeno vreme do tri meseca, počev od 23.1.2020. kada je objavljeno vanredno stanje i zabrana kretanja starijih lica od 65 godina. Poslodavac je odjavio radnika, uz njegovu saglasnost. Da li poslodavac sada ima pravo na fiskalne pogodnosti i direktna davanja budući da je došlo do smanjenja broja zaposlenih? Da li poslodavac može da prijavi zaposlenog sada u aprilu i da ostvari prava iz Uredbe za april, maj i jun?

U skladu sa članom 3. stav 1. Uredbe, privredni subjekti u privatnom sektoru mogu da koriste fiskalne pogodnosti i direktna davanja propisana Uredbom pod uslovom da počev od 15. marta 2020. godine pa do dana stupanja na snagu Uredbe nisu smanjivali broj zaposlenih za više od 10%, ne računajući zaposlene koji su sa privrednim subjektom u privatnom sektoru zaključili ugovor o radu na određeno vreme pre 15. marta 2020. godine za period koji se završava u periodu od 15. marta 2020. godine pa do dana stupanja na snagu Uredbe.

Kada je u pitanju uslov da privredni subjekt nije smanjio broj zaposlenih za više od 10%, naglašavamo da za potrebe primene ovog uslova nije bitno po kom osnovu je došlo do raskida radnog odnosa sa zaposlenima, tj. nije bitno da li je do raskida radnog odnosa došlo na inicijativu zaposlenog ili na inicijativu poslodavca, zbog odlaska zaposlenog u penziju i sl. Dakle, bitna je samo objektivna okolnost da li na dan 10. aprila 2020. godine privredni subjekat ima manje zaposlenih u odnosu na broj zaposlenih koji je imao na dan 15. marta 2020. godine, za više od 10%. Prema tome, u konkretnom slučaju subjekt nema pravo na fiskalne pogodnosti i direktna davanja u skladu sa Uredbom, s obzirom da je broj zaposlenih smanjio za više od 10% u odnosu na broj zaposlenih na dan 15.3.2020. godine. Činjenica da je u konkretnom slučaju sa zaposlenim kojem je prestao radni odnos bio zaključen ugovor na određeno vreme, ne menja ništa imajući u vidu da mu radni odnos nije prestao istekom ugovora o radu već raskidom tog ugovora pre isteka roka na koji je zaključen.

Takođe, naknadnim zasnivanjem radog odnosa sa novim zaposlenim nakon 10.4.2020. godine, privredni subjekt ne može steći pravo na fiskalne pogodnosti i direktna davanja.

11. Pravno lice - doo, ima jednog zaposlenog i to osnivača na mestu direktora firme. Razvrstano je u malo pravno lice. Direktor 18. maja 2020. godine ispunjava uslove za penziju i prestaće mu radni odnos u firmi. Na mesto direktora biće imenovano lice po ugovoru o delu bez zasnivanja radnog odnosa, tako da od 18.5.2020. pravno lice neće imati zaposlenih. Pošto po Uredbi ovo pravno lice ima pravo na direktna davanja za mart, april i maj u visini minimalne cene rada za jednog zaposlenog (direktora koji odlazi u penziju), da li će zbog smanjenja zaposlenih za više od 10% do oktobra meseca, ovo pravno lice pasti pod udar sankcija iz Uredbe?

Prema odredbi člana 12. stav 1. Uredbe, privredni subjekat u privatnom sektoru gubi pravo na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja propisanih ovom uredbom ukoliko u periodu od 15. marta 2020. godine pa do isteka roka od tri meseca od poslednje isplate direktnih davanja iz čl. 9. i 10. ove uredbe, smanji broj zaposlenih za više od 10% ne računajući zaposlene koji su sa privrednim subjektom u privatnom sektoru zaključili ugovor o radu na određeno vreme pre 15. marta 2020. godine za period koji se završava u periodu od 15. marta 2020. godine do isteka roka od tri meseca od poslednje isplate direktnih davanja iz čl. 9. i 10. ove uredbe.

Prema tome, s obzirom da će u konkretnom slučaju subjekt smanjiti broj zaposlenih za više od 10% (praktično će ostati bez zaposlenih) pre isteka roka iz člana 12. stav 1. Uredbe, doći će do gubitka prava na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja propisanih ovom uredbom, sa svim posledicama koje nosi gubitak prava.

