NEDOLAZAK ZAPOSLENOG NA POSAO ZBOG STRAHA OD ZARAZE ZA VREME EPIDEMIJE

Pitanje:

• Da li zaposleni za vreme vanrednog stanja zbog proglašene epidemije virusa sme da odbije da dolazi na posao i izvršava svoje radne obaveze iako je poslodavac preuzeo sve potrebne zaštitne i preventivne mere za sprečavanje širenja zaraze?

Odgovor:

Odlukom o proglašenju bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 zaraznom bolešću ("Sl. glasnik RS", br. 23/2020, 24/2020, 27/2020, 28/2020, 30/2020, 32/2020, 35/2020, 37/2020, 38/2020, 39/2020, 43/2020, 45/2020, 48/2020 i 49/2020 - dalje: Odluka) proglašena je bolest COVID-19 izazvana virusom SARS-CoV-2 zaraznom bolešću čije je sprečavanje i suzbijanje od interesa za Republiku Srbiju.

U skladu sa Odlukom, radi sprečavanja pojave, širenja i suzbijanja zarazne bolesti COVID-19 i zaštite stanovništva od te bolesti, primenjivaće se mere propisane Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, Zakonom o javnom zdravlju, kao i druge mere koje priroda te bolesti nalaže u skladu sa epidemiološkom situacijom.

Poslodavac je u načelu dužan da zaposlenom obezbedi uslove rada i organizuje rad radi bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom i drugim propisima, kao i da zaposlenom pruži obaveštenje o pravima i obavezama koje proizilaze iz propisa o bezbednosti i zaštiti života i zdravlja na radu, u skladu sa odredbom člana 16. tač. 2. i 3. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje - dalje: ZOR).

Ovi drugi propisi su u uslovima kada je u Republici Srbiji proglašeno vanredno stanje zbog sprečavanja širenja zarazne bolesti COVID - 19, pored Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu ("Sl. glasnik RS", br. 101/2005, 91/2015 i 113/2017 - dr. zakon), u konkretnom slučaju i svi zakoni utvrđeni Odlukom, kao i Uredba o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja ("Sl. glasnik RS", br. 31/2020 - dalje: Uredba), kao i niz drugih uredbi, naredbi i zaključaka nadležnih državnih organa donetih u cilju suzbijanja širenja zarazne bolesti.

Prema Uredbi za vreme vanrednog stanja poslodavac je dužan da omogući zaposlenima obavljanje poslova van prostorija poslodavca (rad na daljinu i rad od kuće), na svim radnim mestima na kojima je moguće organizovati takav rad u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.

S druge strane, poslodavac čija je priroda delatnosti takva da nije moguće organizovati rad van prostorija poslodavca, neophodno je da svoje poslovanje uskladi sa uslovima vanrednog stanja i to:

- da, ukoliko je to moguće i ne iziskuje dodatna sredstva, organizuje rad u smenama, kako bi što manji broj zaposlenih i svih drugih radno angažovanih lica rad obavljao istovremeno u jednoj prostoriji,

- omogući održavanje svih poslovnih sastanaka elektronskim, odnosno drugim odgovarajućim putem (video link, video poziv i dr.),

- odloži službena putovanja u zemlji i inostranstvu, u skladu sa odlukom nadležnog organa o zabrani, odnosno privremenom ograničenju ulaska i kretanja.

Na kraju, za one zaposlene koji će obavljati poslove u prostorijama poslodavca i tokom vanrednog stanja, zbog prirode i karaktera samih poslova koji nisu podobni da se obavljaju na daljinu ili od kuće, poslodavac je dužan da u cilju osiguranja zaštite i zdravlja zaposlenih, radno angažovanih i stranaka obezbedi sve opšte, posebne i vanredne mere koje se odnose na higijensku sigurnost objekata i lica u skladu sa Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl. glasnik RS", br. 15/2016 - dalje: Zakon).

Za zaposlene i radno angažovane, koji su u neposrednom kontaktu sa strankama ili dele radni prostor sa više lica, potrebno je obezbediti dovoljne količine zaštitne opreme u skladu sa posebnim propisima.

