PRAVILNIK O BLIŽIM USLOVIMA, KRITERIJUMIMA I POSTUPKU ZA DOBIJANJE PRAVA NA KORIŠĆENJE EKOLOŠKOG ZNAKA, ELEMENTIMA, IZGLEDU I NAČINU UPOTREBE EKOLOŠKOG ZNAKA ZA PROIZVODE I USLUGE

Kriterijum 2 - Upotreba energije

(a) Električna energija

Potrošnja električne energije vezana uz proizvodnju celuloze i papira izražava se u poenima (PE), kako je opisano u nastavku.

Broj poena PE mora biti manji ili jednak 1,5. PE se proračunava kako sledi.

Proračun za proizvodnju celuloze: potrošnja električne energije za svaku upotrebljenu celulozu "i" (Eceluloza, i - izražena u kWh/ADT) proračunava se kako sledi:

Eceluloza, i = interno proizvedena električna energija + kupljena električna energija - prodata električna energija

Proračun za proizvodnju papira: slično tome, potrošnja električne energije vezana uz proizvodnju papira (Epapir) proračunava se kako sledi:

Epapir = interno proizvedena električna energija + kupljena električna energija - prodata električna energija

Finalno, poeni za proizvodnju celuloze i papira kombinuju se tako da se dobije opšti broj bodova (PE) kako sledi:

U slučaju integrisanih fabrika papira, ako su zbog poteškoća u dobijanju odvojenih vrednosti potrošnje električne energije za celulozu i papir dostupne isključivo kombinovane vrednosti za proizvodnju celuloze i papira, vrednost potrošnje električne energije za celulozu se određuje kao nula, a vrednost za fabriku papira uključuje proizvodnju celuloze i papira zajedno.

(b) Gorivo (toplotna energija)

Potrošnja goriva vezana uz proizvodnju celuloze i papira izražava se u poenima (PF), kako je opisano u nastavku. Broj poena PF mora biti manji ili jednak 1,5. PF se proračunava kako sledi.

Proračun za proizvodnju celuloze: Za svaku upotrebljenu celulozu "i", potrošnja goriva (Fpapir "i" izražena u kWh/ADT) proračunava se kako sledi:

Fpapir, i = interno proizvedeno gorivo + kupljeno gorivo - prodato gorivo - 1,25 x interno proizvedena električna energija

Napomena:

Fceluloza, i (i njen doprinos PF,celuloza) ne treba da se proračunava za mehaničku celulozu, osim ako se ne radi o vazduhom sušenoj, mehaničkoj celulozi koja sadrži najmanje 90% suve materije i koja je kupljena na tržištu.

Količina goriva upotrebljenog za proizvodnju prodate toplotne energije dodaje se izrazu "prodato gorivo" u gore navedenoj jednačini. Proračun za proizvodnju papira: Proračun za proizvodnju papira: slično tome, potrošnja goriva vezana uz proizvodnju papira (Fpapir izražena u kWh/ADT)) proračunava se kako sledi:

Fpapir, i = interno proizvedeno gorivo + kupljeno gorivo - prodato gorivo - 1,25 x interno proizvedena električna energija

Konačno, bodovi za proizvodnju celuloze i papira kombinuju se tako da se dobije opšti broj bodova (PF) kako sledi:

Tabela 3

Referentne vrednosti za električnu energiju i gorivo

admp (air dried marjet pulp) = vazduhom sušena celuloza, nabavljena na tržištu.

Procena i provera za a) i b): podnosilac zahteva dostavlja detaljne proračune koji pokazuju usklađenost sa ovim kriterijumom zajedno sa svom odgovarajućom dodatnom dokumentacijom. Dostavljeni podaci treba da uključe ukupnu potrošnju električne energije i goriva.

Podnosilac zahteva proračunava ukupnu ulaznu energiju, podeljenu na toplotnu energiju/gorivo i električnu energiju, upotrebljenu tokom proizvodnje celuloze i papira, uključujući energiju za uklanjanje štamparske boje sa otpadnog papira radi proizvodnje recikliranog papira. Energija utrošena za prevoz sirovina i preradu i pakovanje nije uključena u proračune energetske potrošnje. Ukupna toplotna energija uključuje sva kupljena goriva. Uključuje, takođe, toplotnu energiju obnovljenu spaljivanjem rastvora i otpada iz postupaka u postrojenju (npr. drvni otpad, piljevina, rastvori, otpadni papir, ostaci papira), kao i toplotu obnovljenu internom proizvodnjom električne energije - međutim, prilikom proračunavanja ukupne toplotne energije podnosilac zahteva ubraja samo 80% toplotne energije iz takvih izvora.

Električna energija označava neto uvezenu električnu energiju koja dolazi iz mreže i interno proizvedenu električnu energiju izmerenu kao električna snaga. Električna energija koja se koristi za obradu otpadnih voda se ne uzima u obzir. Kada se pri upotrebi električne energije kao toplotnog izvora proizvodi para, proračunava se toplotna vrednost pare koja se potom deli sa 0,8 i pridodaje ukupnoj potrošnji goriva.

U slučaju integrisanih fabrika papira, ako su zbog poteškoća u dobijanju odvojenih vrednosti goriva (toplote) za celulozu i papir dostupne isključivo kombinovane vrednosti za proizvodnju celuloze i papira, gorivo (toplota) za celulozu se određuje kao nula, a vrednost za fabriku papira uključuje proizvodnju celuloze i papira zajedno.

Kriterijum 3 - Vlakna: održivo upravljanje šumama

Najmanje 70% masenog udela ukupne količine vlakana upotrebljenih za novinski roto papir moraju činiti prerađena vlakna.

Sva upotrebljena vlakna koja nisu prerađena moraju biti primarna vlakna sa važećim sertifikatima za održivo upravljanje šumama i lanac nadzora, koji se izdaju u okviru sertifikacione šeme preko nezavisne treće strane, kakve su FSC, PEFC ili ekvivalentne.

Međutim, ako sistemi sertifikovanja dopuštaju mešanje sertifikovanih i nesertifikovanih materijala u jednom proizvodu ili proizvodnoj liniji, udeo nesertifikovanih materijala ne sme da pređe 50%. Za takve nesertifikovane materijale, mora da bude obezbeđen sistem provere kojim se osigurava da materijali potiču iz zakonitih izvora i ispunjavaju sve druge zahteve sistema sertifikovanja u vezi s nesertifikovanim materijalima.

Sertifikacioni organi koji izdaju sertifikate za održivo upravljanje šumama i/ili lanac nadzora moraju da budu akreditovani/priznata u okviru pomenutog sistema sertifikovanja.

Ponovna upotreba materijala, koji su proizvedeni u procesu i koji se mogu preraditi unutar istog procesa u kojem su proizvedeni (otpad iz fabrike papira - iz vlastite proizvodnje ili kupljen) izuzima se iz izračunavanja sadržaja prerađenih vlakana.

Procena i provera: podnosilac prijave prilaže odgovarajuću dokumentaciju sa naznakom vrsta, količina i porekla vlakana upotrebljenih u proizvodnji celuloze i papira.

Kada se upotrebljavaju primarna vlakna, za proizvod se izdaju važeći sertifikati za održivo upravljanje šumama i lanac nadzora, koji se izdaju u okviru sertifikacione šeme preko nezavisne treće strane, kakve su FSC, PEFC ili ekvivalentne. Ako proizvod ili proizvodna linija obuhvata nesertifikovani materijal, potrebno je priložiti dokaz da je udeo datog nesertifikovanog materijala manji od 50 procenata i da je nesertifikovani materijal obuhvaćen sistemom provere kojim se obezbeđuje da dati materijal potiče iz zakonitih izvora i da ispunjava sve druge zahteve sertifikacione šeme u pogledu nesertifikovanog materijala.

Kod upotrebe neobrađenih vlakana proizvod mora imati važeće sertifikate o održivom upravljanju šumama i lancu nadzora koji se izdaju u okviru sistema sertifikovanja nezavisne treće strane kao što su FSC, PEFC ili slično. Ako proizvod ili proizvodna linija sadrže nesertifikovane materijale, potrebno je dokazati da je udeo tih materijala manji od 50%. i da su ti materijali uključeni u sistem provere kojim se osigurava da potiču iz zakonitih izvora i ispunjavaju sve druge zahteve sistema sertifikovanja u vezi s nesertifikovanim materijalima.

Procenat prerađenih vlakana izračunava se kao odnos između unosa prerađenih vlakana i konačne proizvodnje papira. Kada se upotrebljavaju prerađena vlakna, podnosilac prijave prilaže izjavu u kojoj se navodi prosečna količina vrsta prerađenog papira koji se upotrebljava za proizvod u skladu sa standardom EN 643 ili ekvivalentnim standardom. Podnosilac prijave isto tako prilaže izjavu da za izračunavanje procenta prerađenih vlakna nije upotrebljen otpad iz fabrike papira (iz sopstvene proizvodnje ili kupljen).

Kriterijum 4 - Isključene ili ograničene supstance i smeše

Procena i provera: podnosilac zahteva dostavlja popis hemijskih proizvoda korišćenih u proizvodnji celuloze i papira zajedno sa odgovarajućom dokumentacijom (kao što su bezbednosni listovi). Taj popis uključuje količinu, delovanje i naziv dobavljača za sve materije korišćene u proizvodnom procesu.

a) Opasne supstance i smeše:

Proizvod ne sme sadržati supstance koje ispunjavaju neki od kriterijuma za upis na listu supstanci koje izazivaju zabrinutost, ili supstance ili smeše koje ispunjavaju kriterijume za razvrstavanje u sledeće klase opasnosti u skladu sa propisima kojima se uređuje klasifikacija hemikalija.

Spisak obaveštenja o opasnosti i oznaka rizika:

Iz navedenog zahteva izuzimaju se supstance ili smeše koje menjaju svoja svojstva nakon obrade (npr. nisu više biološki raspoložive, hemijski se menjaju) tako da evidentirana opasnost više nije relevantna.

Granične koncentracije za supstance ili smeše koje ispunjavaju kriterijume za razvrstavanje u klase ili kategorije opasnosti iz prethodne tabele i za supstance koje ispunjavaju kriterijume za klasifikaciju kao karcinogene kategorije 1 ili 2, mutagene kategorije 1 ili 2, toksične po reprodukciju kategorije 1 ili 2, ne smeju da pređu specifične ili opšte granične koncentracije određene u skladu sa propisima kojima se uređuje klasifikacija hemikalija u skladu sa CLP/GHS sistemom. Ako su određene specifične granične koncentracije, one imaju prednost nad opštim.

Granične koncentracije za supstance koje ispunjavaju kriterijume: da su identifikovane kao PBT ili vPvB supstance; ili koje dovode do poremećaja rada endokrinog sistema ili imaju PBT ili vPvB svojstva ali ne ispunjavaju kriterijume za identifikaciju kao PBT ili vPvB, a naučno je utvrđeno da izazivaju značajne posledice po zdravlje ljudi i životnu sredinu: ne smeju da pređu 0,1% u masenom udelu.

Procena i provera: podnosilac zahteva dokazuje usklađenost sa kriterijumom dostavljajući podatke o količini (kg/ADT proizvedenog papira) materija upotrebljenih u postupku i dokazuje da se materija iz ovog kriterijuma ne zadržavaju u konačnom proizvodu u koncentracijama koje prelaze navedene granične koncentracije.

(b) Supstance koje izazivaju zabrinutost

Za supstance koje se, u skladu sa propisima kojima se reguliše upravljanje hemikalijama, nalaze na Listi supstanci koje izazivaju zabrinutost, nisu moguća izuzimanja iz zahteva, ako je koncentracija datih supstanci u smešama > 0.10%. Za koncentracije manje od 0,1% obavezna je primena posebnih graničnih koncentracija

Procena i provera: podnosilac zahteva mora navesti odgovarajuću referencu ka Listi supstanci koje izazivaju zabrinutost na dan podnošenja prijave.

Podnosilac zahteva dokazuje usklađenost s kriterijumom dostavljajući podatke o količini (kg/ADT proizvedenog papira) materija upotrebljenih u postupku i dokazuje da se materija iz ovog kriterijuma ne zadržavaju u konačnom proizvodu u koncentracijama koje prelaze navedene granične koncentracije.

(v) Hlor

Kao sredstvo za izbeljivanje, ne sme se koristiti hlorni gas. Taj zahtev se ne odnosi na hlorni gas kada je reč o proizvodnji i upotrebi hlordioksida.

Procena i provera: podnosilac zahteva prilaže izjavu proizvođača celuloze da hlorni gas nije upotrebljen kao sredstvo za izbeljivanje. Napomena: iako se ovaj zahtev odnosi i na izbeljivanje recikliranih vlakana, prihvatljivo je ako su ta vlakna u svom prethodnom životnom ciklusu izbeljena hlornim gasom.

(g) APEO

Alkilfenol etoksilati ili drugi derivati alkilfenola ne smeju se dodavati hemikalijama za čišćenje, hemikalijama za uklanjanje štamparske boje, sredstvima za sprečavanje pene, sredstvima za dispergovanje ili premazima. Derivati alkilfenola definišu se kao supstance koje po razgradnji stvaraju alkilfenole.

Procena i provera: podnosilac zahteva ili dobavljač/i hemikalija prilažu relevantnu/e izjavu/e da alkilfenol etoksilati ili drugi derivati alkilfenola nisu dodati odgovarajućim proizvodima.

(d) Ostaci monomera

Ukupna količina ostataka monomera (osim akrilamida) kojima se pripisuje ili im se može pripisati neka od sledećih obaveštenja o opasnosti (ili njihove kombinacije) i koji su prisutni u premazima, retencijskim sredstvima, učvršćivačima, vodootpornim sredstvima ili hemikalijama koje se koriste za unutrašnju i spoljnu obradu otpadnih voda ne sme da pređe 100 ppm (proračunato na osnovu udela čvrste materije):

Akrilamid ne sme biti prisutan u premazima, sredstvima za zadržavanje, pojačivačima, vodoodbojnim sredstvima ili hemikalijama koje se upotrebljavaju pri unutrašnjem ili spoljašnjem prečišćavanju otpadne vode u koncentracijma koje su veće od 700 ppm (izračunato na osnovu njihovog sadržaja čvrstih materija).

Nadležni organ može izuzeti podnosioca zahteva od ovih zahteva u pogledu hemikalija koje se koriste pri spoljašnjem prečišćavanju otpadne vode.

Procena i provera: Podnosilac zahteva dostavlja izjavu o usklađenosti s ovim kriterijumom zajedno s odgovarajućom dokumentacijom (bezbednosnim listovi).

(đ) Surfaktanti u preparatima za uklanjanje štamparske boje

Svi surfaktanti koje se koriste u sredstvima za uklanjanje štamparske boje moraju biti potpuno biorazgradivi (vidi metode ispitivanja i prolazne vrednosti u nastavku).

Procena i provera: podnosilac zahteva dostavlja izjavu o usklađenosti sa ovim kriterijumom zajedno s odgovarajućim bezbednosnim listovima ili izveštajima o ispitivanju za svaki surfaktant u kojoj se navode metode ispitivanja, granična vrednost i zaključak, koristeći neke od sledećih metoda ispitivanja i graničnih vrednosti: OECD 302 A-C (ili ekvivalenatni ISO standard) uz najmanje 70% razgradnje (uključujući apsorpciju) u razdoblju od 28 dana za 302 A i B ili najmanje 60% razgradnje za 302 C.

(e) Biocidi

Aktivni sastojci u biocidima ili biostatičkim sredstvima koji se koriste za uništavanje organizama koji stvaraju sluz u sistemima za cirkulaciju vode i sadrže vlakna, ne smeju biti potencijalno bioakumulativni. Bioakumulacijski potencijal biocida logPow (koeficijent raspodele n- oktanol/voda) < 3,0 ili eksperimentalno određeni biokoncentracijski faktor (BCF) ≤100.

Procena i provera: podnosilac zahteva dostavlja izjavu o usklađenosti sa ovim kriterijumom zajedno sa relevantnim bezbednosnim listovima ili izveštajem o ispitivanju kojima se naznačavaju metoda ispitivanja, granične vrednosti i zaključci, pri čemu se upotrebljavaju sledeće metode ispitivanja: OECD 107, 117 ili 305 A-E.

(ž) Azo boje

Ne dozvoljava se upotreba azo boja koje se lako razlažu na neki od sledećih aromatskih amina.

Procena i provera: podnosilac zahteva dostavlja izjavu o usklađenosti sa ovim kriterijumom.

(z) Metal-kompleksne boje ili pigmenti

Zabranjuje se upotreba boja ili pigmenata na osnovi olova, bakra, hroma, nikla ili aluminijuma. Dozvoljena je, međutim, upotreba boja ili pigmenata na osnovu bakar ftalocijanina.

Procena i provera: podnosilac zahteva dostavlja izjavu o usklađenosti sa ovim kriterijumom.

(i) Jonske nečistoće u sredstvima za bojenje

Nivoi jonskih nečistoća u upotrebljenim bojama ne smeju da pređu sledeće vrednosti:

Ag 100 ppm; As 50 ppm; Ba 100 ppm; Cd 20 ppm; Co 500 ppm; Cr 100 ppm; Cu 250 ppm; Fe 2500 ppm; Hg 4 ppm; Mn 1000 ppm; Ni 200 ppm; Pb 100 ppm; Se 20 ppm; Sb 50 ppm; Sn 250 ppm; Zn 1 500 ppm.

Procena i provera: podnosilac zahteva dostavlja izjavu o usklađenosti sa ovim kriterijumom.

Kriterijum 5 - Upravljanje otpadom

Sva postrojenja za proizvodnju celuloze i papira moraju imati uspostavljen sistem za upravljanje otpadom (prema odluci nadležnog organa za navedena postrojenja za proizvodnju celuloze i papira) i ostacima iz proizvodnje proizvoda sa Eko znakom.