Naime, prema odredbama člana 12. stav 3. Uredbe, privredni subjekti koji izgube pravo na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja propisanih ovom uredbom dužni su da:

- plate sve obaveze za koje im je odobreno odlaganje plaćanja zajedno sa pripadajućom kamatom obračunatom po stopi po kojoj se vrši obračun kamate za kašnjenje u isplati poreskih obaveza koja se računa počev od dana kada su navedene obaveze dospele za plaćanje u skladu sa zakonima kojim se uređuje plaćanje odgovarajuće obaveze, najkasnije u roku od pet dana od dana prestanka prava na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja; i

- izvrše povraćaj direktnih davanja sa kamatom obračunatom po stopi po kojoj se vrši obračun kamate za kašnjenje u isplati poreskih obaveza počev od dana kada su im isplaćena pojedinačna direktna davanja, najkasnije u roku od pet dana od dana prestanka prava na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja.

Napominjemo, u skladu sa članom 12. stav 2.Uredbe, ispunjenost uslova za gubitak prava na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja propisanih ovom uredbom proverava se svakog poslednjeg dana u mesecu počev od meseca aprila 2020. godine zaključno sa 31. oktobrom 2020. godine, s tim da se ispunjenost uslova za gubitak prava na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja propisanih ovom uredbom može kontrolisati i nakon 31. oktobra 2020. godine u rokovima za zastarelost prava na utvrđivanje i naplatu poreza i sporednih poreskih davanja propisanim zakonom kojim se uređuju poreski postupak i poreska administracija.

Na kraju ukazujemo, ovaj privredni subjekt može izbeći gubitak prava iz Uredbe ako umesto zaposlenog kojem prestaje radni odnos zbog odlaska u penziju, zasnuje radni odnos sa nekim drugim licem.

12. Ugovor o radu na određeno vreme sklopljen je pre 15.3.2020. godine, a produžen 14.4.2020. godine na mesec dana. Da li je poslodavac u obavezi da i posle tog roka produži navedeni ugovor kako ne bi izgubio pravo na paket mera u smislu Uredbe?

Prema odredbi člana 12. stav 1. Uredbe, privredni subjekat u privatnom sektoru gubi pravo na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja propisanih ovom uredbom ukoliko u periodu od 15. marta 2020. godine pa do isteka roka od tri meseca od poslednje isplate direktnih davanja iz čl. 9. i 10. ove uredbe, smanji broj zaposlenih za više od 10% ne računajući zaposlene koji su sa privrednim subjektom u privatnom sektoru zaključili ugovor o radu na određeno vreme pre 15. marta 2020. godine za period koji se završava u periodu od 15. marta 2020. godine do isteka roka od tri meseca od poslednje isplate direktnih davanja iz čl. 9. i 10. ove uredbe.

Prema tome, u smanjenje broja zaposlenih po osnovu kojeg subjekt gubi pravo na pogodnosti i davanja iz Uredbe, ne uračunava se prestanak radnog odnosa istekom ugovora koji je zaključen na određeno vreme pre 15.3.2020. godine. Međutim, ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen nakon navedenog datuma, prestanak radnog odnosa istekom ovog ugovora se računa u smanjenje zaposlenih. Imajući u vidu da subjekt sa zaposlenim kod produženja ugovora o radu praktično zaključuje novi ugovor o radu na određeno vreme, mišljenja smo da se prestanak radnog odnosa istekom novog ugovora na određeno (koji je zaključen prilikom "produženja" radnog odnosa, odnosno nakon 15.3.2020. godine) računa u smanjenje zaposlenih u smislu člana 12. Uredbe.

13. Preduzetnik na dan 15.3.2020. ima devet zaposlenih. Dana 22. marta smanjio je broj zaposlenih za dva, a jednog radnika je ponovo prijavio 31. marta, tako da na dan 10. aprila ima osam zaposlenih. Zaradu za mart je isplatio 1. aprila. Dana 22.4. zasnovao je radni odnos sa još jednim radnikom i na dan 30.4. imaće devet radnika, kao i 15. marta. Da li ovaj preduzetnik ostvaruje pravo na direktna davanja i fiskalne pogodnosti počev od meseca aprila?

U skladu sa članom 3. stav 1. Uredbe, privredni subjekti u privatnom sektoru mogu da koriste fiskalne pogodnosti i direktna davanja propisana Uredbom pod uslovom da počev od 15. marta 2020. godine pa do dana stupanja na snagu Uredbe nisu smanjivali broj zaposlenih za više od 10%, ne računajući zaposlene koji su sa privrednim subjektom u privatnom sektoru zaključili ugovor o radu na određeno vreme pre 15. marta 2020. godine za period koji se završava u periodu od 15. marta 2020. godine pa do dana stupanja na snagu Uredbe.