Sprečavanje pojave zarazne bolesti u smislu Zakona jeste skup mera koje se stalno sprovode u cilju predupređivanja pojave infekcije ili zarazne bolesti, dok suzbijanje zarazne bolesti jeste skup mera koje se sprovode protiv već prisutne zarazne bolesti, u cilju smanjenja njene učestalosti.

Republičke programe za sprečavanje i suzbijanje, kao i odstranjivanje i iskorenjivanje određenih zaraznih bolesti, u skladu sa zakonom i obavezama utvrđenim međunarodnim ugovorima koje priprema Zavod, u saradnji sa zavodima, odnosno institutima za javno zdravlje, referentnim zdravstvenim ustanovama i Republičkom stručnom komisijom za zarazne bolesti, a na predlog Ministarstva nadležnog za poslove zdravlja (dalje: Ministarstvo) donosi Vlada.

U cilju sprovođenja programa za sprečavanje i suzbijanje, kao i odstranjivanje i iskorenjivanje određenih zaraznih bolesti Ministarstvo na predlog Zavoda i uz saglasnost Republičke stručne komisije za zarazne bolesti osniva stručna tela (grupe, komitete i dr.), u skladu sa zakonom.

Sprovođenje mera u cilju sprečavanja i suzbijanja, kao i odstranjivanja i iskorenjivanja određenih zaraznih bolesti određuje se posebnim programima, planovima i stručno-metodološkim uputstvima, u skladu sa zakonom.

Mere za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti, u smislu odredbe člana 14. Zakona, predstavljaju skup svih aktivnosti koje planiraju, organizuju i sprovode organi Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinica lokalne samouprave, privredni subjekti i pravna lica, instituti i zavodi za javno zdravlje i druge zdravstvene ustanove, zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici i fizička lica u cilju zaštite stanovništva od zaraznih bolesti, dok se zaštita stanovništva od zaraznih bolesti vrši sprovođenjem opštih, posebnih, vanrednih i drugih mera za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti, u skladu sa zakonom.

Takođe, poslodavac je i u smislu ZBZR dužan da prilikom organizovanja rada obezbedi preventivne mere radi zaštite života i zdravlja i svih zaposlenih pa i onih koji rad obavljaju van prostorija poslodavca, kao i da za njihovu primenu obezbedi potrebna finansijska sredstva.

Preventivne mere u smislu ZBZR jesu sve mere koje se preduzimaju ili čije se preduzimanje planira na svim nivoima rada kod poslodavca, radi sprečavanja povređivanja ili oštećenja zdravlja zaposlenih.

Poslodavac je dužan da obezbedi zaposlenom rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu, a lice za bezbednost i zdravlje na radu je dužno da svakodnevno prati i kontroliše primenu tih mera.

Imajući u vidu navedeno, poslodavac kako u redovnim okolnostima tako i za vreme vanrednog stanja, ima obavezu da organizuje proces rada na način da ne ugrožava bezbednost i zdravlje na radu svojih zaposlenih, i da se stara o njihovoj zaštiti života i zdravlja na radu, uzimajući u obzir pored redovnih preventivnih mera i zaštitne mere predviđene Zakonom i uredbama, naredbama i zaključcima donetim od strane nadležnih državnih organa u cilju sprečavanja širenja zarazne bolesti COVID - 19.

U svakom slučaju, na poslodavcu je da organizuje rad na takav način da svim zaposlenim jednako obezbedi preventivne mere za bezbedan i zdrav rad, i da postupajući u skladu sa Uredbom omogući rad od kuće zaposlenima koji mogu zbog prirode poslova da rade od kuće a da oni zaposleni čiji rad nije moguće organizovati od kuće zbog prirode samih poslova rade u prostorijama poslodavca, ali uz sve preduzete preventivne i zaštitne mere propisane od strane nadležnih državnih organa i Komisije.

