SET PREDLOGA PRAVOSUDNIH ZAKONA: Rok za usklađivanje sa izmenama Ustava 9. februar 2023. godine

Ministarka pravde predstavila je najvažnija rešenja koja su sadržana u: Predlogu zakona o uređenju sudova, Predlogu zakona o sudijama, Predlogu zakona o Visokom savetu sudstva, Predlogu zakona o javnom tužilaštvu, Predlogu zakona o Visokom savetu tužilaštva,  Predlogu zakona o izmenama Zakona o Ustavnom sudu, Predlogu zakona o izmenama Zakona o objavljivanju zakona i drugih propisa i akata, Predlogu zakona o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, Predlogu zakona o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala.

Usvajanje ovih zakona je predloženo radi usklađivanja sa Aktom o promeni Ustava Republike Srbije, koji su građani podržali na referendumu, koji je održan 16. januara 2022. godine i proglašen u Narodnoj skupštini 09. februara 2022. godine.

Promene Ustava i usvajanje pravosudnih zakona predstavljaju uslov za dalju reformu pravnog sistema i najznačajniju reformu u oblasti vladavine prava koja predstavlja osnovnu vrednost svakog demokratskog društva.

Ustavnim zakonom za sprovođenje Akta o promeni Ustava Republike Srbije, koji je proglašen istovremeno sa Aktom o promeni Ustava u članu 2. stav 1,propisano je da će se Zakon o uređenju sudova, Zakon o sudijama, Zakona o Visokom savetu sudstva, Zakon o Javnom tužilaštvu i Zakonu o Visokom savetu tužilaštva uskladiti sa Aktom o promeni Ustava u roku od godinu dana od dana njegovog stupanja na snagu, odnosno proglašenja u Narodnoj skupštini. Zato je Ministarstvo pravde odmah posle proglašenja Akta o promeni Ustava pristupio izradi tekstova predloga pravosudnih zakona kako bi zakoni bili predloženi i usvojeni u propisanom roku.

O predlozima zakona o uređenju sudova, zakona o sudijama, zakona o Javnom tužilaštvu, zakona o Visokom savetu sudstva i zakonu Visokom Savetu tužilaštva, pripremljena su i pozitivna mišljenja Venecijanske komisije, kao najrelevantnijeg savetodavnog tela u ovoj oblasti.

U mišljenjima su pohvaljeni kako proces izrade zakona koji je ocenjen kao inkluzivan i transparentan, tako i zakonska rešenja koja su po oceni Venecijanske komisije dobro struktuirana, jasno napisana i pokrivaju sve bitne tačke koje treba pokriti.

Pravosudni zakoni, zajedno sa promenama Ustava, imaju potencijal da donesu značajne pozitivne promene u pravosuđu i da omoguće da se ono na najadekvatniji način suoči sa izazovima koji ga očekuju u budućnosti.

Ovim zakonima, u skladu sa aktom o promeni Ustava, isključuju se učešće političkih grana vlasti u predlaganju i izboru sudija, predsednika sudova, javnih tužilaca i glavnih javnih tužilaca, što će omogućiti veću nezavisnost sudija i samostalnost nosilaca javno-tužilačke funkcije, a to će značiti i njihovu veću odgovornost, koja će ne samo ojačati vladavinu prava, već i povećati pravnu sigurnost.

Veća pravna sigurnost utiče na priliv domaćih i stranih investicija. To ujedno vodi ka povećanju standarda građana Republike Srbije.

Predlogom zakona o uređenju sudova uređene su osnivanje, ukidanje, vrste, delokrug i stvarna nadležnost suda, unutrašnje uređenje suda, sudska uprava, sudsko osoblje, pravosudna uprava, obezbeđenje suda i sredstva za rad suda.

Uređena su i pitanja od značaja za nezavisnost sudske grane vlasti. Određena je sudska nadležnost, kao i donošenje sudskih odluka i raspoređivanje predmeta sudijama.

