- Zakonski okvir
- Novčana naknada umesto korišćenja godišnjeg odmora - pravilo i izuzeci
- Prestanak radnog odnosa zbog smrti zaposlenog
- Korišćenje godišnjeg odmora kod novog poslodavca
- Visina naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor
- Utvrđivanje prosečne zarade u prethodnih 12 meseci
- Utvrđivanje broja dana neiskorišćenog godišnjeg odmora
- Utvrđivanje broja dana neiskorišćenog godišnjeg odmora za prethodnu godinu
- Radni odnos prestaje nakon 30. juna tekuće godine
- Radni odnos prestaje pre 30. juna tekuće godine
- Utvrđivanje broja dana neiskorišćenog godišnjeg odmora za tekuću godinu
- Obračun visine naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor
- Poreski tretman naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor
- Primeri obračuna naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor
- Obračun naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor za zaposlenog sa punim radnim vremenom
- Obračun naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor zajedno sa zaradom
- Obračun naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor odvojeno od zarade
- Obračun naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor zaposlenoj zbog isteka porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta (pre 30. juna tekuće godine)
- Obračun naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor zaposlenom koji radi nepuno radno vreme, a u trenutku prestanka radnog odnosa ima ostvarenu zaradu za dva meseca
- Rok za isplatu naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor
- Kaznene odredbe
Zakonski okvir
Godišnji odmor je pravo zaposlenog (lica u radnom odnosu), koje ostvaruje u skladu sa odredbama čl. 68-76. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje - dalje: ZOR).
U skladu sa članom 68. stav 4. ZOR, zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa u skladu sa ovim zakonom.
Pravo zaposlenog da koristi godišnji odmor, sa druge strane podrazumeva obavezu poslodavca da zaposlenom obezbedi korišćenje godišnjeg odmora. Naime, iako o vremenu korišćenja godišnjeg odmora poslodavac donosi odluku (uz prethodnu konsultaciju zaposlenog) u zavisnosti od potrebe posla, organizacioni razlozi ne mogu biti za uskraćivanje prava na godišnji odmor. U tom smislu, poslodavac ima obavezu preduzimanja aktivnosti u cilju ostvarivanja zagarantovanog prava zaposlenog na korišćenje godišnjeg odmora. S obzirom na to da ZOR polazi od pretpostavke da će zaposleni koji ima pravo na godišnji odmor to pravo i iskoristiti u toku trajanja radnog odnosa (odnosno da će mu poslodavac obezbediti korišćenje godišnjeg odmora), odredbama ZOR je izričito zabranjena mogućnost da se "neiskorišćeni" godišnji odmor zameni novčanom naknadom.
"U slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora. Naknada iz stava 1. ovog člana ima karakter naknade štete."
U skladu sa citiranom odredbom člana 76. ZOR, samo u slučaju prestanka radnog odnosa postoji obaveza poslodavca da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor - isplati novčanu naknadu za neiskorišćen godišnji odmor. Bez prestanka radnog odnosa, nema ni osnova za isplatu novčane naknade za neiskorišćeni godišnji odmor.
Novčana naknada umesto korišćenja godišnjeg odmora - pravilo i izuzeci
Ukoliko zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor prestane radni odnos, poslodavac će, umesto obaveze da zaposlenom omogući da koristi godišnji odmor (s obzirom na to da neiskorišćeni godišnji odmor ne predstavlja osnov za produženje radnog odnosa), imati obavezu da mu isplati novčanu naknadu.
Pri tom, na ovu obavezu ne utiče osnov prestanka radnog odnosa. To znači da nije od uticaja šta je iniciralo prestanak radnog odnosa, pa će obaveza poslodavca da zaposlenom isplati novčanu naknadu postojati i u slučaju da je radni odnos prestao npr. sporazumom o prestanku radnog odnosa, otkazom ugovora o radu od strane zaposlenog ili otkazom od strane poslodavca. Ipak, u nastavku ćemo ukazati i na neke izuzetke od navedenog pravila.
Prestanak radnog odnosa zbog smrti zaposlenog
Prema Mišljenju Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, br. 011-00-620/2014-02(1) od 30.9.2014. godine, poslodavac nije u obavezi da isplati naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor naslednicima preminulog zaposlenog, s obzirom na to da su prava iz radnog odnosa lična prava, a da zaposleni za života nije stekao pravo na isplatu naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor.
Korišćenje godišnjeg odmora kod novog poslodavca
Ukoliko zaposleni u istoj godini zasnuje radni odnos kod novog poslodavca, novi poslodavac treba da mu omogući da koristi srazmerni godišnji odmor, računajući od dana zasnivanja radnog odnosa kod tog poslodavca (a nema obavezu da zaposlenom obezbedi korišćenje neiskorišćenog dela godišnjeg odmora kod poslodavca prethodnika - za ovaj deo godišnjeg odmora je zaposleni već ostvario pravo na novčanu naknadu).
