ORGANIZOVANJE I SPROVOĐENJE MERE KARANTINA U USLOVIMA VANREDNOG STANJA PROGLAŠENOG RADI SPREČAVANJA ŠIRENJA ZARAZNE BOLESTI COVID-19 IZAZVANE VIRUSOM SARS-COV-2

Vanredno stanje u Republici Srbiji proglašeno je 15. marta 2020. godine radi sprečavanja širenja zarazne bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2. U ovom tekstu, u svetlu najava nadležnih državnih organa o organizovanju karantina kao mere sprečavanja širenja zarazne bolesti, ukazaćemo na zakonska ovlašćenja ministra zdravlja i sanitarnog inspektora propisana Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl. glasnik RS", br. 15/2016), kao i na do sada donete podzakonske akte iz ove oblasti koji se primenjuju za vreme vanrednog stanja.

Hronološki posmatrano, još pre uvođenja vanrednog stanja (15. mart) Vlada RS je donela Odluku o proglašenju bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 zaraznom bolešću ("Sl. glasnik RS", br. 23/2020). Odluka je doneta 10. marta 2020. godine i u skladu sa razvojem epidemiološke situacije menjana je i dopunjavana više puta. Značaj ove odluke sagledavamo u svetlu člana 6. stav 1. Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti kojim je propisano da, u slučaju opasnosti od zarazne bolesti koja nije određena u članu 5. ovog zakona, a koja u većoj meri može ugroziti stanovništvo Republike Srbije, Vlada na predlog ministra nadležnog za poslove zdravlja, može takvu bolest proglasiti zaraznom bolešću čije je sprečavanje i suzbijanje od interesa za Republiku Srbiju, kao i odrediti odgovarajuće mere, uslove, način sprovođenja, izvršioce i sredstva za sprovođenje.

Kako se u slučaju bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 radi o novoj vrsti zarazne bolesti, koja kao takva nije navedena u članu 5. Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, bilo je nužno da Vlada ovu bolest proglasi zaraznom bolesti čije je sprečavanje i suzbijanje od interesa za Republiku Srbiju kako bi postojao pravni osnov za preduzimanje daljih mera radi suzbijanja zarazne bolesti.

Pet dana kasnije, 15. marta 2020. godine doneta je i Odluka o proglašenju vanrednog stanja ("Sl. glasnik RS", br. 29/2020). Ovde treba imati u vidu da proglašenje vanrednog stanja nije bilo nužno kako bi se primenila ovlašćenja i mere (Vlade, ministra zdravlja i drugih državnih organa) propisane Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, ali je procena nadležnih organa bila da je proglašenje vanrednog stanja u postojećoj situaciji nužno kako bi mogle biti preduzete i druge mere i radnje usmerene na pomenuto suzbijanje zarazne bolesti.

Tri dana nakon uvođenja vanrednog stanja, dakle 18. marta 2020. godine, ministar zdravlja donosi Naredbu o organizovanju i sprovođenju mere karantina ("Sl. glasnik RS", br. 33/2020) i realizuje svoje ovlašćenje propisano članom 31. stav 7. Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, u skladu sa kojim organizovanje i sprovođenje mere karantina naređuje ministar. Kada govorimo o meri karantina, onda imamo u vidu stavove 1. i 2. istog člana zakona kojima je propisano:

"Karantin je mera kojom se ograničava sloboda kretanja i utvrđuju obavezni zdravstveni pregledi zdravim licima koja su bila ili za koja postoji sumnja da su bila u kontaktu sa licima obolelim od zaraznih bolesti ili sa licem za koje postoji sumnja da je obolelo od zarazne bolesti navedene u članu 27. ovog zakona, tokom perioda zaraznosti.

Mera karantina sprovodi se i u slučaju pojave druge zarazne bolesti za koju ministar, u saradnji sa Komisijom, utvrdi da predstavlja opasnost po zdravlje stanovništva Republike Srbije."

Kao što možemo videti, za ograničenje slobode kretanja koje podrazumeva karantin, nije bilo nužno proglašavanje vanrednog stanja (kao što je rečeno, ono je bilo očigledno nužno radi preduzimanja drugih mera).