Normirana su i posebna pravila u vezi sa zabranom neprimerenog uticaja na sud i sudiju. Naime, radi očuvanja autoriteta i nepristrasnosti suda, zabranjen je neprimereni uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije, a naročito svaki oblik pretnje i prinude prema sudiji, korišćenje javnog položaja, medija i javnog istupanja kojima se utiče na tok i ishod sudskog postupka.

Zabranjen je i svaki drugi neprimereni uticaj na sud, kao i pritisak na učesnika u sudskom postupku. Istovremeno je precizirano da se pod neprimerenim uticajem ne može smatrati korišćenje zakonom propisanih prava učesnika u sudskom postupku i izveštavanje o radu suda i komentarisanje sudskih postupaka koji su u toku ili sudskih odluka u skladu sa propisima koje uređuje javno informisanje, kao i nestručno analiziranje sudskih postupaka i sudskih odluka.

Spoljašnje uređenje sudova i nadležnost sudova gotovo su neizmenjeni u odnosu na važeća zakonska rešenja, te su zadržane vrste sudova opšte i posebne nadležnosti istovetnim područnim postavljanjem, uz promenu naziva Vrhovnog kasacionog suda u Vrhovni sud.

Drugačije su uređena i pravila u vezi sa godišnjim rasporedom poslova. Predviđeno je obrazovanje sudskih odeljenja, delokrug sudskih odeljenja, sazivanje sednice, rukovođenje sednicom sudskog odeljenja, odeljenja sudske prakse, posebno odeljenja koja se mogu obrazovati u pojedinim sudovima, zajednička sednica odeljenja, kao i sednica svih sudija.

Predlogom zakona preciznije je uređen delokrug poslova koji čine sudsku upravu. Novinu predstavljaju odredbe o mogućnosti obrazovanja posebne službe za pružanje podrške i pomoći oštećenima i svedocima u okviru sudske uprave Višeg suda, kao i drugog suda koji odredi Visoki savet sudstva.

Pored toga, kontakt tačka za informisanje oštećenih i svedoka imenuje se u Osnovnom sudu i u drugom sudu koji odredi Visoki savet suda. Rad ove službe i postupanje kontakt tačke za informisanje oštećenih i svedoka detaljnije se uređuje posebnim aktom Visokog saveta sudstva. Obrazovanje ovakve službe proističe iz obaveze predviđenih iz Nacionalne strategije za ostvarivanje prava žrtava i svedoka krivičnih dela u Republici Srbiji za period od 2020. do 2025. godine, kao i pratećeg akcionog plana za njeno sprovođenje.

Ovlašćenja predsednika neposredno višeg suda u nadzoru sudske uprave nižeg suda su precizirana, uz uređenje pitanja koja se ne mogu smatrati podobnim za ostvarivanje prava nadzora.

Postupak po pritužbi detaljno je uređen predlogom zakona, a novinu predstavljaju odredbe o obaveštavanju sudije o podnetoj pritužbi na njegov rad.

Položaj sudskog osoblja nije menjan, imajući u vidu da je planirano donošenje novog zakona koji će na jedinstven način urediti položaj zaposlenih u pravosuđu, što je predviđeno i strategijom ljudskih resursa u pravosuđu i pratećim akcionim planom.

Precizno su definisani poslovi pravosudne uprave koji su u nadležnosti Visokog saveta sudstva i u nadležnosti Ministarstva pravde.

Proširene su nadležnosti Visokog saveta sudstva u praćenju rada sudova, u cilju jačanja kvaliteta i efikasnosti donošenja podzakonskih akata, učestvovanja u izradi podzakonskih akata u nadležnosti Ministarstva pravde, davanje mišljenja na pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u sudu i obaveštavanje javnosti o radu suda.

Umesto dosadašnjeg rešenja prema kojem ministar pravde donosi sudski poslovnik uz prethodno pribavljeno mišljenje predsednika Vrhovnog kasacionog suda, predviđeno je zajedničko donošenje sudskog poslovnika od strane ministra pravde i Visokog saveta sudstva.