Ako zaposleni smatra da mu nisu obezbeđene preventivne i zaštitne mere za bezbedan i zdrav rad (dezinfekcija prostorija, zaštitne maske i rukavice, bezbedna razdaljina i slično) može da se obrati nadležnoj inspekciji rada odnosno Upravi za bezbednost i zdravlje na radu, kako bi ovi nadležni organi izvršili kontrolu, a poslodavac se u tom slučaju izlaže prekršajnoj odgovornosti.

Dakle, bez obzira na vanredno stanje, zaposleni koji smatraju da im je povređeno pravo iz radnog odnosa i po osnovu rada, mogu se obratiti Inspektoratu za rad, koje će u skladu sa zakonom i svojim nadležnostima i ovlašćenjima preduzeti odgovarajuće mere i to putem mejlova: inspekcija@minrzs.gov.rs i kontrola@minrzs.gov.rs ili na telefonski broj 0800 300 307 (besplatan poziv).

Delovanje Inspektorata za rad, za vreme trajanja vanrednog stanja na teritoriji Republike Srbije, je usmereno na preduzimanje mera iz domena nadležnosti inspekcije rada u cilju sprečavanja širenja epidemije virusa COVID - 19 i u cilju zaštite zaposlenih kojima su povređena prava iz oblasti radnih odnosa i bezbednosti i zdravlja na radu, kao i na davanje saveta i informacija zaposlenima i poslodavcima u vezi organizovanja rada i preduzimanja mera radi zaštite bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenih za vreme trajanja vanrednog stanja.

Stoga ovaj zaposleni može da se obrati nadležnoj inspekciji ali strah od zaraze ako mu je poslodavac obezbedio svu zaštitnu opremu i preduzeo propisane mere ne može biti razlog za odsustvo sa rada i neizvršavanje njegovih radnih obaveza.

On to odsustvo mora opravdati i urediti kroz primenu nekog od instituta radnog prava.

Naime, neopravdano odsustvo sa rada predstavlja razlog za otkaz ugovora o radu, budući da svako odsustvo zaposlenog mora biti opravdano, bilo rešenjem poslodavca, ako je u pitanju plaćeno ili neplaćeno odsustvo, korišćenje godišnjeg odmora ili privremeno odsustvo sa rada uz naknadu zarade u smislu odredbi čl. 116. i 117. ZOR, bilo izveštajem lekara, u slučaju nastupanja privremene sprečenosti za rad.

Poslodavac može zaposlenom otkazati ugovor o radu zbog nedolaska na posao ukoliko je opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu zaključenim sa zaposlenim, kao nepoštovanje radne discipline zbog koje se može otkazati ugovor o radu, propisan nedolazak zaposlenog na posao, u smislu odredbe člana 179. stav 3. ZOR.

Dodatno, disciplinske mere za povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline propisane su odredbom člana 179a Zakona o radu ZOR.

Naime, poslodavac može zaposlenom za povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline (u smislu člana 179. st. 2. i 3. Zakona o radu) da, ako smatra da postoje olakšavajuće okolnosti ili da povreda radne obaveze, odnosno nepoštovanje radne discipline, nije takve prirode da zaposlenom treba da prestane radni odnos, umesto otkaza ugovora o radu, izrekne neku od disciplinskih mera - privremeno udaljenje sa rada bez naknade zarade, u trajanju od jednog do 15 radnih dana; novčanu kaznu u visini do 20% osnovne zarade zaposlenog za mesec u kome je novčana kazna izrečena, u trajanju do tri meseca, koja se izvršava obustavom od zarade, na osnovu rešenja poslodavca o izrečenoj meri; opomenu sa najavom otkaza u kojoj se navodi da će poslodavac zaposlenom otkazati ugovor o radu bez ponovnog upozorenja iz člana 180. ZOR, ako u narednom roku od šest meseci učini istu povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline.

Stoga, strah od zaraze ne može biti opravdan razlog za izostanak zaposlenog sa posla kod poslodavca koji je preduzeo sve mere utvrđene napred navedenim propisima, te zaposleni u dogovoru sa poslodavcem u svakom konkretnom slučaju ovo odsustvo mora urediti nekim od instituta radnog prava koji mu stoje na raspolaganju, kako je napred navedeno.