AUTOMATSKO PRODUŽENJE "TRUDNIČKOG BOLOVANJA" DO 30 DANA ZA VREME VANREDNOG STANJA

Pitanje:

• Porodilji se završava porodiljsko bolovanje 24.3.2020. Molim Vas za pojašnjenje, usled vanrednog stanja, koji su nam dalji koraci? Da li joj se automatski produžava bolovanje, ili se produžava bolovanje zbog mogućnosti odsustva majke deteta do 12 godina u skladu sa Odlukom Vlade zbog vanrednog stanja (na teret firme ili države?), ili možemo da joj uradimo rešenje za godišnji odmor iz 2019. godinu koji nije koristila?

Odgovor:

Porodiljsko odsustvo, odsustvo sa rada radi nege deteta, odnosno radi posebne nege deteta nije privremena sprečenost za rad, te se obaveštenje Republičkog Fonda za zdravstveno osiguranje ne odnosi na ovu vrstu odsustva. Prema obaveštenju koje je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, postavilo na svom sajtu, Vlada Republike Srbije, donela je Zaključak da se korisnicima kojima pravo na isplatu naknade zarade po osnovu posebne nege deteta koje ističe 15. marta 2020. godine i kasnije, a nadležni organ nije odlučio o daljem korišćenju, to pravo produžava na osnovu ranije donetih rešenja, najduže tri meseca, odnosno dok traje vanredno stanje

Zakonom o zdravstvenom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 25/2019 - dalje: ZZO) uređena su prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i uslovi za njihovo ostvarivanje. Naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad pripada osiguranicima zaposlenima pod uslovom da je zdravstveno stanje osiguranika, odnosno člana njegove uže porodice takvo, da je osiguranik privremeno sprečen za rad:

1) usled bolesti ili povrede van rada;

2) usled profesionalne bolesti ili povrede na radu;

3) zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće;

4) zbog propisane mere obavezne izolacije kao kliconoše ili zbog pojave zaraznih bolesti u njegovoj okolini;

5) zbog nege bolesnog, odnosno povređenog člana uže porodice, pod uslovima utvrđenim ovim zakonom;

6) zbog dobrovoljnog davanja organa, ćelija i tkiva, izuzev dobrovoljnog davanja krvi;

7) u slučaju kada je određen za pratioca bolesnog osiguranog lica upućenog na lečenje ili lekarski pregled u drugo mesto, odnosno dok boravi kao pratilac u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, u skladu sa propisom kojim se uređuje način i uslovi za ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Privremenu sprečenost za rad utvrđuje izabrani lekar odnosno drugi stručno medicinski organ Republičkog fonda i određuje je datumom početka privremene sprečenosti i datumom završetka privremene sprečenosti za rad.

Stručno-medicinski organi Republičkog fonda, koji učestvuju u postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja su izabrani lekar, prvostepena lekarska komisija, drugostepena lekarska komisija. Shodno članu 143. stav 1. tačka 12) ZZO izabrani lekar utvrđuje privremenu sprečenost za rad osiguranika do 60 dana sprečenosti za rad (osim u privremene sprečenosti za rad zbog nege člana uže porodice) i predlaže prvostepenoj, odnosno drugostepenoj lekarskoj komisiji produženje privremene sprečenosti za rad, osim ako zakonom nije drugačije uređeno.

Prvostepena lekarska komisija, između ostalog daje ocenu i utvrđuje privremenu sprečenost za rad osiguranika, po predlogu izabranog lekara, preko 60 dana privremene sprečenosti za rad, odnosno privremenu sprečenost za rad zbog nege člana uže porodice (član 148. stav. tačka 2) ZZO).

Osnov za naknadu zarade koju isplaćuje poslodavac iz svojih sredstava, utvrđuje se u skladu sa odredbama Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) i to za osiguranike odnosno za:

(1) lica u radnom odnosu u privrednom društvu, drugom pravnom licu, državnom organu, organu jedinice lokalne samouprave i autonomne pokrajine, kao lica u radnom odnosu kod fizičkih lica (dalje: zaposleni);

2) civilna lica na službi u Vojsci Srbije, jedinicama Vojske Srbije i ustanovama Vojske Srbije;

3) izabrana, imenovana ili postavljena lica, ako za obavljanje funkcije ostvaruju zaradu, odnosno platu ili naknadu zarade;

4) lica koja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad, obavljaju poslove van prostorija poslodavca;

5) lica koja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad, obavljaju poslove kućnog pomoćnog osoblja;

6) državljani Republike Srbije koji su na teritoriji Republike Srbije zaposleni kod stranih ili međunarodnih organizacija i ustanova, stranih konzularnih ili diplomatskih predstavništava ili su zaposleni kod stranih pravnih ili fizičkih lica, ako međunarodnim ugovorom nije drukčije određeno;

7) zaposleni upućeni na rad u inostranstvo, odnosno u privrednom društvu ili drugom pravnom licu koje obavlja delatnost ili usluge u inostranstvu, ako nisu obavezno osigurani po propisima te države ili ako međunarodnim ugovorom nije drukčije određeno.

