UPUTSTVO ZA RAD JAVNIH IZVRŠITELJA ZA VREME VANREDNOG STANJA PROGLAŠENOG 15. MARTA 2020. GODINE

Izvršni odbor Komore javnih izvršitelja je 18.3.2020. godine, na Preporuku Ministarstva pravde broj 740-08-330/2020-05 od 17.3.2020. godine za rad javnih izvršitelja za vreme vanrednog stanja proglašenog 15.3.2020. godine, doneo Uputstvo za rad javnih izvršitelja za vreme vanrednog stanja proglašenog 15. marta 2020. godine, koje glasi:

I

Javni izvršitelji za vreme vanrednog stanja, neće odlučivati o predlozima za izvršenje i neće preduzimati izvršne radnje u postupcima radi namirenja novčanih i ostvarenja nenovčanih potraživanja, i to naročito u onim predmetima u kojima se izvršenje sprovodi sledećim sredstvima izvršenja: prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika, prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika, zajedničkom prodajom nepokretnosti i pokretnih stvari, prenosom zarade ili plate, odnosno prenosom naknade zarade ili naknade plate, penzije i drugih stalnih primanja, predajom pokretnih stvari izvršnog dužnika i ispražnjenjem i predajom nepokretnosti izvršnog dužnika.

II

U postupcima izvršenja i obezbeđenja radi naplate novčanih potraživanja nastalih iz komunalnih usluga i srodnih delatnosti u kojima su izvršni dužnici zaključili sporazum o otplati duga na rate, javni izvršitelji će putem elektronskih sredstava komunikacije ili putem telefona, obavestiti izvršne dužnike da za vreme trajanja vanrednog stanja mogu privremeno da zastanu sa dogovorenim uplatama, te da se neće preduzimati izvršne radnje u slučaju nepoštovanja sporazuma. Ovo obaveštenje će od strane Komore javnih izvršitelja biti objavljeno i na internet prezentaciji Komore javnih izvršitalja u vidu posebne vesti.

III

U predmetima u kojima je započeto sprovođenje izvršenja na zaradi ili penziji izvršnog dužnika, javni izvršitelji će opštim dopisom i putem elektronske pošte, obavestiti Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, da do okončanja vanrednog stanja ne vrše obustavu dela penzije izvršnim dužnicima po zaključcima i rešenjima koja su doneta u prethodnom periodu, kao i elektronskom poštom ili na drugi pogodan način, obavestiće poslodavce kojima je ranije naloženo sprovođenje izvršenja na zaradi izvršnog dužnika, da se izvršenje odlaže do okončanja vanrednog stanja.

U cilju sprovođenja ovog uputstva Komora javnih izvršitelja će na svojoj internet prezentaciji objaviti posebno obaveštenje za sve poslodavce na teritoriji Republike Srbije, a Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje biće upućen poseban dopis koji će se odnositi na sve započete postupke.

IV

Javni izvršitelji će se za vreme vanrednog stanja u komunikaciji sa strankama i učesnicima u postupku dosledno pridržavati načela pismenosti iz člana 14. Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 106/2015, 106/2016 - autentično tumačenje, 113/2017 - autentično tumačenje, 54/2019 i 9/2020 - autentično tumačenje - dalje: ZIO), a po potrebi će organizovati rad sa strankama i učesnicima u postupku putem telefona, video poziva, elektronske pošte ili putem elektronskih platformi koje omogućavaju prenos tona ili slike.

Razgledanje spisa predmeta javni izvršitelji će dozvoljavati samo u hitnim situacijama ako za to postoji opravdani osnov da će odlaganjem uvida stranka pretrpeti nenadoknadivu ili teško nadoknadivu štetu i to tako što će odrediti poseban termin za razgledanje spisa predmeta, vodeći računa da u prostoriji u kojoj se spisi razgledaju bude najviše po jedan čovek na svakih 4 kvm, uz poštovanje pravila o kontrolisanom broju ljudi u prostoriji i svih mera iz Preporuke Komore javnih izvršitelja broj 28/20-9 od 12.3.2020. godine.

Javni izvršitelji će za vreme vanrednog stanja prijem podnesaka pretežno vršiti putem pošte, a neposredno isključivo u hitnim slučajevima i to na jednom šalteru, uz kontrolisan broj prisutnih, uz obaveznu dezinfekciju ruku i prostorije nakon odlaska stranke.

V

Javni izvršitelji će zaposlene adekvatno pripremiti i informisati koje im zakonske mogućnosti stoje na raspolaganju u cilju rešavanja radno-pravnog statusa u ovom periodu i njihove preventivne zdravstvene zaštite i organizovaće rad u kancelarijama tako da se zaposlenima starijim od 60 godina, zaposlenima koji imaju decu do 12 godina i zaposlenima koji imaju hronične zdravstvene probleme omogući rad od kuće. Za vreme trajanja vanrednog stanja javni izvršitelji i zaposleni u njihovim kancelarijama će preduzimati sve potrebne radnje u cilju očuvanja minimuma procesa rada i pripremanja za nastavak postupka izvršenja i obezbeđenja, kada se za to steknu svi potrebni uslovi i posebnu pažnju posvetiće radu na predmetima u kojima postupak izvršenja ili obezbeđenja traje duže od dve godine, računajući od dana podnošenja predloga, obezbeđujući tako uslove da se po završetku vanrednog stanja postupci u tim predmetima okončaju u što kraćem roku.

VI

U slučaju da se kod javnog izvršitelja/zaposlenog u njegovoj kancelariji ili nekog lica iz njegovog bližeg okruženja pojave simptomi koronavirusa, potrebno je odmah obustaviti rad i o tome obavestiti nadležni Zavod za javno zdravlje i primeniti mere koje donosi nadležni organ i o svim činjenicama odmah obavestiti Komoru javnih izvršitelja putem zvaničnih kanala komunikacije.

VII

Za vreme vanrednog stanja javni izvršitelji mogu da odlože plaćanje fiksnog i varijabilnog dela članarine.

VIII

Ovo uputstvo ne odnosi se na predmete u kojim se namiruje potraživanje na osnovu zakonskog izdržavanja, naknade štete zbog narušenja zdravlja, novčane rente zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad i novčane rente za izdržavanje koje je izgubljeno usled smrti dužnika izdržavanja, kao i na predmete u kojima se namiruje potraživanje na osnovu novčane naknade za telesno oštećenje prema propisima o invalidskom osiguranju, potraživanja koja se ostvaruju prema propisima o socijalnoj zaštiti, potraživanja na osnovu privremene nezaposlenosti, potraživanja na osnovu zakona kojim se uređuje finansijska podrška porodici sa decom, potraživanja na osnovu stipendije i pomoći učenicima i studentima, kao i na izvršne postupke pokrenute na osnovu privremenih i prethodnih mera i izvršenja na računima pravnih lica.

Takođe, ovo uputstvo se ne odnosi i na sprovođenje izvršenja na računima fizičkih lica, izuzev kada se izvršenje sprovodi sredstvima navedenim u stavu 1. ovog uputstva.

Ovo uputstvo se objavljuje na internet prezentaciji Komore javnih izvršitelja i dostavlja Ministarstvu pravde.

Obrazloženje

Polazeći od Preporuka za rad javnih izvršitelja za vreme vanrednog stanja, Ministarstva pravde broj 740-08-330/2020-05 od 17.3.2020. godine, a svesni činjenice da Komora javnih izvršitelja nije ovlašćena da javnim izvršiteljima naloži obavezno preduzimanje mera i radnji u postupku izvršenja i obezbeđenja i da strogo formalno gledano nisu ispunjeni uslovi za primenu člana 223. stav 1. tačka 2), a u vezi sa članom 222. stav 1. tač. 6) i 7) i članom 227. Zakona o parničnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013 - odluka US, 74/2013 - odluka US, 55/2014, 87/2018 i 18/2020), jer prema članu 15. ZIO u izvršnom postupku i postupku obezbeđenja nije dozvoljen zastoj u postupku, niti su ispunjeni uslovi iz člana 29. ZIO za prekid postupka, a imajući u vidu posledice do kojih neminovno dolazi u slučaju proglašenja vanrednog stanja i vođeni načelom solidarnosti, smatramo da je neophodno preduzeti predložene mere u cilju socijalne zaštite građana koji u izvršnom postupku i postupku obezbeđenja imaju status izvršnog dužnika.

Naime, nalazimo da u situaciji kada je određenim kategorijama stanovništva ograničeno kretanje, stranke u postupku ne bi imale jednak pristup pravdi, jer ukoliko bi se donosila rešenja o izvršenju i dostavljala na adrese stranaka, isti ne bi bili u mogućnosti da blagovremeno potraže pravnu pomoć i eventualno ulože pravni lek protiv te odluke. Osim toga, zbog otežanog ili onemogućenog rada zaposlenih u privrednim subjektima, ugrožena je njihova egzistencija kao i egzistencija članova njihovih porodica, zbog čega smatramo da bi pokazujući društvenu odgovornost, dok traje vanredno stanje, trebalo preduzeti predložene mere kako bi se svim kategorijama dužnika, olakšalo prevazilaženje postojećeg stanja.

Kada je u pitanju rešavanje radnopravnog statusa zaposlenih, potrebno je razmotriti primenu člana 117. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje - dalje: ZOR), kojim je propisano da zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu za vreme prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i drugih lica, i u drugim slučajevima, u skladu sa zakonom. Opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi slučajevi u kojima zaposleni ima pravo na naknadu zarade. Napominjemo da poslodavac nema mogućnost da za vreme prekida rada do kojeg može doći bez krivice zaposlenog uputi zaposlene na korišćenje neplaćenog odsustva, u smislu odredbe člana 78. ZOR. Naime, u skladu sa ovom odredbom poslodavac može zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo), i za vreme neplaćenog odsustva zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa, ako za pojedina prava i obaveze zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu nije drugačije određeno. U konkretnom slučaju najprimerenije je primeniti odredbu člana 117. ZOR i u slučaju potencijalne opasnosti za bezbednost i zaštitu života i zdravlja zaposlene uputiti na "prinudni odmor" odnosno privremeno odsustvo sa rada, ali uz isplatu naknade zarade u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu. ZOR upućuje da se visina naknade propiše opštim aktom, što znači da nije zagarantovan ni minimalni iznos ove naknade već poslodavac ima diskreciono pravo da je sâm utvrdi. Dodatno, za primenu ovog instituta ne zahteva se nužno da je do prekida rada došlo naredbom nadležnog državnog organa, već ovakvu odluku može da donese i nadležni organ poslodavca, jer nije u mogućnosti da u datim uslovima obezbedi zaštitu života i zdravlja zaposlenih na radu, koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja njihovog života i zdravlja. Dodatno, poslodavac u ovakvim specifičnim okolnostima može da uputi zaposlene da rade od kuće, podrazumeva se kada priroda posla i organizacija rada kod poslodavca to dozvoljavaju. Naime, rad od kuće, u skladu sa Odredbom člana 42. ZOR podrazumeva rad koji za poslodavca obavlja zaposleni u prostorijama u kojima živi, kući ili stanu. Za rad od kuće neophodno je da zaposleni ima određena sredstva za rad koja obezbeđuje, instalira i održava poslodavac u mestu života zaposlenog. Ostali uslovi rada za obavljanje poslova od kuće, ugovaraju se ugovorom o radu, Odnosno u konkretnom slučaju aneksom ugovora o radu koji poslodavac zaključuje sa zaposlenim, iako prema stavu inspekcije rada rad od kuće u slučaju ovakvih vanrednih okolnosti može da se naloži zaposlenima i samo na osnovu odluke poslodavca bez zaključenja odgovarajućeg aneksa ugovora o radu. Kada je u pitanju zdravstvena zaštita zaposlenih, ukazujemo da zaposleni pre svega ima pravo na odgovarajuću zdravstvenu zaštitu, zaštitu ličnog integriteta, dostojanstvo ličnosti i druga prava u slučaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti, materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti, kao i pravo na druge oblike zaštite, u skladu sa zakonom i opštim aktom, odnosno ugovorom o radu, u skladu sa odredbom člana 12. stav 1. ZOR. Društvena briga za zdravlje zaposlenih na nivou poslodavca propisana je u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti ("Sl. glasnik RS", br. 25/2019 - dalje: Zakon). Naime, Zakonom je na generalan način utvrđena obaveza poslodavca da organizuje i obezbeđuje iz svojih sredstava zdravstvenu zaštitu zaposlenih radi stvaranja uslova za zdravstveno odgovorno ponašanje i zaštitu zdravlja na radnom mestu zaposlenog. Poslodavac u konkretnom slučaju treba da preduzme mere u cilju zdravstvene zaštite zaposlenih na najvišem nivou i da kao odgovorno lice za svoje zaposlene, postupajući po napred navedenim odredbama Zakona ukaže zaposlenima koje sve mere prevencije treba preduzeti u cilju sprečavanja širenja epidemije, da ih dodatno informiše da se u slučaju pojave simptoma mogu obratiti telefonom nadležnom ministarstvu zdravlja ili institutima i zavodima za javno zdravlje na teritoriji opštine na kojoj borave i postupi po drugim obavezama u skladu sa Zakonom.