Međutim, prema Mišljenju Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Sektor za rad, br. 011-00-597/2015-02 od 19.6.2015. godine, nema smetnji da se zaposlenom omogući korišćenje neiskorišćenog dela godišnjeg odmora koji je stekao kod prethodnog poslodavca, pod uslovom da postoji sporazum između dva poslodavca, odnosno saglasnost novog poslodavca. U ovom slučaju, novi poslodavac će zaposlenom, prilikom korišćenja godišnjeg odmora, uračunati i neiskorišćene dane godišnjeg odmora koje je zaposleni stekao kod prethodnog poslodavca. Obezbeđivanjem prava na korišćenje neiskorišćenog dela godišnjeg odmora kod novog poslodavca, prethodni poslodavac se oslobađa obaveze isplate novčane naknade za neiskorišćeni godišnji odmor.
Visina naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor
Visina naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor propisana je članom 76. ZOR u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora. To znači da visina naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor zavisi od dva elementa:
- prosečne zarade zaposlenog u prethodnih 12 meseci i
- broja dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.
Utvrđivanje prosečne zarade u prethodnih 12 meseci
Prilikom utvrđivanja prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, pre svega treba utvrditi šta se smatra zaradom, te je članom 105. ZOR propisano da se zarada zaposlenog sastoji od:
- zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, koja se sastoji od osnovne zarade, dela zarade za radni učinak i uvećane zarade,
- zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i
- drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.
Pod zaradom zaposlenog podrazumeva se zarada koja u sebi sadrži i porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade, odnosno reč je o bruto zaradi zaposlenog (tzv. "bruto 1").
Zaradom se ne smatraju primanja:
- po osnovu učešća zaposlenog u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini, u skladu sa zakonom i opštim aktom;
- po osnovu naknade troškova za upotrebu sredstava za rad i naknadu drugih troškova rada zaposlenog koji obavlja poslove van prostorija poslodavca;
- po osnovu naknade troškova zaposlenog, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu - za dolazak i odlazak sa rada (u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz); za vreme provedeno na službenom putu u zemlji; za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu; smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu (ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio smeštaj i ishranu bez naknade);
- po osnovu otpremnine zaposlenom pri odlasku u penziju (najmanje u visini dve prosečne zarade); naknade troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice; naknade štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja; poklona za Božić i Novu godinu za decu zaposlenog starosti do 15 godina života (u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana, ukoliko poslodavac obezbedi ove poklone); premije za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje, kolektivno osiguranje od posledica nezgoda i kolektivno osiguranje za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija (ukoliko poslodavac obezbedi za zaposlene, a u cilju sprovođenja kvalitetne dodatne socijalne zaštite);
- po osnovu jubilarne nagrade i solidarne pomoći;
- po osnovu otpremnine koja se isplaćuje zaposlenom kome prestaje radni odnos jer je prestala potreba za obavljanjem određenog posla ili je došlo do smanjenja obima posla usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena.
U skladu sa iznetim, u zaradu na osnovu koje se obračunava prosek za prethodnih 12 meseci ulaze sva primanja koja u smislu člana 105. stav 3. ZOR čine zaradu, po osnovu:
- ostvarene zarade, odnosno plate za efektivne sate rada u prethodnih dvanaest meseci, deo zarade po osnovu radnog učinka (stimulacija i destimulacija);
- uvećanja zarada, odnosno plata isplaćenih u prethodnih dvanaest meseci po osnovu rada na dan praznika, noćnog rada, rada u smenama, prekovremenog rada, "minulog rada" i drugih uvećanja propisanih opštim aktom poslodavca i
- drugih primanja koja imaju karakter zarade, a koja su u prethodnih dvanaest meseci isplaćena (topli obrok, regres, terenski dodatak, dodatak za odvojen život i druga davanja zaposlenima koja imaju karakter zarade).
U praksi se postavilo pitanje - da li i isplaćene naknade zarade u prethodnih 12 meseci (za vreme bolovanja, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva i drugo), ulaze u prosek zarade za prethodnih 12 meseci?