Sistem mora biti dokumentovan ili pojašnjen u zahtevu i sadržati barem sledeće tačke:

- postupke za razdvajanje i reciklažu posebnih tokova otpada,

- postupke koji se koriste za ponovno iskorišćenje materijala za druge namene, kao što je spaljivanje otpada za dobijanje pare u odgovarajućem postrojenju, ili za upotrebi u poljoprivredi,

- postupke za postupanje sa opasnim otpadom.

Procena i provera: podnosilac zahteva prilaže opis upravljanja otpadom za lokacije dotičnih postrojenja i izjavu o usklađenosti sa ovim kriterijumom.

Kriterijum 6 - Prikladnost za upotrebu

Proizvod mora biti primeren za upotrebu.

Procena i provera: podnosilac prijave prilaže odgovarajuću dokumentaciju kojom se dokazuje usaglašenost sa datim kriterijumima.

Proizvod mora da ispunjava zahteve za postojanost u skladu s važećim standardima. U priručniku za korisnika navodi se popis standarda koji će se koristiti za ocenu postojanosti.

Ako proizvođači ne koriste pomenute metode oni garantuju primerenost za upotrebu svojih proizvoda tako što obezbeđuju odgovarajuću dokumentaciju kojom se dokazuje kvalitet papira, u skladu sa standardom EN ISO/IEC 17050-1:2004 kojim se obezbeđuju opšti kriterijumi u pogledu izjave dobavljača o usaglašenosti sa normativnim dokumentima.

Kriterijum 7 - Informacije koje se navode na Eko znaku

Opcioni deo Eko znaka sa prostorom za tekst sadrži tekst:

1) "smanjeno zagađivanje vazduha i vode",

2) "upotreba sertifikovanih vlakana I/ILI prerađenih vlakana (za svaki pojedini slučaj)",

3) "ograničena upotreba opasnih materija".

Procena i provera: podnosilac zahteva dostavlja uzorak ambalaže sa Eko znakom, zajedno sa izjavom o usklađenosti sa ovim kriterijumom.

Prilog 26

KRITERIJUMI ZA DODELU EKO ZNAKA ZA DETERGENTE ZA INDUSTRIJSKE I PROFESIONALNE SVRHE ZA MAŠINSKO PRANJE POSUĐA

Kriterijumi za dodelu Eko znaka za detergente za industrijske i profesionalne svrhe za mašinsko pranje posuđa imaju za cilj da promovišu proizvode sa umanjenim negativnim uticajem na živi svet u vodi, koji sadrže ograničenu količinu opasnih materija i čije performanse su ispitane.

U okviru svakog kriterijuma navode se posebni zahtevi za procenu i proveru.

Izjave, dokumentacija, analize, izveštaji o ispitivanju, ili drugi dokazi kojima se dokazuje usaglašenost sa kriterijumima, potiču od podnosioca zahteva i/ili njegovog/ih dobavljača, i/ili njihovog/ih dobavljača, itd.

Kada je moguće, ispitivanje treba da sprovedu laboratorije sa odgovarajućom akreditacijom ili laboratorije koje ispunjavaju opšte zahteve navedene u standardu SRPS ISO/IEC ISO 17025 ili drugim ekvivalentnim standardima.

Po potrebi, moguće je upotrebiti metode ispitivanja koje se razlikuju od metoda naznačenih za svaki kriterijum ako nadležni organ koji ocenjuje zahtev prihvati njihovu ekvivalentnost.

Dodatak I daje referencu ka bazi podataka o sastojcima detergenata (DID1: lista) u kojoj se navode najčešće korišćene supstance koje ulaze u sastav detergenata. Upotrebljava se da bi se dobili podaci za izračunavanje kritične zapremine razblaženja (CDV2:) i za ocenu biorazgradljivosti supstanci koje se dodaju detergentima. Kada je reč o supstancama koje nisu obuhvaćene DID listom, navode se smernice za izračunavanje ili ekstrapolaciju relevantnih podataka. Ažurna verzija DID liste dostupna je na odgovarajućoj internet stranici Eko znaka EU.

_________
1 DID - Detergent Ingredient List
2 CDV - Critical Dilution Volume

Po potrebi, nadležni organi mogu zahtevati dodatnu dokumentaciju i mogu sprovesti nezavisne provere.

Usaglašenost sa ekološkim kriterijumima zahteva se za planski dodate supstance, kao i za nus-proizvode i nečistoće koje potiču iz sirovina, čija je masena koncentracija veća ili jednaka od 0,010% računato u finalnoj formulaciji detergenta.

Kada su u pitanju biocidi i sredstva za bojenje, zahteva se usaglašenost sa kriterijumima bez obzira na njihovu koncentraciju.

Supstance koje zadovoljavaju pomenutu graničnu vrednost u daljem tekstu nazivaju se "dodate supstance".

Funkcionalna jedinica za ovu grupu proizvoda izražava se u g/l rastvora za pranje (grami po litru rastvora za pranje).

Zahtevi u vezi sa procenom i proverom funkcionalne jedinice:

Nadležni organ se izveštava o punom sastavu proizvoda, pri čemu se navode: trgovački naziv, hemijski naziv, CAS broj, DID broj1, podaci o dodatim količinama (sa vodom i bez nje), funkciji i obliku svih dodatih supstanci (bez obzira na koncentraciju) u proizvodu.

__________
1 Broj DID je broj dodate supstance na DID listi, a upotrebljava se kako bi se utvrdila usaglašenost sa kriterijumima 1 i 2

Nadležnom organu se mora dostaviti uzorak proizvoda zajedno sa preporukama za doziranje.

Nadležnom organu se moraju dostaviti bezbednosni listovi za svaku dodatu supstancu, u skladu sa nacionalnim zakonskim propisima kojima se uređuje oblast upravljanja hemikalijama.

Delovi A i B liste DID dostupni su na internet stranici Eko znaka EU:

http://ec.europa.eu/environment/ecolabel/documents/did_list/didlist_part_a_en.pdf

http://ec.europa.eu/environment/ecolabel/documents/did_list/didlist_part_b_en.pdf

Grupu proizvoda "detergenti za industrijske i profesionalne svrhe za mašinsko pranje posuđa" čine jednokomponentni ili višekomponentni detergenti za mašinsko pranje posuđa, ispiranje i predpranje, za upotrebu u profesionalnim mašinama za pranje posuđa.

Sledeći proizvodi nisu uključeni u ovu grupu proizvoda:

1) detergenti za mašinsko pranje posuđa za upotrebu u domaćinstvima,

2) detergenti koji su namenjeni mašinskom pranju medicinskih uređaja ili upotrebi u posebnim mašinama za čišćenje industrijske opreme, uključujući u posebnim mašinama za prehrambenu industriju.

3) sprejevi koji se ne odmeravaju automatskim pumpama.

Za dodelu Eko znaka, jedinica proizvoda mora da pripada grupi proizvoda "detergenti za industrijske i profesionalne svrhe za mašinsko pranje posuđa" prema definiciji iz člana 3 ovog Priloga i mora da ispunjava kriterijume i s njima povezane zahteve za procenu i proveru, određene u ovom Prilogu.

Grupi proizvoda "detergenti za industrijske i profesionalne svrhe za mašinsko pranje posuđa" dodeljena je šifra "038".

Kriterijumi se određuju za sledeće aspekte:

1) Toksičnost po živi svet u vodi: kritična zapremina razblaženja (CDV)

2) Biorazgradljivost

3) Isključene ili ograničene supstance i smeše

4) Zahtevi u vezi sa pakovanjem

5) Učinak pri pranju (pogodnost za upotrebu)

6) Automatski sistemi doziranja

7) Informacije za korisnike - informacije koje se navode na Eko znaku.

Kriterijum 1 - Toksičnost po vodene organizme: kritična zapremina razblaženja (CDV)

Kritična zapremina razblaženja (CDVhronično) jednokomponentnog ili višekomponentnog sistema ne sme biti veća od sledećih graničnih vrednosti (pri najvećoj preporučenoj dozi):

Kritična zapremina razblaženja (CDVhronično) izračunava se za sve dodate supstance (i) prisutne u proizvodu primenom sledeće jednačine:

Gde je:

masa = masa dodate supstance po preporučenoj dozi

DF = faktor razgradljivosti

TF = faktor hronične toksičnosti supstance kako je navedeno u listi DID.

Izračunavanjem CDV moraju se obuhvatiti i biocidi i sredstva za bojenje koji su prisutni u proizvodu, čak i kada je njihova koncentracija manja od 0,010% (100 ppm).

Iz razloga razgradnje supstanci u postupku pranja, primenjuju se posebna pravila za sledeće supstance:

- vodonik peroksid (H2O2) - ne uključuje se u izračunavanje CDV,

- persirćetna kiselina - uključuje se u izračunavanje kao sirćetna kiselina.

Procena i provera: Podnosilac zahteva dostavlja izračunavanje CDVhronično proizvoda. Tabela za izračunavanje vrednosti CDV dostupna je na internet stranici Eko znaka EU.

Vrednosti parametara DF i TF moraju biti vrednosti sa spiska baze podataka o sastojcima detergenata (lista DID). Ako se supstanca ne nalazi na DID listi, parametri se izračunavaju upotrebom smernica iz dela B liste DID, pri čemu se prilaže odgovarajuća dokumentacija.

Kriterijum 2 - Biorazgradljivost

a) Biorazgradljivost surfaktanata

Svi surfaktanti moraju biti biorazgradljivi pod aerobnim i anaerobnim uslovima.

b) Biorazgradljivost organskih supstanci

Sadržaj svih organskih supstanci u proizvodu, koje nisu aerobno biorazgradljive (nisu brzo biorazgradljive) (aNBO) i nisu anaerobno biorazgradljive (anNBO), ne sme biti veći od sledećih graničnih vrednosti.

Procena i provera: Podnosilac zahteva dostavlja dokumentaciju o razgradljivosti surfaktanata kao i proračun aNBO i anNBO proizvoda. Tabela koja se upotrebljava za izračunavanje vrednosti aNBO i anNBO dostupna je na internet stranici Eko znaka EU.

Za surfaktante i za aNBO i anNBO treba navesti referencu ka listi DID. Kada je reč o dodatim supstancama koje nisu obuhvaćene DID listom, prilažu se relevantne informacije iz literature ili drugih izvora, ili odgovarajući rezultati ispitivanja, na osnovu kojih se dokazuje njihova aerobna i anaerobna biorazgradljivost, na način koji je opisan u Dodatku I.

TAED bi trebalo smatrati anaerobno biorazgradljivim.

U nedostatku dokumentacije u skladu sa prethodno pomenutim zahtevima, supstanca koja nije surfaktant može se izuzeti iz zahteva u pogledu anaerobne razgradljivosti ako je ispunjena jedan od sledećih uslova:

1) supstanca je brzo razgradljiva i ima nizak stepen adsorpcije (A < 25%); ili

2) supstanca je brzo razgradljiva i ima visok stepen desorpcije (D > 75%); ili

3) supstanca je brzo razgradljiva i nije bioakumulativna.

Ispitivanje adsorpcije/desorpcije može se sprovesti u skladu sa smernicama OECD 106.

Kriterijum 3 - Isključene ili ograničene supstance i smeše

a) Određene isključene dodate supstance

Sledeće dodate supstance se ne smeju uključiti u proizvod, ni kao deo sastava ni kao deo bilo koje smeše uključene u sastav proizvoda:

- EDTA (etilendiamintetraacetat),

- mirisi,

- reaktivna jedinjenja hlora,

- APEO (alkilfenoletoksilati) i APD (alkilfenoli i njihovi derivati).

Procena i provera: Podnosilac zahteva dostavlja popunjenu i potpisanu izjavu o usaglašenosti.

b) Opasne supstance i smeše

Proizvod ili bilo koji njegov sastavni deo ne sme sadržati supstance ili smeše sa obaveštenjima o opasnosti i oznakama rizika koje su date u nastavku, kao ni supstance koje ispunjavaju neki od kriterijuma za upis na listu supstanci koje izazivaju zabrinutost.

Navedene oznake rizika se uopšteno odnose na supstance. Međutim, ako se ne mogu dobiti informacije o supstancama, primenjuju se pravila za klasifikaciju smeša.

Spisak obaveštenja o opasnosti i oznaka rizika:

Dati kriterijum se isto tako primenjuju i na proizvode razgradnje, kao što je formaldehid iz supstanci koje otpuštaju formaldehid.

Iz navedenog zahteva izuzimaju se one supstance ili smeše koje menjaju svoja svojstva u toku obrade (npr. nisu više biološki raspoložive, hemijski se menjaju tako da se prethodno evidentirana opasnost otklanja).

Finalni proizvod ne sme biti označen prethodno navedenim obaveštenjima o opasnosti.

Odstupanja

Sledeće supstance se posebno izuzimaju iz datog zahteva

* Odstupanje važi samo za kriterijum 3b). Biocidi moraju da budu u skladu sa kriterijumom 3 d
** Uključujući stabilizatore i druge pomoćne supstance u preparatima.
*** U koncentracijama koje su manje od 1,0% u sirovini ako je ukupna koncentracija u konačnom proizvodu manja od 0,10%.

Procena i provera: podnosilac zahteva dokazuje usaglašenost sa datim kriterijumom tako što prilaže izjavu o tome da svaka dodata supstanca nije klasifikovana u neku od klasa opasnosti koje su u vezi sa obaveštenjima o opasnosti iz prethodno navedenog spiska.

Uz ovu izjavu se prilažu sažete informacije o relevantnim karakteristikama koje su u vezi sa obaveštenjima o opasnosti iz navedenog spiska, sa nivoom detaljnosti određenom poglavljima 10, 11 i 12 bezbednosnog lista, u skladu sa propisima kojima se definiše sadržaj bezbednosnog lista hemiklalija. Za surfaktante koji su izuzeti i ispunjavaju kriterijum klasifikacije za klasu opasnosti H412, podnosilac zahteva mora dostaviti dokumentaciju u vezi sa njihovom biorazgradljivošću, sa odgovarajućom referencom ka DID listi. Ako se supstanca ne nalazi na DID listi, mora se dati odgovarajuća referenca ka informacijama iz literature ili drugih izvora, ili odgovarajućim rezultatima ispitivanja, kao što je opisano u dodatku I.

Informacije o suštinskim svojstvima supstanci mogu se osim ispitivanjem dobiti na druge načine, na primer upotrebom alternativnih metoda kao što su metode in vitro, modeli kvantitativnog odnosa strukture i delovanja ili korišćenjem pristupa grupisanja i analogijskog pristupa u skladu sa nacionalnim propisima kojima je definisana oblast klasifikacije hemikalija. U velikoj meri se podstiče razmena relevantnih podataka.

Priložene informacije moraju da se odnose na odgovarajuće oblike ili agregatna stanja supstanci ili smeša, kako su upotrebljene u finalnom proizvodu.

Kada je reč o supstancama navedenim u Prilozima IV i V Uredbe REACH1:, dovoljno je da se dostavi odgovarajuća izjava o tome kako bi se ispunio navedeni zahtevi.

_________
1 Uredba EZ Br. 1907/2006

v) Supstance koje izazivaju zabrinutost

Za supstance koje se, u skladu sa propisima kojima se reguliše upravljanje hemikalijama, nalaze na Listi supstanci koje izazivaju zabrinutost, nisu moguća izuzimanja iz zahteva, ako je koncentracija datih supstanci u smešama > 0.010%.

Procena i provera: podnosilac zahteva mora navesti odgovarajuću referencu ka Listi supstanci koje izazivaju zabrinutost na dan podnošenja prijave. Podnosilac zahteva mora dostaviti nadležnom organu podatke o tačnom sastavu proizvoda. Podnosilac zahteva podnosi izjavu o usaglašenosti sa datim kriterijumom zajedno sa odgovarajućom dokumentacijom, kao što su izjave o usaglašenosti koje su potpisali dobavljači materijala i kopije relevantnih bezbednosnih listova za supstance ili smeše.

g) Posebne ograničene dodate supstance - biocidi

Proizvod može sadržati biocide samo u svrhu očuvanja proizvoda i samo u odgovarajućoj dozi za tu namenu. To se ne odnosi na surfaktante koji mogu imati biocidna svojstva.

Procena i provera: podnosilac zahteva prilaže kopije bezbednosnih listova za sve dodate biocide, zajedno sa informacijama o njihovoj tačnoj koncetraciji u proizvodu. Proizvođač ili dobavljač biocida prilaže informacije o dozi koja je neophodna za svrhu očuvanja proizvoda.

Zabranjeno je da se na pakovanju ili na druge načine navode tvrdnje da proizvod ima antimikrobno ili dezinfekciono dejstvo.

Procena i provera: podnosilac zahteva nadležnom organu prilaže tekstove i planirani spoljašnji izgled, koji se upotrebljavaju na svakoj vrsti pakovanja, i/ili uzorak svih različitih vrsta pakovanja.

Proizvod može sadržati biocide pod uslovom da oni nisu bioakumulativni. Smatra se da se biocid nije bioakumulativan ako je BCF < 100 ili logKow < 3,0. Ako je dostupna i vrednost BCF i vrednost logKow, upotrebljava se najviša izmerena vrednost BCF.

Procena i provera: podnosilac zahteva prilaže kopije bezbednosnih listova za sve dodate biocide zajedno sa informacijama o njihovim vrednostima BCF i/ili vrednostima logKow.

d) Sredstva za bojenje

Sredstva za bojenje, koja proizvod može da sadrži, ne smeju biti bioakumulativna.

Kada je reč o sredstvima za bojenje koja su odobrena za upotrebu u prehrambenim proizvodima, nije potrebno priložiti dokumentaciju o bioakumulativnosti. Smatra se da se sredstvo za bojenje nije bioakumulativno ako je BCF < 100 ili logKow < 3,0. Ako je dostupna i vrednost BCF i vrednost logKow, upotrebljava se najviša izmerena vrednost BCF.