Prema članu 115. Zakona o radu, zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, i to:

1) najmanje u visini 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, ako zakonom nije drukčije određeno;

2) u visini 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, ako zakonom nije drukčije određeno.

Dakle, za vreme privremene sprečenosti za rad usled povrede na radu ili profesionalne bolesti zaposleni ostvaruje pravo na naknadu zarade u visini 100% prosečne zarade za sve vreme trajanja privremene sprečenosti za rad, do prestanka radnog odnosa, kada teret naknade zarade prelazi na Republički Fond za zdravstvo od dana prestanka radnog odnosa do okončanja privremene sprečenosti za rad.

Kada je u pitanju privremena sprečenost za rad uzrokovana bolešću ili komplikacijama u vezi sa održavanjem trudnoće, zaposlena takođe ostvaruje pravo na naknadu zarade u visini od 100%, ali isto kao i kod drugih slučajeva privremene sprečenosti za rad u kojima zaposleni ostvaruje naknadu zarade u visini od najmanje 65% prosečne zarade, naknada zarade se u prvih 30 dana isplaćuje na teret poslodavca, a od 31. dana privremene sprečenosti za rad, naknada zarade se refundira iz sredstava RFZO.

U vreme vanrednog stanja, Republički Fond za zdravstvo, dao je važno obaveštenje u kom navodi: "Osiguranicima koji se nalaze na "bolovanju" koje je utvrdila lekarska komisija i osiguranicima upućenim od strane izabranog lekara na lekarsku komisiju za "produženje bolovanja ", biće automatski produženo "bolovanje" za 30 dana bez izlaska na lekarsku komisiju."

Dakle svi zaposleni koji su bili privremeno sprečeni za rad (na bolovanju) koje je utvrdio izabrani lekar ili lekarska komisija, a trebalo je da se jave lekarskoj komisiji radi novog utvrđivanja dužine trajanja privremene sprečenosti za rad (produženja bolovanja), bez odlaska na komisiju, privremena sprečenost se produžava za 30 dana.

Ova napomena odnosi se i na zaposlenu koja je privremeno sprečena za rad usled bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ali se ne odnosi na zaposlenu (ili zaposlenog) koja je na porodiljskom odsustvu, odsustvu sa rada radi nege deteta, odnosno odsustvu sa rada radi posebne nege deteta jer se ovde ne radi o "bolovanju" već o odsustvima sa rada, uređenim odredbama Zakona o radu, a za vreme ovog odsustva ostvaruje se naknada zarade u skladu sa odredbama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom ("Sl. glasnik RS", br. 113/2017 i 50/2018 - dalje: ZFFPD).

Iako, shodno članu 94. Zakona o radu, porodiljsko odsustvo otpočinje na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa, ovde se ne radi o bolovanju, upravo suprotno činjenica da je zaposlena u drugom stanju je odraz njenog dobrog zdravstvenog stanja. Porodiljsko odsustvo se otvara najranije 45 dana pre očekivanog termina porođaja, a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj i služi zaposlenoj da se pripremi za porođaj. Porodiljsko odsustvo, bez obzira na red rođenja deteta, otpočinje u prethodno navedenom "rasponu" a na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa.

Ukupno trajanje porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta je najduže 365 dana (od datuma otpočinjanja porodiljskog odsustva) za prvo i drugo dete, shodno članu 94. Zakona o radu, a u slučaju iz člana 94a Zakona o radu ukupno trajanje je dve godine za treće i svako naredno novorođeno dete u ukupnom trajanju od dve godine.

Kada je u pitanju odsustvo sa rada radi posebne nege deteta, članom 96. Zakona o radu utvrđeno je da jedan od roditelja deteta, kome je neophodna posebna nega zbog teškog stepena psihofizičke ometenosti, osim za slučajeve predviđene propisima o zdravstvenom osiguranju, ima pravo da, po isteku porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, odsustvuje sa rada ili da radi sa polovinom punog radnog vremena, najduže do navršenih pet godina života deteta.

Da li zaposleni roditelj ima ovo pravo utvrđuje se na osnovu nadležnog organa za ocenu stepena psihofizičke ometenosti deteta, odnosno utvrđuje se mišljenjem nadležne komisije Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje o potrebi da podnosilac zahteva zbog zdravstvenog stanja deteta odsustvuje sa rada radi posebne nege deteta, odnosno da radi sa polovinom punog radnog vremena. U slučaju da komisija utvrdi neophodnost nege, zaposleni koji odsustvuje sa rada ostvaruje pravo na naknadu zarade, opet u skladu sa odredbama ZFPPD, a u slučaju rada sa polovinom punog radno vremena, zaposleni ima pravo na zaradu u skladu sa Zakonom o radu, opštim aktom i ugovorom o radu, a za drugu polovinu ostvaruje pravo na naknadu zarade prema odredbama ZFPPD.

