Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O BESPLATNOJ PRAVNOJ POMOĆI: Za advokaturu su sporna rešenja po kojima se predviđa da status pružalaca besplatne pravne pomoći, osim advokature i službe besplatne pravne pomoći u lokalnim samoupravama, dobije i nevladin sektor, pravni fakulteti, javni beležnici, posrednici…


Kategorija pružanja besplatne pravne pomoći je propisana Ustavom Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006), iako se na konkretan Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći čeka već deset godina.

U opticaju je treća verzija Nacrta ovog zakona, koji je dobio kako pozitivno mišljenje Brisela, tako i resornih ministarstava u Srbiji, a bio je spreman za usvajanje. Iako je radna grupa još pre godinu dana postigla saglasnost oko jedne verzije zakona, pružaoci pravne pomoći za najosetljivije kategorije još zavise od pomoći koja stiže iz inostranstva.

O tome šta je sporno u predlozima Nacrta zakona i šta bi njegovo usvajanje promenilo u odnosu na dosadašnju praksu, Dejan Ukropina, sekretar Advokatske komore Vojvodine, ističe da su za advokaturu sporna rešenja koja izlaze iz okvira koje Ustav postavlja, po kojima se predviđa da status pružalaca besplatne pravne pomoći, osim advokature i službe besplatne pravne pomoći u lokalnim samoupravama, dobije i nevladin sektor, pravni fakulteti, javni beležnici, posrednici itd.

Tvrdnjama koje stižu iz nevladinog sektora da advokati traže ekskluzivitet u pružanju besplatne pravne pomoći, što bi dovelo do monopola, Ukropina suprotstavlja činjenicu da advokatura već sada nema ekskluzivitet, jer besplatnu pravnu pomoć pružaju i specijalizovane kancelarije pri lokalnim samoupravama.

"Nevladine organizacijama ni danas nemaju stručne kapacitete da pružaju pravnu pomoć socijalno ugroženim građanima. To je u praksi funkcionisalo tako da su angažovale advokate koji su pružali pravnu pomoć, a NVO su kroz projektno finansiranje održavale te projekte. Ovo nije održivo jer je advokatima Zakonom o advokaturi ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011 i 24/2012 - odluka US) zabranjeno da sarađuju sa posrednicima u pridobijanju novih klijenata... mora biti direktan odnos između advokata i klijenta bez ikakvog posredovanja, a ovde se NVO javljaju isključivo kao posrednici", objasnio je Ukropina.

Ukropina navodi i da je jedan od povoda za nezadovoljstvo advokature stav Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda da i javni beležnici, osim advokata, mogu da sastavljaju ugovore o prometu nepokretnosti, što je, kako kaže suprotno Zakonu o prometu nepokretnosti ("Sl. glasnik RS", br. 93/2014, 121/2014 i 6/2015).

Izvor: Vebsajt RTV, 17.02.2017.
Naslov: Redakcija