Ministarstvo pravde, prema Predlogu zakona, nije više isključivo nadležno za nadzor nad primenom sudskog poslovnika, već će biti nadležno da nadzire postupanje u predmetima u propisanim rokovima i postupanje u vezi sa korišćenjem sistema za automatsko vođenje predmeta.

Za nadziranje pojedinih poslova postojaće konkurentni nadzor Visokog saveta sudstva i Ministarstva pravde, kao što je vođenje statistika i izveštaja o radu sudova. Za Ministarstvo pravde je obavljanje tog posla značajno, zbog praćenja primene propisa koji su u njegovoj nadležnosti, njegovih eventualnih izmena i dopuna, a u skladu sa statističkim podacima koji su prikupljeni.

Pored toga, definisane su i vrste nadzora, oblici, kao i nadzorna ovlašćenja, što do sad nije bio slučaj.

Propisan je postupak nadzora i sadržina zapisnika o izvršenom nadzoru, kao i posledice nepostupanja po merama za otklanjanje uočenih nedostataka.

Predlog zakona o sudijama predviđa stalnost i nepremestivost sudijske funkcije. Sudijska funkcija je stalna, što znači da traje od izbora do nastupanja zakonom utvrđenih razloga za prestanak funkcije. Nepremestivost sudija se ogleda u tome što je propisano da sudija vrši funkciju u sudu za koju je izabran i ne može bez svoje saglasnosti biti trajno premešten, ni privremeno upućen u drugi sud, osim u slučajevima predviđenim Ustavom i ovim zakonom.

Predviđeno je da se ukine postojanje probnog trogodišnjeg mandata za sudije koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju.

Predviđeni su i etički principi vršenja sudijske funkcije.

Predlogom zakona predviđeno je da je sudija dužan da obavesti predsednika suda o razlozima zbog kojih prvostepeni postupak nije okončan u roku od jedne godine i da ga zatim na svakih šest meseci obaveštava o daljem toku postupka.

Odredbama Predloga zakona predviđeno je pravo sudija na pritužbu i na zaštitu od neprimerenog uticaja. Sudija može Visokom savetu sudstva izjaviti pritužbu ako mu je povređeno pravo za koje ovim zakonom nije predviđen poseban postupak zaštite, a takođe može podneti zahtev za zaštitu od neprimerenog uticaja.

Odredbe o materijalnom položaju sudija i javnih tužilaca ostale su nepromenjene.

Ovim zakonom nisu izjednačene ni plate sudija prekršajnih sudova sa sudijama osnovnih sudova i plate sudija prekršajnog apelacionog suda sa sudijama sudova republičkog ranga.

Navedene predloge za povećanje plata u startu sam podržala, ali u konsultacijama sa Ministarstvom pravde, došlo se do zaključka da zbog energetske krize ovaj predlog ne može da bude u ovom trenutku prihvaćen.

Uprkos složenoj geopolitičkoj situaciji u svetu, kao i specifičnoj finansijskoj energetskoj krizi koja ima svoje efekte i na Republiku Srbiju, moram da iskoristim ovu priliku da istaknem da je kompletno državno rukovodstvo Republike Srbije svesno da se materijalni položaj svih sudija i nosilaca javno-tužilačke funkcije mora poboljšati, jer je isti jedan od preduslova nezavisnosti sudija i samostalnosti javnih tužilaca i da će nadležni organi Republike Srbije u narednom periodu, pored redovnog povećanja plata u javnom sektoru, učiniti sve da se pronađe način kako bi plate sudija i javnih tužilaca došle na adekvatan nivo.

Predlogom zakona predviđeno je da rad sudija i predsednika suda podleže redovnom vrednovanju svakih pet godina, osim sudija i predsednika vrhovnog suda i sudija koji su navršili 60 godina života.

