Prema članu 87. Zakona o odbrani ("Sl. glasnik RS", br. 116/2007, 88/2009, 88/2009 - dr. zakon, 104/2009 - dr. zakon, 10/2015 i 36/2018), kada Narodna skupština na osnovu zajedničkog predloga predsednika Republike i Vlade utvrdi da su ispunjeni uslovi, donosi odluku o proglašenju vanrednog stanja.

Zajednički predlog za proglašenje vanrednog stanja utvrđuje se na osnovu procene rizika i pretnji po bezbednost Republike i njenih građana. Procena koju ministar odbrane istovremeno dostavlja predsedniku Republike i predsedniku Vlade, sadrži ocenu ugroženosti i posledice koje su usled toga nastupile ili mogu nastupiti. Proglašenje vanrednog stanja može se predložiti i na delu teritorije Republike Srbije (član 88. Zakona o odbrani).

U skladu sa članom 105. stav 2. tačka 2) Ustava Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006), većinom glasova svih narodnih poslanika Narodna skupština proglašava i ukida vanredno stanje u zemlji.

Kada Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom stanju može propisati Vlada, uredbom, uz supotpis predsednika Republike (član 10. Zakona o odbrani).

Shodno članu 2. Zakona o Vojsci Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 116/2007, 88/2009, 101/2010 - dr. zakon, 10/2015, 88/2015 - odluka US, 36/2018 i 94/2019) predsednik Republike ili ministar odbrane, po ovlašćenju predsednika Republike može odlučiti da Vojska Srbije nadležnom državnom organu, odnosno organizaciji, organu autonomnih pokrajina i organu jedinica lokalne samouprave, na njihov zahtev, pruži pomoć radi zaštite života i bezbednosti ljudi i imovine, zaštite životne sredine ili iz drugih razloga utvrđenih zakonom.

 

Ustav Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006) Član 200. Kada javna opasnost ugrožava opstanak države ili građana, Narodna skupština proglašava vanredno stanje. Odluka o vanrednom stanju važi najduže 90 dana. Po isteku ovog roka, Narodna skupština odluku o vanrednom stanju može produžiti za još 90 dana, većinom od ukupnog broja narodnih poslanika. Za vreme vanrednog stanja, Narodna skupština se sastaje bez posebnog poziva i ne može biti raspuštena. Proglašavajući vanredno stanje Narodna skupština može propisati mere kojima se odstupa od Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava. Kad Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane, odluku o proglašenju vanrednog stanja donose zajedno predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine i predsednik Vlade, pod istim uslovima kao i Narodna skupština. Kad Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane, mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava može propisati Vlada, uredbom, uz supotpis predsednika Republike. Mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava koje propišu Narodna skupština ili Vlada važe najduže 90 dana, a po isteku ovog roka mogu se obnoviti pod istim uslovima. Kad odluku o vanrednom stanju nije donela Narodna skupština, Narodna skupština je potvrđuje u roku od 48 sati od njenog donošenja, odnosno čim bude u mogućnosti da se sastane. Ako Narodna skupština ne potvrdi ovu odluku, odluka prestaje da važi završetkom prve sednice Narodne skupštine održane po proglašenju vanrednog stanja. Kad mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava nije propisala Narodna skupština, Vlada je dužna da uredbu o merama odstupanja od ljudskih i manjinskih prava podnese na potvrdu Narodnoj skupštini u roku od 48 sati od njenog donošenja, odnosno čim Narodna skupština bude u mogućnosti da se sastane. U suprotnom, mere odstupanja prestaju da važe 24 sata od početka prve sednice Narodne skupštine održane po proglašenju vanrednog stanja.

 

Posebni zakoni kojima se sprovode mere u oblasti javnog zdravlja koje se preduzimaju povodom proglašenja epidemije zarazne bolesti

Relevantni zakoni koji se primenjuju u slučaju proglašenja epidemije zarazne bolesti:

1. Zakon o javnom zdravlju ("Sl. glasnik RS", br. 15/2016);

2. Zakon o zdravstvenoj zaštiti ("Sl. glasnik RS", br. 25/2019);

3. Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl. glasnik RS", br. 15/2016);

1. Zakon o javnom zdravlju ("Sl. glasnik RS", br. 15/2016)

Javno zdravlje je skup znanja, veština i aktivnosti usmerenih na unapređenje zdravlja, sprečavanje i suzbijanje bolesti, produženje i poboljšanje kvaliteta života putem organizovanih mera društva.

Nosioci aktivnosti u oblasti delovanja javnog zdravlja su instituti i zavodi za javno zdravlje koji planiraju, sprovode, prate i vrednuju aktivnosti u oblasti delovanja javnog zdravlja, koordiniraju, usklađuju i stručno povezuju rad ostalih učesnika u sistemu javnog zdravlja za teritoriju za koju su osnovani.

Vanredna situacija je stanje kada su rizici i pretnje ili posledice katastrofa, vanrednih događaja i drugih opasnosti po stanovništvo, životnu sredinu i materijalna dobra takvog obima i intenziteta da njihov nastanak ili posledice nije moguće sprečiti ili otkloniti redovnim delovanjem nadležnih organa i službi, zbog čega je za njihovo ublažavanje i otklanjanje neophodno upotrebiti posebne mere, snage i sredstva uz pojačan režim rada.

Osetljive društvene grupe jesu grupe stanovništva koje su izložene većem riziku obolevanja u odnosu na ukupnu populaciju.

Informacioni sistem javnog zdravlja predstavlja skup metoda i postupaka kojima se prikupljaju, obrađuju, analiziraju, skladište, pretražuju, pronalaze, prenose, kombinuju i prikazuju podaci od interesa za javno zdravlje iz različitih izvora podataka (član 2. Zakona o javnom zdravlju).

Sprovođenje javnog zdravlja u oblasti životne sredine i zdravlja stanovništva obuhvata, između ostalog, praćenje i analizu zdravstvenog stanja stanovništva i procenu rizika po zdravlje u vezi sa uticajima iz životne sredine, uključujući i procenu epidemiološke situacije. Za navedeno su nadležni instituti i zavodi za javno zdravlje (član 8. Zakona o javnom zdravlju).

6. Javno zdravlje u kriznim i vanrednim situacijama Član 11 Sprovođenje javnog zdravlja u oblasti kriznih i vanrednih situacija obuhvata:  1) procenu rizika po javno zdravlje u vezi sa kriznim i vanrednim situacijama;  2) postupanje prema zakonu koji uređuje postupanje u kriznim i vanrednim situacijama i nacionalnom programu odgovora zdravstvenog sektora u kriznim i vanrednim situacijama u saradnji sa nadležnim organima i službama;  3) izradu planova zaštite i spasavanja i planova za postupanje u kriznim i vanrednim situacijama;  4) obezbeđenje i razmenu informacija u kriznim i vanrednim situacijama, u skladu sa zakonom i planovima za postupanje.  Nacionalno telo za upravljanje odgovorom zdravstvenog sektora u kriznim i vanrednim situacijama koje obrazuje, predlaže i aktivira ministar zdravlja, kao i instituti i zavodi za javno zdravlje na teritoriji za koju su osnovani koordiniraju i sprovode aktivnosti iz stava 1. tač. 1) do 4) ovog člana.  Nacionalno telo za upravljanje odgovorom zdravstvenog sektora u kriznim i vanrednim situacijama i instituti i zavodi za javno zdravlje utvrđuju potrebne mere kojih su dužni da se pridržavaju pravna lica, preduzetnici i fizička lica na koje se mere odnose.

 

2. Zakon o zdravstvenoj zaštiti ("Sl. glasnik RS", br. 25/2019)

Građanin ima pravo da bude obavešten o zaštiti svog zdravlja za slučaj izbijanja epidemije, veće nepogode i nesreće (opasnosti od jonizujućeg zračenja, trovanja i dr.), kao i druge krizne i vanredne situacije.

Nadležna zdravstvena ustanova, drugo pravno lice i privatna praksa, dužni su da o izbijanju epidemije i druge krizne i vanredne situacije bez odlaganja dostave istinite podatke nadležnim organima jedinice lokalne samouprave, autonomne pokrajine i Republike Srbije, koji o tome bez odlaganja obaveštavaju javnost, u skladu sa zakonom (član 16. Zakona o zdravstvenoj zaštiti).

Opšti interes u zdravstvenoj zaštiti u Republici Srbiji između ostalog obuhvata, prema članu 17. Zakona o zdravstvenoj zaštiti i:

- sprovođenje epidemiološkog i sanitarno-higijenskog nadzora i organizovanje i sprovođenje posebnih mera za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti, sprovođenje vanrednih mera, utvrđenih u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita stanovništva od zaraznih bolesti, kao i sprovođenje programa za sprečavanje, suzbijanje, odstranjivanje i iskorenjivanje zaraznih bolesti, u skladu sa zakonom;

- sprečavanje, suzbijanje i gašenje epidemija zaraznih bolesti;

- sprečavanje i otklanjanje zdravstvenih posledica prouzrokovanih kriznim i vanrednim situacijama;

- primenu mera Vlade u kriznim i vanrednim situacijama, u skladu sa propisima kojima se uređuje postupanje u kriznim i vanrednim situacijama.

 

Nedeljni raspored rada, početak i završetak radnog vremena zdravstvenih ustanova i privatne prakse za vreme epidemija i otklanjanja posledica prouzrokovanih kriznim i vanrednim situacijama utvrđuje ministar, a za zdravstvene ustanove i privatnu praksu koje se nalaze na teritoriji autonomne pokrajine, utvrđuje ministar na predlog pokrajinskog organa uprave nadležnog za poslove zdravlja (član 56. Zakona o zdravstvenoj zaštiti).

Novčanom kaznom od 300.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj zdravstvena ustanova, odnosno drugo pravno lice, ako u slučaju izbijanja epidemije i druge krizne i vanredne situacije, bez odlaganja ne dostavi istinite podatke nadležnom organu jedinice lokalne samouprave, autonomne pokrajine i Republike Srbije (član 251. Zakona o zdravstvenoj zaštiti).

3. Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl. glasnik RS", br. 15/2016)

Zarazna bolest je bolest izazvana specifičnim uzročnim agensom koja nastaje kao posledica prenosa agensa ili njegovih toksičnih produkata sa zaražene osobe ili drugog rezervoara na osetljivog domaćina, bilo direktno sa osobe na osobu ili indirektno preko zagađene hrane, vode, predmeta opšte upotrebe, prelaznog domaćina, vektora ili nežive sredine, te razmenom tečnosti koja je kontaminirana uzročnikom zaraze.

Kontakt je osoba koja je bila izložena slučaju zarazne bolesti ili životinji ili zagađenoj životnoj sredini na takav način da je postojala mogućnost zaražavanja.

Nosilac uzročnika zarazne bolesti je osoba ili životinja koja nosi uzročnike zarazne bolesti, a nema prisutne simptome i znake bolesti i predstavlja rezervoar infekcije.

Epidemija zarazne bolesti je obolevanje od zarazne bolesti neuobičajeno po broju slučajeva, vremenu, mestu i zahvaćenoj populaciji ili neuobičajeno povećanje broja obolelih sa komplikacijama ili smrtnim ishodom, kao i pojava dva ili više međusobno povezanih slučajeva zarazne bolesti koja se nikada ili više godina nije pojavljivala na jednom području ili pojava većeg broja oboljenja čiji je uzročnik nepoznat, a prati ih febrilno stanje.

Pandemija zarazne bolesti je obolevanje od zarazne bolesti koja prelazi državne granice i širi se na veći deo sveta ili svet u celini, ugrožavajući ljude u svim zahvaćenim područjima.

Zaraženim područjem smatra se područje na kojem postoji jedan ili više izvora zaraze i na kome postoje uslovi za nastanak i širenje zaraze.

Ugroženim područjem smatra se područje na koje se može preneti zarazna bolest sa zaraženog područja i na kome postoje uslovi za širenje zaraze.

Epidemiološki nadzor predstavlja stalno sistematsko prikupljanje podataka o zaraznim bolestima, infekcijama udruženim sa zdravstvenom zaštitom, antimikrobnom rezistencijom, faktorima koji doprinose njihovom nastanku i prenošenju, efektima mera za njihovo sprečavanje i suzbijanje, obradu, analizu i tumačenje prikupljenih podataka, kao i upućivanje povratne informacije učesnicima u prikupljanju podataka, informisanje stručne i druge javnosti a u cilju sprečavanja pojave, kao i suzbijanja zaraznih bolesti, infekcija udruženih sa zdravstvenom zaštitom i antimikrobne rezistencije.

Zdravstveni nadzor označava zdravstvene preglede i epidemiološko ispitivanje lica koja su bila u kontaktu sa obolelom osobom i/ili kliconošom od zarazne bolesti, ili su boravila u žarištu zarazne bolesti.