Procena i provera: podnosilac zahteva prilaže kopije bezbednosnih listova za sva dodata sredstva za bojenje ili dokumentaciju kojom se dokazuje da se sredstvo za bojenje odobrava za upotrebu u prehrambenim proizvodima.

đ) Enzimi

Enzimi moraju biti u tečnom stanju ili u obliku granulata bez praha. Enzimi ne smeju sadržati ostatke mikroorganizama iz proizvodnje.

Procena i provera: Podnosilac zahteva prilaže kopije bezbednosnih listova za sve dodate enzime zajedno sa dokumentacijom kojom se dokazuje da enzim ne sadrži ostatke mikroorganizama.

e) Fosfor

Ukupna količina fosfata i drugih jedinjenja, izračunata u gramima fosfora po litru vode, ne sme biti veća od graničnih vrednosti koje su definisane u tabeli.

Za izračunavanje sadržaja fosfora upotrebljava se najveća preporučena doza.

Procena i provera: podnosilac zahteva prilaže dokumentaciju kojom se obezbeđuje poštovanje granične vrednosti iz navedene tabele.

Kriterijum 4 - Zahtevi u vezi sa pakovanjem

a) Odnos između mase i učinka (WUR1:)

Odnos između mase i učinka (WUR) proizvoda ne sme biti veći od sledećih vrednosti:

_______
1 WUR ’ Weight Utility Ratio

WUR se izračunava samo za primarno pakovanje (uključujući poklopce, zapušače i ručne pumpe/raspršivače) upotrebom formule:

WUR=Σ[(Wi+Ui)/(Di*ri)]

Gde je:

Wi = masa (g) komponente pakovanja (i), uključujući etiketu ako postoji.

Ui = masa (g) nerecikliranog (neobrađenog) materijala u komponenti pakovanja (i). Ako udeo recikliranog materijala u komponenti pakovanja iznosi 0%, onda je Ui = Wi.

Di = broj fukcionalnih jedinica koje su sadržane u komponenti pakovanja (i). Funkcionalna jedinica = doza u g/l rastvora za pranje.

ri = broj recikliranja, tj. broj koji pokazuje koliko puta je komponenta pakovanja (i) iskorišćena za istu namenu na osnovu sistema povrata ambalaže ili ponovnog punjenja. r = 1 ako se pakovanje ne koristi ponovo za istu namenu. Ako se pakovanje ponovo koristi, r dobija vrednost 1 osim ako je podnosilac zahtevau mogućosti da dokaže veći broj.

Izuzeci

Iz datog zahteva se izuzima plastično/papirno/kartonsko pakovanje koje sadrži više od 80% recikliranog materijala ili više od 80% plastike iz obnovljivih izvora.

Pakovanje se smatra recikliranim ako su sirovine, koje su upotrebljene za njegovu proizvodnju, prikupljene od proizvođača pakovanja u fazi distribucije ili u fazi potrošnje. Kada sirovine predstavljaju industrijski otpad iz proizvodnog procesa samog proizvođača materijala, materijal se ne smatra recikliranim.

Procena i provera: podnosilac zahteva prilaže izračunavanje WUR za proizvod. Tabela za izračunavanje dostupna je na internet stranici Eko znaka EU. Podnosilac zahteva prilaže popunjenu i potpisanu izjavu o sadržaju recikliranog materijala ili materijala iz obnovljivih izvora u pakovanju. Za odobrenje ambalaže za ponovno punjenje, podnosilac zahteva i/ili trgovac na malo dokumentuje da će ponovna punjenja/da su ponovna punjenja dostupna na tržištu za kupovinu.

b) Plastično pakovanje

Za plastično pakovanje mogu se upotrebiti samo ftalati za koje je u trenutku podnošenja prijave izvršena ocena rizika i koji nisu klasifikovani u skladu sa kriterijumom 3 b) (i njihovom kombinacijom).

Kako bi se omogućila identifikacija različitih delova pakovanja za reciklažu, plastični delovi u primarnom pakovanju moraju biti označeni u skladu sa standardom DIN 6120, Deo 1 ili drugim odgovarajućim standardom. Iz datog zahteva izuzimaju se poklopci i pumpice.

Procena i provera: podnosilac zahteva prilaže popunjenu i potpisanu izjavu o usaglašenosti.

Kriterijum 5 - Učinak pri pranju (pogodnost za upotrebu)

Učinak i efikasnost proizvoda moraju biti zadovoljavajući. Proizvod mora ispunjavati zahteve u vezi sa korisničkim ispitivanjem ili internim ispitivanjem u skladu sa Dodatkom II.

Procena i provera: podnosilac zahteva nadležnom organu prilaže detaljan izveštaj o ispitivanju, uključujući informacije/dokumentaciju. Videti Dodatak II.

Kriterijum 6 - Automatski sistemi za doziranje

Višekomponentni sistemi moraju se nuditi zajedno sa automatskim i kontrolisanim sistemom za doziranje.

Proizvođači/dobavljači moraju predvideti praksu obilaska korisnika kako bi se obezbedilo pravilno doziranje u automatskim sistemima za doziranje. Ovi obilasci korisnika moraju se obavljati najmanje jednom godišnje na svim lokacijama, u toku perioda važenja odobrenja; obilasci moraju obuhvatiti kalibraciju opreme za doziranje. Obilaske korisnika može obavljati i treća strana.

U izuzetnim okolnostima, obilasci korisnika se mogu izostaviti ako nisu izvodljivi usled razdaljine i načina dostave.

Procena i provera: podnosilac zahteva prilaže pisani opis odgovornosti za učestalost i sadržaj obilazaka korisnika.

Kriterijum 7 - Informacije za korisnike - informacije koje se navode na Eko znaku

a) Informacije na pakovanju/ informacionom listu proizvoda

Na pakovanju i/ili u informacionom listu proizvoda moraju se navesti sledeće ili ekvivalentne preporuke:

- Dozirati u skladu sa stepenom zaprljanja posuđa i tvrdoćom vode. Pratite uputstva za doziranje,

- Upotrebom ovog proizvoda označenog Eko znakom, u skladu sa uputstvima za doziranje, doprinećete smanjenju zagađenja vode i smanjenju nastanka otpada.

b) Informacije koje se navode na Eko znaku

Logo treba da bude vidljiv i čitljiv. Na proizvodu se mora navesti broj registracije/licence Eko znaka EU koji mora biti čitljiv i jasno vidljiv.

Opcioni deo Eko znaka sa prostorom za tekst sadrži tekst:

1) "smanjen uticaj na živi svet u vodi",

2) "ograničene opasne supstance",

3) "ispitane performanse".

Procena i provera od a) do b): Podnosilac zahteva dostavlja nadležnom organu izjavu o usklađenosti proizvoda s ovim kriterijumom i primerak Eko znaka i/ili informativnog lista o proizvodu. Tvrdnje o proizvodu moraju se dokazati odgovarajućim izveštajima o ispitivanju.

TEHNIČKI DODATAK

Dodatak I

Lista iz baze podataka o sastojcima detergenata (DID lista)

Lista DID (deo A) je spisak koji sadrži informacije o toksičnosti po živi svet u vodi i biorazgradljivosti dodatih supstanci koje se uobičajeno koriste u detergentima.

Lista sadrži informacije o toksičnosti i biorazgradljivosti različitih supstanci koje se koriste u proizvodima za pranje i čišćenje.

Spisak nije konačan ali se u delu B liste DID navode smernice za određivanje relevantnih parametara izračunavanja za supstance koje nisu obuhvaćene DID listom (npr. faktor toksičnosti (TF) i faktor razgradljivosti (DF) koji se koriste za izračunavanje kritične zapremine razblaženja).

Spisak je opšti izvor informacija, pri čemu se supstance koje se nalaze na listi DID ne odobravaju automatski za upotrebu u proizvodima sa Eko znakom. Lista DID (delovi A i B) dostupna je na internet stranici Eko znaka EU.

Kada je reč o supstancama za koje ne postoje podaci o toksičnosti po živi svet u vodi i razgradljivosti, može se upotrebiti strukturna analogija sa sličnim supstancama kako bi se izvršila ocena faktora TF i DF. Takve strukturne analogije odobrava nadležni organ za Eko znak. Alternativno, može se primeniti princip najgoreg mogućeg scenaria, koristeći parametre u nastavku:

Najgori mogući scenario:

* Ako nema prihvatljivih podataka o hroničnoj toksičnosti, ove kolone ostaju prazne. U tom slučaju TF(hronično) se definiše kao jednak sa TF(akutni).

Dokumentacija o brzoj biorazgradljivosti:

Za laku biorazgradljivost, koriste se odgovarajuće metode ispitivanja definisane propisima kojima je definisana oblast upravljanja hemikalijama.

Dokumentacija o anaerobnoj biorazgradljivosti:

Referentno ispitivanje za anaerobnu razgradljivost je SRPS EN ISO 11734, ECETOC broj 28 (jun 1988. godine), OECD 311 ili odgovarajuća metoda ispitivanja, uz zahtev od 60% potpune razgradljivosti pod anaerobnim uslovima. Mogu se upotrebiti metode ispitivanja kojima se simuliraju uslovi u relevantnoj anaerobnoj sredini kako bi se dokazalo da je pod anaerobnim uslovima postignuta potpuna razgradljivost od 60%.

Ekstrapolacija za supstance koje nisu obuhvaćene listom DID:

Ako se dodate supstance ne navode na DID listi moguće je primeniti sledeći pristup kako bi se obezbedila neophodna dokumentacija o anaerobnoj biorazgradljivosti:

1) Upotreba prihvatljive ekstrapolacije. Rezultati ispitivanja koji su dobijeni za jednu sirovinu koriste se za ekstrapolaciju potpune anaerobe razgradljivosti strukturno povezanih surfaktanata Ako je anaerobna biorazgradljivost potvrđena za jedan surfaktant (ili za grupu homologa), u skladu sa listom DID, može se pretpostaviti da je slična vrsta surfaktanta isto tako anaerobno biorazgradljiva (npr. C12-15 A 1-3 EO sulfat [DID broj 8] je anaerobno biorazgradljiv, a slična anaerobna biorazgradljivost se može pretpostaviti i za C12-15 A 6 EO sulfat). Ako je anaerobna biorazgradljivost potvrđena za surfaktant upotrebom odgovarajuće metode ispitivanja, može se pretpostaviti da je slična vrsta surfaktanta isto tako anaerobno biorazgradljiva (npr. podaci iz literature koji potvrđuju anaerobnu biorazgradljivost surfaktanata iz grupe alkilester amonijumovih soli mogu se upotrebiti kao dokaz za sličnu anaerobnu biorazgradljivost drugih kvaternernih amonijumovih soli koje sadrže estarske veze u alkilnom(im) lancu(ima)).

2) Sprovesti ispitivanja za proveru anaerobne razgradljivosti. Ako je neophodno novo ispitivanje, sprovesti ispitivanje za proveravanje anaerobne razgradljivosti primenom SRPS EN ISO 11734, ECETOC broj 28 (jun 1988. godine), OECD 311 ili druge odgovarajuće metode.

3) Sprovesti ispitivanje razgradljivosti sa manjom dozom. Ako je neophodno novo ispitivanje, i ako se tokom ispitivanja za proveravanje anaerobne razgradljivosti javila poteškoća (npr. inhibicija usled toksičnosti supstance koja se ispituje), ponoviti ispitivanje upotrebom manje doze surfaktanta i pratiti razgradnju merenjima 14C ili hemijskom analizom. Ispitivanje sa manjom dozom može se sprovesti primenom OECD 308 (avgust 2000. godine) ili druge ekvivalentne metode.

Dodatak II

Učinak pri pranju (pogodnost za upotrebu)

a) Interno ispitivanje

Za sprovođenje ispitivanja radi dokazivanja efektivnosti, može se odobriti laboratorija proizvođača ako su ispunjeni sledeći dodatni zahtevi:

- nadležnom organu koji dodeljuje Eko znak mora biti omogućeno da prate sprovođenje ispitivanja,

- nadležni organ koji dodeljuje Eko znak mora imati pristup svim podacima na proizvodu,

- sprovođenje ispitivanja efektivnosti mora biti opisano u sistemu kontrole kvaliteta.

Podnosilac zahteva mora podneti dokumentaciju kojom dokazuje da je proizvod ispitan u realnim uslovima:

1) sa posuđem koje je zaprljano mrljama koje su reprezentativne za vrstu prljavštine koja se očekuje u područjima gde će se proizvod stavljati na tržište;

2) uz preporučenu dozu i pri odgovarajućoj tvrdoći vode na najnižoj preporučenoj temperaturi pranja.

Podnosilac zahteva mora priložiti dokumentaciju kojom dokazuje:

- sposobnost proizvoda da odstrani zaprljanje sa posuđa,

- sposobnost proizvoda da osuši posuđe.

Proizvod koji se ispituje mora se ispitati u odnosu na referentni proizvod. Referentni proizvod može biti proizvod koji je dobro pozicioniran na tržištu, pri čemu proizvod koji se ispituje mora biti barem podjednako efektivan kao referentni proizvod.

b) Ispitivanje od strane korisnika

1) Odgovore mora priložiti barem pet centara za ispitivanje koji predstavljaju nasumični izbor korisnika.

2) Postupak i doziranje moraju biti u skladu sa preporukama proizvođača.

3) Period ispitivanja mora trajati barem četiri nedelje sa najmanje 400 ciklusa ispitivanja.

4) Svaki centar za ispitivanje mora oceniti efektivnost proizvoda ili višekomponentnog sistema tako što odgovara na pitanja u vezi sa sledećim aspektima (ili na slično postavljena pitanja):

- sposobnost proizvoda da odstrani zaprljanje sa posuđa,

- sposobnost proizvoda da osuši posuđe,

- zadovoljstvo učesnika ankete dogovorom o obilascima korisnika.

5) Odgovor se rangira prema skali koja ima barem tri nivoa, na primer, "nedovoljno delotvoran", "dovoljno delotvoran" ili "veoma delotvoran".

Kada je reč o tome koliko je centar za ispitivanje zadovoljan organizacijom izveštavanja na osnovu obilazaka, kategorije moraju biti "nezadovoljan", "zadovoljan" i "veoma zadovoljan".

6) Barem 80% centara mora oceniti proizvod kao dovoljno delotvoran ili veoma delotvoran po svim tačkama (videti tačku 4) i moraju biti zadovoljni ili veoma zadovoljni organizacijom obilazaka korisnika.

7) Moraju se specificirati svi neobrađeni podaci iz ispitivanja.

8) Postupak ispitivanja mora se detaljno opisati.

Prilog 27

KRITERIJUMI ZA DODELU EKO ZNAKA ZA DETERGENTE ZA INDUSTRIJSKE I PROFESIONALNE SVRHE ZA MAŠINSKO PRANJE VEŠA

Kriterijumi za dodelu Eko znaka za detergente za industrijske i profesionalne svrhe za mašinsko pranje veš imaju za cilj da:

1) promovišu proizvode sa umanjenim negativnim uticajem na živi svet u vodi, koji sadrže ograničenu količinu opasnih materija i čije performanse su ispitane;

2) smanje potrošnju energije pri pranju promovisanjem proizvoda koji su efikasni na nižim temperatura.

U okviru svakog kriterijuma navode se posebni zahtevi za procenu i proveru.

Kada je moguće, ispitivanje treba da sprovedu laboratorije koje ispunjavaju opšte zahteve navedene u standardu SRPS ISO/IEC ISO 17025 ili drugim ekvivalentnim standardima.

Po potrebi, moguće je upotrebiti metode ispitivanja koje se razlikuju od metoda naznačenih za svaki kriterijum ako nadležni organ koji ocenjuje zahtev prihvati njihovu ekvivalentnost.

Dodatak I daje referencu ka bazi podataka o sastojcima detergenata (DID1: lista) u kojoj se navode najčešće korišćene supstance koje ulaze u sastav detergenata. Upotrebljava se da bi se dobili podaci za izračunavanje kritične zapremine razblaženja (CDV2:) i za ocenu biorazgradljivosti supstanci koje se dodaju detergentima. Kada je reč o supstancama koje nisu obuhvaćene DID listom, navode se smernice za izračunavanje ili ekstrapolaciju relevantnih podataka. Ažurna verzija DID liste dostupna je na odgovarajućoj internet stranici Eko znaka EU.

Izjave, dokumentacija, analize, izveštaji o ispitivanju, ili drugi dokazi kojima se dokazuje usaglašenost sa kriterijumima, potiču od podnosioca zahteva i/ili njegovog/ih dobavljača, i/ili njihovog/ih dobavljača, itd.

Po potrebi, nadležni organi mogu zahtevati dodatnu dokumentaciju i mogu sprovesti nezavisne provere.

Usaglašenost sa ekološkim kriterijumima zahteva se za planski dodate supstance, kao i za nus-proizvode i nečistoće koje potiču iz sirovina, čija je masena koncentracija veća ili jednaka od 0,010% računato u finalnoj formulaciji detergenta.

Kada su u pitanju biocidi, sredstva za bojenje i mirisi, zahteva se usaglašenost sa kriterijumima bez obzira na njihovu koncentraciju.

Supstance koje zadovoljavaju pomenutu graničnu vrednost u daljem tekstu nazivaju se "dodate supstance".

Za sve proizvode: najveća ukupna količina pri doziranju koja se preporučuje za pojedinačni stepen zaprljanosti mora biti u skladu sa ekološkim kriterijumima. Ako se količina pri doziranju navodi u intervalima, pri oceni kriterijuma mora se iskoristiti najveća moguća količina koja se dozira.

Funkcionalna jedinica za ovu grupu proizvoda izražava se u g/kg veša (grami po kilogramu veša).

Zahtevi u vezi sa procenom i proverom funkcionalne jedinice:

Nadležni organ se izveštava o punom sastavu proizvoda, pri čemu se navode: trgovački naziv, hemijski naziv, CAS broj, DID broj3, podaci o dodatim količinama (sa vodom i bez nje), funkciji i obliku svih dodatih supstanci (bez obzira na koncentraciju) u proizvodu.