Najvažnija izmena u vezi sa izborom sudija je ta što je u skladu sa aktom o promeni Ustava izbor sudija potpuno izmešten iz Narodne skupštine. Visoki savet sudstva vodi postupak za izbor i bira sve sudije, uključujući i one koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju. U pogledu opštih i posebnih uslova za izbor sudija nisu vršene veće izmene u odnosu na važeći zakon.

Stručnost i osposobljenost kandidata za sudiju koji se prvi put bira na sudijsku funkciju proverava se na ispitu koji organizuje VSS. U postupku za izbor sudija zabranjena je diskriminacija po bilo kom osnovu i vodi se računa o nacionalnom sastavu stanovništva, odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju stručno-pravne terminologije na jeziku nacionalne manjine koja je u službenoj upotrebi u sudu.

Javni konkurs za izbor sudija objavljuje VSS, koji pribavlja podatke i mišljenja o stručnosti, osposobljenosti, dostojnosti kandidata. Pri donošenju odluka o izboru VSS obavlja razgovor sa kandidatom koji ima za cilj da utvrdi veštinu komunikacije, spremnost za obavljanje sudijske funkcije i profesionalni integritet kandidata.

U postupku za izbor sudije, obezbeđuje se javnost rada koje će se bliže urediti aktom VSS. Posebnu novinu predstavlja pravno sredstvo protiv odluka o izborima sudija na sudijsku funkciju koji imaju učesnici u javnom konkursu. Protiv odluke o izboru na sudijsku funkciju, kandidat može izjaviti žalbu Ustavnom sudu.

U pogledu izbora predsednika vrhovnog suda i predsednika ostalih sudova, Predlog zakona sadrži novinu da predsednik suda ne može ponovno biti biran za predsednika istog suda, kao i da mandat predsednika suda traje pet godina.

Najvažnija novina u odredbama Predloga zakona o sudijama, koji uređuju sudije porotnike je ta što iz procesa njihovog izbora je isključeno Ministarstvo pravde. Celokupni postupak za izbor sudija porotnika vodi isključivo VSS. Ministarstvo pravde više nije nadležno za predlaganje kandidata za sudije porotnike. Pri izboru sudija porotnika zabranjena je diskriminacija po bilo kom osnovu, a naročito se vodi računa o nacionalnom sastavu stanovništva, odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju jezika nacionalne manjine koji je u službenoj upotrebi u sudu.

Precizirane su i odredbe o vrstama disciplinskih prekršaja, kao i podela na teža, lakša i ponovljene disciplinske prekršaje. Kao disciplinske mere u disciplinskom postupku predviđene su opomena, umanjenje plate do 50% do jedne godine i zabrana izbora u sud višeg stepena u trajanju od tri godine.

Odredbama čl. 101-103. Predloga zakona uređen je disciplinski postupak.

Kada je reč o Predlogu zakona o javnom tužilaštvu najznačajnija novina je ukidanje monokratskog uređenja javnog tužilaštva, i propisivanja kao nosilaca javno- tužilačke funkcije Vrhovnog javnog tužioca, glavnih javnih tužilaca i javnih tužilaca, kao i ukidanje probnog mandata za javne tužioce koji se prvi put biraju na javno-tužilačku funkciju.

Pored toga, Predlogom zakona uređeno je Opšte obavezno uputstvo Vrhovnog javnog tužioca. Predviđeno je da Vrhovni javni tužilac izdaje opšta obavezna uputstva za postupanje svakog nosioca javno-tužilačke funkcije, u cilju postizanja zakonitosti, delotvornosti, jednoobraznosti u postupanju. Ovo uputstvo je dostupno javnosti i objavljuje se na internet stranici Vrhovnog javnog tužilaštva, osim u slučaju kada njegovo objavljivanje ugrožava interese nacionalne bezbednosti.

Objavljivanjem opštih obaveznih uputstava postiže se veća transparentnost u radu javnog tužilaštva, uz samo jedan izuzetak koji je u skladu sa standardima o pristupu informacijama od javnog značaja.