Kada je u pitanju uslov da privredni subjekt nije smanjio broj zaposlenih za više od 10%, naglašavamo da za potrebe primene ovog uslova nije bitno po kom osnovu je došlo do raskida radnog odnosa sa zaposlenima, tj. nije bitno da li je do raskida radnog odnosa došlo na inicijativu zaposlenog ili na inicijativu poslodavca, zbog odlaska zaposlenog u penziju i sl. Dakle, bitna je samo objektivna okolnost da li na dan 10. aprila 2020. godine (kada je Uredba stupila na snagu) privredni subjekat ima manje zaposlenih u odnosu na broj zaposlenih koji je imao na dan 15. marta 2020. godine, za više od 10%. Prema tome, u konkretnom slučaju subjekt nema pravo na fiskalne pogodnosti i direktna davanja u skladu sa Uredbom, s obzirom da je broj zaposlenih smanjio za više od 10% u odnosu na broj zaposlenih na dan 15.3.2020. godine, osim ako je do smanjenja broja zaposlenih došlo prestankom radnog odnosa sa zaposlenim kojem je istekao ugovor o radu zaključen na određeno vreme pre 15.3.2020. godine.

Činjenica da će subjekt zasnovati radni odnos sa novim zaposlenim nakon 10.4.2020. godine i vratiti broj zaposlenih na nivo od 15.3.2020. godine, nema uticaja na ostvarivanje prava iz Uredbe, odnosno na taj način nije moguće naknadno steći prava na primenu pogodnosti i direktnih davanja u skladu sa Uredbom.

14. Da li privredno društvo može vršiti povraćaj pozajmice osnivaču za likvidnost za vreme trajanja ekonomskih mera?

Odredbama člana 16. Uredbe propisana je zabrana isplate dividende do kraja 2020. godine za privredna društva koja koriste pogodnosti i direktna davanja u skladu sa Uredbom.

Međutim, ova zabrana se ne odnosi na plaćanja osnivaču po drugom osnovu, kao npr. po osnovu vraćanja zajma koji je osnivač dao društvu, tako da iz ovog razloga ne može doći do gubitka prava u skladu sa Uredbom.

15. Da li preduzetnik koji plaća porez samooporezivanjem i preduzetnik paušalac koji plate akontacije za mart u aprilu imaju pravo na direktna davanja od države u skladu sa Uredbom?

Za preduzetnika paušalca i preduzetnika koji vodi poslovne knjige i koji se nije opredelio za ličnu zaradu, a koji nemaju zaposlenih, mere u skladu sa Uredbom se odobravaju po automatizmu. Međutim, ako ovaj preduzetnik plati akontaciju koja dospeva 15.4. (ili neku drugu akontaciju) poreza i doprinosa, to svakako ne dovodi do gubitka prava na odlaganje akontacija i prava na direktna davanja u skladu sa Uredbom. U ovom slučaju će iznos plaćene akontacije biti evidentiran kao preplata, jer će dospelost akontacija biti odložena do predaje konačne poreske prijave za 2020. godinu, odnosno do 4.1.2021. godine za preduzetnike paušalce.

Isti je slučaj i sa preduzetnicima koji imaju zaposlene ili su se opredelili za ličnu zaradu, s tim što ovi preduzetnici koriste mere samo ako podnesu Obrazac PPP PD sa datumom dospelosti 4.1.2021. godine (do 30. aprila ukoliko žele da koriste mere za sva tri meseca).

16. Kako se tumače sledeće situacije u vezi sa direktnim davanjima, shodno donetim merama Vlade RS: - zaposleni je zasnovao radni odnos na određeno vreme od 1.10.2019. do 30.6.2020. godine - da li se računa u smanjenje zaposlenih? - zaposleni je zasnovao radni odnos na određeno vreme, a u ugovoru o radu stoji klauzula "najviše do 24 meseca". Ugovor do 24 meseca ističe 28.2.2021. godine. Ukoliko bi poslodavac raskinuo radni odnos sa navedenim licem npr. u julu ili avgustu 2020. godine, da li taj zaposleni ulazi u obračun za smanjenje zaposlenih?

Prema odredbi člana 12. stav 1. Uredbe, privredni subjekat u privatnom sektoru gubi pravo na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja propisanih ovom uredbom ukoliko u periodu od 15. marta 2020. godine pa do isteka roka od tri meseca od poslednje isplate direktnih davanja iz čl. 9. i 10. ove uredbe, smanji broj zaposlenih za više od 10% ne računajući zaposlene koji su sa privrednim subjektom u privatnom sektoru zaključili ugovor o radu na određeno vreme pre 15. marta 2020. godine za period koji se završava u periodu od 15. marta 2020. godine do isteka roka od tri meseca od poslednje isplate direktnih davanja iz čl. 9. i 10. ove uredbe.

Prema tome, ako nekom zaposlenom prestane radni odnos koji je zaključen na određeno vreme pre 15.3.2020. godine, to se ne računa u smanjenje zaposlenih u smislu člana 12. Uredbe. Međutim, prema našem mišljenju ako dođe do raskida tog ugovora o radu pre isteka roka na koji je zaključen, to dovodi do smanjenja broja zaposlenih u smislu člana 12. Uredbe, odnosno taj prekid radnog odnosa ulazi u procenat od 10% zaposlenih. S tim u vezi, u prvom slučaju koji navodite istekom ugovora o radu 30.6.2020. godine ne dolazi do smanjenja broja zaposlenih u smislu člana 12. Uredbe, dok u drugom slučaju - ako ugovor bude raskinut pre isteka roka na koji je zaključen (24 meseca), prema našem mišljenju dolazi do smanjenja broja zaposlenih u smislu člana 12. Uredbe.

17. Da li imaju pravo na fiskalne pogodnosti i direktna davanja preduzetnici u sledećim slučajevima: - preduzetnik je privremeno prekinuo obavljanje delatnosti 2.7.2019. godine; - preduzetnik je privremeno prekinuo obavljanje delatnosti 26.2.2020. godine; - preduzetnik je privremeno prekinuo obavljanje delatnosti 26.12.2019. godine, ali je nastavio obavljanje delatnosti 12.3.2020. godine, pa ponovo prekinuo 25.3.2020. godine?

1) Imajući u vidu da pravo na fiskalne pogodnosti i direktna davanja u skladu sa članom 3. stav 2. Uredbe imaju samo preduzetnici koji su prekid obavljanja delatnosti registrovali najranije 15.3.2020. godine, preduzetnik koji je prekid registrovao 2.7.2019. godine nema pravo na pogodnosti i direktna davanja u skladu sa Uredbom.

2) Isto kao i u prethodnom slučaju, ovaj preduzetnik nema pravo na pogodnosti i direktna davanja iz Uredbe.

3) U ovom slučaju preduzetnik ima pravo na primenu mera iz Uredbe, s obzirom da je privremeni prekid obavljanja delatnosti registrovao nakon 15.3.2020. godine. Činjenica da je imao prekid obavljanja delatnosti od 26.12.2019. do 12.3.2020. godine, nema uticaja na primenu Uredbe.

18. Da li se sa namenskog računa sredstva mogu usmeriti trećem licu radi realizacije administrativne zabrane?

Prema članu 2. tačka 3) Uredbe, direktna davanja iz budžeta privrednim subjektima u privatnom sektoru predstavljaju uplatu bespovratnih novčanih sredstava privrednim subjektima u skladu sa ovom uredbom, koja mogu da se koriste isključivo za isplate zarada i naknada zarada zaposlenima.

Prema članu 13. stav 13. Uredbe, sredstva na posebnom računu iz stava 2. ovog člana izuzeta su od prinudne naplate u smislu propisa kojima se uređuje prinudna naplata, osim po nalogu Poreske uprave za izvršenje prinudne naplate radi izmirenja novčanih obaveza privrednog subjekta u slučaju gubitka prava na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja iz čl. 12. i 17. ove uredbe.

Prema tome, a s obzirom da su u cilju kontrole namenskog trošenja sredstava, sredstva koja subjekt dobija na ime direktnih davanja strogo namenskog karaktera i mogu se koristiti samo za isplatu zarade ili naknade zarade zaposlenom, sa namenskog računa koji je otvoren za potrebe realizacije direktnih davanja u skladu sa Uredbom, ne mogu se sredstva preusmeriti radi izvršenja administrativne zabrane niti mogu biti predmet izvršenja osim izuzetka predviđenog Uredbom.