Po ovom pitanju Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je dalo Mišljenje br. 011-00-00046/2020-02 od 24.2.2020. godine, u skladu sa kojim isplaćene naknade zarada u prethodnih 12 meseci (za vreme bolovanja, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva i drugo), ne ulaze u zbir zarade koja čini osnov za utvrđivanje visine naknade zarade. Iako je navedeno mišljenje dato za svrhu utvrđivanja osnova za naknadu zarade, smatramo da se isto može primeniti i kada je reč o utvrđivanju novčane naknade koja se isplaćuje zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u slučaju prestanka radnog odnosa, pre svega jer Zakon o radu na isti način uređuje osnov za naknadu zarade i novčanu naknadu koja se isplaćuje zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor a prestaje mu radni odnos - prosečna zarada u prethodnih 12 meseci.
To praktično znači da, u slučaju kada je zaposleni u prethodnih 12 meseci koji prethode mesecu za koji se obračunava naknada štete za neiskorišćen godišnji odmor, deo vremena radio i za to primio zaradu, a deo vremena bio na godišnjem odmoru ili drugoj vrsti odsustva sa rada, za šta je primio naknadu zarade, prosečna zarada se utvrđuje tako što se sabere ukupno isplaćen iznos zarade za dane rada u prethodnih 12 meseci, bez uračunavanja naknada zarade.
Ukoliko zaposleni u prethodnih 12 meseci nema efektivne sate (dane) rada iz razloga što je odsustvovao sa rada zbog bolovanja, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege i posebne nege deteta i u drugim slučajevima plaćenog odsustva, kada je primao naknadu zarade a ne zaradu, osnovica za obračun naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor je ugovorena osnovna zarada uvećana za "minuli rad", u skladu sa opštim aktom ili ugovorom o radu.
Ukoliko je zaposleni u prethodnih 12 meseci radio - dakle ima efektivne dane rada, što znači da je ostvario zaradu, ali mu poslodavac nije istu isplatio (nije imao sredstava), naknada štete za neiskorišćeni godišnji odmor se obračunava na osnovu prosečne zarade zaposlenog, u koju ulazi i zarada koju je poslodavac obračunao, a nije isplatio.
Utvrđivanje broja dana neiskorišćenog godišnjeg odmora
Pravilo je da zaposlenom pripada pravo na naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora, te je reč o onom broju dana na čije korišćenje je zaposleni imao pravo pre dana prestanka radnog odnosa.
Međutim, od ovog pravila postoji izuzetak, koji se odnosi na zaposlenu koja je zasnovala radni odnos na određeno vreme i koja je tokom trajanja radnog odnosa bila odsutna sa rada na ime trudničkog i porodiljskog odsustva. Ovoj zaposlenoj se radni odnos produžava za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, u skladu sa članom 187. stav 2. ZOR. Trajanje radnog odnosa se produžava samo do isteka prava na odsustvo, a prestankom osnova za njegovo produženje - zaposlenoj prestaje radni odnos. U ovom slučaju, iako zaposlena nema pravo da koristi godišnji odmor (jer neiskorišćeni godišnji odmor ne predstavlja osnov za novo produženje radnog odnosa) njoj pripada pravo na naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor u skladu sa članom 76. ZOR.
Kako smo naveli, visina naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor se utvrđuje srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora. Iz tog razloga je potrebno utvrditi broj dana neiskorišćenog godišnjeg odmora. Naknada štete za neiskorišćeni godišnji odmor se isplaćuje za sve dane godišnjeg odmora - za neiskorišćene dane godišnjeg odmora za prethodnu godinu (ukoliko radni odnos prestaje pre 30. juna tekuće godine) kao i za neiskorišćene dane godišnjeg odmora za tekuću godinu (odnosno za neiskorišćene dane srazmernog dela godišnjeg odmora).
Utvrđivanje broja dana neiskorišćenog godišnjeg odmora za prethodnu godinu
Zaposleni može da koristi godišnji odmor jednokratno, u dva ili u više delova. Ako koristi godišnji odmor iz dva dela, prvi deo u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno mora da iskoristi u toku kalendarske godine za koju ostvaruje pravo na godišnji odmor, a preostali deo se može iskoristiti najkasnije do 30. juna naredne godine. Posle navedenog roka, zaposleni ne može koristiti odmor iz prethodne godine - neiskorišćeni godišnji odmor mu propada. Ovde možemo razlikovati dve situacije:
Radni odnos prestaje nakon 30. juna tekuće godine
Ukoliko zaposlenom radni odnos prestaje nakon 30. juna tekuće godine, ne postoji obaveza utvrđivanja broja dana neiskorišćenog godišnjeg odmora za prethodnu godinu, jer zaposleni nakon 30. juna ne može da koristi godišnji odmor iz prethodne godine.
Primer 1:
Zaposlenom prestaje radni odnos 18. jula 2025. godine, a zbog bolesti nije iskoristio drugi deo godišnjeg odmora za 2024. godinu u trajanju od tri dana.