Predlogom zakona predviđeno je obavezno uputstvo i za rad i postupanje u pojedinom predmetu. Neposredno viši javni glavni tužilac može izdati nižem glavnom javnom tužiocu obavezno uputstvo za postupanje u pojedinom predmetu ako postoji sumnja o efikasnost i zakonitost njegovog postupanja, odnosno postupanja neposredno nižeg javnog tužioca.

Vrhovni javni tužilac može tako uputstvo izdati svakom glavnom javnom tužiocu. Takođe postoji mogućnost da glavni javni tužilac može javnom tužiocu izdati obavezno uputstvo za rad i postupanje u pojedinom predmetu ako postoji sumnja u efikasnost i zakonitost njegovog postupanja ili zbog sprovođenja uputstva neposredno višeg glavnog javnog tužioca.

Obavezno uputstvo za rad i postupanje u pojedinom predmetu izdaje se u pismenoj formi i mora da sadrži razloge i obrazloženje za njegovo izdavanje uz izuzetak koji se dozvoljava da vrhovni javni tužilac i glavni javni tužilac mogu da izdaju usmeno obavezno uputstvo ako je to neophodno radi preduzimanja radnje koja ne trpi odlaganje. Ali, u tom slučaju obavezno uputstvo za rad i postupanje u pojedinom predmetu u pismenom obliku dostavlja se u roku od tri dana od dana izdavanja usmenog uputstva.

Protiv obaveznog uputstva niži glavni javni tužilac i javni tužilac koji smatra da je obavezno uputstvo za rad i postupanje u pojedinom predmetu nezakonito i neosnovano može izjaviti prigovor. Prigovor se podnosi preko glavnog javnog tužioca koji je izdao obavezno uputstvo. On je dužan da u roku od tri dana od dana prijema prigovora preispita obavezno uputstvo koje je izdao i može da donese odluku kojom stavlja van snage svoje obavezno uputstvo. Ako to ne učini, dužan je da prigovor dostavi komisiji koja odlučuje o prigovoru. Nepostupanje, odnosno nedostavljanje prigovora u predviđenom roku predstavlja disciplinski prekršaj glavnog javnog tužioca. O prigovoru odlučuje komisija od pet članova koju bira Visoki savet tužilaštva iz reda javnih tužilaca.

Obavezno uputstvo za rad i postupanje u pojedinom predmetu, prigovor protiv obaveznog uputstva, akt glavnog javnog tužioca stavlja van snage obaveznost uputstva i odluka o prigovoru protiv obaveznog uputstva za rad i postupanje u pojedinom predmetu sastavni su deo javnotužilačkog spisa. Uvid u ove akte mogu izvršiti učesnici u postupku posle pravnog okončanja postupka u kome je izdato obavezno uputstvo za rad i postupanje u pojedinom predmetu.

Predlogom zakona o javnom tužilaštvu uređeni su institut devolucije i supstitucije. Odredbe o izboru glavnih javnih tužilaca i javnih tužilaca o raspisivanju javnih konkursa za njihov izbor o nadzoru i disciplinskom postupku i postupku za utvrđivanje razloga za razrešenje identični su sa odredbama Predloga zakona o sudijama i Predloga zakona o uređenju sudova.

Precizno su određeni poslovi pravosudne uprave u javnom tužilaštvu. Pravosudnu upravu čine poslovi staranja o izvršenju zakona i drugih propisa u vezi sa uređenjem i radom javnog tužilaštva. Poslove pravosudne uprave vrše Visoki savet tužilaštva i ministarstvo nadležno za pravosuđe.

Predlogom zakona o VSS i Predlogom zakona o VST uređen je sastav ovih organa u skladu sa Ustavom. Visoki savet sudstva će ubuduće imati 11 članova i to šest članova koje biraju sudije iz reda sudija, četiri člana iz reda istaknutih pravnika koje bira Narodna skupština na predlog nadležnog odbora i posle sprovedenog javnog konkursa dvotrećinskom većinom glasova svih narodnih poslanika i predsednika Vrhovnog suda kao člana po položaju.

