Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

USTAV RS: Advokatura se odlučila za aktivan pristup procesu izmena Ustava


Upravni odbor Advokatske komore Srbije se odlučio za aktivan pristup procesu izmena Ustava Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006).

- Smatram da bi povlačenje iz tog procesa bilo suprotno advokatskom mentalitetu i da bi advokaturu dovelo na margine uticaja i odlučivanja. Upravo suprotno, mi želimo da se glas advokature čuje i da kao organizacija koja ima ogromne resurse znanja, kvaliteta i spremnosti, pomognemo u iznalaženju najboljih zakonskih rešenja - navodi Viktor Gostiljac, predsednik Advokatske komore Srbije, nekoliko dana nakon sastanka koji je imao sa ministarkom pravde Nelom Kuburović.

Sastanak, na kojem je Gostiljac "pozdravio konsultativan proces promene Ustava" izazvao je dosta kontroverze u pravosudnim krugovima, pošto je održan neposredno nakon što su strukovna udruženja sudija, tužilaca i pravosudnih pomoćnika napustila taj isti konsultativni proces, optužujući ministarstvo za simuliranje debate. Gostiljac priznaje da javne rasprave o izmenama Ustava "imaju svoje manjkavosti", zbog čega, kako dodaje, ima razumevanja za sudije i tužioce.

- Međutim, to je ujedno i jedini proces u kojem advokatura može zastupati svoje stavove po onim pitanjima koje smatramo važnim i ja ću zbog toga uvek pozdraviti svaki konsultativni proces u kome imamo priliku da štitimo interese advokature. Smatram da je razgovor predsednika advokatske komore jedne države sa ministrom pravde jedna prirodna stvar i to ne smemo posmatrati politički. Mi smo svoju snagu pokazali onda kada je trebalo i nema potrebe sada održavati jednu veštačku pretpostavku da advokatura mora biti u konstantnom klinču sa državom, već promovisati jednu istinu u našem društvu: da je advokatura prirodan i najbolji savetnik svome narodu, jer je ona uvek branilac zajamčenih prava naših građana - navodi Gostiljac.

* Kakav je Vaš stav o tome što Ministarstvo pravde još uvek nije izašlo pred stručnu javnost sa nacrtom ustavnih rešenja?

- Svakako da bi javna rasprava bila sadržajnija da postoji nacrt ustavnih rešenja, u odnosu na koji bi svi učesnici mogli zauzeti konkretne stavove. Pretpostavljam da semministarstvo vodilo logikom da želi prvo da čuje glas struke, a da potom sačini svoj nacrt. U svakom slučaju, u datim okolnostima advokaturu ništa ne sprečava da zauzme načelne stavove povodom pojedinih pitanja koja su problematizovana u javnosti.

* Sudije i tužioci su bili vrlo jasni u svom stavu, izmenama Ustava mora da se odstrani politički uticaj na rad pravosuđa. Da li je AKS saglasan sa tim stavom i koje su po Vašem mišljenju najvažnije izmene koje moraju da se nađu u novom Ustavu?

- Jedini odgovor na ovo pitanje koji advokati Srbije mogu dati i koji je njima oduvek bio prirodan jeste da pravosuđe mora ostati van svakog političkog uticaja i da se moraju obezbediti mehanizmi kojima bi se obezbedila nezavisnost sudstva. Advokatura takav stav zastupa od kada postoji i za nezavisnost sudstva se oduvek borila i kao organizacija, a i pojedinačno. To je u tradiciji ne samo srpske advokature, nego advokature uopšte. Advokat vodi tu borbu svaki dan, prilikom redovnog obavljanja svoje delatnosti i u našoj istoriji imate bezbroj primera lične požrtvovanosti i hrabrosti da se zastupa svoje mišljenje nasuprot čitavom državnom mehanizmu ili vrlo često, nasuprot čitavoj javnosti. Ista ta istorija nas uči da su sudovi i tužilaštva najčešće predstavljali produženu ruku vlasti i sada mi je malo čudno da se, recimo tužilaštva sada promovišu u zaštitnike pravosuđa od političkog uticaja, a da se ovo pitanje postavlja meni. Ipak ja pozdravljam ovakvu vrstu otrežnjenja i podržavam zajedničku akciju po ovom pitanju.

U svojoj platformi u vezi ustavnih izmena koji je usvojio Upravni odbor AKS-a, jasno je izneto da su osnovne pretpostavke vladavine prava ustavna garancija nezavisnosti sudstva i stalnost sudske funkcije. Zbog toga bi trebalo ukinuti imenovanje sudija na probni period od tri godine koji predstavlja izuzetak od stalnosti sudijske funkcije i objektivnu prepreku sudskoj nezavisnosti, ne ulazeći u to da je nezavisnost jednog sudije i lična osobina. Takođe, nemamo ništa protiv stava ostalih strukovnih udruženja da bi većinu u VSS i DVT morali imati predstavnici sudske i tužilačke profesije koji su izabrani od strane svojih kolega, i da eventualno treba isključiti Narodnu skupštinu iz procesa izbora članova ovih tela. Mi ćemo tu podržati svaki dogovor. Međutim, tražimo da se isti princip primeni i na advokaturu i da predstavnik advokature u ovim telima bude predstavnik svoje profesije a ne "istaknuti pravnik" koga bira Narodna skupština po meri nosilaca političke vlasti.

* Jedna od tema Vašeg sastanka sa ministarkom Kuburović bio je i Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći. Do sada, advokati su čvrsto zastupali stav da jedino oni, zajedno sa zaposlenima u jedinicama lokalne samouprave, mogu da pružaju pravnu pomoć. Da li ste revidirali taj stav?

- Prva rečenica, kojom sam otpočeo razgovor sa ministrom bila je da član 67 stav 2 Ustava Republike Srbije koji advokaturu opredeljuje kao ustavnu kategoriju i koji propisuje da pravnu pomoć pruža advokatura, kao samostalna i nezavisna služba i službe pravne pomoći koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave, mora da ostane nepromenjen. Prema tome, shodno Ustavu i našem položaju, mi zastupamo stav da jedino advokatura može pružati pravnu pomoć određenog kvaliteta koji se ogleda u stručnosti pružalaca pravne pomoći i njihovoj odgovornosti za posledice neodgovarajuće pravne pomoći, za koju advokat odgovara celokupnom svojom imovinom. U tom smislu, nema nikakvog revidiranja.

* Da li su advokati preduzetnici?

 Advokatska komora Beograda podnela je Ustavnom sudu inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti Vladine Uredbe o dopuni Uredbe o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti ("Sl. glasnik RS", br. 98/2017 - dalje: Uredba). U obrazloženju inicijative se navodi da je formulacija "preduzetnik advokat", koja se koristi u spornoj Uredbi, u suprotnosti sa Ustavom, Zakonom o advokaturi ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011 i 24/2012 - odluka US) i Zakonom o privrednim društvima ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 - dr. zakon i 5/2015). Uredbom je određeno da advokati za prethodne tri godine plaćaju paušalni porez u istom iznosu kao i 2014. godine.

AK Beograda koja je podnela inicijativu Ustavnom sudu, predstavlja deo beogradskih advokata koji za svog predsednika prepoznaju advokata Vladimira Gajića. Paralelno, postoji i AK Beograda na čijem čelu se nalazi advokat Jugoslav Tintor. U toku je parnični postupak koji će odgovoriti na pitanje ko je zakoniti zastupnik beogradskih advokata, zaključuje Gostiljac.

Izvor: Vebsajt Danas, Vuk Jeremić, 09.11.2017.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija