Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

OBRAZLOŽENJE SETA PORESKIH ZAKONA U NARODNOJ SKUPŠTINI REPUBLIKE SRBIJE


“Set reformskih zakona koji je pred poslanicima predstavlja zdrav temelj za napredak društva jer će oni za konačan rezultat imati dalje povećanje investicionih aktivnosti, smanjenje nezaposlenosti i poboljšanje životnog standrada”, rekao je ministar finansija Siniša Mali, obrazlažući set poreskih i drugih finansijskih zakona u Narodnoj skupštini Srbije.

Ministar je naveo da se pred poslanicima nalaze zakoni i odluke koje je predložilo Ministarstvo finansija i istakao da očekuje argumentovanu raspravu u nastavku sednice.

Ministar je apostrofirao da je jedan od najvažnijih Predlog Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, čije su donošenje pozdravili predstavnici privrede.

Prema njegovim rečima, najznačajnije je to što se naknade za korišćenje javnih dobara propisuju jednim zakonom. On je naveo da će zakon unaprediti transparentnost sistema javnih prihoda i obezbediti predvidivost troškova poslovanja privredi.

Mali je naveo da se ukidaju naknada za biogoriva, naknada za obavezne rezerve prirodnog gasa, naknada za prekomerno korišćenje javnog puta, njegovog dela ili putnog objekta i naknada za korišćenje komercijalnih objekata kojima je omogućen pristup sa javnog puta.

“U okviru naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine brisano je utvrđivanje te naknade po osnovu prava svojine na nepokretnosti, odnosno zakupa, ili korišćenja nepokretnosti koja se trenutno utvrđuje prema površini stambenog, odnosno poslovnog prostora, odnosno zemljišta za obavljanje delatnosti”, rekao je Mali. On je naveo da se smanjuje i visina naknade za promenu namene šuma i šumskog zemljišta sa desetostruke na petostruku vrednost osnovice.

Govoreći o izmenama Zakona o porezu na dobit, ministar je rekao da će se dugoročno smanjiti obaveze poreskih obveznika kroz izmene načina obračuna amortizacije. Takođe, jedna od novina je i priznavanje prava na poreski kredit u slučaju novčanih ulaganja izvršenih u povećanje osnovnog kapitala tzv “startap” preduzeća. Tu je i priznavanje troškova za istraživanje i razvoj u cilju motivisanja preduzetnika za ulaganje u istraživačke oblasti, a krajnji cilj je stvaranje inovativnih prozvoda.

Drugim važnim sistemskim aktom - Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu predviđa se dalje ujednačenje primene poreskih propisa i jačanje pravne sigurnosti kao i adekvatnije oporezivanje imovine shodno ekonomskoj moći poreskih obveznika.

Najznačajnija novina je da se poreskim merama destimuliše gradnja bez propisane dozvole i nepoštovanje rokova za gradnju.

Ministar je naveo da su pred poslanicima i izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana. Izmene idu korak dalje u daljem suzbijanju sive ekonomije, pre svega u ugostiteljstvu.

Prema njegovim rečima, zakon predviđa i izmene poreskog tretmana prihoda fizičkih lica u slučaju realizacije vansudskog poravnanja između banke i korisnika stambenog kredita koji se smatra problematičnim. Naime, izuzet je od oporezivanja prihod koji fizičko lice ostvari po osnovu otpisa dela potraživanja. Pozitivna izmena je poresko oslobođenje od poreza na zaradu po osnovu solidarne pomoći za slučaj rođenja deteta do visine prosečne zarade, po novorođenom detetu, koju zaposleni ostvari od poslodavca.

Prema rečima ministra, u cilju dalje reforme Poreske uprave, donosi se i novi Zakon o igrama na sreću koji predviđa prelazak nadležnosti u oblasti igara na sreću sa Poreske uprave na Upravu za igre na sreću, osnivanjem Uprave za igre na sreću, kao organa uprave u sastavu Ministarstva finansija.

Usko povezane sa ovim izmenama su i izmene Zakona o poreskom postupki i poreskoj administraciji. Naime, osnovni razlog za donošenje ovog zakona ogleda se u brisanju odredaba koje propisuju nadležnost Poreske uprave u oblasti igara na sreću i prenošenje te nadležnosti na Upravu za igre na sreću, precizirao je ministar.

“Kada je u pitanju predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu najznačajnija izmena jeste definisanje nove finansijske institucije - primarnog dilera, čija je svrha da se podstakne likvidnost tržišta državnih hartija od vrednosti i ublaži rizik refinansiranja duga”, rekao je ministar.

Razlog donošenja Carinskog zakona, objašnjava Mali, jeste potreba za usaglašavanjem sa novim Carinskim zakonom Evropske unije, kao i zbog otvaranja Poglavlja 29 - Carinska unija.

“Pored prelaska na bezpapirno poslovanje i elektronsko okruženje, treba da pojednostavi, modernizuje i racionalizuje carinske procedure sa ciljem da se obezbedi veća pravna sigurnost i efikasnije carinsko poslovanje koje će biti u skladu sa savremenim potrebama. Ključna izmena u ovom Zakonu jeste uvođenje elektronske komunikacije između carine i privatnog sektora”, rekao je on.

Kada je reč o predlogu Zakona o carinskoj službi, ministar precizira da se razlozi za donošenje ovog zakona ogledaju u činjenici da su u Republici Srbiji od maja 2010. godine u primeni dva zakona sa istim nazivom, čiji se članovi međusobno poklapaju, a koji uređuju različitu materiju. Donošenjem tog zakona uspostavlja se pravna sigurnost, objasnio je on.

Prema njegovim rečima, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o duvanu ima za cilj suzbijanje nelegalne proizvodnje i prometa duvana i duvanskih proizvoda. Primena izmena i dopuna ovog zakona doprineće uspostavljanju efikasnije kontrole na tržištu duvana i duvanskih proizvoda radi očuvanja i povećanja budžetskih prihoda.

Ministar je naveo da će se razmatrati i Predlog zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja.

“Razlozi za donošenje ovog zakona sadržani su u potrebi uvođenja centralne baze podataka o obveznicima doprinosa za socijalno osiguranje, poslodavcima i osiguranicima. Cilj zakona je obezbeđivanje efikasnije kontrole naplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, smanjenje troškova administracije i efikasnije funkcionisanje sistema socijalnog osiguranja”, rekao je Mali.

Ministar se osvrnuo i na izmene Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, koje su morale biti sprovedene zbog fiskalnog rasterećenje prihoda po osnovu rada, kroz smanjenje stope doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

Ministar je naveo i da su pred poslanicima i izmene Zakona o javnoj svojini. Dopunom ovog zakona omogućava se da društva kapitala osnovana po Zakonu o inovacionoj delatnosti, čiji je jedan od osnivača RS, AP, JLS mogu koristiti i upravljati nepokretnostima u javnoj svojini, kao i da te nepokretnosti mogu dati u zakup startap društvima osnovanim po Zakonu o inovacionoj delatnosti u cilju infrastrukturne podrške inovacionim delatnostima.

Izmenama Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju pristupilo se imajući u vidu probleme u vezi sa utvrđivanjem osnovice obeštećenja po pojedinačnim slučajevima i ukupnog zbira osnovice obeštećenja. Potrebno je da se redefiniše rok za utvrđivanje ukupne osnovice obeštećenja, koja se može znati tek pošto se donese veći broj rešenja o pravu na obeštećenje u postupku restitucije.

Pred poslanicima se nalaze i izmene Zakona o republičkim administrativnim taksama s ciljem usaglašavanja sa Zakonom o deviznom poslovanju.

Poslanici će raspravljati i o Nacrtu zakona o davanju garancije Republike Srbije po osnovu Ugovora o kreditu za izgradnju gasovoda od granice sa Republikom Bugarskom do granice sa Mađarskom i drugim susednim zemljama sa Republikom Srbijom, o Nacrtu zakona o davanju garancije za izgradnju razvojnog gasovoda Aleksandrovac - Brus - Kopaonik - Raška - Novi Pazar - Tutin (II faza), o predlogu Zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade NR Kine za izgradnju obilaznice oko Beograda, mosta preko Save kod Ostružnice do Bubanj potoka. Ministar je predstavio i Nacrt zakona o potvrđivanju aneksa Finansijskog ugovora Železnička pruga Niš - Dimitovgrad sa Evropskom investicionom bankom, kao i o Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji za Projekat tehničko-putničke stanice Zemun - faza 2 sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj.

Izvor: Vebsajt Ministarstva finansija, 2.12.2018.
Naslov: Redakcija