Izolacija je protivepidemijska mera izdvajanja, tokom perioda zaraznosti, inficiranih osoba na takva mesta i pod takvim uslovima da se spreči ili ograniči direktni, odnosno indirektni prenos infektivnog agensa s inficiranih osoba na osobe koje su osetljive ili mogu da prenesu agens drugima.

Vanredna situacija, odnosno događaj je stanje kada su rizici i pretnje ili posledice katastrofa, vanrednih događaja i drugih opasnosti po stanovništvo, životnu sredinu i materijalna dobra takvog obima i intenziteta da njihov nastanak ili posledice nije moguće sprečiti ili otkloniti redovnim delovanjem, pa je neophodno primeniti posebne mere. (Član 2. Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti).

Član 6 U slučaju opasnosti od zarazne bolesti koja nije određena u članu 5. ovog zakona a koja u većoj meri može ugroziti stanovništvo Republike Srbije, Vlada na predlog ministra nadležnog za poslove zdravlja (u daljem tekstu: ministar), može takvu bolest proglasiti zaraznom bolešću čije je sprečavanje i suzbijanje od interesa za Republiku Srbiju, kao i odrediti odgovarajuće mere, uslove, način sprovođenja, izvršioce i sredstva za sprovođenje.  Ministar, na predlog Republičke stručne komisije za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti i Zavoda za javno zdravlje osnovanog za teritoriju Republike Srbije, naredbom proglašava epidemiju zarazne bolesti od većeg epidemiološkog značaja ili opasnost od epidemije zarazne bolesti i određuje zaraženo, odnosno ugroženo područje.  U slučaju proglašenja epidemije zarazne bolesti ili opasnosti od epidemije zarazne bolesti iz stava 2. ovog člana ili ako je opasnost od epidemije ili pandemije zarazne bolesti proglasila Svetska zdravstvena organizacija (SZO), Vlada na predlog ministra utvrđuje potrebu Republike Srbije za nabavkom roba, usluga i radova u cilju sprečavanja i suzbijanja te zarazne bolesti.

Svako pravno lice, preduzetnik i fizičko lice dužni su da postupe u skladu sa merama za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti određenim ovim zakonom i da omoguće nesmetano obavljanje nadzora i preduzimanje propisanih mera nadležnom doktoru medicine odnosno doktoru medicine specijalisti epidemiologije i nadležnom sanitarnom inspektoru.

Lica obolela od zaraznih bolesti imaju pravo i obavezu da se leče i pridržavaju propisanih mera i uputstava zdravstvenih ustanova i privatne prakse.

Lica koja stalno ili povremeno izlučuju uzročnike zarazne bolesti, obavezna su da se pridržavaju propisanih mera i uputstava koje odredi nadležni doktor medicine, odnosno doktor medicine specijalista epidemiologije (član 13. Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti).

Epidemiološko ispitivanje se sprovodi radi utvrđivanja faktora koji su doprineli nastanku zarazne bolesti i/ili njenom prenošenju, kao i radi otkrivanja epidemije zarazne bolesti, utvrđivanja uzročnika zarazne bolesti, a u cilju sprečavanja i suzbijanja tih bolesti. Epidemiološko ispitivanje sprovodi doktor medicine specijalista epidemiologije nadležnog zavoda, odnosno instituta za javno zdravlje i drugih zdravstvenih ustanova u saradnji sa doktorom medicine koji je postavio dijagnozu zarazne bolesti i u skladu sa definicijom slučaja (član 19. Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti).

Laboratorijsko ispitivanje radi utvrđivanja uzročnika, tipizacije uzročnika ili specifičnog odgovora organizma na prisustvo uzročnika zaraznih bolesti, sprovodi se u svim slučajevima pojave ili sumnje na pojavu zarazne bolesti, kao u slučaju pojave epidemije, u kojima je utvrđivanje uzročnika i tipizacije uzročnika zarazne bolesti neophodno za postavljanje dijagnoze (član 21. Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti).

Lica obolela od zaraznih bolesti prevoze se pod uslovima i na način kojim se sprečava prenošenje zaraznih bolesti, po stručno metodološkom uputstvu. Prevoze se posebnim sanitetskim vozilom. Doktor medicine koji kod određenog lica utvrdi oboljenje od zarazne bolesti ili postavi sumnju na zarazno oboljenje, dužan je da to lice odmah, sanitetskim vozilom, uputi u zdravstvenu ustanovu u kojoj se izoluju i leče lica obolela od zaraznih bolesti. Ova lica leče se u zdravstvenim ustanovama za bolničko lečenje lica obolelih od zaraznih bolesti (čl. 26. i 27. Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti).

U slučaju pojave epidemije širih razmera zarazne bolesti, lica obolela od te bolesti izoluju se i leče u objektima u kojima se mogu obezbediti uslovi za lečenje, odnosno za izolaciju i lečenje obolelih od zaraznih bolesti. Navedeni objekti određuju se aktom ministra, na predlog Zavoda za javno zdravlje osnovanog za teritoriju Republike Srbije (član 29. Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti).

Član 31 Karantin je mera kojom se ograničava sloboda kretanja i utvrđuju obavezni zdravstveni pregledi zdravim licima koja su bila ili za koja postoji sumnja da su bila u kontaktu sa licima obolelim od zaraznih bolesti ili sa licem za koje postoji sumnja da je obolelo od zarazne bolesti navedene u članu 27. ovog zakona, tokom perioda zaraznosti.  Mera karantina sprovodi se i u slučaju pojave druge zarazne bolesti za koju ministar, u saradnji sa Komisijom, utvrdi da predstavlja opasnost po zdravlje stanovništva Republike Srbije.  Doktor medicine specijalista epidemiologije nadležnog zavoda, odnosno instituta za javno zdravlje određuje koja lica podležu obavezi stavljanja u karantin.  Licima kojima se određuje mera karantina, uručuje se rešenje sanitarnog inspektora. Dužina trajanja mere utvrđene u stavu 1. ovog člana određuje se u vremenu trajanja maksimalne inkubacije određene zarazne bolesti.  Lica kojima se određuje mera karantina moraju se pridržavati mera naloženih rešenjem, pod pretnjom prinudnog stavljanja u karantin.  Zaposlenim licima kojima se određuje mera karantina, za vreme provedeno u karantinu pripada odgovarajuća nadoknada, u skladu sa zakonom.  Organizovanje i sprovođenje mere karantina iz st. 1. i 2. ovog člana, naređuje ministar.  Mera karantina sprovodi se u objektima koji ispunjavaju uslove propisane za sprovođenje te mere.  Objekti koji ispunjavaju uslove iz stava 8. ovog člana, određuju se aktom Vlade, na predlog ministra.  Vlasnici objekata određenih za karantin dužni su da objekat ustupe na privremeno korišćenje, na osnovu akta Vlade, a na predlog Ministarstva, i za to im pripada odgovarajuća nadoknada.  Zdravstveni nadzor nad licima u karantinu vrši nadležni zavod odnosno institut za javno zdravlje, kao i medicinski tim koji boravi u karantinu, a obezbeđenje obavlja organ uprave nadležan za unutrašnje poslove.  Naknada za rad osoblju u karantinu određuje se u skladu sa zakonom.  Ministar bliže propisuje uslove i način sprovođenja mera karantina, dužinu trajanja, kao i uslove koje moraju ispunjavati objekti za tu namenu.

Obavezna je dezinfekcija izlučevina, ličnih i drugih predmeta, kao i stambenih i drugih objekata, prostorija i prevoznih sredstava u kojima je boravilo lice obolelo od zarazne bolesti za koju nadležna zdravstvena ustanova utvrdi da predstavlja opasnost po zdravlje stanovništva (član 29. Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti).

U slučaju vanrednih situacija (pojave epidemije zarazne bolesti, pojave nove ili nedovoljno poznate zarazne bolesti) koje mogu da ugroze zdravlje i živote ljudi i u kojima postoji neposredna opasnost za masovno prenošenje zaraznih bolesti, sprovode se sledeće mere:

1) organizovanje, planiranje i obezbeđivanje sprovođenja mera sprečavanja i suzbijanja zaraznih bolesti;

2) brza epidemiološka procena u cilju hitnog preduzimanja neposrednih mera zaštite stanovništva;

3) epidemiološki nadzor u vanrednoj situaciji, uvođenjem sistema ranog upozoravanja dok postoje razlozi za vanrednu situaciju;

4) prevoz, izolacija i karantin ako postoji indikacija;

5) aktiviranje sistema komunikacije u vanrednom stanju;

6) obavezno učešće zdravstvenih ustanova, privatne prakse, preduzetnika i građana u suzbijanju rizika za javno zdravlje i korišćenje određenih objekata, opreme i prevoznih sredstava radi sprečavanja i suzbijanja prenošenja zaraznih bolesti, a na osnovu naredbe ministra.

Epidemiološki nadzor sprovodi se dok postoje razlozi navedeni u stavu 1. ovog člana.

Epidemiološki nadzor u vanrednoj situaciji organizuju i sprovode zavodi, odnosno instituti za javno zdravlje, u saradnji sa Ministarstvom.

Sprovođenje mera u vanrednoj situaciji obavlja se u skladu sa zakonom kojim se uređuju vanredne situacije i ovim zakonom (član 51. Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti).

Ministar na osnovu predloga Komisije i Zavoda može narediti:

a) zabranu okupljanja na javnim mestima;

b) ograničenje kretanja stanovništva u području zahvaćenom vanrednom situacijom;

v) zabranu ili ograničenje putovanja;

g) zabranu ili ograničenje prometa pojedinih vrsta robe i proizvoda;

d) vanrednu vakcinaciju.

Navedene mere traju do prestanka opasnosti (član 52. Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti).

Radi sprečavanja unošenja zaraznih bolesti u zemlju, suzbijanja i sprečavanja njihovog prenošenja u druge zemlje, ministar na predlog Komisije i Zavoda može narediti mere za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti, i to:

1) zabranu putovanja u zemlju u kojoj vlada epidemija zarazne bolesti;

2) zabranu kretanja stanovništva, odnosno ograničenje kretanja stanovništva u području zahvaćenom određenom zaraznom bolešću, odnosno epidemijom te zarazne bolesti;

3) zabranu ili ograničenje prometa pojedinih vrsta robe i proizvoda;

4) obavezno učešće zdravstvenih ustanova, drugih oblika obavljanja zdravstvene delatnosti, drugih pravnih lica, preduzetnika i građana u suzbijanju zarazne bolesti i korišćenju određenih objekata, opreme i prevoznih sredstava radi suzbijanja zaraznih bolesti. Za učešće u sprovođenju ove mere, zdravstvenim ustanovama, privatnoj praksi, drugim pravnim licima, preduzetnicima i građanima pripada odgovarajuća nadoknada u skladu sa zakonom.

Navedene mere mogu trajati najduže dok postoji opasnost od unošenja zarazne bolesti u zemlju, odnosno od širenja epidemije zarazne bolesti (član 53. Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti).

Novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 2.000.000 dinara, kazniće se za prekršaj zdravstvena ustanova i drugo pravno lice ako ne organizuje i ne sprovodi mere za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti, u skladu sa zakonom.

Novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj zdravstvena ustanova i drugo pravno lice ako ne postupi po naređenim merama i ne uzme obavezno učešće u suzbijanju zarazne bolesti i korišćenju određenih objekata, opreme i prevoznih sredstava.

Za prekršaj kazniće se i odgovorno lice u zdravstvenoj ustanovi i drugom pravnom licu novčanom kaznom u iznosu od 30.000 do 150.000 dinara.

Za prekršaj utvrđen kazniće se osnivač privatne prakse, preduzetnik novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 500.000 dinara.

Za prekršaj kazniće se zdravstveni radnik novčanom kaznom u iznosu od 20.000 do 150.000 dinara.

Za prekršaj, kazniće se fizičko lice novčanom kaznom u iznosu od 20.000 do 150.000 dinara.

Novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 2.000.000 dinara, kazniće se za prekršaj zdravstvena ustanova ako:

1) ne sprovodi epidemiološko ispitivanje u slučajevima propisanim ovim zakonom (član 19. stav 3);

2) ne vrši laboratorijsko ispitivanje u slučajevima utvrđenim ovim zakonom i ako vrši laboratorijska ispitivanja, a ne ispunjava propisane uslove za vršenje laboratorijskih ispitivanja u oblasti mikrobiologije (član 21. stav 3);

Za prekršaj, kazniće se i odgovorno lice u zdravstvenoj ustanovi novčanom kaznom u iznosu od 30.000 do 150.000 dinara.

Za prekršaj, kazniće se osnivač privatne prakse, preduzetnik novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 500.000 dinara.

Za prekršaj, kazniće se zdravstveni radnik novčanom kaznom u iznosu od 20.000 do 150.000 dinara.