__________
1 DID - Detergent Ingredient List
2 CDV - Critical Dilution Volume
3 Broj DID je broj dodate supstance na DID listi, a upotrebljava se kako bi se utvrdila usaglašenost sa kriterijumima 2 i 3. Videti Dodatak I

Nadležnom organu se mora dostaviti uzorak proizvoda zajedno sa preporukama za doziranje.

Nadležnom organu se moraju dostaviti bezbednosni listovi za svaku dodatu supstancu, u skladu sa nacionalnim zakonskim propisima kojima se uređuje oblast upravljanja hemikalijama.

Delovi A i B liste DID dostupni su na internet stranici Eko znaka EU:

http://ec.europa.eu/environment/ecolabel/documents/did_list/didlist_part_a_en.pdf

http://ec.europa.eu/environment/ecolabel/documents/did_list/didlist_part_b_en.pdf

Grupu proizvoda "detergenti za industrijske i profesionalne svrhe za mašinsko pranje veša" uključuje i detergente za pranje veša koje upotrebljavaju profesionalni korisnici u industrijskom i profesionalnom sektoru.

U grupu proizvoda uključeni su višekomponentni sistemi koji sadrže više od jednog sastojka upotrebljenih za sastav celokupnog detergenta ili program za pranje veša sa automatskim sistemom doziranja.

Sledeći proizvodi nisu uključeni u ovu grupu proizvoda:

1) proizvode za postizanje karakteristika tekstila kao što su vodootpornost, impregniranost ili postojanost na vatri, itd.,

2) proizvode koji se doziraju nosačima kao što su listići, tkanine ili drugi materijali, kao ni dodaci za pranje koji se upotrebljavaju bez naknadnog pranja, kao što su odstranjivači fleka za tepihe i tapacirani nameštaj,

3) detergenti za pranje veša namenjeni potrošačima.

Za dodelu Eko znaka, jedinica proizvoda mora da pripada grupi proizvoda "detergenti za industrijske i profesionalne svrhe za mašinsko pranje veša" mora da ispunjava kriterijume i s njima povezane zahteve za procenu i proveru, određene u ovom Prilogu.

Grupi proizvoda "detergenti za industrijske i profesionalne svrhe za mašinsko pranje veša" dodeljena je šifra "039".

Kriterijumi se određuju za sledeće aspekte:

1) Informacije o proizvodu i doziranju

2) Toksičnost po živi svet u vodi: kritična zapremina razblaženja (CDV)

3) Biorazgradljivost

4) Isključene ili ograničene supstance i smeše

5) Zahtevi u vezi sa pakovanjem

6) Učinak pri pranju (pogodnost za upotrebu)

7) Automatski sistemi doziranja

8) Informacije za korisnike - informacije koje se navode na Eko znaku.

Kriterijum 1 - Informacije o proizvodu i doziranju

Preporučena ukupna količina pri doziranju za 1 kg veša, usklađena sa stepenom zaprljanja i tvrdoćom vode, izražava se u g/kg veša ili ml/kg veša.

Pri oceni kriterijuma moraju se uključiti svi proizvodi u višekomponentnom sistemu zajedno sa najvećom mogućom količinom pri doziranju.

Primeri stepena zaprljanja:

Mora se navesti naziv proizvoda, ili kada je reč o višekomponentnom sistemu, spisak svih proizvoda koji čine taj sistem, zajedno sa preporučenom tvrdoćom vode (meka, srednja, tvrda) i predviđenim stepenom zaprljanja.

Podnosilac zahteva mora dokazati usaglašenost sa kriterijumima 2, 3 i 6 za sve nazive proizvoda.

Procena i provera: podnosilac zahteva mora dostaviti naziv proizvoda, ili kada je reč o višekomponentnom sistemu, spisak svih proizvoda koji čine taj sistem, zajedno sa punim sastavom proizvoda i etiketom ili ilustracijom sa uputstvima za doziranje u skladu sa tri stepena zaprljanja i tvrdoće vode. Za sve proizvode mora se navesti gustina (g/ml) (ili na pakovanju ili u bezbednosnom listu).

Kriterijum 2 - Toksičnost po živi svet u vodi: kritična zapremina razblaženja (CDV)

Kritična zapremina razblaženja (CDVhronično) proizvoda ne sme biti veća od sledećih graničnih vrednosti:

Kritična zapremina razblaženja (CDVhronično) izračunava se za sve dodate supstance (i) prisutne u proizvodu primenom sledeće jednačine:

Gde je:

masa = masa dodate supstance po preporučenoj dozi

DF = faktor razgradljivosti

TF = faktor hronične toksičnosti supstance kako je navedeno u listi DID.

Izračunavanjem CDV moraju se obuhvatiti i biocidi, sredstva za bojenje i mirisi koji su prisutni u proizvodu, čak i kada je njihova koncentracija manja od 0,010% (100 ppm).

Iz razloga razgradnje supstanci u postupku pranja, primenjuju se posebna pravila za sledeće supstance:

- vodonik peroksid (H2O2) - ne uključuje se u izračunavanje CDV,

- persirćetna kiselina - uključuje se u izračunavanje kao sirćetna kiselina.

Procena i provera: podnosilac zahteva dostavlja izračunavanje CDVhronično proizvoda. Tabela za izračunavanje vrednosti CDV dostupna je na internet stranici Eko znaka EU.

Vrednosti parametara DF i TF moraju biti vrednosti sa spiska baze podataka o sastojcima detergenata (lista DID). Ako se supstanca ne nalazi na DID listi, parametri se izračunavaju upotrebom smernica iz dela B liste DID, pri čemu se prilaže odgovarajuća dokumentacija.

Kriterijum 3 - Biorazgradljivost

a) Biorazgradljivost surfaktanata

Svi surfaktanti moraju biti biorazgradljivi pod aerobnim uslovima.

Svi nejonski i katjonski surfaktanti moraju biti biorazgradljivi pod anaerobnim uslovima.

b) Biorazgradljivost organskih supstanci

Sadržaj svih organskih supstanci u proizvodu, koje nisu aerobno biorazgradljive (nisu brzo biorazgradljive) (aNBO) i nisu anaerobno biorazgradljive (anNBO), ne sme biti veći od sledećih graničnih vrednosti:

Procena i provera: podnosilac zahteva dostavlja dokumentaciju o razgradljivosti surfaktanata kao i proračun aNBO i anNBO proizvoda. Tabela koja se upotrebljava za izračunavanje vrednosti aNBO i anNBO dostupna je na internet stranici Eko znaka EU.

Za surfaktante i za aNBO i anNBO treba navesti referencu ka listi DID. Kada je reč o dodatim supstancama koje nisu obuhvaćene DID listom, prilažu se relevantne informacije iz literature ili drugih izvora, ili odgovarajući rezultati ispitivanja, na osnovu kojih se dokazuje njihova aerobna i anaerobna biorazgradljivost, na način koji je opisan u Dodatku I.

Napomena: TAED se smatra anaerobno biorazgradljivim.

U nedostatku dokumentacije u skladu sa prethodno pomenutim zahtevima, supstanca koja nije surfaktant može se izuzeti iz zahteva u pogledu anaerobne razgradljivosti ako je ispunjena jedan od sledećih uslova:

1) supstanca je brzo razgradljiva i ima nizak stepen adsorpcije (A < 25%); ili

2) supstanca je brzo razgradljiva i ima visok stepen desorpcije (D > 75%); ili

3) supstanca je brzo razgradljiva i nije bioakumulativna.

Ispitivanje adsorpcije/desorpcije može se sprovesti u skladu sa smernicama OECD 106.

Kriterijum 4 - Isključene ili ograničene supstance i smeše

a) Određene isključene dodate supstance

Sledeće dodate supstance se ne smeju uključiti u proizvod, ni kao deo sastava ni kao deo bilo koje smeše uključene u sastav proizvoda:

1) Fosfati (fosfonati nisu isključeni ali su ograničeni kriterijumom broj 3)

2) APEO (alkilfenoletoksilati) i APD (alkilfenoli i njihovi derivati).

3) EDTA (etilendiamintetraacetat).

Procena i provera: podnosilac zahteva prilaže izjavu uz koju po potrebi prilaže izjave proizvođača supstanci kojima potvrđuje da navedene supstance nisu uključene u proizvod.

b) Opasne supstance i smeše

Proizvod ili bilo koji njegov sastavni deo ne sme sadržati supstance ili smeše sa obaveštenjima o opasnosti i oznakama rizika koje su date u nastavku, kao ni supstance koje ispunjavaju neki od kriterijuma za upis na listu supstanci koje izazivaju zabrinutost.

Navedene oznake rizika se uopšteno odnose na supstance. Međutim, ako se ne mogu dobiti informacije o supstancama, primenjuju se pravila za klasifikaciju smeša.

Spisak obaveštenja o opasnosti i oznaka rizika:

Dati kriterijum se isto tako primenjuju i na proizvode razgradnje, kao što je formaldehid iz supstanci koje otpuštaju formaldehid.

Iz navedenog zahteva izuzimaju se one supstance ili smeše koje menjaju svoja svojstva u toku obrade (npr. nisu više biološki raspoložive, hemijski se menjaju tako da se prethodno evidentirana opasnost otklanja).

Finalni proizvod ne sme biti označen prethodno navedenim obaveštenjima o opasnosti.

Odstupanja

Sledeće supstance se posebno izuzimaju iz datog zahteva:

* Ovo odstupanje je primenljivo kada surfaktanti ispunjavaju kriterijum 3a i kada si anaerobno razgradivi.
** Odstupanje važi samo za kriterijum 4b). Biocidi moraju da budu u skladu sa kriterijumom 4 d
*** Uključujući stabilizatore i druge pomoćne supstance u preparatima.
**** U koncentracijama koje su manje od 1,0% u sirovini ako je ukupna koncentracija u finalnom proizvodu manja od 0,10%.

Procena i provera: podnosilac zahteva dokazuje usaglašenost sa datim kriterijumom tako što prilaže izjavu o tome da svaka dodata supstanca nije klasifikovana u neku od klasa opasnosti koje su u vezi sa obaveštenjima o opasnosti iz prethodno navedenog spiska.

Uz ovu izjavu se prilažu sažete informacije o relevantnim karakteristikama koje su u vezi sa obaveštenjima o opasnosti iz navedenog spiska, sa nivoom detaljnosti određenom poglavljima 10, 11 i 12 bezbednosnog lista, u skladu sa propisima kojima se definiše sadržaj bezbednosnog lista hemikalija. Za surfaktante koji su izuzeti i ispunjavaju kriterijum klasifikacije za klasu opasnosti H412, podnosilac zahteva mora dostaviti dokumentaciju u vezi sa njihovom biorazgradljivošću, sa odgovarajućom referencom ka DID listi. Ako se supstanca ne nalazi na DID listi, mora se dati odgovarajuća referenca ka informacijama iz literature ili drugih izvora, ili odgovarajućim rezultatima ispitivanja, kao što je opisano u Dodatku 1.

Informacije o suštinskim svojstvima supstanci mogu se osim ispitivanjem dobiti na druge načine, na primer upotrebom alternativnih metoda kao što su metode in vitro, modeli kvantitativnog odnosa strukture i delovanja ili korišćenjem pristupa grupisanja i analogijskog pristupa u skladu sa nacionalnim propisima kojima je definisana oblast klasifikacije hemikalija. U velikoj meri se podstiče razmena relevantnih podataka.

Priložene informacije moraju da se odnose na odgovarajuće oblike ili agregatna stanja supstanci ili smeša, kako su upotrebljene u finalnom proizvodu.

Kada je reč o supstancama navedenim u Prilozima IV i V Uredbe REACH4:, dovoljno je da se dostavi odgovarajuća izjava o tome kako bi se ispunio navedeni zahtevi.

_______
4 Uredba EZ Br. 1907/2006

v) Supstance koje izazivaju zabrinutost

Za supstance koje se, u skladu sa propisima kojima se reguliše upravljanje hemikalijama, nalaze na Listi supstanci koje izazivaju zabrinutost, nisu moguća izuzimanja iz zahteva, ako je koncentracija datih supstanci u smešama > 0.010%.

Procena i provera: Podnosilac zahteva mora navesti odgovarajuću referencu ka Listi supstanci koje izazivaju zabrinutost na dan podnošenja prijave. Podnosilac zahteva mora dostaviti nadležnom organu podatke o tačnom sastavu proizvoda. Podnosilac zahteva podnosi izjavu o usaglašenosti sa datim kriterijumom zajedno sa odgovarajućom dokumentacijom, kao što su izjave o usaglašenosti koje su potpisali dobavljači materijala i kopije relevantnih bezbednosnih listova za supstance ili smeše.

g) Određene ograničene dodate supstance - mirisi

Proizvod ne sme sadržati mirise sa nitromošusom ili policikličnim mošusom.

Svaka dodata supstanca, koja se proizvodu dodaje kao miris, mora se proizvoditi i tretirati u skladu sa kodeksom prakse Međunarodnog udruženja za mirise (IFRA). Kodeks se može naći na internet stranici IFRA: http://www. ifraorg.org. Proizvođač mora poštovati preporuke za IFRA standarda u vezi sa kriterijumima za zabranu, ograničenu upotrebu i definisanu čistoću za materijale.

Supstance mirisa, koje su predmet propisa kojima se uređuje oblast označavanja detergenata i koje nisu prethodno isključene kriterijumom 4 b), ne smeju biti prisutne u količinama > 0,010% (> 100 ppm) po pojedinačnoj supstanci u konačnom proizvodu.

Procena i provera: podnosilac zahteva prilaže potpisanu izjavu o usaglašenosti kojom se naznačava količina mirisa u proizvodu.

Podnosilac zahteva takođe mora priložiti i izjavu proizvođača mirisa kojom se definiše sadržaj svake od supstanci prisutnih u mirisima koje se nalaze na listi u okviru Priloga III, Deo I uz Direktivu Saveta 76/768/EEZ5.

_________
5 EU Direktiva 76/768/EEZ o kozmetičkim proizvodima.

d) Biocidi

(1) Proizvod može sadržati biocide samo u svrhu očuvanja proizvoda i samo u odgovarajućoj dozi za tu namenu. To se ne odnosi na surfaktante koji mogu imati biocidna svojstva.

Procena i provera: podnosilac zahteva prilaže kopije bezbednosnih listova za sve dodate biocide, zajedno sa informacijama o njihovoj tačnoj koncetraciji u proizvodu. Proizvođač ili dobavljač biocida prilaže informacije o dozi koja je neophodna za svrhu očuvanja proizvoda.

(2) Zabranjeno je da se na pakovanju ili na druge načine navode tvrdnje da proizvod ima antimikrobno ili dezinfekciono dejstvo.

Procena i provera: podnosilac zahteva nadležnom organu prilaže tekstove i planirani spoljašnji izgled, koji se upotrebljavaju na svakoj vrsti pakovanja, i/ili uzorak svih različitih vrsta pakovanja.

(3) Proizvod može sadržati biocide pod uslovom da oni nisu bioakumulativni. Smatra se da se biocid nije bioakumulativan ako je BCF < 100 ili logKow < 3,0. Ako je dostupna i vrednost BCF i vrednost logKow, upotrebljava se najviša izmerena vrednost BCF.

Procena i provera: podnosilac zahteva prilaže kopije bezbednosnih listova za sve dodate biocide zajedno sa informacijama o njihovim vrednostima BCF i/ili vrednostima logKow.

đ) Enzimi

Enzimi moraju biti u tečnom stanju ili u obliku granulata bez praha. Enzimi ne smeju sadržati ostatke mikroorganizama iz proizvodnje.

Procena i provera: Podnosilac zahteva prilaže kopije bezbednosnih listova za sve dodate enzime zajedno sa dokumentacijom kojom se dokazuje da enzim ne sadrži ostatke mikroorganizama.

Kriterijum 5 - Zahtevi u vezi sa pakovanjem

a) Odnos između mase i učinka (WUR6:)

Odnos između mase i učinka (WUR) proizvoda ne sme biti veći od sledećih vrednosti:

_________
6 WUR ’ Weight Utility Ratio

WUR se izračunava samo za primarno pakovanje i izračunavanje se vrši za svaki proizvod unutar višekomponentnog sistema (uključujući poklopce, zapušače i ručne pumpe/raspršivače) upotrebom formule:

WUR=Σ[(Wi+Ui)/(Di*ri)]

Gde je:

Wi = masa (g) komponente pakovanja (i), uključujući etiketu ako postoji.

Ui = masa (g) nerecikliranog (neobrađenog) materijala u komponenti pakovanja (i). Ako udeo recikliranog materijala u komponenti pakovanja iznosi 0%, onda je Ui = Wi.

Di = broj fukcionalnih jedinica koje su sadržane u komponenti pakovanja (i). Funkcionalna jedinica = doza u g/Kg veša. Za izračunavanje WUR mora se upotrebiti najveća preporučena doza za svaki pojedinačni stepen tvrdoće vode.

ri = broj recikliranja, tj. broj koji pokazuje koliko puta je komponenta pakovanja (i) iskorišćena za istu namenu na osnovu sistema povrata ambalaže ili ponovnog punjenja. r = 1 ako se pakovanje ne koristi ponovo za istu namenu. Ako se pakovanje ponovo koristi, r dobija vrednost 1 osim ako je podnosilac zahteva u mogućnosti da dokaže veći broj.

Izuzeci

Iz datog zahteva se izuzima plastično/papirno/kartonsko pakovanje koje sadrži više od 80% recikliranog materijala ili više od 80% plastike iz obnovljivih izvora.

Pakovanje se smatra recikliranim ako su sirovine, koje su upotrebljene za njegovu proizvodnju, prikupljene od proizvođača pakovanja u fazi distribucije ili u fazi potrošnje. Kada sirovine predstavljaju industrijski otpad iz proizvodnog procesa samog proizvođača materijala, materijal se ne smatra recikliranim.

Procena i provera: podnosilac zahteva prilaže izračunavanje WUR za proizvod. Tabela za izračunavanje dostupna je na internet stranici Eko znaka EU. Podnosilac zahteva prilaže popunjenu i potpisanu izjavu o sadržaju recikliranog materijala ili materijala iz obnovljivih izvora u pakovanju. Za odobrenje ambalaže za ponovno punjenje, podnosilac zahteva i/ili trgovac na malo dokumentuje da će ponovna punjenja/da su ponovna punjenja dostupna na tržištu za kupovinu.

b) Plastično pakovanje

Za plastično pakovanje mogu se upotrebiti samo ftalati za koje je u trenutku podnošenja prijave izvršena ocena rizika i koji nisu klasifikovani u skladu sa Kriterijumom 4 b) (i njihovom kombinacijom).

Kako bi se omogućila identifikacija različitih delova pakovanja za reciklažu, plastični delovi u primarnom pakovanju moraju biti označeni u skladu sa standardom DIN 6120, Deo 1 ili drugim odgovarajućim standardom. Iz datog zahteva izuzimaju se poklopci i pumpice.

Procena i provera: podnosilac zahteva prilaže popunjenu i potpisanu izjavu o usaglašenosti.

Kriterijum 6 - Učinak pri pranju (pogodnost za upotrebu)

Proizvođač/podnosilac zahteva mora dokazati primarni učinak koji detergent ima pri pranju, kao što je odstranjivanje nečistoća i sposobnost odstranjivanja mrlja, pomoću namerno zaprljanih delova odeće za potrebe ispitivanja, koji se u postupku peru.

Ispitivanje može sprovesti eksterna ili interna laboratorija koja ispunjava zahteve iz tačke a) Dodatka II ovog Priloga. Ispitivanje se mora sprovesti uz preporučeno doziranje, pri odgovarajućoj tvrdoći vode i odgovarajućem stepenu zaprljanja, na najnižoj preporučenoj temperaturi pranja. Merenja se moraju izvršiti na neopranim i opranim delovima odeće koji se koriste u svrhu ispitivanja. Laboratorija ocenjuje Rezultati ispitivanja moraju da budu vrednovani od strane laboratorije i moraju se jasno navesti u izveštaju.

Merenja sekundarnih efekata pranja, kao što su efekat beljenja, faktor beljenja/oštećenja, sadržaj pepela, učinak izbledele boje i povećanja fluidnosti, mogu se na primer izvršiti pomoću delova odeće za višekratno pranje, koji se koriste za potrebe ispitivanja, i analizirati u skladu sa standardom SRPS ISO 4312.

Primeri delova odeće za pranje koji se mogu koristiti za potrebe ispitivanja uključuju:

1) WFK-PCMS-55 za postupke industrijskog pranja, sastavljen iz 13 različitih malih zaprljanih komada odeće (WFK-Institut za istraživanja tehnologija čišćenja, Nemačka),

2) EMPA 102, sastavljen iz 15 različitih svežih mrlja (EMPA-Materijali za ispitivanje, Švajcarska),

3) delovi odeće za pranje Danskog instituta za tehnologiju (DTI) za industrijske postupke pranja ili njima odgovarajuće postupke.

Kao alternativa za pomenuto laboratorijsko ispitivanje može se sprovesti ispitivanje od strane korisnika kako bi se dokazala efikasnost pranja. U tom slučaju, ispitivanje treba da ispuni zahteve koji se navode u tački b) iz Dodatka II.

Za laboratorijsko ispitivanje i za ispitivanje od strane korisnika važi sledeće:

Proizvod koji se ispituje mora se ispitati u odnosu na referentni proizvod. Referentni proizvod može biti proizvod koji je dobro pozicioniran na tržištu, ili kada je u pitanju ispitivanje od strane korisnika, proizvod koji korisnik uobičajeno upotrebljava. Proizvod koji se ispituje mora pokazati učinak koji je jednak ili bolji od učinka referentnog proizvoda.

Procena i provera: podnosilac prijave prilaže izveštaj o ispitivanju u kome se navodi da proizvod ispunjava minimalne zahteve definisane u izabranom ispitivanju; videti tačke a) i b) iz Dodatka II.

Kriterijum 7 - Automatski sistemi za doziranje

Višekomponentni sistemi moraju se nuditi zajedno sa automatskim i kontrolisanim sistemom za doziranje.

Proizvođači/dobavljači moraju predvideti praksu obilaska korisnika kako bi se obezbedilo pravilno doziranje u automatskim sistemima za doziranje. Ovi obilasci korisnika moraju se obavljati najmanje jednom godišnje na svim lokacijama, u toku perioda važenja odobrenja; obilasci moraju obuhvatiti kalibraciju opreme za doziranje. Obilaske korisnika može obavljati i treća strana.

Procena i provera: podnosilac zahteva prilaže pisani opis odgovornosti za učestalost i sadržaj obilazaka korisnika.

Kriterijum 8 - Informacije za korisnike - informacije koje se navode na Eko znaku

a) Informacije na pakovanju/ informacionom listu proizvoda

Na pakovanju i/ili informacionom listu proizvoda moraju se navesti sledeće (ili ekvivalentne) preporuke za pranje.

Preporuke za pranje moraju sadržati primere klasifikacije stepena zaprljanosti tekstilnih proizvoda i moraju uključiti sledeći tekst:

- Prati na najnižoj preporučenoj temperaturi,

- Prati uvek kada je mašina napunjena do najveće moguće mere koju dozvoljavaju tekstilni proizvodi,

- Količinu odmeriti u skladu sa uputstvima za doziranje i koristiti odgovarajuću dozu u skladu sa tvrdoćom vode i stepenom zaprljanja,

- Upotrebom ovog proizvoda označenog Eko znakom, u skladu sa uputstvima za doziranje, doprinećete smanjenju zagađenja vode, smanjenju nastanka otpada i smanjenju potrošnje energije.

b) Tvrdnje na pakovanju

Uopšteno, tvrdnje na pakovanju (npr. tvrdnje o efikasnosti pri niskim temperaturama, tvrdnje o uklanjanju određenih vrsta mrlja, tvrdnje o koristi za određene vrste ili boje tekstilnih proizvoda ili druge tvrdnje o posebnim svojstvima/koristima proizvoda) obavezno je dokazati odgovarajućim ispitivanjem učinka.

- Na primer, ako se na proizvodu navodi tvrdnja da je proizvod efikasan na temperaturi od 20 °, ispitivanje učinka mora se izvršiti na temperaturi < 20 ° (i za druge tvrdnje o temperaturi ispod 40 °C).

- Na primer, ako se na proizvodu navodi tvrdnja da je proizvod efikasan pri uklanjanju određenih vrsta mrlja, data tvrdnja mora se dokazati odgovarajućim ispitivanjem g učinka.

v) Informacije koje se navode na Eko znaku

Logo treba da bude vidljiv i čitljiv. Na proizvodu se mora navesti broj registracije/licence Eko znaka EU koji mora biti čitljiv i jasno vidljiv.

Opcioni deo Eko znaka sa prostorom za tekst sadrži tekst:

1) "smanjen uticaj na živi svet u vodi",

2) "ograničene opasne supstance",

3) "ispitane performanse".

Procena i provera od a) do v): podnosilac zahteva dostavlja nadležnom organu izjavu o usklađenosti proizvoda sa ovim kriterijumom i primerak Eko znaka i/ili informativnog lista o proizvodu. Tvrdnje o proizvodu moraju se dokazati odgovarajućim izveštajima o ispitivanju.

TEHNIČKI DODATAK

Dodatak I

Lista iz baze podataka o sastojcima detergenata (DID lista)

Lista DID (deo A) je spisak koji sadrži informacije o toksičnosti po živi svet u vodi i biorazgradljivosti dodatih supstanci koje se uobičajeno koriste u detergentima.

Lista sadrži informacije o toksičnosti i biorazgradljivosti različitih supstanci koje se koriste u proizvodima za pranje i čišćenje.

Spisak nije konačan ali se u delu B liste DID navode smernice za određivanje relevantnih parametara izračunavanja za supstance koje nisu obuhvaćene DID listom (npr. faktor toksičnosti (TF) i faktor razgradljivosti (DF) koji se koriste za izračunavanje kritične zapremine razblaženja).

Spisak je opšti izvor informacija, pri čemu se supstance koje se nalaze na listi DID ne odobravaju automatski za upotrebu u proizvodima sa Eko znakom. Lista DID (delovi A i B) dostupna je na internet stranici Eko znaka EU.

Kada je reč o supstancama za koje ne postoje podaci o toksičnosti po živi svet u vodi i razgradljivosti, može se upotrebiti strukturna analogija sa sličnim supstancama kako bi se izvršila ocena faktora TF i DF. Takve strukturne analogije odobrava nadležni organ za Eko znak. Alternativno, može se primeniti princip najgoreg mogućeg scenarija, koristeći parametre u nastavku:

Najgori mogući scenario:

* Ako nema prihvatljivih podataka o hroničnoj toksičnosti, ove kolone ostaju prazne. U tom slučaju TF(hronično) se definiše kao jednak sa TF(akutni).

Dokumentacija o brzoj biorazgradljivosti:

Za brzu biorazgradljivost, koriste se odgovarajuće metode ispitivanja definisane propisima kojima je definisana oblast upravljanja hemikalijama.

Dokumentacija o anaerobnoj biorazgradljivosti:

Referentno ispitivanje za anaerobnu razgradljivost je SRPS EN ISO 11734, ECETOC broj 28 (jun 1988. godine), OECD 311 ili odgovarajuća metoda ispitivanja, uz zahtev od 60% potpune razgradljivosti pod anaerobnim uslovima. Mogu se upotrebiti metode ispitivanja kojima se simuliraju uslovi u relevantnoj anaerobnoj sredini kako bi se dokazalo da je pod anaerobnim uslovima postignuta potpuna razgradljivost od 60%.

Ekstrapolacija za supstance koje nisu obuhvaćene listom DID:

Ako se dodate supstance ne navode na DID listi moguće je primeniti sledeći pristup kako bi se obezbedila neophodna dokumentacija o anaerobnoj biorazgradljivosti:

1) Upotreba prihvatljive ekstrapolacije. Rezultati ispitivanja koji su dobijeni za jednu sirovinu koriste se za ekstrapolaciju potpune anaerobe razgradljivosti strukturno povezanih surfaktanata Ako je anaerobna biorazgradljivost potvrđena za jedan surfaktant (ili za grupu homologa), u skladu sa listom DID, može se pretpostaviti da je slična vrsta surfaktanta isto tako anaerobno biorazgradljiva (npr. C12-15 A 1-3 EO sulfat [DID broj 8] je anaerobno biorazgradljiv, a slična anaerobna biorazgradljivost se može pretpostaviti i za C12-15 A 6 EO sulfat). Ako je anaerobna biorazgradljivost potvrđena za surfaktant upotrebom odgovarajuće metode ispitivanja, može se pretpostaviti da je slična vrsta surfaktanta isto tako anaerobno biorazgradljiva (npr. podaci iz literature koji potvrđuju anaerobnu biorazgradljivost surfaktanata iz grupe alkilester amonijumovih soli mogu se upotrebiti kao dokaz za sličnu anaerobnu biorazgradljivost drugih kvaternernih amonijumovih soli koje sadrže estarske veze u alkilnom(im) lancu(ima)).

2) Sprovesti ispitivanja za proveru anaerobne razgradljivosti. Ako je neophodno novo ispitivanje, sprovesti ispitivanje za proveravanje anaerobne razgradljivosti primenom SRPS EN ISO 11734, ECETOC broj 28 (jun 1988. godine), OECD 311 ili druge odgovarajuće metode.

3) Sprovesti ispitivanje razgradljivosti sa manjom dozom. Ako je neophodno novo ispitivanje, i ako se tokom ispitivanja za proveravanje anaerobne razgradljivosti javila poteškoća (npr. inhibicija usled toksičnosti supstance koja se ispituje), ponoviti ispitivanje upotrebom manje doze surfaktanta i pratiti razgradnju merenjima 14C ili hemijskom analizom. Ispitivanje sa manjom dozom može se sprovesti primenom OECD 308 (avgust 2000. godine) ili druge ekvivalentne metode.

Dodatak II

a) Laboratorijsko ispitivanje

Laboratorija koja sprovodi ispitivanja mora da ispunjava opšte zahteve shodno standardu SRPS ISO/IEC 17025 ili mora biti zvanično odobrena kao laboratorija usaglašena sa GLP (dobrom laboratorijskom praksom).

Laboratorija za ispitivanja/ merenja podnosioca zahteva mogu se odobriti za sprovođenje ispitivanja i merenja ako:

- nadležni organi prate postupak uzorkovanja i analize, ili

- proizvođač poseduje sistem kvaliteta koji uključuje ispitivanje i analize, i koji je sertifikovan u skladu sa standardom SRPS ISO 9001, ili

- proizvođač može dokazati da postoji usaglašenost kod prvobitnog ispitivanja koje je sprovedeno kao paralelno ispitivanje između nezavisne ustanove koja sprovodi ispitivanje i sopstvene laboratorije proizvođača, kao i da proizvođač uzima uzorke u skladu sa predviđenim planom uzorkovanja.

Laboratorija za ispitivanje proizvođača može se odobriti za sprovođenje ispitivanja kojima se dokazuje učinak, ako su ispunjeni sledeći dodatni zahtevi:

- nadležnom organu koji dodeljuje Eko znak mora biti omogućeno da prate sprovođenje ispitivanja,

- nadležni organ koji dodeljuje Eko znak mora imati pristup svim podacima na proizvodu,

- uzorci za ispitivanje moraju biti anonimni za laboratoriju za ispitivanje,

- sprovođenje ispitivanja efektivnosti mora biti opisano u sistemu kontrole kvaliteta.

b) Ispitivanje od strane korisnika

1) Odgovore mora priložiti barem pet centara za ispitivanje koji predstavljaju izbor korisnika.

2) Postupak i doziranje moraju biti u skladu sa preporukama proizvođača.

3) Period ispitivanja mora trajati barem četiri nedelje.

4) Svaki centar za ispitivanje mora oceniti upotrebljivost proizvoda ili višekomponentnog sistema i njegovo odgovarajuće doziraje, mogućnost sabijanja, ispiranje i rastvorljivost.

5) Svaki centar za ispitivanje mora oceniti efektivnost proizvoda ili višekomponentnog sistema tako što odgovara na pitanja u vezi sa sledećim aspektima (ili na slično postavljena pitanja):

(1) sposobnost da opere malo, srednje ili teško zaprljane proizvode za pranje;

(2) mora se rangirati ocena primarnog učinka pranja kao što je odstranjivanje zaprljanja, sposobnost odstranjivanja mrlja i učinak beljenja;

(3) ocena sekundarnog učinka pri pranju, kao što je posivelost belog pranja i gubljenje boje i nastanak mrlja pri pranju obojenih proizvoda;

(4) ocena učinka sredstva za ispiranje na sušenje, peglanje ili valjanje proizvoda za pranje;

(5) koliko je subjekt ispitivanja zadovoljan organizacijom obilazaka korisnika.

6) Odgovor se rangira prema skali koja ima barem tri nivoa, na primer, "nedovoljno delotvoran", "dovoljno delotvoran" ili "veoma delotvoran".

Kada je reč o tome koliko je centar za ispitivanje zadovoljan organizacijom izveštavanja na osnovu obilazaka, kategorije moraju biti "nezadovoljan", "zadovoljan" i "veoma zadovoljan".

7) Najmanje pet centara za ispitivanje mora podneti odgovore. Barem 80% centara mora oceniti proizvod kao dovoljno delotvoran ili veoma delotvoran po svim tačkama (videti tačku 4) i moraju biti zadovoljni ili veoma zadovoljni organizacijom obilazaka korisnika.

8) Moraju se specificirati svi neobrađeni podaci iz ispitivanja.

9) Postupak ispitivanja mora se detaljno opisati.

Prilog 28

KRITERIJUMI ZA DODELU EKO ZNAKA ZA SANITARNE ARMATURE

Kriterijumi za dodelu Eko znaka za sanitarne armature imaju za cilj da promovisanje proizvoda koji postižu manji negativan uticaj na životnu sredinu kroz efikasno korišćenje vode, doprinos smanjenju potrošnje vode, smanjenje rizika po zdravlje, ograničavanjem opasnih hemikalija u proizvodu, smanjenje potrošnje energije za zagrevanje vode.

Određeni zahtevi u vezi sa ocenom i proverom naznačeni su za svaki kriterijum.

Kada se od podnosioca prijave traži da priloži izjave, dokumentaciju, analize, izveštaje o ispitivanju, ili druge dokaze da dokaže usklađenost sa kriterijumima, oni mogu voditi poreklo od podnosioca prijave ili njegovog dobavljača ili od obojice.

Ispitivanje treba sprovesti u laboratorijama koje ispunjavaju opšte zahteve standarda SRPS ISO 17025 ili njemu ekvivalentnog standarda.

Po potrebi, moguće je upotrebiti metode ispitivanja koje se razlikuju od metoda naznačenih za svaki kriterijum ako nadležni organ koji ocenjuje prijavu prihvati upotrebljene metode.

Kao preduslov, proizvod mora ispunjavati sve odgovarajuće zakonske zahteve zemlje (zemalja) u kojoj bi se proizvod plasirao na tržište. Podnosilac zahteva prilaže izjavu o usaglašenosti sa datim zahtevom.

Grupu proizvoda "sanitarne armature" čine:

1) slavine u domaćinstvu;

2) tuš glave;

3) tuševi koji se uglavnom upotrebljavaju za dovođenje vode za ličnu higijenu, čišćenje, kuvanje i piće, uključujući situacije kada se na tržištu prodaju za upotrebu izvan domaćinstava.