Kako zaposlenom prestaje radni odnos posle 30. juna, on ne ostvaruje pravo na naknadu štete za neiskorišćene dane "starog odmora" (tri dana), jer je drugi deo godišnjeg odmora mogao da iskoristi najkasnije do 30. juna 2025. godine. Ovaj zaposleni ostvaruje pravo samo na naknadu štete za neiskorišćene dane (srazmernog) godišnjeg odmora za 2025. godinu.
Radni odnos prestaje pre 30. juna tekuće godine
Ukoliko zaposlenom prestaje radni odnos pre 30. juna tekuće godine, postoji obaveza utvrđivanja broja dana neiskorišćenog godišnjeg odmora za prethodnu godinu (pored utvrđivanja broja dana neiskorišćenog godišnjeg odmora za tekuću godinu). To znači da, ukoliko zaposleni nije iskoristio drugi deo godišnjeg odmora za prethodnu godinu, ovom zaposlenom pripada pravo na naknadu štete i za ovaj neiskorišćeni godišnji odmor.
Ukoliko zaposleni uopšte nije koristio godišnji odmor u prethodnoj godini (npr. zbog odsustva sa rada po osnovu privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju), ne ostvaruje pravo na naknadu štete za ceo (neiskorišćeni) godišnji odmor iz prethodne godine, već samo za drugi deo godišnjeg odmora za prošlu godinu. Gubitak prava u ovom slučaju postoji zato što je prvi deo odmora, u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno, mogao da iskoristi samo u toku prethodne godine, a kako nije iskoristio, taj deo propada, te za taj deo ne ostvaruje pravo na novčanu naknadu. U ovom slučaju, ima pravo na naknadu štete samo za neiskorišćeni drugi deo godišnjeg odmora za prethodnu godinu (pored prava na naknadu štete za neiskorišćene dane srazmernog dela godišnjeg odmora za tekuću godinu).
Primer 2:
Zaposlenom je prestao radni odnos 16. maja 2025. godine i zbog bolesti nije koristio godišnji odmor za 2024. godinu u trajanju od 22 dana.
Kako zaposlenom prestaje radni odnos pre 30. juna, pored prava na naknadu štete za neiskorišćene dane (srazmernog) godišnjeg odmora za 2025. godinu, ovaj zaposleni ima pravo i na naknadu štete za neiskorišćene dane "starog odmora". Međutim, zaposleni je trebalo da u toku 2024. godine iskoristi prvi deo godišnjeg odmora za tu godinu (2024.) i to u trajanju od najmanje dve radne nedelje (10 dana) neprekidno, dok je drugi deo (12 dana) mogao da iskoristi do 30. juna 2025. godine. Kako zaposleni zbog bolesti uopšte nije koristio godišnji odmor za 2024. godinu u toku te godine, prvi deo (10 dana) je propao, dok za drugi deo (12 dana) zaposleni ostvaruje pravo na naknadu štete
U situaciji kada zaposlena nije u celini ili delimično iskoristila godišnji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta, ona ima pravo da godišnji odmor u celosti koristi do 30. juna naredne godine. To znači da ukoliko zaposlenoj prestaje radni odnos, a nije iskoristila ni prvi deo godišnjeg odmora u prethodnoj godini, zbog odsutnosti sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta, moći će da ostvari pravo na naknadu štete za sve dane neiskorišćenog godišnjeg odmora iz prethodne godine (pored prava na naknadu štete za neiskorišćene dane srazmernog dela godišnjeg odmora za tekuću godinu).
Primer 3:
Zaposlenoj je prestao radni odnos 16. maja 2025. godine. Zaposlena zbog korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta nije koristila godišnji odmor za 2023. godinu u trajanju od 20 dana kao i za 2024. godinu u trajanju od 22 dana.
Kako zaposlenoj prestaje radni odnos pre 30. juna, pored prava na novčanu naknadu za neiskorišćene dane (srazmernog) godišnjeg odmora za 2025. godinu, ova zaposlena ima pravo i na naknadu štete za sve dane neiskorišćenog godišnjeg odmora za 2024. godinu (22 dana). Međutim, godišnji odmor za 2023. godinu je mogla da iskoristi samo do 30. juna 2024. godine, pa je godišnji odmor za 2023. godinu propao i za ove dane (20) neiskorišćenog godišnjeg odmora ne ostvaruje pravo na naknadu štete.
ZA CELOKUPAN TEKST
PRETPLATITE SE NA
Časopis Poresko - računovodstveni instruktor
BESPLATNO PRELISTAJTE poslednji broj časopisa
Poresko-računovodstveni instruktor