Da sumiramo, poslodavac rešenjem utvrđuje pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta, u trajanju čija je dužina utvrđena Zakonom o radu, a u slučaju posebne negde deteta rešenjem utvrđuje pravo zaposlenog na odsustvo ili rad sa polovinom punog radnog vremena, u trajanju koje je utvrdila komisija Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. Dužnost poslodavca je da zaposlenoj pravo odsustva utvrdi rešenjem, a pravo na naknadu zarade je u skladu sa ZFFP. Kao što smo prethodno napomenuli, Vlada Republike Srbije, donela je Zaključak da se korisnicima kojima pravo na isplatu naknade zarade po osnovu posebne nege deteta koje ističe 15. marta 2020. godine i kasnije, a nadležni organ nije odlučio o daljem korišćenju, to pravo produžava na osnovu ranije donetih rešenja, najduže tri meseca, odnosno dok traje vanredno stanje.

Rešenjem poslodavca utvrđena odsustva porodiljsko odsustvo, odsustvo sa rada radi nege deteta okončavaju se sa datumom naznačenim u samom rešenju poslodavca, dakle te zaposlene ili zaposleni dužni su da stupe na rad. Zaposlenima kojima je na izveštaja komisije Fonda PIO odobreno odsustvo radi posebne nege deteta uz naknadu zarade koju ostvaruju prema odredbama ZFPPD, a koje ističe 15 marta ili kasnije, to pravo produžava se nadjuže tri meseca, odnosno dok traje vanredno stanje.

Poslodavac može ovoj kategoriji zaposlenih omogućiti korišćenje godišnjeg odmora, a u slučaju obavljanja poslova vezan je propisima donešenim za vreme vanrednog stanja, kao i kod drugih zaposlenih, odnosno može slediti preporuke organa.

Zaposleni koji nije u celini ili delimično iskoristio godišnji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta - ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine, shodno članu 73. stav 4. Zakona o radu. Dakle zaposlenom poslodavac može rešenjem utvrditi korišćenje godišnjeg odmora za kalendarsku 2019. godinu, a nema smetnji da zaposleni započne i sa korišćenjem godišnjeg odmora za kalendarsku 2020. godinu, u tom slučaju najmanje 10 radnih dana odmora za ovu godinu.

S obzirom da je reč o osetljivoj grupi, poslodavac za ova lica može prema odredbama Uredbe o organizovanju rada poslodavca za vreme vanrednog stanja, da omogući da rade od kuće ukoliko su poslovi takvi da se mogu raditi od kuće i u tom slučaju imaju pravo na zaradu, kao i zaposleni koji rade na svom radnom mestu.

Na osnovu Uredbe o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja, kao i na osnovu mera prevencije širenja zaraze COVID-19 virusom, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave donelo je Preporuku za organizovanje rada u javnim upravama i državnim institucijama (Preporuka), a ovu preporuku, treba primeniti i na poslodavce u privatnom sektoru, ukoliko to dozvoljava delatnost rada poslodavca.

Prema Preporuci, "poslodavac prvenstveno treba da ima u vidu da su naročito ugrožena lica sa utvrđenim hroničnim oboljenjima i lica starija od 60 godina i da posebnu zaštitu ima roditelj deteta do 12 godina, a naročito ukoliko sâm vrši roditeljska prava, ili je drugom roditelju ustanovljena radna obaveza. Za navedene zaposlene neophodno je omogućiti rad od kuće, i to u skladu sa planom rada i rasporedom koji je poslodavac, odnosno rukovodilac, sâm dužan da utvrdi za svakog zaposlenog".

Međutim, u slučajevima gde se zbog delatnosti i prirode posla ne može organizovati rad od kuće (i u javnom i u privatnom sektoru), poslodavac je dužan da obezbedi mere zaštite i zdravlja zaposlenih, kao i da organizuje rad u smenama, kako bi što manji broj zaposlenih i svih drugih radno angažovanih lica rad obavljao istovremeno u jednoj prostoriji.

Poslodavac treba da omogući jednom roditelju sa detetom ispod 12 godina, da radi od kuće, a ukoliko je proces rada poslodavca takav da je nemoguće organizovati takav rad, neophodno je da se organizuje rad u smenama, tako da se raspored rada zaposlenog roditelja, ne poklapa sa rasporedom rada drugog roditelja koji takođe ima radnu obavezu.