Slavina predstavlja ventil za točenje vode kojim se upravlja neposredno ili posredno i/ili automatski, a viseći tuš je nepokretni nadglavni ili bočni tuš, tuš panel ili sličan uređaj koji se može podesiti i koji usmerava vodu iz sistema snadbevanja na korisnika ili pokretni ručni tuš koji je sa slavinom povezan preko tuš creva i koji se može okačiti neposredno na slavinu ili zid uz pomoć odgovarajuće konzole, dok tuš predstavlja kombinaciju visećeg tuša i povezanih regulacionih ventila i/ili uređaja koji se pakuju i prodaju u kompletu.

Dvopolužna/dvoručna armatura za tuš predstavlja tuš opremljen odvojenim ručnim polugama ili ručicama za regulisanje snadbevanja hladnom i vrućom vodom, dok električni tuš predstavlja tuš opremljen uređajem za lokalno zagrevanje vode za tuš koji se napaja električnom energijom.

Posebne sanitarne armature za upotrebu izvan domaćinstava predstavljaju sanitarne armature koje zahtevaju neograničen protok vode za upotrebu izvan domaćinstava.

"Uređaj za ograničavanje protoka vode" je tehnički uređaj kojim se ograničava protok vode na određenu količinu i kojim se omogućava veći protok samo kada ga korisnik aktivira za određeni vremenski period pri jednoj upotrebi; "maksimalni protok vode" je najveći dostupni protok vode iz sistema ili iz pojedinačnog dela sistema, dok najniži "maksimalni protok vode" je najniži dostupni protok vode iz sistema ili iz pojedinačnog dela sistema, kada je ventil maksimalno otvoren

"Bezbednosna tehnička funkcija" je uređaj koji čini deo sanitarnih armatura sa senzorskim upravljanjem i koji se upotrebljava da spreči neprekidni protok vode tako što zaustavlja dovod vode nakon prethodno podešenog vremena iako se u polju senzora nalazi osoba ili predmet.

Sledeći proizvodi isključuju se iz grupe proizvoda "sanitarne armature":

1) slavine za kade za kupanje;

2) dvopolužne/dvoručne armature za tuš;

3) posebne sanitarne armature za upotrebu izvan domaćinstava.

Grupi proizvoda "sanitarne armature" dodeljuje se šifra "040".

Kriterijumi za dodelu Eko znaka za sanitarne armature:

1) potrošnja vode i ostvarena ušteda energije

2) materijali u dodiru sa vodom za piće

3) isključene ili ograničene supstance i smeše

4) kvalitet proizvoda i vek trajanja

5) pakovanje

6) informacije za korisnike

7) informacije koje se navode na Eko znaku.

Kriterijum 1 - Potrošnja vode i ostvarena ušteda energije

a) Maksimalni protok vode

Maksimalni protok vode sanitarnih armatura, nezavisno od pritiska vode, ne sme biti veći od vrednosti koje su navedene u tabeli 1.

Tabela 1

Maksimalni protoci vode za "sanitarne armature"

1 Uređaj za ograničavanje protoka vode mora omogućiti podešavanje podrazumevanog protoka vode (podešavanje za uštedu vode) na vrednost od najviše 6 l/min. Maksimalni protok vode ne sme prelaziti 8 l/min.
2 Tuš glave i tuševi, koji imaju više od jedne vrste prskanja, ispunjavaju zahteve za podešavanje najvišeg protoka vode.

Procena i provera: podnosilac zahteva za dodelu Eko znaka (u daljem tekstu: podnosilac zahteva) prilaže izjavu o usaglašenosti proizvoda sa ovim kriterijumom i definiše maksimalni protok vode (u l/min) proizvoda, koji je u postupku označavanja, zajedno sa rezultatima ispitivanja koja su sprovedena u skladu sa postupkom ispitivanja koji se navodi u odgovarajućim standardima SRPS EN za datu vrstu proizvoda (vidi tabelu 2). Ispitivanje se sprovodi pri pritisku od 1,5, 3,0 i 4,5 bara (± 0,2 bara) za proizvode za koje se tvrdi da su odgovarajući za instalacije sa visokim pritiskom (uobičajeno 1,0 do 5,0 bara) ili pri pritisku od 0,2, 0,3 i 0,5 bara (± 0,02 bara) za proizvode za koje se tvrdi da su odgovarajući za instalacije sa niskim pritiskom (uobičajeno 0,1 do 0,5 bara). Srednja vrednost tri merenja nije veća od vrednosti maksimalnog protoka vode iz tabele 1. Kada je reč o stubnim slavinama i kuhinjskim slavinama sa razdvojenim vodotečnim cevima, protok vode predstavlja zbir oba protoka, tj. ukupan protok u umivaonik ili sudoperu iz armature za toplu i hladnu vodu. Pored toga, za proizvode sa mogućnošću podešavanja uštede (tj. sa uređajem za ograničavanje protoka) prilaže se opis upotrebljenog uređaja (tj. njegovi tehnički parametri i uputstva za postavljanje, podešavanje i upotrebu).

Tabela 2

Standardi SRPS EN koji se odnose na grupu proizvoda "sanitarne armature"

b) Najniži maksimalni protok vode

Najniži maksimalni protok vode sanitarnih armatura, nezavisno od pritiska vode, naveden je u tabeli 3:

Tabela 3

Najniži maksimalni protoci vode za "sanitarne armature"

* Proizvodi koji se plasiraju na tržište kao odgovarajući za instalacije sa niskim pritiskom, koje uobičajeno rade pri 0,1 do 0,5 bara.

Procena i provera: podnosilac zahteva prilaže izjavu o usaglašenosti proizvoda sa zahtevom i definiše najniži maksimalni protok vode proizvoda, koji je u postupku označavanja, zajedno sa rezultatima ispitivanja koja su sprovedena u skladu sa postupkom ispitivanja koji se navodi u odgovarajućim standardima SRPS EN za datu vrstu proizvoda (vidi tabelu 2). pri pritisku od 1,5, 3,0 i 4,5 bara (± 0,2 bara) za proizvode za koje se tvrdi da su odgovarajući za instalacije sa visokim pritiskom (uobičajeno 1,0 do 5,0 bara) ili pri pritisku od 0,2, 0,3 i 0,5 bara (± 0,02 bara) za proizvode za koje se tvrdi da su odgovarajući za instalacije sa niskim pritiskom (uobičajeno 0,1 do 0,5 bara). Srednja vrednost tri merenja ne sme biti manja od vrednosti protoka iz tabele 3. Kada je reč o stubnim slavinama i kuhinjskim slavinama sa razdvojenim vodotočnim cevima, protok vode predstavlja zbir oba protoka, tj. ukupan protok u umivaonik ili sudoperu iz armature za vruću i hladnu vodu.

v) Kontrola temperature

Sanitarne armature moraju biti opremljene naprednim uređajem ili tehničkim rešenjem kojim se krajnjem korisniku omogućava kontrola temperature i/ili vruće vode, na primer ograničavanjem temperature vode ili snadbevanja vrućom vodom, ili termostatskim podešavanjem.

Rešenje se navodi kako bi korisnik imao tačnu kontrolu nad temperaturom vode iz slavine ili tuša, nezavisno od sistema grejanja na koji su priključeni. Moguća rešenja mogu biti, na primer, zatvaranje vruće vode, snadbevanje hladnom vodom u srednjem položaju i/ili termostatski ventil za mešanje.

Iz datog kriterijuma isključuju se sanitarne armature, koje su proizvedene da se priključe na sistem vodosnadbevanja koji već ima kontrolu temperature, kao i tuš glave.

Procena i provera: u zahtevu koju podnosi nadležnom organu podnosilac zahteva prilaže izjavu da proizvod ispunjava dati zahtev i dostavlja dokumentaciju koja opisuje tehnologiju ili uređaj koji je upotrebljen u proizvodu. Kada sistem vodosnadbevanja već ima kontrolu temperature, podnosilac zahteva pojašnjava posebno tehničko svojstvo koje sanitarne armature čini odgovarajućim da se ugrade u datu vrstu sistema.

g) Vremenska kontrola

Dati kriterijum primenjuje se za sanitarne armature koje se prodaju ili plasiraju na tržište zajedno sa uređajima za kontrolu vremena (tj. sa uređajima koji zaustavljaju protok vode nakon određenog vremena ako nisu u upotrebi, na primer senzori koji zaustavljaju protok vode kada korisnik napusti polje senzora, ili nakon podešenog vremenskog perioda upotrebe, na primer, vremenski ograničavači koji zaustavljaju protok vode kada se dostigne maksimalni protok vode).

Kada je reč o sanitarnim armaturama koje su opremljene vremenskim ograničavačima, unapred podešeno vreme maksimalnog protoka ne bi trebalo da bude duže od 15 sekundi za slavine i 35 sekundi za tuševe. Ipak, proizvod se osmišljava tako da su instalateri u mogućnosti da podešavaju vreme protoka u skladu sa predviđenom upotrebom proizvoda.

Kada je reč o sanitarnim armaturama koje su opremljene senzorom, vremensko kašnjenje pri zatvaranju nakon upotrebe ne može biti duže od 1 sekunde za slavine i 3 sekunde za tuševe. Pored toga, sanitarne armature opremljene senzorom imaju ugrađenu "bezbednosnu tehničku funkciju" s vremenskim zakašnjenjem pri zatvaranju od najviše 2 minuta, kako bi se sprečio neželjen ili neprekidan protok vode iz slavina ili tuševa kada nisu u upotrebi.

Procena i provera: proizvod ili sistem se ispituje pri rasponu pritisaka koji su utvrđeni (3,0 bara (± 0,2 bara) za ventile visokog pritiska ili 0,5 (± 0,02 bara) bara za ventile niskog pritiska) kako bi se proverilo da li se vremenska kontrola aktivira uz 10-procentnu toleranciju u odnosu na onu koju navodi podnosilac zahteva. Podnosilac zahteva kao deo postupka zahteva nadležnom organu prilaže izjavu da proizvod ispunjava dati zahtev i definiše vrstu rešenja koje se upotrebljava u okviru tehničkih parametara (unapred podešeno vreme protoka za vremenske ograničavače, vremensko kašnjenje pri zatvaranju nakon upotrebe za senzore) i prilaže rezultate ispitivanja koje je sprovedeno u skladu sa standardom SRPS EN 15091 za sanitarne armature sa elektronskim otvaranjem i zatvaranjem ili SRPS EN 816 za armature sa ventilima sa automatskim zatvaranjem.

Kriterijum 2 - Materijali u dodiru sa vodom za piće

Hemijska i higijenska svojstva materijala u dodiru sa vodom za piće

Materijali koji se upotrebljavaju za proizvode koji dolaze u dodir sa vodom za piće, ili nečistoće koje su u vezi sa njima, ne smeju u vodu, koja je namenjena ljudskoj ishrani, ispuštati bilo kakva jedinjenja u koncentracijama koje su veće od neizbežnih (ili propisanih) za datu namenu njihove upotrebe i ne smeju neposredno ili posredno smanjiti zaštitu zdravlja ljudi. Materijali ne smeju izazivati pogoršanje kvaliteta vode, koja je namenjena ishrani ljudi, niti u pogledu izgleda, mirisa ili ukusa. U okviru preporučenih graničnih vrednosti za pravilan rad (tj. u skladu sa uslovima korišćenja kako su utvrđeni odgovarajućim standardima SRPS EN iz tabele 2), materijali ne smeju pretrpeti nijednu promenu koja bi mogla da naruši performanse proizvoda. Materijali koji nemaju odgovarajuću otpornost na koroziju moraju se zaštiti na odgovarajući način tako da ne predstavljaju rizik po zdravlje.

Procena i provera: podnosilac zahteva prilaže izjavu da proizvod ispunjava zahteve i podnosi relevantnu dokumentaciju ili rezultate ispitivanja, kako se navodi u nastavku:

Metalni materijali u dodiru sa vodom za piće, koji se upotrebljavaju za sanitarne armature, navedeni su u pozitivnom spisku "Prihvatanje metalnih materijala za proizvode u dodiru sa vodom za piće", kako je dato u Tehničkom dodatku. Podnosilac zahteva prilaže izjavu o usaglašenosti sa datim zahtevom. Ako metalni materijali nisu uključeni u pozitivni spisak, podnose se rezultati ispitivanja koje je sprovedeno u skladu sa pristupom za "Dodavanje materijala u spisak sastojaka u okviru kategorije materijala", kako se opisuje u Dodatku, i primenom standarda SRPS EN 15664-1. Ako u državi u kojoj će se proizvod plasirati na tržište, postoje obavezni nacionalni propisi, kao druga mogućnost, prilaže se sertifikat o odobrenju datih metalnih materijala i/ili proizvoda koji izdaju nacionalni organi ili nadležne laboratorije.

Organski materijali u dodiru sa vodom za piće ispituju se u skladu sa odgovarajućim zahtevima države u kojoj će se proizvod plasirati na tržište. Podnosi se sertifikat ili po potrebi rezultati ispitivanja koje izdaju nacionalni organi ili nadležne laboratorije.

Pored toga, ako tako nalažu nacionalni propisi ili država u kojoj se proizvod stavlja na tržište, dostavljaju se rezultati ispitivanja u pogledu povećanja mikrobnog rasta i ocena mirisa i ukusa vode.

Kriterijum 3 - Isključene ili ograničene supstance i smeše

a) Opasne materije i smeše

Proizvod ili bilo koji njegov sastavni deo ne sme sadržati supstance ili smeše sa obaveštenjima o opasnosti i oznakama rizika koje su date u nastavku, kao ni supstance koje ispunjavaju neki od kriterijuma za upis na listu supstanci koje izazivaju zabrinutost.

Spisak obaveštenja o opasnosti i oznaka rizika:

(1) CLP/GHS sistem klasifikacije hemikalija
(2) DSD/DPD sistem klasifikacije hemikalija

Iz navedenog zahteva izuzimaju se one supstance ili smeše koje menjaju svoja svojstva u toku obrade (npr. nisu više biološki raspoložive, hemijski se menjaju tako da se prethodno evidentirana opasnost otklanja).

Granične koncentracije za supstance ili smeše koje ispunjavaju kriterijume za razvrstavanje u klase ili kategorije opasnosti iz prethodne tabele i za supstance koje ispunjavaju kriterijume za klasifikaciju kao karcinogene kategorije 1 ili 2, mutagene kategorije 1 ili 2, toksične po reprodukciju kategorije 1 ili 2, ne smeju da pređu specifične ili opšte granične koncentracije određene u skladu sa propisima kojima se uređuje klasifikacija hemikalija u skladu sa CLP/GHS sistemom. Ako su određene specifične granične koncentracije, one imaju prednost nad opštim.

Granične koncentracije za supstance koje ispunjavaju kriterijume: da su identifikovane kao PBT ili vPvB supstance; ili koje dovode do poremećaja rada endokrinog sistema ili imaju PBT ili vPvB svojstva ali ne ispunjavaju kriterijume za identifikaciju kao PBT ili vPvB, a naučno je utvrđeno da izazivaju značajne posledice po zdravlje ljudi i životnu sredinu: ne smeju da pređu 0,1% u masenom udelu.

Gotov proizvod se ne sme obeležiti u skladu sa gore navedenim obaveštenjima o opasnosti.

Sledeće supstance/sastojci se posebno izuzimaju iz datog zahteva:

* Kada postoje nacionalni zahtevi u državi u kojoj će se proizvod plasirati na tržište, ili odgovarajući postupak ispitivanja za ispuštanje nikla iz prevlake, može se umesto dokazivanja usaglašenosti sa datim zahtevom priložiti dokaz da su dati nacionalni zahtevi ispunjeni.
** SRPS EN 16058 Uticaj metalnih materijala na vodu koja je namenjena ishrani ljudi - ispitivanje dinamičkim bušenjem za ocenu površinskih prevlaka sa slojevima nikla - Dugoročna metoda ispitivanja.

Procena i provera: za svaki proizvod ili svaki homogeni deo, podnosilac zahteva prilaže izjavu o usaglašenosti sa datim kriterijumom, zajedno sa odgovarajućom dokumentacijom, kao što su izjave o usaglašenosti koje su potpisali dobavljači, o tome da supstance ili materijali nisu klasifikovani u neku od klasa opasnosti koje su u vezi sa izjavama o opasnosti iz navedenog spiska. Data izjava je potkrepljena sažetim informacijama o relevantnim svojstvima u vezi sa obaveštenjima o opasnosti, koje su navedeni u prethodnoj tabeli.

Informacije o svojstvima supstanci mogu se dobiti upotrebom drugih sredstava sem ispitivanja, na primer upotrebom alternativnih metoda kao što su metode in vitro, modelima kvanitativnog odnosa između strukture i aktivnosti ili upotrebom pristupa grupisanja i analogijskog pristupa, u skladu sa odgovarajućim propisima u vezi sa hemikalijama. U velikoj meri se podstiče razmena relevantnih podataka.

Priložene informacije se moraju odnositi na oblike fizičkog stanja supstance ili smeša, kako se upotrebljavaju u gotovom proizvodu.

Za supstance na koje se ne odnose propisi o hemikalijama, izjava u vezi sa tim je dovoljna za usklađenost sa gore navedenim zahtevima.

b) Supstance koje izazivaju zabrinutost

Za supstance koje se, u skladu sa propisima kojima se reguliše upravljanje hemikalijama, nalaze na Listi supstanci koje izazivaju zabrinutost, nisu moguća izuzimanja iz zahteva, ako je koncentracija datih supstanci u smešama u proizvodu ili u bilo kojem homogenom delu proizvoda > 0.1%.

Granične koncentracije za supstance koje ispunjavaju kriterijume: da su identifikovane kao PBT ili vPvB supstance; ili koje dovode do poremećaja rada endokrinog sistema ili imaju PBT ili vPvB svojstva ali ne ispunjavaju kriterijume za identifikaciju kao PBT ili vPvB, a naučno je utvrđeno da izazivaju značajne posledice po zdravlje ljudi i životnu sredinu: ne smeju da pređu 0,1% u masenom udelu.