Visoki savet sudstva će biti nadležan za izbor svih sudija i predsednika sudova, kao i za predlaganje izbora suda i porotnika. Visoki savet sudstva ima predsednika Saveta iz reda sudijskih članova, dok je potpredsednik Saveta nesudijska član. Visoki savet tužilaštva će ubuduće imati 11 članova i to pet članova koje biraju nosioci javnotužilačke funkcije iz reda javnih tužilaca, četiri člana koje bira Narodna skupština iz reda istaknutih pravnika na predlog nadležnog odbora, posle sprovedenog javnog konkursa dvotrećinskom većinom glasova svih narodnih poslanika, dok će vrhovni javni tužilac, kako će se ubuduće zvati Republički javni tužilac, i ministar nadležan za pravosuđe biti članovi VST po položaju.

Ovaj organ će biti nadležan za izbor glavnih javnih tužilaca, kako će se ubuduće zvati sadašnji javni tužioci, i javnih tužilaca, kako će se ubuduće zvati sadašnji zamenici javnih tužilaca. Predviđeno je da VST ubuduće predlaže Narodnoj skupštini jednog kandidata za izbor vrhovnoj javnog tužioca. Visoki savet tužilaštva ima predsednika saveta iz reda javnotužilačkih članova, dok je potpredsednik saveta netužilački član.

Vrhovnog javnog tužioca Narodna skupština bira tropetinskom većinom glasova svih narodnih poslanika, imajući u vidu da je ponekad teško postići dvotrećinsku, odnosno tropetinsku većinu u Narodnoj skupštini za izbor članova VSS, VST i vrhovnog javnog tužioca predviđen je mehanizam kako bi se sprečila blokada rada ovih organa. Ako za njihove članove, odnosno vrhovnog javnog tužioca ne glasa dve trećine, odnosno tri petine od svih narodnih poslanika članove ovih organa iz reda istaknutih pravnika ili vrhovnog javnog tužioca među svim kandidatima koji ispunjavaju uslove za izbor bira komisija koju čine predstavnici organa koji su ustavna kategorija – predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda, vrhovni javni tužilac i Zaštitnik građana.

Zakonom su predviđeni kriterijumi za izradu istaknutih pravnika kao članova VSS i VST. Kandidati treba da ispune sledeće uslove – da imaju najmanje 10 godina iskustva u struci, da ispunjavaju opšte uslove za rad u državnom organu, da imaju stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama na Pravnom fakultetu u obimu od 240 bodova i visoko obrazovanje stečeno na osnovnim studijama na Pravnom fakultetu u trajanju od najmanje četiri godine, da ima iskustva i znanja od značaja za rad pravosuđa, da je dostojan za obavljanje funkcije člana saveta, da nije navršio 65 godina života, da ne obavlja sudijsku ili javno-tužilačku funkciju, da nije izabran na javnu funkciju neposredno od građana, da ne obavlja funkciju na koju ga bira Narodna skupština, odnosno da ne obavlja funkciju sudije Ustavnog suda ili državnog sekretara, da snažno ne utiče na donošenje političkih odluka, da nije vršio neprimeren uticaj na rad sudije, suda i nosilaca javno-tužilačke funkcije Javnog tužilaštva, da u javnom istupanju nije zastupao stav koji ugrožava nezavisnost sudstva ili samostalnost javnog tužilaštva. Dostojnost podrazumeva moralne osobine koje član saveta treba da poseduje i ponašanje u skladu sa tim osobinama. Propisane su i moralne osobine.

Propisivanjem uslova koje kandidat za istaknutog pravnika treba da ispunjava, kao i propisivanje postupka njegovog izbora pružaju se garancije da će za članove saveta iz reda istaknutih pravnika biti izabrani najbolji kandidati, kao i da će u postupku njihovog izbora biti izbegnuta politička homogenost. Za odlučivanje VSS neophodno je da na sednici saveta bude prisutno najmanje osam članova saveta, a odlučuje se većinom od šest glasova izuzev prilikom donošenja odluke o izboru predsednika i potpredsednika saveta, odluka o izboru predsednika Vrhovnog suda i predsednika ostalih sudova i o razrešenju sudija, kao i da se te odluke donose većinom od osam glasova.

