PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O DOPRINOSIMA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE

Član 1.

U Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Službeni glasnik RS", br. 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11, 101/11, 47/13, 108/13, 57/14, 68/14-dr. zakon, 112/15 i 113/17), u članu 6. tačka 15) zapeta i reči: "kao i obavljanje poslovodstvenih ovlašćenja i poslova upravljanja u skladu sa zakonom kojim se uređuje položaj privrednih društava" brišu se.

Član 2.

U članu 9. stav 2. briše se.

Član 3.

U članu 11. tačka 3) reči: "profesionalnoj praksi ili praktičnoj nastavi" zamenjuju se rečima: "profesionalnoj praksi, praktičnoj nastavi ili učenju kroz rad u sistemu dualnog obrazovanja".

Član 4.

U članu 35b stav 1. reči: "kao i za lica za koja se ostvaruje oslobođenje iz člana 45g ovog zakona," brišu se.

Član 5.

Član 37. menja se i glasi:

"Član 37.

Najnižu mesečnu osnovicu doprinosa čini iznos od 35% prosečne mesečne zarade u Republici isplaćene, odnosno ostvarene u periodu za prethodnih 12 meseci počev od meseca oktobra u tekućoj godini, za koji period su objavljeni podaci republičkog organa nadležnog za poslove statistike, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Iznos najniže mesečne osnovice, iz stava 1. ovog člana, svake godine objavljuje ministar nadležan za poslove finansija, a primenjuje se od prvog dana narednog meseca po objavljivanju tog iznosa."

Član 6.

U članu 38. stav 1. menja se i glasi:

"Najnižu mesečnu osnovicu doprinosa za osiguranike iz čl. 25, 26. i 27. ovog zakona čini iznos od 35% prosečne mesečne zarade u Republici isplaćene, odnosno ostvarene u periodu za prethodnih 12 meseci počev od meseca oktobra u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuju i plaćaju doprinosi, prema objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike."

Član 7.

U članu 41. dodaje se stav 3, koji glasi:

"Kada je period za koji se obračunava doprinos kraći od mesec dana ili kada zaposleni radi sa skraćenim ili nepunim radnim vremenom, a ispunjeni su uslovi za primenu najviše mesečne osnovice doprinosa, obračun doprinosa se vrši na iznos najviše mesečne osnovice doprinosa."

Član 8.

Član 42. menja se i glasi:

"Član 42.

Najvišu mesečnu osnovicu doprinosa čini petostruki iznos prosečne mesečne zarade u Republici isplaćene, odnosno ostvarene u periodu za prethodnih 12 meseci počev od meseca oktobra u tekućoj godini, za koji period su objavljeni podaci republičkog organa nadležnog za poslove statistike, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Iznos najviše mesečne osnovice, iz stava 1. ovog člana, svake godine objavljuje ministar nadležan za poslove finansija, a primenjuje se od prvog dana narednog meseca po objavljivanju tog iznosa."

Član 9.

Član 43. menja se i glasi:

"Član 43.

Najvišu godišnju osnovicu doprinosa čini zbir iznosa 12 mesečnih osnovica iz člana 42. ovog zakona.

Iznos najviše godišnje osnovice, iz stava 1. ovog člana, svake godine objavljuje ministar nadležan za poslove finansija."

Član 10.

U članu 44. stav 1. tačka 3) procenat: "1,5%" zamenjuje se procentom:

"0,75%".

U stavu 2. tačka 2) tačka i zapeta zamenjuju se tačkom. Tačka 3) briše se.

Dodaje se stav 3, koji glasi:

"Doprinos za osiguranje za slučaj nezaposlenosti plaća se iz osnovice po stopi od 0,75%."

Član 11.

Član 45g menja se i glasi:

"Član 45g

Poslodavac - novoosnovano privredno društvo, novoosnovani preduzetnik i novoosnovani preduzetnik poljoprivrednik, koji je upisan u registar nadležnog organa, odnosno organizacije, može da ostvari pravo na oslobođenje od plaćanja doprinosa na teret zaposlenog i na teret poslodavca po osnovu zarade osnivača koji su zaposleni u tom privrednom društvu, odnosno po osnovu lične zarade preduzetnika i preduzetnika poljoprivrednika.