Član 27. Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, na koji se poziva citirani član 31, glasi:

"Lica obolela ili za koja postoji sumnja da boluju od kuge, velikih boginja i virusnih hemoragijskih groznica (izuzev hemoragijske groznice sa bubrežnim sindromom), SARS-a, kao i lica za koja postoji sumnja da boluju od zarazne bolesti nepoznate etiologije, izoluju se i leče u zdravstvenim ustanovama za bolničko lečenje lica obolelih od zaraznih bolesti."

Vraćamo se na naredbu ministra zdravlja od 18. marta 2020. godine koja glasi:

"Naređuje se organizovanje i sprovođenje mere karantina radi sprečavanja pojave, širenja i suzbijanja zarazne bolesti COVID-19, i to:

1) kontrola putnika i zdravstveno upozorenje za sve putnike na aerodromima i drugim graničnim prelazima u Republici Srbiji, u skladu sa Stručno-metodološkim uputstvom Republičke stručne komisije za zarazne bolesti;

2) određivanje Referentne laboratorije za identifikaciju i potvrdu SARS-CoV-2;

3) obrazovanje medicinskih timova za praćenje zdravstvenog stanja osoba koje bi, u skladu sa epidemiološkim kriterijumima, bile smeštene u karantin;

4) ograničenje slobode kretanja i obavezni zdravstveni pregledi lica koja su bila ili za koja postoji sumnja da su bila u kontaktu sa licima obolelim od zarazne bolesti iz tačke 1. ove naredbe, u vremenu trajanja maksimalne inkubacije."

Odnosno, ograničenje slobode kretanja i obavezni zdravstveni pregledi jesu vanredna mera u skladu sa Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, koja je na snazi od 18. marta 2020. godine.

Već narednog dana, 19. marta 2020. godine, ministar zdravlja donosi Naredbu o proglašenju epidemije zarazne bolesti COVID-19 ("Sl. glasnik RS", br. 37/2020) kojom proglašava epidemiju zarazne bolesti COVID-19, epidemijom od većeg epidemiološkog značaja - za teritoriju Republike Srbije. Radi se o situaciji propisanoj članom 6. stav 2. Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti koji glasi:

"Ministar, na predlog Republičke stručne komisije za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti i Zavoda za javno zdravlje osnovanog za teritoriju Republike Srbije, naredbom proglašava epidemiju zarazne bolesti od većeg epidemiološkog značaja ili opasnost od epidemije zarazne bolesti i određuje zaraženo, odnosno ugroženo područje."

Dakle, počevši od 19. marta 2020. godine teritorija Republike Srbije proglašena je ugroženim područjem od epidemije zarazne bolesti COVID-19 na kojoj je ograničena sloboda kretanja i obavezni su zdravstveni pregledi lica koja su bila ili za koja postoji sumnja da su bila u kontaktu sa licima obolelim od zarazne bolesti COVID-19, u vremenu trajanja maksimalne inkubacije.

Kada govorimo o pravima lica koja će se naći u karantinu, što je tema koja je naročito aktuelna usled najavljenih radikalnijih mera borbe na suzbijanju zarazne bolesti, onda polazimo od člana 31. Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i ukazujemo na sledeće:

• Doktor medicine specijalista epidemiologije nadležnog zavoda, odnosno instituta za javno zdravlje određuje koja lica podležu obavezi stavljanja u karantin.

• Licima kojima se određuje mera karantina, uručuje se rešenje sanitarnog inspektora. Dužina trajanja mere karantina određuje se u vremenu trajanja maksimalne inkubacije određene zarazne bolesti.

• Lica kojima se određuje mera karantina moraju se pridržavati mera naloženih rešenjem, pod pretnjom prinudnog stavljanja u karantin.

• Zaposlenim licima kojima se određuje mera karantina, za vreme provedeno u karantinu pripada odgovarajuća nadoknada, u skladu sa zakonom.

Dakle, ako postavimo pitanje ko određuje potrebu stavljanja lica u karantin, jasno je da se radi o doktoru specijalisti epidemiologije.

Ako se pitanje odnosi na obaveznost karantina, jasno je da se lice mora pridržavati navedenih mera jer će u suprotnom biti prinudno stavljeno u karantin.