Na ovaj način se sprečava korporativizam sudija i odlučivanje, a ujedno se i povećava demokratski legitimitet rada ovog organa, što je od značaja za njegovu odgovornost i odgovornost pravosudnog sistema u celini.

Visoki savet tužilaštva odluku donosi većinom od osam glasova, a izuzetno odluku o disciplinskom postupku, osim u disciplinskom postupku protiv vrhovnog javnog tužioca o udaljenju ili prestanku funkcije izbornog člana Saveta, o utvrđivanju predloga za prestanak funkcija vrhovnog javnog tužilaca, o izuzeću i udaljenju vrhovnog javnog tužioca Savet donosi većinom od sedam glasova. Odluku o disciplinskom postupku protiv vrhovnog javnog tužioca Savet donosi većinom od šest glasova.

Predlozima zakona o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, Zakona o izmeni Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine, Zakon o izmeni Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, odredbe ovih zakona se usklađuju sa odredbama Predloga zakona o sudijama i Predlogom zakona o javnom tužilaštvu u pogledu privremenog upućivanja sudija i javnih tužilaca, kao i sa odredbama Akta o promeni Ustava u pogledu promene naziva funkcije u javnom tužilaštvu, jer će sadašnji javni tužioci postati glavni javni tužioci, a sadašnji zamenici javnih tužilaca javni tužioci.

Republički javni tužilac će se ubuduće zvati Vrhovni javni tužilac, pored toga, u skladu sa odredbama akta o promeni Ustava, predviđeno je promena naziva javnih tužilaštava posebne nadležnosti u Javno tužilaštvo za organizovani kriminal i Javno tužilaštvo za ratne zločine.

Predlogom zakona o izmeni Zakona o Ustavnom sudu, pored promena naziva funkcije u okviru javnog tužilaštva, odredba ovog zakona su usklađene sa odredbama akta o promeni Ustava i Predloga zakona o sudijama, Predloga zakona o javnom tužilaštvu, Predloga zakona o Visokom savetu sudstva i Predlogu zakona o Visokom savetu tužilaštva, u pogledu prava na žalbu Ustavnom sudu, koji isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe, kao i pravnog sredstva protiv odluka Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva.

Predlogom zakona o upotrebi grba zastave i himne, predviđeno je da Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva uđu u red najviših državnih organa, koji grb Republike Srbije koriste prema posebnim zakonskim pravilima, jer su prema novim ustavnim rešenjima dobili značajne nadležnosti u odnosu na ranije ustanovljene.

Predlogom zakona o obavljanju zakona o objavljivanju zakona i drugih propisa i akata, predviđeno je terminološko usklađivanje sa aktom o promeni Ustava Republike Srbije u pogledu naziva državnih organa, Vrhovnog suda i Visokog saveta tužilaštva.

Na kraju bih istakla, da donošenje ovih zakona predstavlja značajan korak u jačanju vladavine prava i povećanju pravne sigurnosti, koji će omogućiti samostalnije javno tužilaštvo i nezavisnije sudstvo, a građanima brže i jeftinije ostvarivanje i zaštitu prava pred sudovima i suđenju u razumnom roku, veća pravna sigurnost, posledično će dovesti do povećanja domaćih i stranih investicija i životnog standarda građana Republike Srbije.

Pravosuđe u Srbiji nalazi se na prekretnici donošenje ovih zakona utire put njegovoj modernizaciji i efikasnosti, ali većoj odgovornosti sudija i nosilaca javnotužilačke funkcije. Zato vas pozivam da u Danu za glasanje podržite i ovaj zakonske predloge, jer su oni u interesu svih građana Republike Srbije.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 04.02.2023.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija