- Potraživanja privrednih društava
- Naplata potraživanja od dužnika
- Otvaranje stečajnog postupka, stečajni upravnik i stečajna masa
- Početne aktivnosti stečajnog upravnika - upravljanje imovinom i pravima
- Popis imovine i obaveza
- Lista dužnika - unos dužnika stečajnog dužnika u ERS
- Lista poverilaca - unos verovatnih potraživanja poverilaca u ERS
- Početni stečajni bilans sa izveštajem o ekonomsko-finansijskom položaju
- Prebijanje potraživanja (kompenzacija) - opšti uslovi
- Specifičnosti uslova za prebijanje u stečajnom postupku
- Prebijanje potraživanja u stečajnom postupku - iz ugla poverioca
- Slučajevi kada je prebijanje nedopušteno - član 83. Zakona
- Kompenzaciona tužba i kompenzacioni prigovor
- Izjava o prebijanju u/uz prijavu potraživanja
- Postupak unosa potraživanja sa izjavom o prebijanju u ERS - faza u pripremi
- Analiza prijavljenog potraživanja
- Postupak obrade prijavljenog potraživanja sa izjavom o prebijanju u ERS
- Popunjavanje polja Napomena o osporenju kod prebijanja potraživanja
- Obaveštenje o osporavanju potraživanja - prihvatanje prebijanja
- Zaključak o listi utvrđenih i osporenih potraživanja
- Tehnika prebijanja nejednakih obligacija u ERS (potraživanje poverioca veće)
- Tehnika prebijanja nejednakih obligacija u ERS (potraživanje poverioca manje)
- Tehnika prebijanja jednakih obligacija u ERS
Imovinu jednog privrednog društva čine sva nepokretna i pokretna dobra i/ili prava u njegovom vlasništvu, koja se mogu izraziti u novcu, odnosno sva sredstva koja se koriste u poslovanju društva.
Prema različitim kriterijumima imovina se može podeliti na materijalnu (zgrada, zemljište, mašina, računari) i nematerijalnu (gudvil, licenca, patent); kratkoročnu (vek trajanja do godinu dana) i dugoročnu (vek trajanja duži od jedne godine), likvidnu tj.
lako promenljivu u novac (novac, depoziti, dospela potraživanja, zalihe gotovih proizvoda) i nelikvidnu tj. teže promenljivu u novac (zgrade, zemljište, dugoročne investicije i sl.).
Imovina se u računovodstvu uglavnom vrednuje prema onom iznosu gotovine koja je bila uložena u njeno nabavljanje, odnosno prema troškovima koje je društvo imalo da bi ostvarilo vlasništvo nad tim delom imovine. Finansijski izveštaj o stanju imovine privrednog društva na određeni dan naziva se bilans stanja.
Kada govorimo o strukturi imovine, ona se javlja u obliku stvari, prava i novca. Stvari čine osnovna sredstva (građevinski objekti, oprema) kao i obrtna sredstva u njegovom vlasništvu (materijal, roba, gotovi proizvodi, poluproizvodi). Prava mogu da čine pravo na naplatu potraživanja, pravo na zaštitu patenta, pravo na upotrebu licence. Novac može činiti novac na tekućem računu, novac u blagajni i sl.
Imovina se prema ulozi u poslovnom procesu deli na stalnu imovinu (osnovna sredstva, dugoročni finansijski plasmani i nematerijalna ulaganja) i obrtnu imovinu (zalihe, potraživanja i gotovina).
Ovako posmatrana imovina koja prikazuje strukturu sredstava privrednog društva, i način na koji su sredstva u privredno društvo uložena, naziva se aktiva privrednog društva. Sa druge strane, kada se imovina posmatra prema vlasništvu odnosno prema svojim izvorima i poreklu nastanka (koliko je sopstvenih a koliko pozajmljenih sredstava), tada govorimo o pasivi privrednog društva. Aktiva i pasiva su jedna ista imovina koja se posmatra sa dva aspekta (prema nameni i prema poreklu) pa je razumljivo da oni moraju biti jednaki i u svakom momentu u ravnoteži.
Imovina u aktivi bilansa stanja poređana je po kriterijumu rastuće likvidnosti, odnosno od najmanje likvidnih do najlikvidnijih pozicija aktive: 1. nematerijalna sredstva; 2. nekretnine, postrojenja i oprema; 3. dugoročni finansijski plasmani; 4. zalihe; 5. potraživanja; 6. novac i novčani ekvivalenti.
Izvori finansiranja u pasivi bilansa stanja poređani su po kriterijumu rastuće dospelosti, odnosno od pozicija koje najkasnije dospevaju, ka pozicijama koje najranije dospevaju: 1. sopstveni kapital; 2. dugoročne obaveze; 3. kratkoročne obaveze; 4. tekuće obaveze (dobavljači i druge obaveze).
Potraživanja privrednih društava
Potraživanje je imovinsko-pravni odnos poverioca i dužnika u kome poverilac ima pravo da od dužnika traži izmirenje duga u novcu, stvarima ili radom na osnovu izričitog priznanja duga od strane dužnika, i na osnovu utuživih (ili verovatno utuživih) dokaza o obavezi dužnika kojima poverilac raspolaže.
Postoje različiti kriterijumi za podelu potraživanja, pa se tako prema dospeću razlikuju kratkoročna (potraživanja sa rokom dospeća do godinu dana) i dugoročna potraživanja (potraživanja sa rokom dospeća dužim od jedne godine); prema stepenu zagarantovanosti razlikujemo potraživanja bez posebnog osiguranja, hipotekom osigurano potraživanje i privilegovano naplativo potraživanje (naplativo pre svih drugih, pa i hipotekom osiguranih potraživanja); prema verovatnoći naplativosti možemo govoriti o naplativim, sumnjivim, spornim i nenaplativim potraživanjima, dok prema stepenu naplativosti razlikujemo u celosti naplativa, delimično naplativa i u celosti nenaplativa potraživanja.
Naplata potraživanja od dužnika
Naplaćivanje potraživanja od dužnika je postao jedan od najvećih izazova u savremenom poslovanju koji se javlja gotovo svakodnevno, i skoro da ne postoje privredna društva koja se ne susreću sa problemom neredovne naplate potraživanja. Ona kao takva može biti ogromno opterećenje za društvo, jer ne samo što postupak naplaćivanja potraživanja zahteva finansijske i ljudske resurse, već zahteva i određeno vreme, a neredovna naplata potraživanja može da rezultuje dovođenjem društva u nezavidnu poziciju poput nelikvidnosti i nemogućnosti daljeg obavljanja posla.
Ipak, kako su pretežni ciljevi poverilaca da pored toga što će naplatiti potraživanja, i zadržati dužnika kao klijenta ili kupca, to čitavu ovu situaciju dodatno komplikuje i zahteva veliku opreznost, ali i spretnost i određene pregovaračke veštine. Zato se za poslove naplaćivanja potraživanja u redovnom poslovanju treba naoružati strpljenjem i razumevanjem, jer je u pitanju često dugotrajan i iscrpljujući proces. Za poslovanje društva je od presudnog značaja da svoja potraživanja naplati, po mogućstvu dobrovoljnom isplatom duga od strane dužnika, a u krajnjem slučaju i prinudnim putem.
Otvaranje stečajnog postupka, stečajni upravnik i stečajna masa
Stečajni postupak otvara stečajni sudija donošenjem rešenja o otvaranju stečajnog postupka kojim se usvaja predlog predlagača za pokretanje stečajnog postupka. Sadržina rešenja o otvaranju stečajnog postupka propisana je Zakonom o stečaju ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 - dr. zakon, 71/2012 - odluka US, 83/2014, 113/2017, 44/2018, 95/2018 i 44/2025 - odluka US - dalje: Zakon), i ono se istog dana kada je doneto dostavlja stečajnom dužniku, podnosiocu predloga, organizaciji koja sprovodi postupak prinudne naplate, registru privrednih subjekata, odnosno drugom odgovarajućem registru, a dugim licima ukoliko sud proceni da za time postoji potreba.
Nakon prijema rešenja nadležnog suda o otvaranju stečajnog postupka i imenovanju stečajnog upravnika, kao i provere eventualnog sukoba interesa, imenovani stečajni upravnik započinje svoje aktivnosti na sprovođenju stečajnog postupka.
Stečajna masa je celokupna imovina stečajnog dužnika u zemlji i inostranstvu na dan otvaranja stečajnog postupka, kao i imovina koju stečajni dužnik stekne tokom stečajnog postupka. Iz tog razloga, nju čine i novčana sredstva stečajnog dužnika, koja stečajni upravnik zatekne na tekućim računima kod poslovnih banaka ili u blagajni stečajnog dužnika, kao i sva buduća novčana sredstva - potraživanja, koja će stečajni upravnik naplatiti od dužnika stečajnog dužnika u toku sprovođenja stečajnog postupka, bez razlike da li je tu reč o potraživanjima nastalim pre otvaranja stečajnog postupka, ili je reč o potraživanjima nastalim u toku trajanja stečajnog postupka.
Potraživanja stečajnog dužnika predstavljaju njegova imovinska prava od trećih lica i kao takva čine stečajnu masu stečajnog dužnika. Naplata potraživanja stečajnog dužnika, nastalih pre otvaranja stečajnog postupka, kao i onih koja nastanu u toku trajanja stečajnog postupka, je jedna od najvažnijih aktivnosti i poslova koje obavlja stečajni upravnik, obzirom da njihovom naplatom uvećava stečajnu masu.
Početne aktivnosti stečajnog upravnika - upravljanje imovinom i pravima
Privredna društva sa finansijskim problemima su često u veoma nesređenom stanju. Poverioci vrše pritiske na dužnika da izmiri svoje obaveze, ili pokreću sudske postupke u cilju naplate svog potraživanja, zaposleni napuštaju privredno društvo ili štrajkuju, a uz sve to postoji visok stepen rizika da će imovina biti izgubljena ili ukradena.
Stečajni upravnik treba da očekuje da će zateći stanje haosa i dezorganizacije kada stupi na dužnost. Ono što stečajni upravnik preduzme u cilju uspostavljanja kontrole na početku, u velikoj meri će odrediti dalji pravac njegovog delovanja. Jedan od neposrednih ciljeva imenovanja stečajnog upravnika je da se uspostavi kontrola nad imovinom, kao i da se ona obezbedi i zaštiti.
Danom otvaranja stečajnog postupka prestaju zastupnička i upravljačka prava direktora, zastupnika i punomoćnika, kao i organa upravljanja i nadzornih organa stečajnog dužnika i ta prava prelaze na stečajnog upravnika, koji preuzima u državinu celokupnu imovinu koja ulazi u stečajnu masu i njome upravlja. Ukoliko stečajni upravnik ne preuzme imovinu odmah ili u kratkom roku, on rizikuje da bude optužen da je postupao nemarno i oštetio poverioce, pa stečajni upravnik u ovom pogledu treba da deluje što je brže moguće. Izuzetno je važno da se što pre preuzme imovina.
Ovlašćena lica stečajnog dužnika, punomoćnici i lica koja za stečajnog dužnika vrše finansijske poslove i poslove revizije, dužna su da stečajnom upravniku predaju računovodstvene isprave, poslovne knjige, pečate, ključeve, i šifre stečajnog dužnika, kao i da predaju i omoguće pristup računovodstvenom softveru.
Stečajni upravnik treba adekvatno da obezbedi finansijske podatke, tako što će promeniti šifre za pristup svim kompjuterskim sistemima, kako isti ne bi bili izmenjeni ili obrisani od strane dotadašnjih korisnika, te razmotriti mogućnost izrade elektronskih i štampanih kopija najvažnijih podataka sa kompjutera, kao i onemogućiti neovlašćeni pristup kompjuterskom sistemu putem interneta.
Verodostojni finansijski podaci, koje prati adekvatna računovodstvena i druga poslovna dokumentacija stečajnog dužnika, neophodna je upravniku da dođe do saznanja o obimu i strukturi stečajne mase.
Popis imovine i obaveza
Stečajni upravnik izrađuje potpun i sveobuhvatan popis imovine stečajnog dužnika u rokovima koje propisuje Zakon, koji obuhvata i listu dužnika stečajnog dužnika, listu poverilaca, kao i procenjenu vrednost imovine stečajnog dužnika. Za svakog dužnika i poverioca u popisnim listama se navode: podaci o poslovnom imenu/imenu i sedištu/prebivalištu sa kontakt adresom; iznosu potraživanja sa određivanjem glavnog duga i obračunom kamata; pravnom osnovu potraživanja; stvarima na kojima postoji obezbeđeno potraživanje. Popis imovine stečajnog dužnika sprovodi komisija koju obrazuje stečajni upravnik, a broj popisnih komisija zavisi od obima i strukture imovine koju stečajni dužnik koristi.
Stečajni upravnik procenjuje likvidacionu vrednost svakog pojedinačnog dela imovine, ili imovinske celine ukoliko se imovina ne može pojedinačno proceniti, a ona predstavlja novčani iznos koji bi se ostvario prodajom imovine na datom tržištu u razumnom roku, i koja treba da bude zasnovana na najpouzdanijim raspoloživim podacima u trenutku procene. U slučaju opravdanosti, pored procene pojedinačnih delova imovine, vrši se i procena stečajnog dužnika kao pravog lica, u kom slučaju se koristi prinosni metod (metod diskontovanih novčanih tokova), kao i druge metode u skladu sa MSFI.
Popis potraživanja stečajnog dužnika, kao sastavni deo sveobuhvatnog popisa celokupne imovine i obaveza stečajnog dužnika na dan otvaranja stečajnog postupka je vrlo bitna radnja stečajnog upravnika, jer je rezultat savesnog, potpunog i stručnog popisa imovine, pravilno utvrđenje sadržine stečajne mase.
Popisom i procenom imovine stečajnog dužnika, stečajni upravnik utvrđuje činjenice kojima se poveriocima pružaju ključne informacije o realnom stanju, kapacitetima i mogućnostima stečajnog dužnika, na osnovu kojih poverioci donose odluku o mogućnostima sprovođenja reorganizacije stečajnog dužnika.
ZA CELOKUPAN TEKST
PRETPLATITE SE NA
Časopis Pravnik u privredi i pravosuđu
BESPLATNO PRELISTAJTE poslednji broj časopisa
Pravo u privredi i pravosuđu