Pravo na oslobođenje iz stava 1. ovog člana, poslodavac može da ostvari za zarade osnivača i lične zarade preduzetnika i preduzetnika poljoprivrednika, isplaćene u periodu od 12 meseci od dana kada je osnovano privredno društvo, odnosno registrovan preduzetnik i preduzetnik poljoprivrednik, čiji mesečni iznos pojedinačno za svako lice u periodu korišćenja oslobođenja nije viši od 37.000 dinara koji iznos u sebi ne sadrži porez i pripadajuće doprinose iz zarade.

Pravo na oslobođenje prestaje po isteku perioda iz stava 2. ovog člana, odnosno na dan kada se izvrši isplata mesečne zarade osnivača, odnosno lične zarade preduzetnika i preduzetnika poljoprivrednika koja je viša od iznosa iz stava 2. ovog člana, i poslodavac je dužan da obračuna i plati pripadajuće doprinose po osnovu te zarade, odnosno lične zarade, na iznos koji je isplatio uvećan za porez i pripadajuće doprinose koji se plaćaju iz zarade, kao i da za naredne zarade isplaćene tim licima obračunava i plaća doprinose u skladu sa zakonom.

Pravo na oslobođenje iz stava 1. ovog člana poslodavac ostvaruje pod sledećim uslovima:

1) da je fizičko lice - osnivač, odnosno svaki od osnivača ako ih je više, zasnovao radni odnos sa novoosnovanim privrednim društvom, zaključio ugovor o radu u skladu sa zakonom kojim se uređuju radni odnosi i da je prijavljen na obavezno socijalno osiguranje u Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja;

2) da je fizičko lice - preduzetnik, odnosno preduzetnik poljoprivrednik prijavljen na obavezno socijalno osiguranje u Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja;

3) da u periodu za koji ostvaruje pravo na oslobođenje to pravo može da ostvari za najviše devet osnivača zaposlenih, koji ispunjavaju uslove;

4) da su fizička lica - osnivači privrednog društva, preduzetnik i preduzetnik poljoprivrednik, u periodu od najmanje šest meseci neprekidno pre dana osnivanja privrednog društva, odnosno registrovanja preduzetnika ili preduzetnika poljoprivrednika, kod Nacionalne službe za zapošljavanje bili prijavljeni kao nezaposleni ili da su u periodu od 12 meseci pre dana osnivanja, odnosno registrovanja stekli srednje, više ili visoko obrazovanje, u skladu sa zakonom.

Oslobođenje iz ovog člana može da ostvari poslodavac - privredno društvo, preduzetnik i preduzetnik poljoprivrednik, koji je osnovan, odnosno registrovan zaključno sa 31. decembrom 2020. godine.

Po osnovu zarade, odnosno lične zarade lica iz stava 4. ovog člana za koja je jedan novoosnovani poslodavac ostvario oslobođenje iz ovog člana, drugi novoosnovani poslodavac - privredno društvo, preduzetnik i preduzetnik poljoprivrednik, ne može za ta lica da ostvari oslobođenje iz ovoga člana.

Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje za lica iz stava 1. ovog člana za koja se ostvaruje pravo na oslobođenje, plaćaju se iz budžeta Republike na iznos najniže mesečne osnovice doprinosa iz člana 37. ovog zakona.

Poslodavac koji koristi oslobođenje iz ovog člana, osim u skladu sa odredbom zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana koja se odnosi na istu vrstu oslobođenja, po osnovu zasnivanja radnog odnosa sa tim licem nema pravo da za to lice ostvari druge olakšice, uključujući i korišćenje subvencija za zapošljavanje i samozapošljavanje."

Član 12.

Član 63. briše se.

Član 13.

Posle člana 63. dodaje se član 63a, koji glasi:

"Član 63a

Za obveznike doprinosa kojima se obaveza plaćanja doprinosa utvrđuje ili se utvrđivala u prethodnom periodu rešenjem poreskog organa i kojima je organizacija za obavezno socijalno osiguranje utvrdila svojstvo osiguranika samostalnih delatnosti, odnosno poljoprivrednika, u slučaju kada doprinos nije utvrđen za raniji period, obavezu nastalu za taj period utvrđuje rešenjem poreski organ.

Obaveza doprinosa iz stava 1. ovog člana utvrđuje se samo za doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Obaveza doprinosa iz st. 1. i 2. ovog člana utvrđuje se na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa i po stopi doprinosa koja važi u momentu utvrđivanja obaveze, u skladu sa ovim zakonom."

Član 14.

U članu 67. stav 1. reč: "procenjene" briše se. St. 2. i 3. brišu se.

Dosadašnji stav 4. postaje stav 2.

Član 15.

Odredbe čl. 2, 10. i 11. ovog zakona primenjivaće se počev od 1. januara 2019. godine.

Član 16.

Osnovice iz čl. 5, 6, 8, 9. i 14. ovog zakona primenjivaće se od 1. januara 2019. godine.

Član 17.

Odredba člana 12. ovog zakona primenjivaće se počev od 1. januara 2020. godine.

Član 18.

Obvezniku doprinosa iz člana 13. ovog zakona kome do dana stupanja na snagu ovog zakona doprinos nije utvrđen za raniji period, poreski organ utvrđuje obavezu saglasno odredbama tog člana ovog zakona.

Postupke utvrđivanja doprinosa koje je do dana stupanja na snagu ovog zakona započela organizacija za obavezno socijalno osiguranje, okončaće ta organizacija po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 19.

Osnovica doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje iz člana 35b Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Službeni glasnik RS", br. 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11, 101/11, 47/13, 108/13, 57/14, 68/14-dr. zakon, 112/15 i 113/17), u delu koji se odnosi na lica za koja se ostvaruje oslobođenje iz člana 45g tog zakona, primenjuje se do isteka perioda za koji poslodavac ostvaruje to oslobođenje.

Član 20.

Odredbe člana 43. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Službeni glasnik RS", br. 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11, 101/11, 47/13, 108/13, 57/14, 68/14-dr. zakon, 112/15 i 113/17), primenjivaće se kod utvrđivanja najviše godišnje osnovice doprinosa za 2018. godinu.

Član 21.

Poslodavac koji je do dana stupanja na snagu ovog zakona stekao pravo na oslobođenje iz člana 45g Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Službeni glasnik RS", br. 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11, 101/11, 47/13, 108/13, 57/14, 68/14-dr. zakon, 112/15 i 113/17), nastavlja da koristi oslobođenje u skladu sa tim zakonom.

Oslobođenje iz stava 1. ovog člana poslodavac može da koristi za ona lica za koja je stekao to pravo do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 22.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

O B R A Z L O Ž E NJ E

I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 97. tač. 6. i

15. Ustava Republike Srbije, kojim je predviđeno da Republika Srbija uređuje

i obezbeđuje, pored ostalog, poreski sistem i finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti Republike Srbije, utvrđenih Ustavom i zakonom.

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

• Problemi koje zakon treba da reši, odnosno ciljevi koji se zakonom postižu

Razlog za donošenje ovog zakona sadržan je u potrebi stvaranja uslova za dalje fiskalno rasterećenje prihoda po osnovu rada kroz smanjenje stope doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, kao i u potrebi usklađivanja odredaba sa rokom u kome se objavljuju podaci o prosečnoj mesečnoj zaradi u Republici Srbiji a u cilju utvrđivanja najniže i najviše mesečne osnovice doprinosa, kao iznosa koji se primenjuju za celu kalendarsku godinu i koji se objavljuju jednom godišnje.

S tim u vezi predloženo je smanjenje stope doprinosa za osiguranje za slučaj nezaposlenosti, sa 1,5% na 0,75%. To praktično znači, sa stanovišta obračunavanja i plaćanja doprinosa po osnovu zarade, da je poslodavac oslobođen od plaćanja dela doprinosa koji se obračunava i plaća na teret poslodavca (na teret zarade), a da se doprinos od 0,75% plaća na teret zaposlenog (iz zarade). Na taj način obezbeđuje se manje fiskalno opterećenje prihoda koje fizička lica ostvare po osnovu rada, sa jedne strane, i smanjenje troškova poslovanja za poslodavce i druge isplatioce prihoda, sa druge strane.

U pogledu utvrđivanja osnovica doprinosa, napominjemo da je Republički zavod za statistiku od januara 2018. godine promenio izvor podataka i metodologiju za obračun prosečnih zarada. Umesto sprovođenja mesečnog istraživanja o zaradama, obračunom prosečne zarade po novoj metodologiji obuhvaćene su sve obračunate zarade za izveštajni mesec i odnose se na zarade zaposlenih koji rade sa punim radnim vremenom. Podaci o prosečnoj zaradi obračunatoj po novoj metodologiji dostupni su 55 dana po isteku izveštajnog meseca i s tim u vezi potrebno je uskladiti period za koji se uzima prosečna zarada kao polazna veličina u cilju utvrđivanja osnovica doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

Osnovna sadržina predloženih izmena i dopuna Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Službeni glasnik RS", br. 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11, 101/11, 47/13, 108/13, 57/14, 68/14-dr. zakon, 112/15 i 113/17 - u daljem tekstu: Zakon) odnosi se na:

- smanjenje stope doprinosa za osiguranje za slučaj nezaposlenosti, sa 1,5% na 0,75%;

- izmenu perioda u kome se, u cilju utvrđivanja najniže mesečne osnovice doprinosa, najviše mesečne osnovice doprinosa i najviše godišnje osnovice doprinosa, kao polazna veličina uzima podatak o prosečnoj mesečnoj zaradi u Republici Srbiji isplaćenoj u periodu za prethodnih 12 meseci počev od meseca oktobra, umesto meseca novembra prema sadašnjem rešenju, prema objavljenim podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike;

- preciziranje određenih odredaba u smislu stvaranja uslova za adekvatnu primenu zakona.

• Razmatrane mogućnosti da se problemi reše i bez donošenja zakona

Imajući u vidu da je reč o elementima sistema i politike javnih prihoda koji se, saglasno odredbama Zakona o budžetskom sistemu ("Službeni glasnik RS", br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13-ispravka, 108/13, 142/14, 68/15-dr. zakon, 103/15, 99/16 i 113/17), uvode zakonom, to znači da se izmene i dopune tih elemenata mogu vršiti samo zakonom. Prema tome, kako se materija koja se uređuje ovim zakonom odnosi na doprinose za obavezno socijalno osiguranje i spada u zakonodavnu regulativu, nije razmatrano, niti je bilo osnova za razmatranje njenog uređenja drugim zakonom ili podzakonskim aktom.

• Zašto je donošenje zakona najbolji način za rešavanje problema

S obzirom da se radi o zakonskoj materiji, određena postojeća zakonska rešenja jedino je i moguće menjati i dopunjavati donošenjem zakona, tj. izmenama i dopunama zakona.

Uređivanjem materije doprinosa za obavezno socijalno osiguranje zakonom daje se doprinos pravnoj sigurnosti i obezbeđuje javnosti dostupnost u pogledu vođenja fiskalne politike, s obzirom da se zakon kao opšti pravni akt objavljuje i stvara jednaka prava i obaveze za sve subjekte koji se nađu u istoj pravnoj situaciji.

III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA

Članom 1. Predloga zakona u članu 6. Zakona, u tački 15), kojom je uređen pojam osnivača, odnosno člana privrednog društva, vrši se izmena u cilju usklađivanja sa izmenama izvršenim u Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Službeni glasnik RS", br. 34/03, 64/04-US, 84/04-dr. zakon, 85/05, 101/05-dr. zakon, 63/06-US, 5/09, 107/09, 101/10, 93/12, 62/13, 108/13, 75/14, 142/14 i 73/18), u smislu da je uređeno koje lice se smatra osiguranikom osnivačem.

Članom 2. Predloga zakona u članu 9. Zakona, vrši se brisanje stava 2, imajući u vidu predloženu izmenu u pogledu visine stope doprinosa za slučaj nezaposlenosti, tako da se taj doprinos po manjoj stopi plaća iz osnovice tj. na teret primaoca prihoda.

U članu 3. Predloga zakona vrši se preciziranje u članu 11. tačka 3) Zakona, imajući u vidu da prema Zakonu o dualnom obrazovanju ("Službeni glasnik RS" broj 101/17), koji će biti u primeni od školske 2019/2020 godine, tj. od 1. septembra 2019. godine, učenici koji obavljaju učenje kroz rad, imaju pravo na materijalno i finansijsko obezbeđenje, pa s tim u vezi potrebno je precizirati obveznika doprinosa.

U članu 4. Predloga zakona vrši se izmena člana 35b Zakona, s obzirom da je predloženo da se doprinosi za obavezno socijalno osiguranje za lica za koja poslodavac ostvaruje pravo na oslobođenje iz člana 45g Zakona plaćaju na iznos najniže mesečne osnovice doprinosa.

U čl. 5, 6, 7, 8. i 9. Predloga zakona vrše se izmene u čl. 37, 38, 42. i 43. Zakona, koje se odnose na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa, najnižu mesečnu osnovicu doprinosa za osiguranike iz čl. 25, 26. i 27. Zakona, najvišu mesečnu osnovicu doprinosa i najvišu godišnju osnovicu doprinosa, vrši se usklađivanje u delu perioda u kome se, u cilju utvrđivanja mesečnih osnovica doprinosa, kao polazna veličina uzima podatak o prosečnoj mesečnoj zaradi u Republici Srbiji isplaćenoj u periodu za prethodnih 12 meseci počev od meseca oktobra, umesto meseca novembra prema sadašnjem rešenju, u tekućoj godini odnosno godini koja prethodi godini za koju se utvrđuju i plaćaju doprinosi, shodno objavljenim podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike. U članu 41. Zakona vrši se preciziranje primene najviše mesečne osnovice doprinosa.

Članom 10. Predloga zakona u članu 44. Zakona predlaže se smanjenje stope doprinosa za osiguranje za slučaj nezaposlenosti, sa 1,5% na 0,75%.

Članom 11. Predloga zakona u članu 45g Zakona vrši se preciziranje uslova pod kojima poslodavac - novoosnovano privredno društvo, novoosnovani preduzetnik i novoosnovani preduzetnik poljoprivrednik mogu da ostvare pravo na oslobođenje od plaćanja doprinosa po osnovu zarade osnivača privrednog društva, odnosno lične zarade preduzetnika i preduzetnika poljoprivrednika.

U članu 12. Predloga zakona vrši se brisanje člana 63. Zakona.

U članu 13. Predloga zakona novododatim članom 63a Zakona uređuje se utvrđivanje obaveze doprinosa koja je nastala u ranijem periodu.

U članu 14. Predloga zakona vrši se brisanje st. 2. i 3. u članu 67. Zakona s obzirom da usled izmene metodologije za utvrđivanje prosečne zarade nije svrsishodno utvrđivanje procenjene najviše godišnje osnovice doprinosa.

U članu 15. Predloga zakona odredbe čl. 2, 10. i 11. ovog zakona primenjivaće se počev od 1. januara 2019. godine.

U članu 16. Predloga zakona osnovice iz čl. 5, 6, 8, 9. i 14. ovog zakona primenjivaće se od 1. januara 2019. godine.

U članu 17. Predloga zakona odredba člana 12. ovog zakona kojom je izvršeno brisanje člana 63. Zakona, biće u primeni počev od 1. januara 2020. godine.

Član 18. Predloga zakona odnosi se na primenu novododatog člana 63a ovog zakona.

Članom 19. Predloga zakona precizira se da će se osnovica doprinosa za zdravstveno osiguranje za poslodavce koji su počeli sa korišćenjem oslobođenja iz člana 45g Zakona za lica za koja ostvaruje oslobođenje primenjivati do isteka perioda za koji poslodavac koristi oslobođenje.

Članom 20. Predloga zakona vrši se utvrđivanje najviše godišnje osnovice doprinosa za 2018. godinu vršiće se po odredbama člana 43. Zakona.

U članu 21. Predloga zakona poslodavac koji do dana stupanja na snagu ovog zakona stekne pravo na oslobođenje iz člana 45g Zakona nastavlja da ga koristi za ona lica za koja je stekao pravo do dana stupanja na snagu ovog zakona.

U članu 22. Predloga zakona propisano je da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA

Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike.

V. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU Razmatranje i donošenje zakona po hitnom postupku predlaže se u

skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine ("Službeni glasnik RS", broj 20/12-prečišćen tekst) u smislu stvaranja uslova za blagovremeno utvrđivanje osnovica za plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje kao i obaveze po osnovu doprinosa za osiguranje za slučaj nezaposlenosti po manjoj stopi, sa primenom od 1. januara 2019. godine, kao i stvaranja uslova za softversku podršku.

VI. ANALIZA EFEKATA ZAKONA

Po osnovu smanjenja stope doprinosa za osiguranje od nezaposlenosti neto efekat na fiskalni rezultat procenjuje se na oko 9 milijardi dinara. Naime, ukidanjem doprinosa za osiguranje od nezaposlenosti na teret poslodavca smanjuje se poresko opterećenje prosečne neto plate za 1 p.p. sa 63,0% na 62,0%, a ušteda za ukupnu privredu po ovom osnovu iznosi 11,9 milijardi dinara.

1. Na koga će i kako će najverovatnije uticati rešenja u zakonu

Predložena rešenja u ovom zakonu uticaće na poslodavce i druge isplatioce prihoda imajući u vidu da je predloženo smanjenje stope doprinosa za osiguranje za slučaj nezaposlenosti, sa 1,5% na 0,75%. Na taj način obezbeđuje se manje fiskalno opterećenje prihoda koje fizička lica ostvare po osnovu rada, s jedne strane, i smanjenje troškova poslovanja za poslodavce i druge isplatioce prihoda, s druge strane.

Druga rešenja koja su predložena u ovom zakonu imaće neznatan uticaj na obveznike doprinosa imajući u vidu da se zakonska rešenja odnose na izmenu perioda za koji se koristi podatak o prosečnoj mesečnoj zaradi kao relevantan za utvrđivanje najniže i najviše mesečne osnovice doprinosa.

2. Kakve troškove će primena zakona stvoriti građanima i privredi

Predložena zakonska rešenja ne stvaraju dodatne troškove građanima i privredi. S tim u vezi, predloženo rešenje u delu smanjenja stope doprinosa za osiguranje za slučaj nezaposlenosti imaće za posledicu smanjenje troškova u privredi jer se primenom te mere omogućava manje fiskalno opterećenje prihoda po osnovu rada.

3. Da li su pozitivne posledice donošenja zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvarati

Predložena rešenja ne stvaraju troškove ni građanima ni privredi, s obzirom da imaju za cilj dalje stvaranje uslova za priliv investicija, zapošljavanje i privredni rast kroz obezbeđivanje povoljnijih uslova privređivanja rasterećenjem privrednih subjekata. Pored toga, izmena stope doprinosa za osiguranje za slučaj nezaposlenosti imaće za posledicu smanjenje troškova u privredi s obzirom da se primenom te mere omogućava manje fiskalno opterećenje prihoda po osnovu rada.

4. Da li se zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija

Ovim zakonom uređuju se doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, a predložena zakonska rešenja nemaju za prevashodni cilj podsticanje stvaranja novih privrednih subjekata. Međutim, imajući u vidu izmene koje se odnose na oslobođenje od plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u delu koji se odnosi na stopu doprinosa za nezaposlenost, ta mera trebalo bi da podstakne stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i jačanje tržišne konkurencije.

5. Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o zakonu

Ovaj zakon je u postupku pripreme dostavljen nadležnim ministarstvima i drugim nadležnim organima, tako da je zainteresovanim stranama pružena prilika da se izjasne o predloženom zakonu.

U postupku pripreme teksta Nacrta zakona razmotrene su pristigle inicijative za izmenu zakona.

Tekst Nacrta zakona objavljen je na sajtu Ministarstva finansija, tako da su sve zainteresovane strane imale priliku da se izjasne na ovaj zakon.

6. Koje će se mere tokom primene zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem ovog zakona namerava

Ministarstvo finansija nadležno je za sprovođenje ovog zakona, za njegovu ujednačenu primenu na teritoriji Republike Srbije, kao i za davanje mišljenja o njegovoj primeni.

Posebno ističemo da Ministarstvo finansija, periodičnim publikovanjem Biltena službenih objašnjenja i stručnih mišljenja za primenu finansijskih propisa, kao i na drugi pogodan način, dodatno obezbeđuje transparentnost, informisanost i pristup informacijama, kako bi se i na ovaj način doprinelo ostvarivanju ciljeva postavljenih donošenjem ovog zakona.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine Republike Srbije, 22.11.2018.