Procena i provera: Podnosilac zahteva mora navesti odgovarajuću referencu ka Listi supstanci koje izazivaju zabrinutost na dan podnošenja prijave. Podnosilac zahteva podnosi izjavu o usaglašenosti sa datim kriterijumom zajedno sa odgovarajućom dokumentacijom, kao što su izjave o usaglašenosti koje su potpisali dobavljači materijala i kopije relevantnih bezbednosnih listova za supstance ili smeše.

Kriterijum 4 - Kvalitet proizvoda i vek trajanja

a) Opšti zahtevi

Proizvod mora ispunjavati opšte zahteve odgovarajućih standarda SRPS EN koji se navode u tabeli 2 ili odgovarajuće obavezne nacionalne zakonske propise. Iz datog kriterijuma isključuje se zahtev u pogledu protoka vode.

Čišćenje elemenata proizvoda, koje može biti neophodno u uslovima uobičajene upotrebe, mora biti izvodljivo upotrebom jednostavnih alata ili sredstava.

b) Uslov izloženih površina i kvalitet prevlake Ni-Cr

Sanitarni proizvod koji ima metalnu prevlaku Ni-Cr (nezavisno od prirode materijala u osnovi) mora biti u skladu sa standardom SRPS EN 248.

v) Popravljivost i raspoloživost rezervnih delova

Proizvod mora biti konstruisan tako da krajnji korisnik, ili po potrebi profesionalni servisni tehničar, može lako zameniti njegove zamenljive sastavne delove. Informacije o tome koji elementi se mogu zameniti moraju se jasno naznačiti u informativnom listu koji se prilaže uz proizvod. Podnosilac zahteva prilaže i jasna uputstva kako bi omogućio da krajnji korisnik, ili po potrebi osposobljeni stručnjak, izvrši osnovne popravke.

Podnosilac zahteva dodatno mora da obezbedi da će rezervni delovi biti dostupni barem sedam godina nakon prestanka proizvodnje.

g) Garancija

Podnosilac zahteva daje najmanje četvorogodišnju garanciju za popravku ili zamenu.

Procena i provera: podnosilac zahteva kao deo postupka prijave nadležnom organu prilaže izjavu da proizvod ispunjava date zahteve i prilaže uzorke informativnog lista proizvoda i garancijske uslove.

U pogledu tač. a) i b), podnosilac zahteva kao deo postupka prijave dodatno prilaže nadležnom organu rezultate ispitivanja sprovedenih u skladu sa standardima koji se navode u tabeli 2, kada je reč o tački a), i standardom SRPS EN 248, kada je reč o tački b).

Kriterijum 5 - Pakovanje

Pakovanje mora da ispuni sledeće zahteve:

a) svi sastavni delovi pakovanja mogu se ručno lako razdvojiti u pojedinačne materijale kako bi se olakšalo recikliranje,

b) kada se za pakovanje koristi kartonsko pakovanje, kartonsko pakovljnje mora da bude izrađeno od najmanje 80% recikliranog materijala.

Procena i provera: podnosilac zahteva kao deo postupka prijave prilaže izjavu da proizvod ispunjava dati zahtev i nadležnom organu prilaže uzorak(ke) pakovanja.

Kriterijum 6 - Informacije za korisnike

Uz proizvod se prilažu relevantne informacije za korisnike koje sadrže savete za pravilnu i ekološki pogodnu upotrebu proizvoda i njegovo održavanje. Moraju biti sadržane sledeće informacije u štampanom (na pakovanju i/ili u dokumentaciji koja se prilaže uz proizvod) i/ili u elektronskom obliku:

a) informacije da se glavni uticaj na životnu sredinu odnosi na fazu upotrebe proizvoda, tj. na potrošnju vode i odgovarajuće energije koja je neophodna za zagrevanje vode, i savete o tome kako racionalna upotreba može smanjiti uticaj na životnu sredinu,

b) informacije o tome da je proizvodu dodeljen Eko znak, zajedno sa kratkim objašnjenjem šta to znači, pored opštih informacija koje se prilažu uz logo Eko znaka,

v) maksimalni protok u l/min (koji je ispitan u skladu sa kriterijumom 1 a)),

g) uputstva za montažu, uključujući informacije o posebnim radnim pritiscima koji odgovaraju proizvodu,

d) savete u vezi sa zadržavanjem vode i odgovarajuće upozorenje da se ne pije voda sa slavine nakon dužeg perioda zadržavanja (primenljivo na slavine), kao na primer "Kako bi se sprečilo nastajanje otpadne pitke vode, vodu nastalu zbog zadržavanja (npr. voda koja se koristi ujutro ili nakon godišnjeg odmora) koristite za ispiranje toaleta, tuširanje ili zalivanje bašte",

đ) preporuke o pravilnoj upotrebi i održavanju (uključujući čišćenje i odstranjivanje vodenog kamenca) proizvoda, pri čemu se navode sva relevantna uputstva, posebno:

(1) saveti o održavanju i upotrebi proizvoda,

(2) informacije o tome koji rezervni delovi se mogu zameniti,

(3) uputstva u vezi sa zamenom zaptivki, ako slavine puštaju vodu,

(4) saveti o čišćenju sanitarnih armatura odgovarajućim materijalima, kako bi se sprečilo oštećenje njihove unutrašnje i spoljašnje površine,

(5) saveti o redovnom i pravilnom servisiranju aeratora.

Kada je reč o sanitarnim armaturama (izuzev tuš glava) koje nisu opremljene uređajima za kontrolu vremena, na pakovanju proizvoda je vidljiv sledeći tekst:

"Ovaj proizvod sa Eko znakom namenjen je upotrebi u domaćinstvu. Nije namenjen upotrebi izvan domaćinstva, višekratnu i čestu upotrebu (npr. u školama, kancelarijama, bolnicama, bazenima)".

Kada je reč o sanitarnim armaturama sa uređajima za kontrolu vremena, na pakovanju proizvoda mora da bude vidljiv sledeći tekst:

"Ovaj proizvod sa Eko znakom je posebno namenjen upotrebi izvan domaćinstva, za višekratnu i čestu upotrebu (npr. u školama, kancelarijama, bolnicama, bazenima)".

Kada je reč o tuš glavama sa ograničenim protokom, informacije se navode u informativnom listu proizvoda u vezi sa potrebom provere kompatibilnosti, kada se upotrebljava sa električnim tušem, npr. "Proverite da li je ova tuš glava ograničenog protoka kompatibilna sa postojećim sistemom za tuširanje ako planirate da je upotrebite sa električnim tušem".

Procena i provera: podnosilac zahteva kao deo postupka prijave prilaže izjavu da proizvod ispunjava dati zahtev i nadležnom organu prilaže uzorak ili uzorke informacija za korisnike i/ili vezu sa internet stranicom proizvođača koja sadrži date informacije.

Kriterijum 7 - Informacije koje se navode na Eko znaku

Opcioni deo Eko znaka sa prostorom za tekst sadrži tekst:

1) "veća efikasnost upotrebe vode",

2) "veća mogućnost za uštedu energije",

3) "sa ovim sertifikovanim proizvodom štedite vodu, energiju i novac".

Procena i provera: podnosilac zahteva prilaže uzorak etikete proizvoda, zajedno sa izjavom o usaglašenosti sa datim kriterijumom.

TEHNIČKI DODATAK

Informacije u ovom dodatku zasnivaju se na izveštaju "Prihvatanje metalnih materijala upotrebljenih za proizvode u dodiru sa vodom za piće. Zajednički pristup. Deo A - Postupak za prihvatanje i Deo B - Zajednički spisak sastojaka", koji je dostupan na web stranci:

http://www.umweltbundesamt.de/wasser-e/themen/trinkwasser/4ms-initiative. htm.

Izvod 1 iz dokumenta "Prihvatanje metalnih materijala upotrebljenih za proizvode u dodiru sa vodom za piće. Zajednički pristup. Deo A. Postupak za prihvatanje" iz poglavlja 2.

1. Prihvatanje metalnih materijala u spisak sastojaka

Metalni materijali, koji se upotrebljavaju za proizvode koji su u dodiru sa vodom za piće, moraju biti navedeni u spisku sastojaka.

1.1. Postupak za dodavanje materijala u spisak sastojaka

Glavna odgovornost za ocenu materijala ostaje na nacionalnom nivou pri čemu se upotrebljavaju utvrđeni postupci i stručni resursi koji su tamo dostupni. Međutim, tumačenje rezultata ispitivanja i primena kriterijuma za prihvatanje, koji se opisuju u nastavku, predstavljaju složene postupke. Iz pomenutog razloga odbor stručnjaka treba da obavlja savetodavni rad u procesu odlučivanja.

Odbor stručnjaka treba da poseduje sledeću ekspertizu:

- odgovarajuće znanje o koroziji i ispuštanju metala,

- stručnost u oblasti toksikologije i oceni kvaliteta vode za piće u vezi sa aspektima ljudskog zdravlja,

- razumevanje načina na koji se metalni materijali i proizvodi upotrebljavaju u prečišćavanju vode za piće i njenom snadbevanju.

Grupa od nekoliko država u Evropskoj uniji se dogovorila oko zajedničkog postupka za prihvatanje materijala u zajednički spisak sastojaka. Postupak je opisan u Delu B ovog dodatka.

1.2. Struktura spiska sastojaka

Spisak sastojaka sadrži različite kategorije metalnih materijala.

Kategorija se definiše kao: grupa materijala istih svojstava u pogledu njihove oblasti primene, reagovanja u dodiru sa vodom za piće i ograničenja u vezi sa sastavom vode i/ili površinom.

Spisak sastojaka sadrži celi opseg kategorija sastojaka.

Svaka kategorija sadrži jedan referentni materijal.

Referentni materijal se definiše kao: materijal koji pripada kategoriji za koju su svojstva ispuštanja metala u vodu za piće poznata i ponovljiva, sastav je strogo kontrolisan, a elementi od interesa su na gornjoj granici ili blizu gornje granice prihvatljivosti. Moraju se sagledati mogući uticaji određenih sastojaka za inhibiranje ispuštanja metala.

U okviru svake kategorije navode se metalni materijali koji su dostupni na tržištu i koji se prihvataju za upotrebu u proizvodima koji su u dodiru sa vodom za piće. Materijali se mogu upotrebiti samo za određene proizvode usled ograničenja u vezi sa površinom (tabela 1).

Tabela 1

Grupe proizvoda za metalne materijale

Grupa proizvoda A: dodirna površina do 100%

Kada je reč o cevima za instalacije u zgradama, može se upotrebiti isti materijal za sve prečnike. Pojedinačni materijal može imati udeo od približno 100% površine u dodiru sa vodom, npr. bakar, pocinkovan čelik ili nerđajući čelik. Ocena uslova za bezbednu upotrebu mora pretpostaviti najveći mogući procenat. Prihvatanje sastava za upotrebu u cevima uključuje prihvatanje za sve upotrebe (npr. cevni pribor, sastavni delovi, itd.).

Data grupa isto tako uključuje nepokrivene metalne cevi u sistemima vodosnadbevanja i postupcima prečišćavanja vode.

Grupa proizvoda B: dodirna površina do 10%

Cevni pribor ili pomoćni materijali za instalacije u zgradama mogu se izraditi od jednog materijala ili od nekoliko materijala koji se u manjoj meri razlikuju. Najčešće se izrađuju od legura bakra koje sadrže olovo. Usled mogućnosti ispuštanja olova u vodu, postoji potreba da se ograniči ukupna dodirna površina proizvoda koji su izrađeni od datih legura. Za ocenu materijala za date proizvode pretpostavlja se udeo od 10% površine koja je u dodiru sa vodom.

Data grupa isto tako uključuje metalne delove pumpi i ventila koji se upotrebljavaju za instalacije u zgradama.

Grupa proizvoda V: dodirna površina manja od 1%

Iz tehničkih razloga, postoji potreba da se izrade mali delovi sastava koji se ne prihvata za grupu proizvoda B, cevni pribor i pomoćni materijali. Drugi sastavi, koji pokazuju veći stepen ispuštanja, mogu se prihvatiti u datim uređajima dokle god se njihovom upotrebom u značajnijoj meri ne povećava zagađenost vode za piće. Upotrebu takvih sastava treba ograničiti na delove koji ne prelaze 1% ukupne površine u dodiru sa vodom za piće; na primer, telo vodomera mora biti izrađeno od prihvaćenog sastava za grupu proizvoda B, pri čemu pokretni deo može biti izrađen od materijala koji se navode za grupu proizvoda V.

Data grupa isto tako uključuje metalne delove pumpi i ventila koji se upotrebljavaju u sistemima vodosnadbevanja i postupcima prečišćavanja vode.

1.3. Podaci koji su neophodni za ocenjivanje

Prihvatanje metalnih materijala zasniva se na rezultatima dugoročnih ispitivanja nad ispitivanjem dinamičkim bušenjem u skladu sa standardom SRPS EN 15664-1. Najkraće trajanje perioda ispitivanja je šest meseci i može se produžiti. Dodatni zahtevi u pogledu ispitivanja u skladu sa standardom SRPS EN 15664-1 opisuju se u tač. 1.4 i 1.5.

Prihvatanje referentnog materijala za kategoriju zahteva prihvatanje rezultata ispitivanja, u skladu sa standardom SRPS EN 15664-1, koje je sprovedeno nad različitim vodama (vidi SRPS EN 15664-2) koje predstavljaju uobičajeni opseg sastava voda za piće u EU.

Za uključivanje materijala u kategoriju, neophodno je uporedno ispitivanje u odnosu na referentni materijal upotrebom standarda SRPS EN 15664-1. Kada je reč o uporednom ispitivanju, dovoljno je upotrebiti lokalnu vodu za piće, pod uslovom da je voda umereno korozivna (vidi SRPS EN 15664-2).

Prilažu se sledeće informacije:

- izveštaji o ispitivanju u skladu sa standardom SRPS EN 15664-1,

- izveštaji o ispitivanju kada je reč o uzorku ispitivanja,

- za svaki sastav, informacije o graničnim vrednostima za glavne elemente legiranja i maksimalne vrednosti za nečistoće. Takve granične vrednosti su strožije za referentne materijale nego za legure koje su dostupne na tržištu,

- postojeći primenljivi evropski standard(i) za materijal,

- svojstva materijala,

- proizvodi koji će se izraditi od materijala i njihove upotrebe (faktor-a),

- proizvodni proces,

- druge informacije koje se smatraju odgovarajućim za ocenjivanje.

1.4. Specifikacija uzorka ispitivanja

Za ispitivanje materijala u skladu sa standardom SRPS EN 15664-1 uzorci ispitivanja moraju biti odgovarajućeg sastava.

Svi elementi koji premašuju 0,02% mogu biti od značaja i moraju biti navedeni za sastav materijala koji treba da se uključi u spisak. Kada je reč o nečistoćama koje su manje od 0,02%, proizvođač legura/materijala ima odgovornost da garantuje da neće biti ispuštanja koja mogu izazvati negativne uticaje po zdravlje.

Sastav uzoraka ispitivanja je:

1.4.1. Referentni materijali

Uzorci ispitivanja koji su podneti za ispitivanje novog referentnog materijala i uzorci ispitivanja koji se upotrebljavaju kao referentni materijali za uporedno ispitivanje moraju ispunjavati sledeće zahteve:

- sastojci i nečistoće moraju biti u navedenom opsegu.

Napomena: Sastav referentnog materijala mora se prihvatiti pre početka ispitivanja. Opseg sastava mora biti vrlo uzak a referentni materijal treba da predstavlja najslabiji materijal za kategoriju u pogledu ispuštanja datog metala.

1.4.2. Potencijalni materijali za uporedno ispitivanje

Kada je reč o potencijalnim materijalima, opseg sastava i njegove dozvoljene nečistoće moraju se definisati. Uporedno ispitivanje je moguće ako je definisani opseg sastava potencijalnog materijala usklađen sa definicijom postojeće kategorije materijala.

Sastav uzoraka ispitivanja, koji se upotrebljavaju za ispitivanje, mora biti ograničeniji od definisanog opsega sastava materijala. Na osnovu poznavanja legura bakra, sastav uzoraka ispitivanja mora ispunjavati sledeće zahteve:

Sastojci:

- bakar (Cu), cink (Zn) kao sastojci moraju biti u navedenom opsegu,

- sadržaj arsena (As) kao sastojka mora biti veći od 66% navedenog opsega. (npr. ako je navedeni opseg < 0,15% onda 66% opsega (0,15%) iznosi 0,10%; stoga, sadržaj elementa treba da bude 0,10-0,15%),

- sadržaj aluminijuma (Al), silicijuma (Si) i fosfora (P) mora biti manji od 50% navedenog opsega.

Za sve druge sastojke, sadržaj mora biti veći od 80% navedenog opsega. (npr. ako je navedeni opseg 1,6 do 2,2% onda 80% opsega (0,6%) iznosi 0,48%; stoga, sadržaj elementa treba da bude veći od 2,08%).

Nečistoće:

Nečistoće koje treba analizirati u kontaktnoj vodi (vidi 1.5) moraju biti veće od 60% navedenog najvećeg sadržaja. Za druge legure, koje nisu legure bakra, dati zahtevi se mogu razlikovati.

1.5. Analiza vode

Ako se ispituje novi referentni materijal, kontaktna voda, u skladu sa standardom SRPS EN 15664-1, mora se analizirati u pogledu svih elemenata koji premašuju 0,02% u sastavu navedenog materijala, izuzimajući:

- kalaj (Sn), silicijum (Si) i fosfor (P) ako su prisutni kao sastojci,

- gvožđe (Fe), kalaj (Sn), mangan (Mn), aluminijum (Al), silicijum (Si) i fosfor (P) ako su prisutni kao nečistoće u leguri.

Analiza kontaktne vode se za potrebe uporednog ispitivanja može ograničiti na određene elemente koji se definišu za svaku kategoriju u spisku sastojaka.