Ako se u karantin stavlja zaposleno lice (na neodređeno ili određeno vreme), za vreme provedeno u karantinu ovom licu pripada novčana nadoknada.

Konačno, ako postavimo pitanje na koji način se realizuje potreba stavljanja određenog lica u karantin, odgovor je da se radi o rešenju sanitarnog inspektora. U pogledu ovog rešenja nužno je imati u vidu član 73. stav 2. tač. 5) i 6) Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti kojim je propisano da, u vršenju inspekcijskog nadzora sanitarni inspektor ima pravo i dužnost da:

"5) naredi, prema definiciji slučaja ili prema procenjenoj epidemiološkoj situaciji prinudnu izolaciju i lečenje licima obolelim od pandemijskog gripa kuge, velikih boginja i virusnih hemoragijskih groznica (izuzev hemoragijske groznice sa bubrežnim sindromom), SARS-a, odnosno, prinudnu izolaciju licima za koja postoji sumnja da boluju od kuge, velikih boginja, virusnih hemoragijskih groznica, SARS-a, kao i od drugih zaraznih bolesti nepoznate etiologije. Rok za sprovođenje ove mere predlaže doktor medicine, specijalista epidemiologije a sprovodi sanitarni inspektor;

6) naredi prinudno stavljanje u karantin zdravim licima koja su bila ili za koja postoji sumnja da su bila u kontaktu sa licima obolelim od pandemijskog gripa na početku prenošenja, kuge, velikih boginja i virusnih hemoragijskih groznica (izuzev hemoragijske groznice sa bubrežnim sindromom), SARS-a i od druge zarazne bolesti za koju referentna zdravstvena ustanova utvrdi da predstavlja opasnost po zdravlje stanovništva Republike Srbije".

Dalje, član 75. Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti uređuje:

"Mere utvrđene u članu 73. stav 2. tač. 1) do 15) i članu 74. stav 2. tač. 1) do 4) ovog zakona, određuju se rešenjem sanitarnog inspektora u upravnom postupku.

Preduzimanje izuzetno hitnih mera radi otklanjanja neposredne opasnosti po život i zdravlje ljudi, sanitarni inspektor može narediti i usmenim rešenjem, u skladu sa zakonom.

Rešenje iz stava 2. ovog člana, unosi se u zapisnik o izvršenom sanitarnom nadzoru.

Protiv rešenja sanitarnog inspektora iz st. 1. i 2. ovog člana, može se izjaviti žalba u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja."

Dakle, o pravu lica koje se stavlja u karantin odlučuje sanitarni inspektor u upravnom postupku rešenjem, na koje se može izjaviti žalba ministru zdravlja u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.

Ali, mora se posebno izdvojiti mogućnost hitne situacije radi otklanjanja neposredne opasnosti po život i zdravlje ljudi, do čega je realno da dođe u svetlu proglašenog vanrednog stanja, i tada licu može biti naložen karantin usmenim rešenjem čiji sadržaj se unosi u zapisnik o izvršenom sanitarnom nadzoru.

Da će do situacije kada se donose usmena rešenja i doći, ukazuje Uredba o primeni rokova u upravnim postupcima za vreme vanrednog stanja ("Sl. glasnik RS", br. 41/2020), koja je u primeni od 24. marta 2020. godine, kojom se propisuje postupanje u vezi primene rokova u upravnim postupcima u uslovima proglašenog vanrednog stanja. Između ostalog, ovom uredbom je propisano i da propisani rokovi za izjavljivanje pravnog sredstva protiv usmenog rešenja nadležnog organa donetog u primeni hitnih mera radi sprečavanja širenja zarazne bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 tokom vanrednog stanja, te za podnošenje zahteva za dostavljanje pismenog otpravka tog rešenja, počinju da teku od prestanka vanrednog stanja.

Odnosno, proizilazi da za vreme vanrednog stanja sanitarni inspektor može usmenim rešenjem naložiti stavljanje lica u karantin pri čemu, u skladu sa aktom Vlade (supotpisanim od strane predsednika Republike), rokovi za izjavljivanje pravnog sredstva protiv usmenog rešenja irok za podnošenje zahteva za dostavljanje pismenog otpravka tog (usmenog) rešenja, počinju da teku od prestanka vanrednog stanja.