PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU: Pismena se dostavljaju fizičkom licu na adresu prebivališta ili boravišta. Ako se ne zatekne na adresi, dostavljač u poštanskom sandučetu ostavlja obaveštenje koje sadrži podatke o tome šta se dostavlja i naznaku da će pismeno biti istaknuto na elektronskoj oglasnoj tabli suda, uz upozorenje da će se po isteku roka od osam dana od dana isticanja na elektronsku tablu smatrati da je dostava izvršena

Tokom prethodne četiri godine primene Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 106/2015, 106/2016 - autentično tumačenje i 113/2017 - autentično tumačenje), uočene su različite manjkavosti, zbog čega je izrađen Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Deset je bitnih stvari koje građani moraju da znaju u vezi sa ovim propisom, ističu u Advokatskoj komori Beograda. Kao prvo, moraju da vode računa da na adresi na kojoj imaju prebivalište ili boravište, postoje uslovi da prime pismene pošiljke, da bi uopšte znali da li se protiv njih vodi neki izvršni postupak.

- Ukoliko građanin ne primi pismeno i ne zna da se protiv njega vodi postupak izvršenja, rizikuje da propusti rok za ulaganje pravnog leka i time sebe dovodi u situaciju da se izvršenje protiv njega može sprovoditi na celokupnoj imovini. Predložene izmene predviđaju da se pismena dostavljaju fizičkom licu na adresu prebivališta ili boravišta. Ako se ne zatekne na adresi, dostavljač u poštanskom sandučetu ostavlja obaveštenje koje sadrži podatke o tome šta se dostavlja i naznaku da će pismeno biti istaknuto na elektronskoj oglasnoj tabli suda, uz upozorenje da će se po isteku roka od osam dana od dana isticanja na elektronsku tablu smatrati da je dostava izvršena - kažu u AKB.

Druga novina je postupak dobrovoljnog namirenja novčanog potraživanja pre pokretanja izvršnog postupka. Na predlog poverioca, javni izvršitelj poziva dužnika da dobrovoljno namiri potraživanje. Ova izmena pogoduje dužniku koji želi da ispuni obavezu, jer mu se pruža mogućnost da to učini uz znatno manje troškove.

Treća novina je uvođenje elektronskog javnog nadmetanja za prodaju nepokretnosti.

- U dosadašnjoj primeni Zakona utvrđeno je da odredbe o javnoj prodaji omogućavaju brojne zloupotrebe, zbog čega je izmenjen tok javnog nadmetanja uvođenjem licitacionog koraka (nuđenja više cene od početne). Naime, u odsustvu licitacionog koraka dešavalo se da odmah po prihvatanju početne cene od jednog ponudioca, drugi ponudi toliko veću cenu, posle koje više niko nema interesa da nudi više. Potom ponudilac koji je ponudio mnogo veću cenu od početne odustane od kupovine i nepokretnost se proda po početnoj ceni prvom ponudiocu - kažu u AKB.

Javna je tajna, dodaju, da je kupovina na javnim prodajama prerasla u poseban biznis, kao i da su ponudioci bili izloženi pretnjama ili im se plaćalo da odustanu od nadmetanja. Zakonodavac to ovim izmenama propisa pokušava da spreči.

Predlogom zakona propisana je i četvrta novina - da prodajom nepokretnosti prestaje njen zakup, osim ako je ugovor o zakupu zaključen u pisanoj formi, na kome su potpisi ugovarača overeni pre donošenja najstarijeg rešenja o izvršenju. Izmena je predložena jer su u praksi zaključivani fiktivni ugovori o zakupu kako bi se onemogućilo iseljenje i predaja nepokretnosti koja je kupljena na javnoj prodaji. S obzirom na to da je ugovor o zakupu neformalan ugovor koji ne podleže overi, ovakvim fiktivnim ugovorima o zakupu se izigravalo sprovođenje izvršenja.

Za građane je posebno zanimljiva peta novina: izvršenje na zaradi je sada ograničeno tako što se može sprovesti najviše do polovine zarade, odnosno do četvrtine, ukoliko je ona manja od "minimalca". Ukoliko ona ne prelazi iznos prosečne neto zarade, izvršenje se može sprovesti do trećine. Na penziji se izvršenje sprovodi do njene trećine ili do četvrtine, ako ne prelazi iznos prosečne penzije. Na minimalnoj penziji izvršenje se sprovodi do njene desetine.

Izuzetak od ovih pravila je jedino izvršenje radi namirenja potraživanja po osnovu zakonskog izdržavanja i ono se može sprovesti do polovine primanja, u cilju zaštite egzistencije izdržavanih lica, pre svega dece.

Šestom važnom izmenom propisano je da se ne može odrediti izvršenje prodajom jedine nepokretnosti u vlasništvu izvršnog dužnika, fizičkog lica, radi namirenja potraživanja čija glavnica ne prelazi iznos od 5.000 evra.

- Time se žele preduprediti paradoksalne situacije da se prodaje nečija kuća zbog duga od 700-800 evra - kažu u AKB.

Sedmom izmenom propisana je obaveza pismenog obaveštavanja Ministarstva finansija o nameri podnošenja predloga za izvršenje najmanje mesec dana pre podnošenja predloga, ukoliko je postupak pokrenut protiv korisnika budžetskih sredstava.

- Na ovaj način se bez posebnog razloga štite budžetska sredstva od troškova postupka i dodatno prolongira postupak sprovođenja izvršenja na budžetskim sredstvima - upozoravaju u Komori.

Takođe dodaju da osma važna novina predviđa, u završnim odredbama, da će se svi postupci sprovođenja izvršenja u kojima izvršenje sprovodi sud nastaviti pred javnim izvršiteljem, koga će odrediti predsednik suda.

Izvršni poverioci će biti dužni da plate dodatnih 25 odsto predujma iz javnoizvršiteljske tarife, a ukoliko se ne plati - izvršenje se obustavlja. Ovo će biti dodatan trošak za sve poverioce, nezavisno od toga što su već uplatili predujam.

Deveta novina je da će svi postupci izvršenja za namirenje potraživanja iz komunalnih delatnosti, kao i potraživanja Republike Srbije, jedinice lokalne samouprave ili javnih preduzeća, u kojima nije započeto sprovođenje izvršenja, biti obustavljeni sa danom stupanja na snagu izmena zakona ako glavnica potraživanja ne prelazi 2.000 dinara.

- Dakle, država praktično oprašta dug u svim ovim slučajevima, kako ne bi imala ove predmete u statističkim pregledima na osnovu kojih se ocenjuje efikasnost sudskih postupaka - primećuju u AKB.

I za kraj, posle izmena Zakona, moraće se promeniti i Javnoizvršiteljska tarifa ("Sl. glasnik RS", br. 59/2016). Na primer, nagrada za uspešno sprovođenje izvršenja je neopravdana za izvršenje na sredstvima na računu dužnika, jer javni izvršitelj samo dostavi rešenje Narodnoj banci Srbije. Potrebno je pravila o nagradi za uspešno sprovođenje izvršenja izmeniti i onemogućiti javnim izvršiteljima da multiplikovanjem radnji i podnesaka koji nisu neophodni, za sebe stvaraju mogućnost naplate nagrade za svaku pojedinu radnju.

Advokatura insistira na preuređenju tarife za rad javnih izvršitelja tako da se, kao i u advokaturi, mogu tarifirati i naplaćivati samo nužne radnje i podnesci, da se ne bi dešavalo da troškovi sprovođenja izvršenja budu nesrazmerno visoki. Time se samo dodatno otežava položaj izvršnog dužnika i javni izvršitelji neosnovano bogate - poručuju iz AKB.

Izvor: Vebsajt Novosti, V. Crnjanski Spasojević, 24.06.2019.
Naslov: Redakcija