1.6. Kriterijumi prihvatanja

U tabeli 2 predlažu se prihvatljivi udeli metalnih proizvoda, koji su u dodiru sa vodom za piće, u ukupnim koncentracijama metala u slavinama potrošača.Tabela se zasniva na vrednostima prihvatanja za vrednosti parametara hemikalija i pokazatelja u direktivi o vodi za piće. Prihvatljivi udeli su izvedeni na osnovu sledećih načela:

- 90% za elemente kod kojih metalni proizvodi u dodiru sa vodom za piće čine jedini glavni izvor zagađenja;

- 50% za elemente kod kojih su mogući drugi izvori zagađenja;

- Kada je reč o drugim parametrima koji se ne navode u direktivi o vodi za piće, iskorišćeni su sledeći kriterijumi:

- cink: dati element nije toksičan pri koncentracijama koje se nalaze u sistemima vodosnadbevanja kada su upotrebljene pocinkovane čelične cevi. Međutim, cink može biti razlog pritužbi u vezi sa ukusom i izgledom vode. Predložena referentna vrednost je određena kako bi se obezbedilo da cink ne smanjuje estetsku prihvatljivost vode (Svetska zdravstvena organizacija, 2004. godine);

- kalaj, bizmut, molibden, titanijum: date referentne vrednosti se zasnivaju na privremenim vrednostima koje je predložio stručnjak iz oblasti toksikologije (Fawell, 2003. godine);

- drugi metali:po potrebi od stručnjaka u oblasti toksikologije traži se savet u pogledu odgovarajuće referentne vrednosti.

Kako bi se omogućilo vreme za stvaranje prirodnih zaštitnih slojeva, predlaže se da se postupkom ispitivanja simulira tromesečni period prilagođavanja u kojem je dozvoljena manja neusklađenost sa referentnom koncentracijom.

Tabela 2

Prihvatljivi udeli i referentne koncentracije za prihvatanje metalnih sastojaka metalnih proizvoda koji su u dodiru sa vodom za piće

1.7. Dodavanje referentnog materijala za kategoriju ili materijala koji ne spada u navedenu kategoriju

Dodavanje ili promena opsega elementa za legiranje može izmestiti leguru izvan kategorije i data promena može u značajnoj meri uticati na svojstvo materijala da ispušta metale. U tom slučaju i za leguru koja predstavlja kategoriju (referentni materijal) dostavljaju se sledeće informacije.

- informacije koje se navode u 1.3.

- kada se predloženi novi sastav ne može uporediti sa kategorijom materijala sa spiska, dostavljaju se rezultati celog ispitivanja cevi dinamičkim bušenjem, u skladu sa standardom SRPS EN 15664-2, pri čemu se koriste barem tri različite vode za piće definisane u standardu SRPS EN15664-2.

1.7.1. Prihvatanje referentnog materijala

Za ocenu rezultata ispitivanja dinamičkim bušenjem (u skladu sa SRPS EN 15664-1) sagledava se aritmetička sredina jednakih koncentracija u cevi MEPn(T).

Za sve periode rada (T) izračunava se prosek MEPn(T) za tri linije ispitivanja pri jednom dinamičkom bušenju: MEPa(T). Materijal se može prihvatiti za grupu proizvoda sa pretpostavljenom kontaktnom površinom a (vidi tabelu 1), ako su sledeći uslovi:

(1) MEPa(T) * a ≤ RC za T = 16, 21 i 26 nedelja

(2) MEPa(Tb) ≥ MEPa(T) za {Tb, T} = {12, 16}, {16, 21} i {21, 26} nedelja

ispunjeni kada je reč o vodama za piće koje su predmet ispitivanja.

Ispitivanje se može produžiti do 1 godine ako nije ispunjen kriterijum (2). U tom slučaju, materijal se prihvata ako je sledeći uslov

(3) MEPa(Tb) ≥ MEPa(T) za {Tb, T} = {26, 39} i {39, 52} nedelja

ispunjen kada je reč o vodama za piće koje su predmet ispitivanja, pri čemu kriterijum (2) nije ispunjen.

Potrebno je sagledati ceo set dostupnih podataka. Kada je reč o ispitivanju dinamičkim bušenjem u skladu sa EN 15664-1 pomenuti podaci su:

- rezultati pojedinačnih linija ispitivanja,

- rezultati četvorosatnog zadržavanja vode i

- parametri za sastav vode.

Ako su pored zahteva iz standarda SRPS EN 15664-1 analizirani i uzorci zadržavanja, dati podaci se isto tako sagledavaju pri oceni.

Odbor stručnjaka odlučuje da li su dostupni podaci dovoljno kvalitetni (npr. ne postoje velike razlike među tri linije ispitivanja, tumačenje netipičnih vrednosti) da se izvrši ocena, i ako jesu, odlučuje da li će prihvatiti materijal na osnovu gore navedenih kriterijuma. Prihvaćeni materijali dodaju se u spisak sastojaka za kategoriju referentnog materijala koji je upotrebljen za uporedno ispitivanje.

1.8. Dodavanje materijala u spisak sastojaka u okviru kategorije materijala

Kada se pokaže da sastojci materijala koji će se potencijalno odobriti pripadaju kategoriji, materijal se može dodati u spisak sastojaka pod uslovom da uporedno ispitivanje, sprovedeno u odnosu na odgovarajući referentni materijal u standardizovanom ispitivanju dinamičkim bušenjem, u skladu sa standardom SRPS EN 15664-1, korišćenjem jedne vode koja se definiše u standardu SRPS EN 15664-2, pokaže zadovoljavajuće rezultate.

Za svaki materijal dostavljaju se sledeće informacije:

- informacije koje se navode u 1.3,

- rezultati uporednih ispitivanja sprovedenih ispitivanjem cevi dinamičkim bušenjem u skladu sa standardom SRPS EN 15664-1 u odnosu na referentni materijal iz kategorije.

1.8.1. Prihvatanje materijala uporednim ispitivanjem

Za ocenu rezultata ispitivanja dinamičkim bušenjem (u skladu sa SRPS EN 15664-1) sagledava se aritmetička sredina jednakih koncentracija u cevi MEPn(T).

Za sve periode rada (T) izračunava se prosek MEPn(T) za tri linije ispitivanja pri dinamičkom bušenju: MEPa(T). Kada je reč o referentnom materijalu sagledava se MEPa,RM(T) za tri referentne linije.

Materijal se može prihvatiti za grupu proizvoda sa pretpostavljenom kontaktnom površinom a referentnog materijala (vidi tabelu 1), ako su ispunjeni sledeći uslovi:

(1) MEPa(T) ≤ MEPaRM(T) za T = 16, 21 i 26 nedelja

(2) MEPa(Tb) ≥ MEPa(T) za {Tb, T} = {12, 16}, {16, 21} i {21, 26} nedelja

kada je reč o vodi za piće koja je predmet ispitivanja.

Ispitivanje se može produžiti do 1 godine ako nije ispunjen kriterijum II. U tom slučaju, materijal se prihvata ako je ispunjen sledeći uslov:

(3) MEPa(Tb) ≥ MEPa(T) za {Tb, T} = {26, 39} i {39, 52} nedelja.

Potrebno je sagledati ceo set dostupnih podataka. Kada je reč o ispitivanju dinamičkim bušenjem u skladu sa SRPS EN 15664-1 pomenuti podaci su:

- rezultati pojedinačnih linija ispitivanja,

- rezultati četvorosatnog zadržavanja i

- parametri za sastav vode.

Ako su pored zahteva iz standarda SRPS EN 15664-1 analizirani i uzorci zadržavanja, dati podaci se isto tako sagledavaju pri oceni.

Odbor stručnjaka odlučuje da li su dostupni podaci dovoljno kvalitetni (npr. ne postoje velike razlike među tri linije ispitivanja, tumačenje netipičnih vrednosti) da se izvrši ocena, i ako jesu, odlučuje da li će prihvatiti materijal na osnovu gore navedenih kriterijuma. Prihvaćeni materijali dodaju se u spisak sastojaka za kategoriju referentno materijala koji je upotrebljen za uporedno ispitivanje.

Izvod 2 iz dokumenta "Prihvatanje metalnih materijala upotrebljenih za proizvode u dodiru sa vodom za piće. Zajednički pristup. Deo B - Zajednički spisak sastojaka" iz poglavlja 2.

Legure bakra

Legure bakra-cinka-olova

1.8.1.1. Kategorija

Granične vrednosti sastava u kategoriji

Elementi koji se sagledavaju u migraciji vode: olovo, nikl, bakar, cink

Dodaje se:

za svaki element: faktori prihvatanja u poređenju sa pomenutim referentnim materijalom

1.8.1.2. Prihvaćene legure

Prihvaćena legura mesing B2 (na osnovu CW617N CW612N)

Prihvata se za sledeće grupe proizvoda:

- Grupa proizvoda B

- Grupa proizvoda C

Osnova za prihvatanje: Nemački izveštaj o konormativnom istraživanju RG_CPDW_01_074, Dokumentacija John Nuttall (mart 2006. godine)

Prihvaćena legura mesing B1 (na osnovu CW614N, CW603N)

Prihvata se za sledeće grupe proizvoda:

- Grupa proizvoda C

Osnova za prihvatanje: Nemački izveštaj o konormativnom istraživanju RG_CPDW_01_074, Dokumentacija John Nuttall (mart 2006. godine)

Legure bakra-cinka-olova-arsena

Kategorija

Granične vrednosti sastava u kategoriji

Sastav referentnog materijala

Elementi koji se sagledavaju u migraciji vode: olovo, nikl, arsen, bakar, cink

Ograničenja za upotrebu metalnih materijala u pogledu sastava vode (imajući u vidu zdravlje)

Zasnovano na rezultatima tekućih namenskih istraživanja (u industriji), element za legiranje (sastojak) i nečistoće se ograničavaju na takav način da se legure mogu upotrebiti u svakoj vodi za piće.

Prihvata se za sledeće grupe proizvoda:

- Grupa proizvoda B

- Grupa proizvoda V

Osnova za predlog: Dokumentacija John Nuttall (mart 2006. godine)

Dodaje se:

za svaki element: faktori prihvatanja u poređenju sa pomenutim referentnim materijalom

Legure bakra-kalaja-cinka-olova

1.8.1.4. Kategorija

Granične vrednosti sastava u kategoriji

Sastav referentnog materijala

Elementi koji se sagledavaju u migraciji vode: olovo, nikl, antimon, bakar, cink, kalaj.

Dodaje se:

za svaki element: faktori prihvatanja u poređenju sa pomenutim referentnim materijalom

1.8.1.5. Prihvaćene legure

Prihvaćena legura topovska bronza GM1 (na osnovu CC491K)

Prihvata se za sledeće grupe proizvoda:

- Grupa proizvoda B

- Grupa proizvoda V

Osnova za predlog: Nemački izveštaj o konormativnom istraživanju RG_CPDW_01_074, Dokumentacija John Nuttall (mart 2006. godine)

Bakar

1.8.1.6. Kategorija

Granične vrednosti sastava u kategoriji

Referentni sastav

Elementi koji se sagledavaju u migraciji vode:

nijedan: nije potrebno uporedno ispitivanje

1.8.1.7. Prihvaćene legure

Bakar (Cu-DHP)

Prihvata se za sledeće grupe proizvoda

- Grupa proizvoda A

- Grupa proizvoda B

- Grupa proizvoda V

Ograničenja za upotrebu metalnih materijala u pogledu sastava vode (imajući u vidu zdravlje)

Na stvaranje jedinjenja bakra na površini bakarnih cevi i posledično razlaganje u velikoj meri utiču manje komponente iz sastava vode. U nekim sastavima vode, stepen ispuštanja bakra može biti neprihvatljivo visok. Treba pratiti Treba pratiti odgovarajuće smernice o ograničavanju u vezi sa upotrebom bakarnih cevi u sastavima vode u kojima postoji mogućnost prekomernog ispuštanja bakra.

Potrebno je sprovesti dodatna istraživanja o kompatibilnosti bakra sa određenim sastavima vode, upotrebom usklađenih postupaka za istraživanje i ocenjivanje.

Za određivanje uslova bezbedne upotrebe neophodni su rezultati istraživanja i praktično iskustvo u nekoliko država članica.

Napomena: Zagađivanje vode za piće bakarnim cevima zavisi od nekoliko svojstava sastava vode. U ovom trenutku ne postoji konsenzus o njihovom kombinovanom delovanju i međusobnom uticaju.

Kalajisane bakarne cevi i kalajisani cevni pribor

Za kalajisane bakarne cevi i kalajisani cevni pribor upotrebljava se bakar kao osnovni materijal, u skladu sa tačkom 4.3.1. Na dati osnovni materijal različitim postupcima se nanosi sloj kalaja. Raspršivanjem jona bakra u sloj kalaja nastaje narastajuća faza međumetalnih jedinjenja koja se sastoji od kalaja i bakra (faza ɳ = Cu6Sn5).

1.8.1.8. Kategorija

Granične vrednosti sastava u kategoriji: sloj kalaja

Referentni sastav

Bakarna cev u skladu sa SRPS EN 1057

1.8.1.9. Prihvaćene legure

Bakar CW 024A sa slojem kalaja debljine 1 μm sledećeg sastava:

Prihvata se za sledeće grupe proizvoda:

- Grupa proizvoda A

- Grupa proizvoda B

- Grupa proizvoda V

Osnova za predlog: Ispitivanje izluživanja

a) ispitivanje dinamičkim bušenjem za reprezentativne nemačke vode za piće, objavljeno: A. Baukloh, S. Priggemeyer, U. Reiter, B. Winkler, Chemically inner tinned Copper Pipes, Less Copper in Corrosive Drinking Waters (Bakarne cevi čija je unutrašnjost hemijskim postupkom premazana slojem kalaja, manje bakra u korozivnim vodama za piće), Metall 10-11 (1998) 592 - 600.

b) ispitivanja dinamičkim bušenjem u skladu sa DIN 50931 (ispitivanje dinamičkim bušenjem): tehnički izveštaj DVGW/TZW, 2000

Postojeća odobrenja u EU bez ograničenja u pogledu vode za piće

- Holandija: u skladu sa BRL-K19005,

- Nemačka: u skladu sa DIN 50930, T6 i DVGW GW 392),

- Danska, ETA.

Pocinkovani čelik

1.8.1.10. Kategorija

Prevlaka od cinka, koja je rezultat upotrebe u postupku galvanizacije, ispunjava sledeće zahteve:

1.8.1.11. Prihvaćene legure

Prevlaka od cinka, koja je rezultat upotrebe u postupku galvanizacije, ispunjava:

Smernice o ograničavanju upotrebe metalnih materijala u pogledu sastava vode

Predlaže se sledeće formula kao način identifikacije sastava vode u kojima su stepeni korozije za pocinkovani čelik prihvatljivi.

pH ≥ 7,5 ili slobodni CO2 ≤ 0,25 mmol/L

alkalnost ≥ 1,5 mmol/L

S1 < 2 (definicija S1 u daljem tekstu)

kalcijum ≥ 0,5 mmol/L

elektroprovodljivost < 600 μS/cm pri 25 °C

S2 < 1 ili S2> 3 (definicija S2 u daljem tekstu)

Prihvata se za sledeće grupe proizvoda

- Grupa proizvoda A

- Grupa proizvoda B

- Grupa proizvoda V

Osnova za predlog: U Francuskoj (DTU 60.1/NF P 40-201) i Nemačkoj (DIN 50930-3) postoje propisi u vezi sa sastavom vode. Date granične vrednosti zasnovane su na praktičnom iskustvu ali se izražavaju na različite načine. Kod oba propisa, predlogom se obuhvataju uglavnom isti sastavi vode. Predlogom se sagledavaju dostupni rezultati istraživanja u Nemačkoj i konormativnih istraživanja.

Predlog uključuje i preporuke standarda SRPS EN 12502-3 u pogledu rizika u vezi sa verovatnoćom korozije. Korozija najčešće dovodi do pogoršanja kvaliteta vode usled korozije proizvoda od gvožđa.

Predlog se zasniva na rezultatima dobijenim na osnovu pocinkovanih čeličnih cevi sa koncentracijama olova između 1,0% i 0,6% u sloju cinka, pod pretpostavkom da cevi sa manjim koncentracijama olova slično reaguju.

Nelegirani čelik

Nelegirani čelik za cevi i rezervoare

Nelegirani čelik bez stalnih zaštitnih nanosa nije pogodan za oblik upotrebe u dodiru sa vodom za piće.

Nelegirani čelik za pomoćne materijale

Nezaštićeni nelegirani čelik može se upotrebiti za određene aplikacije (npr. pumpe, ventili) i samo za vrlo male površine u dodiru sa vodom.

1.8.1.12. Kategorija

Sastojci i nečistoće ne bi trebalo da premašuju najviše granične vrednosti koje se navode u nastavku:

1.8.1.13. Prihvaćene legure

Sastojci i nečistoće ne bi trebalo da premašuju najviše granične vrednosti koje se navode u nastavku:

Prihvata se za sledeće grupe proizvoda

- Grupa V

Osnova za predlog: nacrt italijanskog propisa

Proračun mogućeg uticaja na vodu za piće

Liveno gvožđe

Liveno gvožđe za cevi i rezervoare

Liveno gvožđe bez stalnih zaštitnih nanosa nije pogodno za cevi i cevni pribor u dodiru sa vodom za piće

Liveno gvožđe za pomoćni materijal

Nezaštićeno liveno gvožđe može se upotrebiti za određene aplikacije (npr. pumpe, ventili) i samo za vrlo male površine u dodiru sa vodom. Njihov sastav mora da se reguliše.

1.8.1.14. Kategorija

Sastojci i nečistoće ne bi trebalo da premašuju najviše granične vrednosti koje se navode u nastavku:

1.8.1.15. Prihvaćene legure

Sastojci i nečistoće ne bi trebalo da premašuju najviše granične vrednosti koje se navode u nastavku: