Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU - Tekst propisa


PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU

Član 1.

U Zakonu o izvršenju i obezbeđenju ("Službeni glasnik RS" br. 106/15, 106/16 – autentično tumačenje i 113/17 – autentično tumačenje), u članu 2. tačka 7) posle reči: "suda" dodaju se reči: "ili javnog izvršitelja", a posle reči: "isprave" dodaju se reči: "ili verodostojne isprave".

Tačka 8) briše se.

U tački 9) reči: "postupajući po nalogu suda ili javnog izvršitelja nalaže bankama da prenesu novčana sredstva sa računa izvršnog dužnika" zamenjuju se rečima: "postupa po nalogu suda ili javnog izvršitelja".

Član 2.

U članu 3. stav 3. posle reči: "osnovu" dodaju se reči: "izvršne ili".

Posle stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi:

"O predlogu za izvršenje radi namirenja novčanog potraživanja prema izvršnom dužniku iz člana 300. st. 2 – 4. ovog zakona, odlučuje javni izvršitelj."

Dosadašnji stav 4. postaje stav 5.

Član 3.

U članu 4. stav 1. menja se i glasi:

"Sud je isključivo nadležan za izvršenje činjenja koje može preduzeti samo izvršni dužnik, nečinjenja ili trpljenja (čl. 363, 364 i 366.), vraćanje zaposlenog na rad i izvršenje izvršnih isprava u vezi s porodičnim odnosima, osim naplate zakonskog izdržavanja."

Posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

"Sud je isključivo nadležan za izvršenje i kada je to propisano posebnim zakonom."

Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.

Posle stava 3. dodaju se novi st. 4. i 5. koji glase:

"Javni izvršitelji su isključivo nadležni za izvršenje rešenja za koja je zakonom propisano da se izvršavaju po službenoj dužnosti. Na postupak prinudnog izvršenja shodno se primenjuju odredbe zakona kojima se uređuje naplata sudskih taksi.

Javni izvršitelji su isključivo nadležni za sprovođenje izvršenja i kada je to propisano posebnim zakonom."

Dosadašnji stav 3. postaje stav 6.

Član 4.

U članu 13. stav 1. reči: "žalbi protiv rešenja donetog o predlogu za izvršenje na osnovu izvršne isprave ili rok za prigovor ili žalbu u postupku odlučivanja o zakonitosti i pravilnosti rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave" zamenjuju se rečima: "pravnom leku".

U stavu 5. reči: "zahtev za izuzeće sudije" zamenjuju se rečima: "podnošenje zahteva za izuzeće sudije, kao i podnošenje prigovora protiv rešenja kojim je zahtev za izuzeće sudije odbačen ili odbijen,".

Član 5.

Član 19. stav 1. menja se i glasi:

"Nemaju pravno dejstvo akti pravnog ili faktičkog raspolaganja predmetom izvršenja ili obezbeđenja od dana donošenja rešenja o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave ili rešenja o obezbeđenju."

Posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi:

"Stav 1. ovog člana shodno se primenjuje i na zaključak javnog izvršitelja."

Član 6.

U članu 20. st. 3. i 4. menjaju se i glase:

"Ako je predlog za izvršenje podnet posle donošenja rešenja o upisu zabeležbe hipotekarne prodaje, smatra se da je izvršni poverilac odustao od namirenja primenom zakona kojim se uređuje hipoteka.

U slučaju iz stava 3. ovog člana javni izvršitelj će prilikom dostavljanja rešenja o izvršenju radi upisa zabeležbe u katastru nepokretnosti naložiti i brisanje zabeležbe hipotekarne prodaje."

Član 7.

U članu 21. stav 1. reči: "doneto je pre rešenja o izvršenju" zamenjuju se rečima: "je postalo konačno pre donošenja rešenja o izvršenju".

U stavu 2. posle reči: "hipoteka" dodaju se zapeta i reči: "u roku od 18 meseci od konačnosti rešenja o upisu zabeležbe hipotekarne prodaje".

U stavu 3. posle reči: "pre" dodaje se reč: "konačnosti".

Član 8.

U članu 24. st. 3. i 4. menjaju se i glase:

"Prigovor se može izjaviti protiv rešenja prvostepenog suda i javnog izvršitelja samo kada je to propisano ovim zakonom i kao prigovor trećeg lica.

Protiv rešenja kojim je odlučeno o prigovoru može se izjaviti žalba samo kada je to propisano ovim zakonom."

Član 9.

U članu 25. stav 1. briše se.

Dosadašnji stav 2. koji postaje stav 1. menja se i glasi:

"Žalba i prigovor se podnose u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja, osim ako ovim zakonom nije određen duži ili kraći rok."

Dosadašnji stav 3. postaje stav 2.

Član 10.

Naziv člana 26. i član 26. brišu se.

Član 11.

U članu 27. st. 1. i 2. brišu se.

Dosadašnji stav 3. postaje stav. 1.

Član 12.

U članu 28. stav 1. reči: "prigovor ili žalbu u postupku pobijanja rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave" zamenjuju se rečima: "izjavljivanje pravnog leka protiv rešenja o izvršenju".

Stav 2. menja se i glasi:

"O predlogu za vraćanje u pređašnje stanje odlučuje sud koji je nadležan da odlučuje o pravnom leku protiv rešenja o izvršenju."

Stav 3. briše se.

Član 13.

U članu 30. stav 1. tačka 2) reči: "datum rođenja i" brišu se.

U stavu 2. tačka 1) posle reči: "ime" dodaju se reči: "i sedište".

Član 14.

U članu 31. stav 2. posle reči: "delatnosti" dodaju se zapeta i reči: "osim kada podatke pribavlja putem pravosudnog informacionog sistema u skladu sa zakonom koji uređuje elektronsku upravu".

U stavu 5. posle reči: "ispravu" dodaju se reči: "ili menicu".

Posle stava 5. dodaje se novi stav 6. koji glasi:

"Pod uslovima iz stava 5. ovog člana, izvršni poverilac pružalac komunalnih i srodnih usluga koji svoje potraživanje dokazuje verodostojnom ispravom iz člana 394. ovog zakona ima pravo da pribavi podatke o jedinstvenom matičnom broju građana izvršnog dužnika."

Dosadašnji stav 6. postaje stav 7.

Član 15.

U članu 33. stav 3. posle reči: "takse" dodaju se zapeta i reči: "u kom slučaju troškove postupka snosi izvršni dužnik".

Posle stava 4. dodaje se novi stav 5. koji glasi:

"Troškove postupka u vezi sa određivanjem i sprovođenjem izvršenja konačno snosi izvršni dužnik."

Dosadašnji st. 5. i 6. postaju st. 6. i 7.

Član 16.

U članu 34. posle stava 1. dodaju se novi st. 2. i 3. koji glase:

"Izvršni poverilac koji je podnošenjem više predloga za izvršenje protiv istog izvršnog dužnika zahtevao odvojeno namirenje više potraživanja koja su se mogla namiriti u istom izvršnom postupku, ima pravo na naknadu samo onih troškova koje bi imao da je radi namirenja tih potraživanja podneo samo jedan predlog za izvršenje.

Odredba stava 2. ovog člana shodno se primenjuje i kada je izvršni poverilac podnošenjem više predloga za izvršenje protiv istog izvršnog dužnika zahtevao potpuno ili delimično namirenje glavnice jednog potraživanja, kamate ili troškova postupka."

Dosadašnji stav 2. postaje stav 4.

Posle stava 4. dodaju se novi st. 5. i 6. koji glase:

"Učesnik u postupku ima pravo na troškove za radnje koje je preduzeo u cilju zaštite svojih prava.

Učesnik u postupku dužan je da naknadi troškove koje je neosnovano prouzrokovao svojim radnjama."

Dosadašnji stav 3. briše se.

U dosadašnjem stavu 4. koji postaje stav 7. posle reči: "zahteva" dodaje se reč: "najkasnije".

Posle stava 7. dodaju se st. 8 – 11. koji glase:

"Troškovi postupka konačno se utvrđuju rešenjem donetim po službenoj dužnosti, na predlog stranke ili učesnika u postupku.

Rešenje kojim su utvrđeni troškovi postupka sprovodi se protiv stranke ili učesnika u postupku, u istom postupku u kom je doneto.

Rešenje kojim su utvrđeni troškovi postupka ima dejstvo rešenja o izvršenju.

Odredbe st. 9. i 10. ovog člana shodno se primenjuju i kada je rešenjem javnog izvršitelja postupak obustavljen zbog neplaćanja predujma."

Dosadašnji stav 5. postaje stav 12.

Član 17.

U članu 35. stav 1. reči: "u depozit javnog izvršitelja" zamenjuju se rečima: "uplatom na namenski račun javnog izvršitelja".

U stavu 2. posle reči: "Izuzetno" zapeta i reči: "uz saglasnost protivne stranke" zamenjuju se rečima: "od stava 1. ovog člana".

Član 18.

U članu 36. stav 2. menja se i glasi:

"Ako dostavljanje ne uspe, pismeno se u roku od tri dana ističe na elektronskoj oglasnoj tabli suda koji je doneo rešenje o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave, a kad je reč o rešenju o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, dostavljanje se ponavlja još jednom po isteku roka od osam dana od prethodnog dostavljanja, a ako ni ponovljeno dostavljanje ne uspe, rešenje se u roku od tri dana ističe na elektronskoj oglasnoj tabli suda."

U stavu 3. posle reči: "istaknuto na" dodaje se reč: "elektronskoj", a posle reči: "pismena na" dodaje se reč: "elektronskoj".

U stavu 4. reči: "oglasnu tablu" zamenjuju se rečima: "elektronskoj oglasnoj tabli".

Član 19.

U članu 37. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

"Dostavljanje između javnog izvršitelja i drugih organa može se vršiti i elektronskim putem, u skladu sa pravilnikom koji donosi ministar nadležan za pravosuđe (u daljem tekstu: ministar)."

Dosadašnji stav 2. koji postaje stav 3. menja se i glasi:

"Sud preko čije elektronske oglasne table javni izvršitelj dostavlja akte i pismena vodi posebnu evidenciju o tome kada su akt ili pismeno istaknuti na elektronskoj oglasnoj tabli i kada su skinuti s nje i o tome dostavlja službenu elektronsku potvrdu javnom izvršitelju. Evidencija sadrži poslovni broj sudskog predmeta, odnosno predmeta javnog izvršitelja i ime i prezime ili poslovno ime, jedinstveni matični broj građana, matični broj i poreski identifikacioni broj stranaka u postupku."

Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.

Član 20.

U članu 39. posle reči: "postupak" dodaju se zapeta i reči: "ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno".

Član 21.

U članu 41. stav 1. posle tačke 7) dodaje se tačka 7a) koja glasi:

"7a) odluka Ustavnog suda kojom je usvojen zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu štete;".

U tački 8) posle reči: "je" dodaju se reči: "ovim ili".

Posle stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi:

"Na osnovu izvršnih isprava iz stava 1. tač. 3) i 4) ovog člana izvršenje se može sprovesti samo na predmetu založnog prava."

Član 22.

Posle člana 47. dodaju se naziv člana 47a i član 47a koji glase:

"Određivanje i naplata zatezne kamate

Član 47a

Ako su u izvršnoj ispravi određeni troškovi postupka, sud će na predlog izvršnog poverioca rešenjem o izvršenju odrediti naplatu zakonske zatezne kamate na iznos dosuđenih troškova od dana nastupanja izvršnosti izvršne isprave do dana naplate.

Odredba stava 1. ovog člana shodno se primenjuje i na javnog izvršitelja kada je on nadležan za donošenje rešenja o izvršenju na osnovu izvršne isprave."

Član 23.

U nazivu člana 48. posle reči: "prelaz" dodaju se reči: "i prenos".

U članu 48. stav 1. posle reči: "prešlo" dodaju se reči: "ili preneto", a posle reči: "prelaz" dodaju se reči: "ili prenos".

Stav 2. menja se i glasi:

"Kad posle donošenja rešenja o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave potraživanje pređe ili bude preneto sa izvršnog poverioca na drugo lice, na predlog sticaoca, rešenjem protiv kog je dozvoljen prigovor utvrđuje se da je on stupio na mesto izvršnog poverioca, ako prelaz ili prenos dokaže javnom ili po zakonu overenom ispravom."

U stavu 3. posle reči: "pređe" dodaju se reči: "ili bude preneta".

Posle stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi:

"Odredbe st. 1. i 2. ovog člana shodno se primenjuju i u slučaju prelaza ili prenosa predmeta izvršenja sa izvršnog dužnika na treće lice nakon donošenja rešenja o izvršenju."

Dosadašnji stav 4. postaje stav 5.

Posle stava 5. dodaje se stav 6. koji glasi:

"Kada izvršnog poverioca u izvršnom postupku zastupa advokat, naplata dosuđenih sudskih troškova i troškova izvršenja izvršiće se na račun advokata i bez ugovora o prenosu potraživanja, na osnovu po zakonu overenog punomoćja kojim ga je izvršni poverilac ovlastio da naplatu troškova postupka zahteva i primi na svoj račun."

Član 24.

U članu 54. stav 2. posle reči: "prodaja pokretnih stvari izvršnog dužnika" dodaju se zapeta i reči: "zajednička prodaja nepokretnosti i pokretnih stvari", a posle reči: "nepokretnost" dodaju se reči: "i unovčenje drugih imovinskih prava izvršnog dužnika".

Član 25.

U članu 55. stav 2. zapeta i reči: "niti stvari koje su ovim ili drugim zakonom izuzete od izvršenja" brišu se.

Posle stava 2. dodaju se st. 3 – 5. koji glase:

"Predmet izvršenja ne mogu biti ni nepokretne ni pokretne stvari koje koriste državni organi za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti.

Predmet izvršenja ne mogu biti novčana sredstva i finansijski instrumenti koji su utvrđeni kao sredstvo obezbeđenja u skladu sa zakonom kojim se uređuje finansijsko obezbeđenje, uključujući novčana sredstva i finansijske instrumente na kojima je ustanovljeno založno pravo u skladu sa tim zakonom.

Predmet izvršenja ne mogu biti ni druga prava i stvari koji su ovim ili drugim zakonom izuzete od izvršenja."

Član 26.

U članu 56. posle stava 1. dodaju se st. 2. i 3. koji glase:

"Prilikom izbora između više sredstava i predmeta izvršenja, javni izvršitelj po službenoj dužnosti vodi računa o tome da se izvršenje sprovodi onim sredstvom i na onom predmetu koji su za izvršnog dužnika najmanje nepovoljni.

Ne primenjuje se načelo srazmere ako se izvršni dužnik u formi javne ili po zakonu overene isprave saglasio da se izvršenje sprovede određenim sredstvom i na određenom predmetu izvršenja, ili ako je nesumnjivo utvrđeno da postoji samo jedno sredstvo i jedan predmet izvršenja iz kojeg se može namiriti potraživanje izvršnog poverioca."

Član 27.

U članu 57. stav 3. menja se i glasi:

"Ako je u rešenju o izvršenju određeno više sredstava i predmeta izvršenja, javni izvršitelj će zaključkom, po službenoj dužnosti ili na predlog stranke, ograničiti izvršenje na samo neka sredstva i predmete koji su dovoljni da se izvršni poverilac namiri."

Član 28.

U članu 58. stav 1. reči: "može, na predlog izvršnog poverioca" zamenjuju se rečima: "će po službenoj dužnosti ili na predlog stranke".

Stav 2. menja se i glasi:

"Javni izvršitelj će po službenoj dužnosti ili na predlog stranke zaključkom da promeni već određeno sredstvo i predmet izvršenja, ako postoji očigledna nesrazmera između određenog sredstva i predmeta izvršenja i visine potraživanja izvršnog poverioca."

Član 29.

U članu 59. stav 1. posle reči: "predmeta izvršenja" dodaju se reči: "ili zahtev da se izvršenje odredi na celokupnoj imovini izvršnog dužnika".

Član 30.

U članu 60. stav 1. posle reči: "potraživanja" dodaju se reči: "iz izvršne ili verodostojne isprave".

Član 31.

U članu 62. stav 1. posle reči: "predmeta izvršenja," dodaju se reči: "ili zahtev da se izvršenje odredi na celokupnoj imovini izvršnog dužnika".

Član 32.

Posle člana 62. dodaju se naziv člana 62a i član 62a koji glase:

"Predlog za izvršenje u elektronskom obliku

Član 62a

Predlog za izvršenje na osnovu izvršne ili verodostojne isprave može se podneti i u elektronskom obliku u skladu sa pravilnikom koji donosi ministar."

Član 33.

U nazivu člana 66. posle reči: "izvršenju" dodaju se reči: "na osnovu izvršne isprave".

U članu 66. posle stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi:

"Protiv zaključka iz stava 2. ovog člana može se podneti zahtev za otklanjanje nepravilnosti u roku od osam dana od dana dostavljanja zaključka."

Član 34.

U članu 67. stav 2. posle reči: "postupka" dodaju se zapeta i reči: "ili se određuje izvršenje na celokupnoj imovini izvršnog dužnika".

Posle stava 2. dodaju se st. 3. i 4. koji glase:

"Ako izvršni poverilac u predlogu za izvršenje nije naznačio sredstvo i predmet izvršenja javni izvršitelj, bez predloga izvršnog poverioca, donosi zaključak kojim posle identifikovanja imovine izvršnog dužnika određuje sredstvo i predmet izvršenja.

Protiv zaključka iz stava 3. ovog člana može se podneti zahtev za otklanjanje nepravilnosti u roku od osam dana od dana dostavljanja zaključka."

Član 35.

U članu 68. stav 5. reči: "Zahtev za izuzeće javnog izvršitelja" zamenjuju se rečima: "Podnošenje zahteva za izuzeće javnog izvršitelja, kao i podnošenje prigovora protiv rešenja kojim je zahtev za izuzeće odbačen ili odbijen".

Član 36.

U članu 74. tačka 6) menja se i glasi:

"6) ako je potraživanje iz izvršne isprave prestalo;".

U tački 7) posle reči: "prešlo" dodaju se reči: "ili nije preneto", a posle reči: "prešla" dodaju se reči: "ili nije preneta".

Tačka 10) menja se i glasi:

"10) ako je nastupila zastarelost potraživanja iz izvršne isprave;"

U tački 11) tačka se zamenjuje tačkom i zapetom.

Posle tačke 11) dodaje se tačka 12) koja glasi:

"12) iz razloga propisanih posebnim zakonom."

Član 37.

Posle člana 77. dodaju se naziv člana 77a i član 77a koji glase:

"Obustava izvršenja po žalbi izvršnog dužnika protiv rešenja o izvršenju

Član 77a

Prvostepeni sud može, ako oceni da je žalba osnovana, žalbu izvršnog dužnika izjavljenu protiv rešenja o izvršenju usvojiti, ukinuti rešenje o izvršenju, obustaviti izvršenje u celini ili delimično i ukinuti sprovedene radnje.

Protiv rešenja donetog u smislu stava 1. ovog člana može se izjaviti žalba drugostepenom sudu.

Ako prvostepeni sud ne odluči da sam rešava o žalbi, dostaviće je na rešavanje drugostepenom sudu."

Član 38.

U članu 78. stav 3. reči: "i mesnu" brišu se.

Član 39.

U članu 80. stav 2. menja se i glasi:

"Ako je sprovođenje izvršenja počelo, pored obustave izvršnog postupka ukidaju se i sve sprovedene izvršne radnje, ali ako je žalba usvojena zbog mesne nenadležnosti prvostepenog suda, rešenje o izvršenju se neće ukidati, a samo sud, kome su ustupljeni spisi predmeta može da ukine sprovedene izvršne radnje u roku od osam dana od dana dostavljanja spisa ako je to potrebno radi pravilnog vođenja izvršnog postupka."

Posle stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi:

"Odredba stava 2. ovog člana shodno se primenjuje na javnog izvršitelja kada je on nadležan za sprovođenje izvršenja."

Član 40.

U članu 81. stav 4. briše se.

Dosadašnji st. 5. i 6. postaju st. 4. i 5.

Član 41.

U članu 83. stav 3. reči: "(član 76)" zamenjuju se rečima: "(čl. 76. i 77a)".

Član 42.

U članu 84. stav 1. reči: "i mesnu" brišu se.

Član 43.

U Glavi četvrtoj naziv odeljka 4, nazivi čl. 85 – 90. i čl. 85 – 90. menjaju se i glase:

"4. Prigovor u postupku odlučivanja o predlogu za izvršenje na osnovu verodostojne isprave

Osnovne odredbe o prigovoru

Član 85.

Izvršni dužnik može prigovorom da pobija rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, a izvršni poverilac rešenje o odbacivanju ili odbijanju predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave.

Stranke mogu prigovorom da pobijaju i samo deo rešenja kojim su odmereni troškovi postupka.

Na prigovor izvršnog poverioca shodno se primenjuju odredbe o prigovoru izvršnog dužnika.

Prigovor izvršnog dužnika

Član 86.

Izvršni dužnik podnosi prigovor sudu koji je doneo rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave.

Prigovor se podnosi u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.

Prigovor izvršnog dužnika odlaže izvršenje rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave do pravnosnažnosti, izuzev ako je rešenje o izvršenju doneto na osnovu menice.

Ako izvršni dužnik ne podnese prigovor u roku, sudija pojedinac u roku od tri dana od isteka roka za prigovor, obaveštava javnog izvršitelja da su ispunjeni uslovi za sprovođenje izvršenja.

Razlozi za pobijanje rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave

Član 87.

Prigovor se može izjaviti isključivo iz sledećih razloga:

1) ako potraživanje iz verodostojne isprave nije nastalo;

2) ako je u verodostojnu ispravu unet neistinit sadržaj;

3) ako potraživanje iz verodostojne isprave nije dospelo;

4) ako je obaveza izvršena ili na drugi način prestala;

5) ako je potraživanje zastarelo;

6) ako potraživanje nije prešlo ili nije preneto na izvršnog poverioca ili ako obaveza nije prešla ili nije preneta na izvršnog dužnika;

7) iz razloga propisanih posebnim zakonom.

Sadržina prigovora

Član 88.

Izvršni dužnik dužan je da u prigovoru navede razloge zbog kojih pobija rešenje i iznese činjenice i priloži dokaze na kojima zasniva prigovor, inače se prigovor odbacuje kao nepotpun, bez prethodnog vraćanja na dopunu.

Izvršni dužnik može da priloži isključivo pismene dokaze.

Dostavljanje prigovora na odgovor, rok za donošenje odluke i razlozi o kojima sud vodi računa po službenoj dužnosti

Član 89.

Sudija pojedinac dostaviće prigovor izvršnom poveriocu koji u roku od pet dana od dana dostavljanja može dati odgovor.

Sudija pojedinac dostavlja veću prigovor, rešenje i spise predmeta narednog radnog dana od prijema odgovora na prigovor ili od isteka roka za odgovor na prigovor.

Veće je dužno da odluči o prigovoru u roku od 15 dana od kada mu sudija dostavi prigovor i spise predmeta.

Veće ispituje rešenje u granicama razloga navedenih u prigovoru, a pazi po službenoj dužnosti na pravilnu primenu materijalnog prava, da li je sud nadležan za donošenje rešenja, na stvarnu nadležnost prvostepenog suda, da li isprava na osnovu koje je doneto rešenje ima svojstvo verodostojne isprave i da li je izvršenje određeno na stvari koja je izvan pravnog prometa.

Rešenje doneto o prigovoru otpravlja se u roku od tri dana od dana donošenja.

Postupak i odluke o prigovoru

Član 90.

Ako se rešenje o izvršenju pobija samo u delu u kojem su određeni sredstvo i predmet izvršenja, na postupak po prigovoru shodno će se primeniti odredbe o žalbi protiv rešenja o izvršenju na osnovu izvršne isprave.

Prigovor iz stava 1. ovog člana ne odlaže izvršenje. Ako veće usvoji prigovor protiv dela rešenja kojim su određeni sredstvo i predmet izvršenja, sudija pojedinac obaveštava izvršnog poverioca da je deo rešenja kojim je izvršni dužnik obavezan da namiri novčano potraživanje postao izvršna isprava na osnovu koje može da se zahteva izvršenje u istom ili drugom postupku.

Ako se rešenje o izvršenju pobija u celini ili samo u delu kojim je izvršni dužnik obavezan da namiri potraživanje, a izvršni dužnik ne učini verovatnim osnovanost njegovih navoda iz prigovora, veće će odbiti prigovor rešenjem.

U slučaju iz stava 3. ovog člana ako izvršni dužnik učini verovatnim navode iz prigovora kojim rešenje pobija u delu u kom je obavezan da namiri potraživanje, veće će staviti van snage rešenje o izvršenju u delu u kome je određeno izvršenje i odrediti da se postupak nastavlja kao parnični postupak povodom prigovora protiv platnog naloga, a ako sud za to nije stvarno ili mesno nadležan, spisi predmeta dostavljaju se nadležnom sudu."

Nazivi čl. 91 – 107. i čl. 91 – 107. brišu se.

Član 44.

U članu 108. posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:

"Prigovor trećeg lica mora da sadrži njegove identifikcione podatke iz člana 30. ovog zakona."

Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.

Dosadašnji stav 4. koji postaje stav 5. menja se i glasi:

"Prigovor se dostavlja izvršnom poveriocu da se o njemu izjasni u roku od osam dana od dana dostavljanja, uz upozorenje na posledice propuštanja (član 109. stav 1)."

Posle stava 5. dodaje se stav 6. koji glasi:

"Prigovor se dostavlja i izvršnom dužniku da se o njemu izjasni u roku od osam dana od dana dostavljanja."

Član 45.

U članu 109. posle stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi:

"Protiv rešenja o usvajanju prigovora može se izjaviti žalba."

Član 46.

Naziv člana 110. i član 110. brišu se.

Član 47.

U članu 111. stav 1. reč: "pravnosnažnog" briše se, a posle reči: "rešenja o" dodaju se reči: "odbacivanju ili".

Stav 4. briše se.

Dosadašnji stav 5. postaje stav 4.

Član 48.

U članu 113. stav 1. reč: "okončano" zamenjuje se rečju: "sprovedeno".

Član 49.

U članu 115. stav 1. tačka 2) reči: "okončanja izvršnog postupka" zamenjuju se rečima: "dana kada je izvršenje sprovedeno".

U tački 5) reči: "okončanja izvršnog postupka" zamenjuju se rečima: "dana kada je izvršenje sprovedeno".

Član 50.

U članu 116. stav 1. reči: "da se o njemu izjasni u roku od osam dana, uz upozorenje na posledice propuštanja" zamenjuju se rečima: "koji se može o njemu izjasniti u roku od osam dana od dana dostavljanja".

St. 2. i 3. brišu se.

Član 51.

U članu 117. stav 1. reč: "predlog" zamenjuje se rečju: "predmet".

Član 52.

U članu 120. stav 4. reči: "žalba nije dozvoljena" zamenjuju se rečima: "može se izjaviti prigovor".

Član 53.

U članu 123. stav 1. reč: "odlaže" zamenjuje se rečima: "može odložiti".

Posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi:

"Predlog trećeg lica za odlaganje izvršenja mora da sadrži njegove identifikacione podatke iz člana 30. ovog zakona."

Član 54.

Član 124. menja se i glasi:

"Član 124.

Predlog izvršnog dužnika za odlaganje izvršenja dostavlja se izvršnom poveriocu koji u roku od tri dana od dana dostavljanja može dati odgovor.

Predlog trećeg lica za odlaganje izvršenja dostavlja se izvršnom poveriocu i izvršnom dužniku koji u roku od tri dana od dana dostavljanja mogu dati odgovor.

Javni izvršitelj dužan da rešenje o predlogu za odlaganje izvršnog dužnika ili trećeg lica donese u roku od pet dana od prijema odgovora iz st. 1. i 2. ovog člana, odnosno od isteka roka za davanje odgovora i da rešenje otpravi u roku od tri radna dana od dana donošenja.

Protiv rešenja donetog o predlogu za odlaganje izvršnog dužnika ili trećeg lica dozvoljen je prigovor."

Član 55.

U članu 125. posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi:

"Podnošenje predloga za odlaganje izvršenja, kao i podnošenje prigovora protiv rešenja kojim je odbačen ili odbijen predlog za odlaganje izvršenja, ne odlaže izvršenje."

Član 56.

U članu 126. stav 2. posle reči: "dužnika" dodaju se reči: "ili trećeg lica".

Član 57.

U članu 129. stav 3. briše se.

Član 58.

U članu 130. stav 2. briše se.

U dosadašnjem stavu 3. koji postaje stav 2. reči: "u tom slučaju" brišu se, a reči: "kada se izvršni postupak smatra zaključenim" zamenjuju se rečima: "dana dostavljanja zaključka iz stava 1. ovog člana".

Dosadašnji stav 4. postaje stav 3.

Član 59.

U članu 131. posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:

"Novčana kazna izriče se i svakom drugom licu koje ometa ili sprečava sprovođenje izvršenja."

Dosadašnji st. 3 – 6. postaju st. 4 – 7.

Član 60.

U članu 132. stav 4. reči: "Mera zatvora izvršava se prema zakonu kojim se uređuje izvršenje krivičnih sankcija" zamenjuju se rečima: "Na izvršenje mere zatvora primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje izvršenje krivičnih sankcija, osim odredaba o odlaganju izvršenja kazne".

Član 61.

U članu 138. stav 1. posle reči: "dužnika" dodaju se reči: "i svih učesnika u postupku".

Član 62.

Posle člana 138. dodaju se naziv člana 138a i član 138a koji glase:

"Dobrovoljno namirenje novčanog potraživanja pre pokretanja izvršnog postupka

Član 138a

Postupak dobrovoljnog namirenja novčanog potraživanja pre pokretanja izvršnog postupka započinje podnošenjem pismenog predloga izvršnog poverioca.

Uz predlog iz stava 1. ovog člana izvršni poverilac je dužan da javnom izvršitelju dostavi i izvršnu ili verodostojnu ispravu kojom dokazuje postojanje i dospelost svog potraživanja.

Ukoliko se postupak iz stava 1. ovog člana vodi radi dobrovoljnog namirenja novčanog potraživanja nastalog iz komunalnih ili srodnih delatnosti, predlog se podnosi javnom izvršitelju čija se nadležnost određuje u skladu sa članom 393. ovog zakona.

Javni izvršitelj će izvršnom poveriocu naložiti da uplati predujam na ime troškova ovog postupka u skladu sa odredbama Javnoizvršiteljske tarife u roku od osam dana od dana dostavljanja naloga za uplatu predujma. Ukoliko izvršni poverilac ne uplati predujam u propisanom roku smatraće se da je predlog iz stava 1. ovog člana povučen.

Javni izvršitelj poziva izvršnog dužnika da dobrovoljno namiri novčano potraživanje iz izvršne ili verodostojne isprave.

Javni izvršitelj poučava izvršnog dužnika o pogodnostima dobrovoljnog namirenja novčanog potraživanja pre pokretanja izvršnog postupka.

Postupak iz stava 1. ovog člana smatra se okončanim bezuspešnim protekom roka od 60 dana, zaključenjem sporazuma između izvršnog poverioca i izvršnog dužnika ili dobrovoljnim namirenjem novčanog potraživanja iz izvršne ili verodostojne isprave.

U slučaju da potraživanje iz izvršne ili verodostojne isprave bude dobrovoljno namireno u celini ili delimično, kao i u slučaju zaključenja sporazuma između izvršnog poverioca i izvršnog dužnika, javni izvršitelj ima pravo na naknadu u skladu sa Javnoizvršiteljskom tarifom. U tom slučaju troškove postupka iz stava 1. ovog člana konačno snosi izvršni dužnik.

Postupak iz stava 1. ovog člana nije uslov za pokretanje izvršnog postupka.

Pokretanjem postupka iz stava 1. ovog člana nastaje zastoj zastarelosti u trajanju od 60 dana.

Postupak iz stava 1. ovog člana bliže se uređuje pravilnikom koji donosi ministar."

Član 63.

U članu 141. stav 1. posle reči: "svakog" dodaje se reč: "radnog".

U stavu 3. broj: "16" menja se brojem: "18.30".

Član 64.

U članu 142. posle stava 4. dodaje se stav 5. koji glasi:

"Javni izvršitelj može da odluči da se radnja sprovođenja izvršenja tonski ili optički snima. Tonski, odnosno optički snimak je sastavni deo zapisnika o preduzetoj radnji."

Član 65.

U članu 143. stav 1. posle reči: "pet" dodaje se reč: "radnih".

Član 66.

Član 148. menja se i glasi:

"Član 148.

Stranka i učesnik u postupku mogu zahtevati da se otklone nepravilnosti koje su nastale u toku i povodom sprovođenja izvršenja u roku od osam dana od dana učinjene nepravilnosti.

Zahtev za otklanjanje nepravilnosti koji je podnet od strane učesnika u postupku mora da sadrži njegove identifikacione podatke iz člana 30. ovog zakona.

Zahtev za otklanjanje nepravilnosti ne može se podneti protiv rešenja suda i javnog izvršitelja.

Zahtev za otklanjanje nepravilnosti može se podneti protiv zaključka samo kada je to propisano ovim zakonom. Rok za podnošenje zahteva iznosi osam dana od dana dostavljanja zaključka stranci ili učesniku u postupku.

Zahtev se podnosi sudu ili javnom izvršitelju, zavisno od toga ko sprovodi izvršenje, koji je dužan da o njemu odluči u roku od osam dana, i ne odlaže izvršenje.

O zahtevu za otklanjanje nepravilnosti odlučuje se rešenjem.

Protiv rešenja kojim je zahtev odbačen ili odbijen, dozvoljen je prigovor."

Član 67.

U članu 149. stav 1. menja se i glasi:

"Kad je zahtev za otklanjanje nepravilnosti osnovan, sud, odnosno javni izvršitelj će rešenjem utvrditi, a ako je to moguće otkloniti, odnosno naložiti otklanjanje nepravilnosti učinjenih u toku i povodom sprovođenja izvršenja."

Stav 2. briše se.

Dosadašnji stav 3. postaje stav 2.

Član 68.

Posle člana 151. dodaju se naziv člana 151a i član 151a koji glase:

"Određivanje izvršenja drugim sredstvima i predmetima ili na drugoj nepokretnosti

Član 151a

Nakon upisa zabeležbe rešenja o izvršenju, javni izvršitelj će, po službenoj dužnosti ili na predlog stranke, odrediti da se izvršenje sprovede na drugoj nepokretnosti ili drugim sredstvom i predmetom izvršenja, ako postoji očigledna nesrazmera između visine potraživanja izvršnog poverioca i vrednosti nepokretnosti koju je izvršni poverilac predložio u predlogu za izvršenje, a druga nepokretnost, odnosno drugo sredstvo i predmet izvršenja su dovoljni za namirenje potraživanja izvršnog poverioca u razumnom roku.

Ako su određeni drugo sredstvo i predmet izvršenja, zabeležba rešenja o izvršenju na nepokretnosti ostaje upisana u katastru nepokretnosti sve dok potraživanje izvršnog poverioca ne bude namireno."

Član 69.

U članu 152. st. 3. i 4. menjaju se i glase:

"U slučaju iz stava 2. ovog člana sud će doneti rešenje o izvršenju kojim će istovremeno naložiti da se u katastar nepokretnosti upiše pravo svojine u korist izvršnog dužnika.

Stav 3. ovog člana shodno se primenjuje i na zaključak javnog izvršitelja."

Član 70.

Član 153. menja se i glasi:

"Član 153.

Ako se posle sticanja založnog prava na nepokretnosti promeni vlasnik nepokretnosti, založni poverilac naznačava u predlogu za izvršenje novog vlasnika nepokretnosti, kao izvršnog dužnika.

Izvršenje po odredbama ovog člana može se sprovesti samo na nepokretnosti na kojoj postoji založno pravo."

Član 71.

U članu 155. posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:

"Po proteku roka iz stava 2. ovog člana organ koji vodi katastar nepokretnosti ne može više odlučivati o zahtevu za upis zabeležbe."

Dosadašnji st. 3. i 4. postaju st. 4. i 5.

Posle stava 5. dodaje se stav 6. koji glasi:

"Odredbe drugih zakona kojima se propisuje odstupanje od pravila propisanog stavom 2. ovog člana ne proizvode pravno dejstvo."

Član 72.

U članu 156. stav 2. reči: "a promena nije zasnovana na raspolaganju prethodnog vlasnika, postupak se nastavlja prema novom vlasniku kao izvršnom dužniku" zamenjuju se rečima: "sprovođenje izvršenja će se nastaviti na predmetnoj nepokretnosti, a novi vlasnik je dužan da trpi namirenje".

Stav 3. menja se i glasi:

"U slučaju iz stava 2. ovog člana javni izvršitelj donosi zaključak o nastavljanju izvršnog postupka protiv novog vlasnika."

Član 73.

U članu 161. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

"Ako nepokretnost nije upisana u katastar nepokretnosti, zakup prestaje prodajom nepokretnosti, osim ako je ugovor o zakupu zaključen u pisanoj formi i na kojem su potpisi ugovarača overeni u skladu sa zakonom, pre donošenja najstarijeg rešenja o izvršenju."

Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.

Član 74.

U članu 163. posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi:

"U slučaju da izvršni dužnik nije prisutan ili onemogućava pristup nepokretnosti, javni izvršitelj će postupiti na način propisan članom 142. stav 3. i članom 144. stav 2. ovog zakona."

Član 75.

U članu 168. stav 1. reči: "potraživanje izvršnog poverioca" zamenjuju se rečima: "njegovo potraživanje".

U stavu 2. reči: "donošenja zaključka o utvrđivanju vrednosti nepokretnosti" zamenjuju se rečima: "dostavljanja zaključka o prodaji nepokretnosti".

Član 76.

U članu 169. stav 1. menja se i glasi:

"Kupac nepokretnosti, ni na javnom nadmetanju, ni neposrednom pogodbom, ne može biti izvršni dužnik."

Posle stava 1. dodaju se st. 2 – 5. koji glase:

"Kupac nepokretnosti ne može biti ni javni izvršitelj, zamenik javnog izvršitelja, pomoćnik javnog izvršitelja ili drugo lice koje je zaposleno kod javnog izvršitelja, nezavisno od toga da li postupa u konkretnom izvršnom postupku, niti lice koje je njihov krvni srodnik u pravoj liniji, a u pobočnoj liniji do četvrtog stepena srodstva, supružnik, vanbračni partner, tazbinski srodnik do drugog stepena, staratelj, štićenik, usvojitelj, usvojenik, hranitelj ili hranjenik.

Kupac nepokretnosti ne može biti ni svako drugo lice koje službeno učestvuje u konkretnom izvršnom postupku.

Kupac nepokretnosti ne može biti ni lice zaposleno u ministarstvu kao administrator portala elektronskog javnog nadmetanja, niti lice koje je njegov krvni srodnik u pravoj liniji, a u pobočnoj liniji do četvrtog stepena srodstva, supružnik, vanbračni partner, tazbinski srodnik do drugog stepena, staratelj, štićenik, usvojitelj, usvojenik, hranitelj ili hranjenik.

U zaključku o prodaji nepokretnosti javni izvršitelj je dužan da upozori na zabranu propisanu ovim članom."

Član 77.

U članu 170. posle stava 4. dodaje se stav 5. koji glasi:

"U slučaju prodaje nepokretnosti na elektronskom javnom nadmetanju imalac zakonskog i ugovornog prava preče kupovine iz st. 1. i 2. ovog člana ima prvenstvo nad najpovoljnijim ponudiocem, ako u roku od tri dana od dana dostavljanja izveštaja o elektronskoj prodaji izjavi da kupuje nepokretnost pod istim uslovima kao najpovoljniji ponudilac."

Član 78.

Posle člana 171. dodaju se naziv člana 171a i član 171a koji glase:

"Elektronsko javno nadmetanje

Član 171a

Nepokretnost se može prodavati i na elektronskom javnom nadmetanju, ako tako odluči javni izvršitelj po službenoj dužnosti ili na predlog stranke.

Organizaciju i postupak elektronskog javnog nadmetanja bliže uređuje ministar."

Član 79.

U članu 173. stav 2. tačka 8) tačka se zamenjuje tačkom i zapetom.

Posle tačke 8) dodaje se tačka 9) koja glasi:

"9) upozorenje na zabranu propisanu članom 169. ovog zakona."

Posle stava 2. dodaju se novi st. 3 – 5. koji glase:

"U slučaju prodaje nepokretnosti na elektronskom javnom nadmetanju zaključak o prodaji sadrži i posebnu napomenu da će se prodaja sprovesti preko portala elektronske prodaje, kao i licitacioni korak određen u procentu od početne cene ne višem od 10%.

U slučaju da se nepokretnost prodaje putem elektronskog javnog nadmetanja zaključak o prodaji mora sadržati i elemente propisane pravilnikom iz člana 171a stav 2. ovog zakona.

Jemstvo se mora uplatiti najkasnije dva dana pre održavanja javnog nadmetanja, inače će se licu uskratiti učestvovanje na javnom nadmetanju."

Dosadašnji st. 3. i 4. postaju st. 6. i 7.

Član 80.

U članu 174. stav 1. posle reči: "objavljuje se na" dodaje se reč: "elektronskoj".

Posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

"U slučaju prodaje nepokretnosti na elektronskom javnom nadmetanju zaključak o prodaji objavljuje se i na portalu elektronske prodaje."

U dosadašnjem stavu 2. koji postaje stav 3. reč: "obaveštenja" zamenjuje se rečju: "informisanja".

Dosadašnji stav 3. koji postaje stav 4. menja se i glasi:

"Zaključak o prodaji nepokretnosti na javnom nadmetanju dostavlja se strankama, založnim poveriocima, učesnicima u postupku, imaocu ugovornog i zakonskog prava preče kupovine koje je upisano u katastar nepokretnosti."

Dosadašnji stav 4. postaje stav 5.

Član 81.

U članu 175. stav 1. reči: "do objavljivanja javnog nadmetanja" zamenjuju se rečima: "najkasnije dva dana pre održavanja javnog nadmetanja".

U stavu 2. reči: "desetinu procenjene vrednosti nepokretnosti" zamenjuju se rečima: "15% procenjene vrednosti nepokretnosti".

Posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi:

"Kada se nepokretnost prodaje na elektronskom javnom nadmetanju jemstvo se uplaćuje na račun propisan za uplatu javnih prihoda koji ne podleže blokadi, u skladu sa pravilnikom koji uređuje postupak elektronske prodaje."

Član 82.

U članu 176. posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi:

"Odredbe st. 1 – 3. ovog člana shodno se primenjuju i na prodaju nepokretnosti na elektronskom javnom nadmetanju."

Član 83.

U članu 177. stav 2. posle reči: "na javnom nadmetanju na" dodaje se reč: "elektronskoj".

Posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:

"Ako se nepokretnost prodaje na elektronskom javnom nadmetanju, rok iz stava 2. ovog člana računa se od dana objavljivanja zaključka na portalu elektronske prodaje."

Dosadašnji st. 3. i 4. postaju st. 4. i 5.

Član 84.

U članu 179. stav 2. reči: "pa se saopštava početna cena i učesnici pozivaju da stave ponudu" zamenjuju se rečima: "i saopštavanjem početne cene".

Stav 3. menja se i glasi:

"Ako najmanje jedan učesnik prihvati početnu cenu, javni izvršitelj objavljuje sledeću cenu koja je viša i to najviše za 10% od početne cene. Ovaj postupak se ponavlja sve dok poslednja objavljena cena ostane neprihvaćena, nakon čega se javno nadmetanje zaključuje."

St. 4. i 5. brišu se.

Dosadašnji stav 6. postaje stav 4.

Posle stava 4. dodaje se novi stav 5. koji glasi:

"Tok javnog nadmetanja u slučaju elektronske prodaje bliže se uređuje pravilnikom iz člana 171a stav 2. ovog zakona."

Član 85.

U članu 180. stav 1. reči: "ispituje punovažnost ponuda," brišu se.

U stavu 2. reči: "najvišu cenu" zamenjuju se rečima: "najvišu objavljenu cenu, a ako je dva ili više učesnika ponudilo najvišu objavljenu cenu najpovoljniji ponudilac je onaj koji je tu cenu prvi ponudio".

Posle stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi:

"U slučaju prodaje nepokretnosti na elektronskom javnom nadmetanju javni izvršitelj po prijemu izveštaja o elektronskoj prodaji postupa na način predviđen stavom 1. ovog člana."

Član 86.

U članu 181. stav 3. posle reči: "objavljuje na" dodaje se reč: "elektronskoj".

Član 87.

U članu 182. stav 1. reči: "nije punovažna ili koja" brišu se.

U stavu 2. posle reči: "plaćene cene" dodaju se zapeta i reči: "a ako nakon toga preostane višak, uplatiće se na račun budžeta Republike Srbije".

Stav 3. menja se i glasi:

"Ako prva tri ponudioca ne plate ponuđenu cenu u roku, iz njihovog jemstva namiruju se troškovi prvog i drugog javnog nadmetanja, odnosno neposredne pogodbe i razlika u ceni postignutoj na prvom i drugom javnom nadmetanju, odnosno razlika u ceni koja je postignuta na drugom javnom nadmetanju i ceni koja je postignuta u postupku prodaje putem neposredne pogodbe, a ako nakon toga preostane višak, uplatiće se na račun budžeta Republike Srbije."

Posle stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi:

"Jemstvo u svakom slučaju gubi učesnik koji ne ponudi ni početnu cenu, kao i učesnik koji odustane od javnog nadmetanja. U tom slučaju postupiće se na način propisan st. 2. i 3. ovog člana."

Dosadašnji stav 4. postaje stav 5.

Član 88.

U članu 183. stav 1. menja se i glasi:

"Javno nadmetanje nije uspelo ako nema ponudilaca ili ako nijedan ponudilac ne prihvati prodajnu cenu koja je jednaka početnoj ceni."

Član 89.

U članu 185. stav 3. reči: "desetog dela procenjene vrednosti nepokretnosti" zamenjuju se rečima: "od 15% procenjene vrednosti nepokretnosti".

Član 90.

U članu 186. stav 1. reči: "u rasponu od objavljivanja zaključka o prodaji nepokretnosti na javnom nadmetanju, pa" brišu se.

U stavu 3. posle reči: "određuju se" dodaju se reči: "kupac nepokretnosti" i zapeta, a reči: "koja ne može biti niža od 70% procenjene vrednosti nepokretnosti" brišu se.

Posle stava 3. dodaju se st. 4. i 5. koji glase:

"Založni poverilac čije je pravo upisano pre donošenja najstarijeg rešenja o izvršenju mora dati svoj pristanak u pisanoj formi na uslove iz sporazuma u roku od osam dana od dana dostavljanja.

U slučaju da se založni poverilac iz stava 4. ovog člana ne izjasni u roku od osam dana od dana dostavljanja sporazuma, smatra se da je dao pristanak na sporazum, o čemu će ga javni izvršitelj poučiti prilikom dostavljanja sporazuma."

Član 91.

U članu 187. stav 1. menja se i glasi:

"Odmah posle sporazuma stranaka donosi se zaključak o prodaji nepokretnosti neposrednom pogodbom po sporazumu stranaka, kojim se određuju kupac, rok za zaključenje ugovora, cena i rok za plaćanje prodajne cene."

Član 92.

U članu 188. stav 1. zapeta i reči: "i tako smanje prodajnu cenu na 50% procenjene vrednosti nepokretnosti" brišu se.

Posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

"Za izmenu sporazuma iz stava 1. ovog člana neophodan je pristanak založnog poverioca na način propisan članom 186. st. 4. i 5. ovog zakona."

Dosadašnji st. 2. i 3. postaju st. 3. i 4.

Član 93.

U članu 189. stav 1. menja se i glasi:

"Zaključak o prodaji nepokretnosti neposrednom pogodbom po izboru izvršnog poverioca donosi se odmah pošto izvršni poverilac izabere takvo namirenje. Zaključkom se određuju rok za zaključenje ugovora o prodaji i rok za plaćanje prodajne cene."

U stavu 2. reč: "objavljivanja" zamenjuje se rečju: "donošenja".

Posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:

"Ugovor o prodaji zaključuje se sa licem koje je potpisalo sporazum sa izvršnim poveriocem o ceni i roku za plaćanje cene i o tome obavestilo javnog izvršitelja."

Dosadašnji st. 3. i 4. postaju st. 4. i 5.

Član 94.

U članu 190. stav 2. posle reči: "na nepokretnosti" dodaju se reči: "ili da predloži drugo sredstvo i predmet izvršenja".

Član 95.

U članu 193. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

"Kupac stiče pravo svojine na nepokretnosti danom donošenja zaključka o predaji."

Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.

Dosadašnji stav 3. koji postaje stav 4. menja se i glasi:

"Protiv zaključka o predaji nepokretnosti može se podneti zahtev za otklanjanje nepravilnosti u roku od osam dana od dana dostavljanja zaključka."

Posle stava 4. dodaje se stav 5. koji glasi:

"Rešenjem kojim se usvaja zahtev za otklanjanje nepravilnosti iz stava 4. ovog člana ne dira se u stečeno pravo svojine kupca."

Član 96.

U članu 195. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

"Troškove postupka iz stava 1. ovog člana predujmljuje kupac nepokretnosti, a snosi ih neposredni držalac čije se iseljenje sprovodi."

Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.

Član 97.

U članu 199. stav 1. tačka 2) posle reči: "ispravom" dodaju se reči: "koja je nastala pre donošenja najstarijeg rešenja o izvršenju".

Član 98.

U članu 209. posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi:

"Pod uslovima iz stava 2. ovog člana i javni izvršitelj može zaključkom odrediti sprovođenje izvršenja na nepokretnosti u vanknjižnoj svojini izvršnog dužnika."

Član 99.

Član 210. menja se i glasi:

"Član 210.

Pošto sud donese rešenje o izvršenju na nepokretnosti koja je u vanknjižnoj svojini izvršnog dužnika, nepokretnost popisuje javni izvršitelj na sastanku za popis, na koji poziva izvršnog poverioca, izvršnog dužnika, lica čije se nepokretnosti graniče s nepokretnošću i neposrednog držaoca nepokretnosti, ako to nije izvršni dužnik.

Odredba stava 1. ovog člana shodno se primenjuje i kada javni izvršitelj donese zaključak o sprovođenju izvršenja na nepokretnosti koja je u vanknjižnoj svojini izvršnog dužnika.

Zapisnik o popisu nepokretnosti za koju se utvrdi da je u svojini izvršnog dužnika ima dejstvo kao upis zabeležbe rešenja o izvršenju u katastar nepokretnosti i objavljuje se na elektronskoj oglasnoj tabli Komore.

U zaključku o prodaji nepokretnosti, javni izvršitelj posebno navodi da je nepokretnost u vanknjižnoj svojini."

Član 100.

U članu 211. reči: "i za sprovođenje izvršenja" brišu se.

Član 101.

U članu 212. stav 1. posle reči: "izvršenju" dodaju se zapeta i reči: "odnosno u zaključku javnog izvršitelja o sprovođenju izvršenja,".

Član 102.

Član 213. menja se i glasi:

"Član 213.

Nepokretnosti i pokretne stvari prodaju se zajedno putem javnog nadmetanja ili neposrednom pogodbom u skladu sa odredbama ovog zakona kojima se uređuje izvršenje na nepokretnostima radi namirenja novčanog potraživanja.

Ako se nepokretnosti i pokretne stvari nisu mogle prodati ni na drugom javnom nadmetanju javni izvršitelj odmah poziva izvršnog poverioca da se u roku od 15 dana izjasni da li predlaže prodaju neposrednom pogodbom. U slučaju da se izvršni poverilac ne izjasni u roku izvršni postupak se obustavlja.

Ako se nepokretnosti i pokretne stvari nisu mogle prodati neposrednom pogodbom po izboru izvršnog poverioca, izvršni postupak se razdvaja na postupak prodaje nepokretnosti i postupak prodaje pokretnih stvari koji u tom slučaju počinju ispočetka.

Ako se nepokretnosti i pokretne stvari nisu mogle prodati neposrednom pogodbom po sporazumu stranaka izvršni postupak se nastavlja u stanju u kom se nalazio kada su se stranke sporazumele o prodaji neposrednom pogodbom.

U postupku zajedničke prodaje nepokretnosti i pokretnih stvari izvršni poverilac se ne može namiriti prenosom stvari u svojinu."

Član 103.

U članu 214. stav 2. reč: "sudija" zamenjuje se rečima: "javni izvršitelj".

Član 104.

U članu 215. stav 1. reč: "sud" briše se, a posle reči: "donosi" dodaje se reč: "se".

Posle stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi:

"Zaključak iz st. 1. i 2. ovog člana donosi i postupak nastavlja javni izvršitelj koji sprovodi izvršenje u postupku u kojem je upisana najstarija zabeležba rešenja o izvršenju."

Član 105.

U članu 237. stav 1. posle reči: "zaključka na" dodaje se reč: "elektronskoj".

U stavu 2. zapeta i reči: "a izvršni poverilac položi jemstvo za štetu koju izvršni dužnik može pretrpeti zbog ranije prodaje" brišu se.

Član 106.

U članu 238. posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:

"Jemstvo se mora uplatiti najkasnije dva dana pre održavanja javnog nadmetanja."

Dosadašnji st. 3. i 4. postaju st. 4. i 5.

Posle stava 5. dodaje se stav 6. koji glasi:

"U uslovima prodaje javni izvršitelj je dužan da upozori na zabranu propisanu članom 169. ovog zakona."

Član 107.

U članu 239. stav 1. posle reči: "objavljuje se na" dodaje se reč: "elektronskoj".

Član 108.

U članu 242. posle reči: "potraživanje na nepokretnosti:" dodaju se reči: "o elektronskom javnom nadmetanju,".

Član 109.

Član 245. menja se i glasi:

"Član 245.

Stranke mogu da se sporazumeju o prodaji stvari neposrednom pogodbom u istom roku kao kad se prodaje nepokretnost (član 186. st. 1. i 2).

Na sadržinu i uslove punovažnosti sporazuma stranaka primenjuju se odredbe o sporazumu stranaka o prodaji nepokretnosti neposrednom pogodbom (član 186. st. 3 – 5)."

Član 110.

U članu 247. stav 5. briše se.

Član 111.

Posle člana 251. dodaje se naziv člana 251a i član 251a koji glase:

"Prestanak zakupa

Član 251a

Prodajom prestaje zakup pokretnih stvari, osim ako je ugovor o zakupu zaključen u pisanoj formi i na kojem su potpisi ugovarača overeni u skladu sa zakonom, pre najstarijeg založnog prava na pokretnim stvarima ili najstarijeg rešenja o izvršenju."

Član 112.

U članu 253. stav 1. posle reči: "ispravom" dodaju se reči: "koja je nastala pre donošenja najstarijeg rešenja o izvršenju".

Član 113.

Posle člana 255. dodaju se naziv člana 255a i član 255a koji glase:

"Izvršenje na osnovu izvoda iz registra zaloge kao izvršne isprave

Član 255a

Izvršenje radi namirenja novčanog potraživanja na osnovu izvoda iz registra zaloge kao izvršne isprave, sprovodiće se po odredbama ovog zakona o izvršenju radi namirenja novčanog potraživanja na pokretnim stvarima."

Član 114.

U članu 257. tačka 5) reči: "dodatka na decu" zamenjuju se rečima: "zakona kojim se uređuje finansijska podrška porodici sa decom".

Član 115.

U članu 258. stav 1. menja se i glasi:

"Izvršenje na zaradi ili plati, naknadi zarade, odnosno naknadi plate može da se sprovede u visini do jedne polovine zarade, naknade zarade, plate, naknade plate, odnosno do njihove četvrtine, ako je njihov iznos jednak ili manji od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom."

Posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

"Izvršenje na zaradi ili plati, naknadi zarade, odnosno naknadi plate koja ne prelazi iznos prosečne neto zarade prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, može se sprovesti do njihove trećine."

Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.

Dosadašnji stav 3. koji postaje stav 4. menja se i glasi:

"Izvršenje na minimalnoj zaradi sprovodi se do njene četvrtine."

Posle stava 4. dodaju se novi st. 5 – 8. koji glase:

"Izvršenje na penziji može se sprovesti do njene trećine.

Izvršenje na penziji koja ne prelazi iznos prosečne penzije prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, može se sprovesti do njene četvrtine.

Izvršenje na penziji čija visina ne prelazi najniži iznos penzije može se sprovesti do njene desetine.

Radi namirenja potraživanja po osnovu zakonskog izdržavanja izvršenje na primanjima iz st. 1 – 7. ovog člana može se sprovesti do polovine primanja."

Dosadašnji stav 4. postaje stav 9.

U dosadašnjem stavu 5. koji postaje stav 10. reči: "ugovoru o osiguranju života" zamenjuju se rečima: "ugovoru o životnom osiguranju".

Član 116.

Posle člana 279. dodaju se naziv člana 279a i član 279a koji glasi:

"Ovlašćenja izvršnog poverioca nakon donošenja zaključka javnog izvršitelja o prenosu potraživanja

Član 279a

Ako se potraživanje izvršnog dužnika prema njegovom dužniku zasniva na izvršnoj ili verodostojnoj ispravi, izvršni poverilac može na osnovu zaključka javnog izvršitelja o prenosu potraživanja i izvršne ili verodostojne isprave podneti predlog za izvršenje protiv dužnika izvršnog dužnika.

Ako je po predlogu izvršnog dužnika već doneto rešenje o izvršenju protiv njegovog dužnika, izvršni poverilac na osnovu zaključka javnog izvršitelja o prenosu potraživanja stupa u već pokrenuti izvršni postupak na mesto izvršnog dužnika.

Ako se potraživanje izvršnog dužnika prema njegovom dužniku ne zasniva ni na izvršnoj ni na verodostojnoj ispravi, izvršni poverilac na osnovu zaključka javnog izvršitelja o prenosu potraživanja može ostvarivati svoja prava u parničnom postupku."

Član 117.

U članu 300. posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:

"Ako je u predlogu za izvršenje kao izvršni dužnik naznačen indirektni korisnik budžetskih sredstava, za koga se u smislu propisa kojima se uređuje izvršenje budžeta prinudna naplata sprovodi na isti način kao i za direktne korisnike budžetskih sredstava, izvršni poverilac dužan je da u predlogu za izvršenje naznači identifikacione podatke za dužnika iz stava 2. ovog člana."

Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.

Posle stava 4. dodaju se st. 5 – 9. koji glase:

"Izvršni poverilac je dužan da o nameri podnošenja predloga za izvršenje pismenim putem obavesti ministarstvo nadležno za finansije najkasnije 30 dana pre podnošenja predloga za izvršenje.

Dokaz o poslatom obaveštenju iz stava 5. ovog člana izvršni poverilac je dužan da dostavi uz predlog za izvršenje pod pretnjom odbacivanja.

O predlogu za izvršenje odlučuje javni izvršitelj imenovan za područje suda u postupku pred kojim je nastala izvršna isprava. Izvršni poverilac dužan je da pre podnošenja predloga za izvršenje zahteva od Komore da odredi javnog izvršitelja kome će podneti predlog za izvršenje i na dalji postupak shodno se primenjuju odredbe člana 393. ovog zakona.

Kad je predlog za izvršenje sastavljen tako da u svemu odgovara rešenju o izvršenju koje bi se imalo doneti, a podnet je u potrebnom broju primeraka, javni izvršitelj može izdati skraćeni prepis rešenja stavljanjem otiska štambilja koji sadrži tekst kojim se usvaja predloženo rešenje.

O pravnom leku protiv rešenja o izvršenju odlučuje stvarno nadležni sud za čije područje je imenovan javni izvršitelj koji je doneo rešenje o izvršenju."

Član 118.

U članu 302. stav 2. briše se.

Dosadašnji stav 3. postaje stav 2.

Posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:

"Izveštaj o izvršenju rešenja kojim je određena naplata budućih povremenih davanja koja su sprovedena u celini, organizacija za prinudnu naplatu dostavlja javnom izvršitelju nakon izvršenja poslednje rate budućeg davanja."

Član 119.

U članu 304. stav 2. menja se i glasi:

"U sprovođenju izvršenja rešenja iz stava 1. ovog člana, organizacija za prinudnu naplatu će blokirati sve račune svih solidarnih dužnika, a prenos sredstava će se vršiti prema redosledu navedenom u rešenju o izvršenju, odnosno zaključku javnog izvršitelja do potpunog namirenja."

St. 3. i 4. brišu se.

Član 120.

Član 305. menja se i glasi:

"Član 305.

Organizacija za prinudnu naplatu dužna je da svakodnevno izveštava javnog izvršitelja o izvršenjima koja su sprovedena u celini.

Organizacija za prinudnu naplatu dužna je da izvesti javnog izvršitelja ako u roku od 15 dana od dana prijema rešenja, odnosno zaključka javnog izvršitelja nije sprovedeno izvršenje.

Ako izvršenje nije sprovedeno u roku od 15 dana od dana prijema rešenja o izvršenju, javni izvršitelj poziva izvršnog poverioca da se u roku od osam dana izjasni o tome da li ostaje pri namirenju na novčanim sredstvima na računu izvršnog dužnika ili predlaže dodavanje novog sredstva i predmeta izvršenja ili promenu sredstva i predmeta izvršenja, inače se izvršni postupak obustavlja."

Član 121.

U članu 306. reč: "sudu" zamenjuje se rečima: "javnom izvršitelju".

Član 122.

U članu 310. posle stava 2. dodaju se st. 3 – 5 koji glase:

"Sredstva sa tekućeg računa prenose se na namenski račun javnog izvršitelja.

Izvršni dužnik može u roku od osam dana od dana izvršenog prenosa obavestiti javnog izvršitelja da je prilikom prenosa sredstava došlo do povrede ograničenja iz čl. 257. ili 258. ovog zakona i o tome dostaviti odgovarajuće dokaze.

U slučaju da javni izvršitelj utvrdi da je prenos sredstava izvršen suprotno ograničenjima iz čl. 257. ili 258. ovog zakona bez odlaganja će izvršiti povraćaj više prenetih sredstava na tekući račun izvršnog dužnika, odnosno na račun koji izvršni dužnik opredeli uz napomenu da se radi o sredstvima koja ne mogu biti predmet izvršenja."

Član 123.

U članu 315. stav 1. posle reči: "pravo" dodaju se zapeta i reči: "pod uslovom da je rešenje o izvršenju postalo pravnosnažno".

Član 124.

U članu 317. stav 2. posle reči: "(čl. 218-255)" dodaju se zapeta i reči: "pod uslovom da nisu u suprotnosti sa odredabama zakona kojim se uređuje tržište kapitala i pravilima tržišta na kojima se prodaju finansijski instrumenti, osim odredaba o elektronskom javnom nadmetanju".

Član 125.

U članu 320. reči: "(čl. 218-255.)" zamenjuju se rečima: "(čl. 218-255), osim odredaba o elektronskom javnom nadmetanju".

Član 126.

Posle člana 326. dodaju se naziv Glave osme a i Glava osma a koji glase:

"Glava osma a

SKRAĆENI IZVRŠNI POSTUPAK

Svojstvo stranaka

Član 326a

Skraćeni izvršni postupak se može sprovesti ako su izvršni poverilac i izvršni dužnik subjekti za rešavanje čijih sporova je u skladu sa zakonom stvarno nadležan privredni sud.

Verodostojna isprava na osnovu koje se može odrediti i sprovesti skraćeni izvršni postupak

Član 326b

Skraćeni izvršni postupak se može sprovesti samo na osnovu sledećih verodostojnih isprava:

1) menice i čeka domaćeg ili stranog lica, sa protestom ako je potreban za zasnivanje potraživanja;

2) bezuslovne bankarske garancije;

3) bezuslovnog akreditiva;

4) overene izjave izvršnog dužnika kojom ovlašćuje banku da s njegovog računa prenese novčana sredstva na račun izvršnog poverioca.

Donošenje rešenja o izvršenju u skraćenom postupku

Član 326v

Sud je dužan da donese rešenje o izvršenju u skraćenom izvršnom postupku kada su za to ispunjeni uslovi propisani ovim zakonom, i ako izvršni poverilac u predlogu za izvršenje zatraži sprovođenje skraćenog izvršnog postupka.

Protiv rešenja kojim se odbacuje ili odbija predlog za izvršenje u skraćenom izvršnom postupku, izvršni poverilac može izjaviti prigovor u roku od pet dana od dana dostavljanja rešenja.

Prigovor

Član 326g

Protiv rešenja o izvršenju donetog u skraćenom izvršnom postupku izvršni dužnik može izjaviti prigovor u roku od pet dana od dana dostavljanja rešenja.

Prigovor se može izjaviti isključivo iz sledećih razloga:

1) ako je u ispravu iz člana 326b unet neistinit sadržaj;

2) ako je isprava potpisana od strane neovlašćenog lica;

3) ako obaveza iz isprave nije dospela;

4) ako je obaveza iz isprave ispunjena;

5) ako istovremeno dospela obaveza izvršnog poverioca nije ispunjena;

6) ako potraživanje iz isprave nije prešlo ili nije preneto na izvršnog poverioca ili ako obaveza nije prešla ili nije preneta na izvršnog dužnika;

7) ako je potraživanje iz isprave zastarelo.

Prigovor odlaže izvršenje rešenja o izvršenju, osim ako je rešenje o izvršenju doneto na osnovu menice.

Dokazi uz prigovor

Član 326d

Izvršni dužnik je dužan da uz prigovor podnese dokaze, i to:

1) pravnosnažnu sudsku odluku kojom je utvrđena neistinitost isprave ili izvod iz centralnog registra hartija od vrednosti, ako tvrdi da je u ispravu unet neistinit sadržaj;

2) izvod iz registra o licu ovlašćenom za zastupanje u momentu izdavanja isprave, ako tvrdi da je isprava potpisana od strane neovlašćenog lica;

3) nalog za plaćanje u pismenoj ili elektronskoj formi na osnovu koga je izvršen prenos sredstava, ako tvrdi da je obaveza ispunjena;

4) da nedospelost obaveze proizlazi iz same isprave ako tvrdi da obaveza nije dospela;

5) da zastarelost potraživanja proizlazi iz same isprave, ako tvrdi da je potraživanje zastarelo.

Postupak po prigovoru

Član 326đ

Sudija pojedinac dostavlja prigovor izvršnom poveriocu koji u roku od tri dana od dana dostavljanja može dati odgovor.

Sudija pojedinac dostavlja veću prigovor, rešenje i spise predmeta narednog radnog dana od prijema odgovora na prigovor ili od isteka roka za odgovor na prigovor.

Veće je dužno da odluči o prigovoru u roku od osam dana od kada mu sudija dostavi prigovor i spise predmeta.

Ako izvršni dužnik dokaže postojanje razloga za prigovor (član 326g), dokaznim sredstvima propisanim članom 326d, veće će usvojiti prigovor, ukinuti rešenje o izvršenju u skraćenom postupku u delu u kome je određeno izvršenje i odrediti da se postupak nastavlja kao povodom prigovora protiv platnog naloga.

Ako izvršni dužnik istakne prigovor neispunjenja istovremeno dospele obaveze izvršnog poverioca, prigovor se odbija ako izvršni poverilac podnese dokaz o ispunjenju svoje obaveze.

Ako izvršni dužnik istakne prigovor da potraživanje nije prešlo ili nije preneto na izvršnog poverioca ili da obaveza nije prešla ili nije preneta na izvršnog dužnika, prigovor se odbija ako izvršni poverilac dokaže prelaz ili prenos potraživanja ili obaveze javnom ili po zakonu overenom ispravom, odnosno pravnosnažnom ili konačnom odlukom donetom u parničnom, prekršajnom ili upravnom postupku.

Shodna primena ostalih odredaba ovog zakona

Član 326e

Na sva druga pitanja koja nisu uređena odredbama ove glave, shodno se primenjuju ostale odredbe ovog zakona."

Član 127.

U članu 333. stav 1. reči: "izvršni dužnik" zamenjuju se rečima: "dužnik izvršnog dužnika".

Član 128.

Posle Glave devete dodaju se naziv Glave devete a i Glava deveta a koji glase:

Glava deveta a

"Unovčenje drugih imovinskih prava izvršnog dužnika

Član 338a

Izvršenje na drugim imovinskim pravima izvršnog dužnika (patent, žig i drugo) sprovodi se njihovom plenidbom, upisom u odgovarajući registar i unovčenjem uz shodnu primenu odredaba ovog zakona kojima se uređuje izvršenje na pokretnim stvarima radi namirenja novčanog potraživanja, osim odredaba o elektronskom javnom nadmetanju."

Član 129.

Član 355. menja se i glasi:

"Član 355.

Za sprovođenje izvršenja isključivo je nadležan javni izvršitelj.

Izvršenje počinje da se sprovodi kada istekne 30 dana od kada je izvršni dužnik primio rešenje o izvršenju.

Ako su iseljenjem obuhvaćena maloletna lica, kao i lica kojima je neophodno obezbediti nužan smeštaj, javni izvršitelj će obavestiti organ starateljstva najkasnije osam dana pre pristupanja izvršenju.

U slučaju iz stava 2. ovog člana, organ starateljstva će bez odlaganja preduzeti sve mere iz svoje nadležnosti i pružiti svu neophodnu pomoć pri sprovođenju izvršenja.

Izvršni poverilac dužan je da obezbedi potrebnu radnu snagu i prevozna sredstva, na zahtev javnog izvršitelja.

Zahtev mu se saopštava najkasnije osam dana pre pristupanja izvršenju."

Član 130.

U članu 357. posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi:

"U slučaju da se pokretne stvari nisu mogle prodati ni na drugom javnom nadmetanju, javni izvršitelj će ih predati ustanovi socijalne zaštite, po prethodno pribavljenom mišljenju ministarstva nadležnog za socijalnu zaštitu."

Član 131.

Član 359. menja se i glasi:

"Član 359.

Za odlučivanje o predlogu za izvršenje i za sprovođenje izvršenja radi preduzimanja radnje koju može preduzeti samo izvršni dužnik, uzdržavanja od određene radnje (nečinjenje) ili trpljenja određene radnje, mesno je nadležan i sud na čijem području izvršni dužnik treba da ispuni svoju obavezu."

Član 132.

Član 360. menja se i glasi:

"Član 360.

Za odlučivanje o predlogu za izvršenje radi preduzimanja radnje koju može preduzeti i drugo lice mesno je nadležan i sud na čijem području izvršni dužnik treba da ispuni svoju obavezu.

Za sprovođenje izvršenja radi preduzimanja radnje koju može preduzeti i drugo lice isključivo je nadležan javni izvršitelj.

Ako radnju može preduzeti i drugo lice, ne samo izvršni dužnik, izvršni poverilac se u rešenju o izvršenju ovlašćuje da u određenom roku i o trošku izvršnog dužnika sam preduzme radnju ili da je poveri drugom licu.

Izvršni postupak se obustavlja ako izvršni poverilac ili drugo lice ne preduzmu radnju u roku određenom u rešenju o izvršenju."

Član 133.

U članu 361. stav 1. reči: "sadržan u predlogu za izvršenje, sud" zamenjuju se rečima: "javni izvršitelj", a reč: "suda" zamenjuje se rečima: "javnog izvršitelja".

U stavu 2. reči: "jeste sastavni deo rešenja o izvršenju koji sud" zamenjuju se rečima: "javni izvršitelj".

Član 134.

U članu 362. stav 1. reč: "sud" zamenjuje se rečima: "javni izvršitelj", a posle reči: "stranke" dodaju se zapeta i reči: "rešenjem protiv koga se može izjaviti prigovor".

U stavu 2. reč: "sud" zamenjuje se rečima: "javni izvršitelj".

Član 135.

U članu 374. st. 2. i 3. menjaju se i glase:

"Protiv rešenja kojim se izriče novčana kazna može se izjaviti prigovor. Novčana kazna ne može biti zamenjena kaznom zatvora.

Sud može rešenjem protiv kog je dozvoljen prigovor izreći kaznu zatvora koja traje sve dok se dete ne preda, a najduže do 60 dana. Na izvršenje kazne zatvora primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje izvršenje krivičnih sankcija, osim odredaba o odlaganju izvršenja kazne. Prigovor protiv rešenja kojim se izriče kazna zatvora odlaže njegovo izvršenje."

Član 136.

U članu 376. stav 2. menja se i glasi:

"Dete prinudno oduzima i predaje organ starateljstva uz prisustvo i nadzor suda."

U stavu 3. reč: "sudiju" zamenjuje se rečju: "sud".

Član 137.

U članu 379. posle broja: "371" dodaju se zapeta i brojevi: "373, 374".

Član 138.

Član 394. menja se i glasi:

"Član 394.

Predlog za izvršenje je uredan i kada umesto potpisa izvršnog poverioca ili punomoćnika, koji nije advokat, sadrži faksimil.

Ne može se odrediti izvršenje prodajom jedine nepokretnosti u vlasništvu izvršnog dužnika fizikog lica radi namirenja potraživanja čija glavnica ne prelazi iznos od 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja predloga za izvršenje.

Rešenje se izvršava posle njegove pravnosnažnosti.

Potvrdu o nastupanju pravnosnažnosti rešenja izdaje javni izvršitelj.

Verodostojnu ispravu predstavlja račun ili izvod iz poslovnih knjiga o izvršenim komunalnim ili srodnim uslugama.

Verodostojna isprava mora da bude podobna za donošenje rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave (član 53).

O predlogu za protivizvršenje odlučuje sud koji bi bio nadležan da odlučuje o predlogu za izvršenje."

Član 139.

U članu 396. stav 2. reči: "sudu koji bi odlučivao o predlogu za izvršenje da je za to nadležan sud" zamenjuju se rečima: "preko javnog izvršitelja koji je doneo rešenje iz stava 1. ovog člana".

Stav 3. menja se i glasi:

"O prigovoru odlučuje sud na čijem području izvršni dužnik ima prebivalište, boravište ili sedište."

Stav 4. briše se.

Dosadašnji stav 5. postaje stav 4.

Član 140.

U članu 397. stav 2. posle reči: "izvršenja" dodaju se reči: "ili izvršenje na celokupnoj imovini".

Dodaje se stav 3. koji glasi:

"Kad je predlog za izvršenje sastavljen tako da u svemu odgovara rešenju o izvršenju koje bi se imalo doneti, a podnet je u potrebnom broju primeraka, javni izvršitelj može izdati skraćeni prepis rešenja stavljanjem otiska štambilja koji sadrži tekst kojim se usvaja predloženo rešenje."

Član 141.

U članu 398. stav 2. reči: "koji bi odlučivao o predlogu za izvršenje da je za to nadležan sud" zamenjuju se rečima: "preko javnog izvršitelja koji je doneo rešenje o izvršenju".

Stav 3. menja se i glasi:

"O prigovoru odlučuje sud na čijem području izvršni dužnik ima prebivalište, boravište ili sedište."

Stav 4. briše se.

Dosadašnji stav 5. postaje stav 4.

Član 142.

Naziv člana 399. i član 399. menjaju se i glase:

"Shodna primena odredaba o prigovoru protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave

Član 399.

Na sadržinu prigovora, rok za izjavljivanje, razloge zbog kojih se prigovor može izjaviti, razloge o kojima sud vodi računa po službenoj dužnosti, postupak, rokove za odlučivanje i odluke o prigovoru, shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o prigovoru protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave.

Ako izvršni poverilac prizna navode iz prigovora javni izvršitelj će rešenjem usvojiti prigovor, staviti van snage rešenje o izvršenju u celini ili delimično i odlučiti o troškovima postupka.

Na rešenje iz stava 2. ovog člana može se izjaviti prigovor sudu."

Član 143.

Naziv člana 400. i član 400. menjaju se i glase:

"Izvršenje na osnovu izvršne isprave radi namirenja novčanog potraživanja iz komunalnih i srodnih delatnosti

Član 400.

Predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave radi namirenja potraživanja iz komunalnih i srodnih delatnosti podnosi se Komori javnih izvršitelja i na dalji postupak se primenjuju odredbe člana 393. ovog zakona.

O žalbi protiv rešenja javnog izvršitelja kojim je odlučeno o predlogu za izvršenje iz stava 1. ovog člana odlučuje drugostepeni sud na čijem području izvršni dužnik ima prebivalište, boravište ili sedište.

U svemu ostalom shodno se primenjuju odredbe ovog zakona."

Član 144.

Posle člana 400. naziv pododeljka b), nazivi čl. 401 – 405. i čl. 401 – 405, naziv pododeljka v), nazivi čl. 406 – 408 i čl. 406 – 408, naziv pododeljka g) i nazivi čl. 409 – 413. i čl. 409 – 413. brišu se.

Član 145.

U članu 422. stav 4. posle reči: "izvršitelj" dodaju se zapeta i reči: "osim u slučajevima iz člana 4. stav 1. ovog zakona".

Član 146.

U članu 423. stav 4. briše se.

Dosadašnji stav 5. postaje stav 4.

Član 147.

U članu 445. tačka 3) menja se i glasi:

"3) nalog organizaciji za prinudnu naplatu da novčana sredstva u visini obezbeđenog potraživanja prenese u depozit javnog izvršitelja;".

Član 148.

U članu 455. posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi:

"Nije dozvoljeno određivanje privremene mere kojom bi se zabranilo sprovođenje izvršenja."

Član 149.

U članu 459. tačka 4) menja se i glasi:

"4) nalog organizaciji za prinudnu naplatu da novčana sredstva u visini obezbeđenog potraživanja prenese u depozit javnog izvršitelja;".

Član 150.

U članu 477. stav 5. menja se i glasi:

"U slučaju iz stava 4. ovog člana, ministar može imenovati za javnog izvršitelja drugog kandidata koga je konkursna komisija predložila."

Član 151.

U članu 479. stav 5. menja se i glasi:

"U slučaju iz stava 4. ovog člana, ministar može imenovati za javnog izvršitelja drugog kandidata koga je konkursna komisija predložila."

Član 152.

U članu 480. stav 2. posle reči: "imenovani" dodaje se reč: "javni".

Posle stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi:

"O ispunjenosti uslova propisanih stavom 2. ovog člana Komora je dužna da sačini zapisnik i dostavi ga ministarstvu."

Član 153.

Posle člana 480. dodaju se naziv člana 480a i član 480a koji glase:

"Obaveze javnog izvršitelja nakon otpočinjanja delatnosti

Član 480a

Javni izvršitelj dužan je da u roku od 30 dana od dana otpočinjanja delatnosti ministarstvu dostavi dokaz o prestanku radnog odnosa, odnosno dokaz o prestanku funkcije iz člana 487. stav 1. tačka 4) ovog zakona, u suprotnom biće razrešen."

Član 154.

U članu 487. stav 1. tačka 4) reči: "su kao nespojivi određeni propisom Komore" zamenjuju se rečima: "nespojivi sa javnoizvršiteljskom delatnošću".

Posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi:

"Ministar daje mišljenje o nespojivosti poslova iz stava 1. tačka 4) ovog člana sa javnoizvršiteljskom delatnošću."

Član 155.

U članu 489. stav 1. posle reči: "izvršitelja" dodaju se reči: "sa tog područja".

Stav 3. menja se i glasi:

"U slučaju iz stava 1. ovog člana ministar je dužan da raspiše konkurs za imenovanje novog javnog izvršitelja u roku od 90 dana."

Član 156.

U članu 491. stav 3. posle reči: "odredio on" reči: "ili predsednik Komore" brišu se.

Član 157.

U članu 492. posle stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi:

"U slučaju iz stava 2. ovog člana ako javni izvršitelj nema zamenika, njegovi predmeti se dodeljuju javnom izvršitelju sa tog područja kojeg imenuje ministar rešenjem iz stava 3. ovog člana."

Dosadašnji stav 4. postaje stav 5.

Član 158.

U članu 493. tačka 6) tačka se zamenjuje tačkom i zapetom.

Posle tačke 6) dodaje se tačka 7) koja glasi:

"7) obavlja druge poslove propisane ovim ili posebnim zakonom."

Član 159.

U članu 495. stav 1. reč: "izuzima" zamenjuje se rečju: "isključuje", a reč: "(isključenje)" briše se.

U stavu 2. reč: "izuzima" zamenjuje se rečju: "isključuje".

U stavu 3. reči: "izuzima se" zamenjuju se rečima: "može biti izuzet".

Posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi:

"Podnošenje tužbe protiv javnog izvršitelja koji sprovodi izvršenje ne predstavlja razlog za njegovo isključenje ili izuzeće."

Član 160.

U nazivu člana 502. posle reči: "godišnji" dodaju se reči: "i redovni".

U članu 502. posle stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi:

"Javni izvršitelj podnosi jednom dnevno redovni izveštaj o poslovanju iz evidencije o postupcima izvršenja i obezbeđenja ministarstvu."

Član 161.

U članu 503. posle stava 2. dodaju se novi st. 3. i 4. koji glase:

"Pored podataka iz stava 2. ovog člana koji su javni, evidencija sadrži i podatke koji nisu javni i to: adresu ili adresu sedišta, jedinstveni matični broj građana ili matični broj izvršnog dužnika i izvršnog poverioca, broj računa, iznos uplaćenog jemstva, iznos potraživanja, brojeve računa kod poslovne banke sa kojih ili na koje se vrši uplata ili prenos sredstava izvršnog dužnika i izvršnog poverioca, iznose naknade za rad i naknade troškova javnog izvršitelja, skenirane isprave koje je doneo sud i dostavio javnom izvršitelju i isprave koje je doneo javni izvršitelj, dnevne izvode sa namenskog i posebnog računa javnog izvršitelja kod poslovne banke.

Podaci u elektronskoj evidenciji javnog izvršitelja moraju da budu istovetni sa podacima iz isprava za svaki predmet. Rok za upis podataka iz spisa predmeta za koje se vodi elektronska evidencija iznosi 15 dana."

Dosadašnji st. 3 – 5. postaju st. 5 – 7.

Član 162.

U članu 507. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

"Smatraće se da je Komora dala pozitivno mišljenje ako na zahtev ministarstva ne odgovori u roku od 30 dana."

Dosadašnji st. 2 – 5. postaju st. 3 – 6.

Član 163.

U članu 523. stav 3. posle tačke 1) dodaje se tačka 1a) koja glasi:

"1a) prikuplja i obrađuje podatke iz člana 503. ovog zakona u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti;".

Član 164.

U članu 527. tačka 2) menja se i glasi:

"2) učestalo kašnjenje sa donošenjem rešenja i zaključaka u izvršnom postupku ili postupku obezbeđenja ili neblagovremeno preduzimanje radnji kojima se neposredno sprovodi izvršenje ili obezbeđenje u većem broju predmeta;".

U tački 9) reči: "(član 393. stav 4)" zamenjuju se rečima: "(član 300. i član 393. stav 4)".

Tačka 13) menja se i glasi:

"13) učestale povrede Etičkog kodeksa javnih izvršitelja ili Standarda profesionalnog ponašanja javnih izvršitelja koje su dovele do teškog ugrožavanja ugleda javnih izvršitelja;".

U tački 16) posle reči: "evidencija" dodaju se reči: "tako što u njima netačno prikazuje ili propušta da prikaže podatke koji se po zakonu ili drugom propisu moraju prikazati".

Član 165.

U članu 542. stav 1. reč: "šest" zamenjuje se brojem: "12", a reči: "jednu godinu" zamenjuju se rečima: "dve godine".

U stavu 2. reč: "jedne" zamenjuje se rečju: "dve", a posle reči: "pokretanja disciplinskog postupka" dodaju se zapeta i reči: "a ne teče za vreme trajanja upravnog spora, odnosno sudskog postupka u vezi sa sprovedenim disciplinskim postupkom i izrečenom disciplinskom merom".

Član 166.

Izvršni postupci u kojima izvršenje ili obezbeđenje sprovodi sud, a za čije sprovođenje je po odredbama ovog zakona isključivo nadležan javni izvršitelj, nastaviće se pred javnim izvršiteljem.

Javnog izvršitelja koji će sprovoditi izvršenje određuje predsednik suda tako što rešenje o izvršenju sa spisima predmeta dostavlja javnom izvršitelju čije se sedište nalazi na području suda koji je doneo rešenje o izvršenju, a ako više javnih izvršitelja ima sedište na području tog suda rešenja o izvršenju i spisi predmeta dostavljaju se ravnomerno prema redosledu po kome su javni izvršitelji upisani u imenik javnih izvršitelja i njihovih zamenika.

U slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana izvršni poverilac je dužan da uplati 25% predujma propisanog Javnoizvršiteljskom tarifom.

Ako izvršni poverilac ne uplati predujam u roku od osam dana od dana dostavljanja zaključka o predujmu, izvršenje ili obezbeđenje se obustavlja.

Izuzetno od st. 1 – 4. ovog člana izvršni postupci za namirenje potraživanja iz komunalnih i srodnih delatnosti kao i postupci koji se vode radi namirenja ili obezbeđenja potraživanja izvršnog poverioca Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, javnog preduzeća i drugog pravnog lica čiji je osnivač ili vlasnik Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, čije izvršenje sprovodi sud primenom člana 547. Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Službeni glasnik RS" br. 106/15, 106/16 – autentično tumačenje i 113/17 – autentično tumačenje), a u kojima do dana stupanja na snagu ovog zakona nije započeto sprovođenje izvršenja, odnosno u kojima je od poslednje preduzete radnje sprovođenja proteklo više od šest meseci, obustavljaju se danom stupanja na snagu ovog zakona, ako glavnica potraživanja koje se namiruje ili obezbeđuje ne prelazi iznos od 2.000 dinara.

Izvršenje na računu izvršnog dužnika koji je na dan stupanja na snagu ovog zakona u blokadi duže od tri godine obustavlja se ako izvršni poverilac u roku od osam dana od dana stupanja na snagu ovog zakona ne predloži promenu sredstva i predmeta izvršenja."

Član 167.

Postupci izvršenja i obezbeđenja započeti pre stupanja na snagu ovog zakona, okončaće se po dosadašnjim propisima.

Član 168.

Počev od 1. jula 2020. godine, javno nadmetanje za prodaju nepokretnih i pokretnih stvari može se organizovati isključivo u obliku elektronskog javnog nadmetanja.

Član 169.

Ministarstvo nadležno za pravosuđe i Komora javnih izvršitelja dužni su da usklade, odnosno donesu nove propise u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 170.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a počinje da se primenjuje od 1. januara 2020. godine.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Posle skoro tri godine primene Zakona o izvršenju i obezbeđenju (Službeni glasnik RS br. 106/15, 106/16-autentično tumačenje i 113/18-autentično tumačenje) (u daljem tekstu: "Zakon"), uočene su određene nejasnoće u sadržini zakona koje se nisu mogle prevazići tumačenjem normi, već se moralo pristupiti izmenama zakona.

Izmene Zakona o izvršenju i obezbeđenju imaju za cilj i rešavanje problema koji nastaju u praksi primenom ovog zakona. Prvenstveno su otklonjeni određeni nedostaci u pojedinim članovima zakona koji su sadržali nepotpune, nedovoljno jasne ili kontradintorne norme. Takva je norma koja govori o izvršenju kada se posle sticanja založnog prava promeni vlasnik nepokretnosti kao i odredba koja govori o zabrani ukidanja prvostepenog rešenja i upućivanje predmeta na ponovno rešavanje.

Jedna od najvažnijih novina je ona koja predviđa da se jedina nepokretnost fizičkog lica ne može prodati radi namirenja potraživanja iz komunalnih i srodnih usluga, ukoliko je potraživanje manje od 5.000,00 eura u dinarskoj protivrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja predloga za izvršenje. Takođe, izmenjena su pravila o izuzumanju od izvršenja i ograničenjima izvršenja tako što su značajno uvećani pragovi zarada, plata kao i penzija, odnosno iznosi koji su zaštićeni od mogućnosti izvršenja čime će se sprečiti da izvršenje ugrozi osnovne potrebe za život izvršnog dužnika. Detaljno je razrađeno i pojačano načelo srazmere i u drugim delovima Zakona, a ove izmene imaju za cilj sprečavanje mogućnosti da se unovčava imovina izvršnog dužnika značajne vrednosti radi namirenja bagatelnog ili nezrazmerno manjeg iznosa potraživanja izvršnog poverioca.

Kada je reč o antikoruptivnim merama, Predlog izmena i dopuna Zakona o izvršenju i obezbeđenju je prepoznao potrebu da se u ovom delu značajno interveniše u samom tekstu zakona. Pojačano je i pravilo o tome ko ne može biti kupac u postupku izvršenja, tako što su javni izvršitelji, njihovi zamenici i pomoćnici, kao i druga lica zaposlena kod javnog izvršitelja u potpunosti izuzeti od ove mogućnosti, bez obrzira da li postupaju u konkretnom predmetu ili ne.

Predlog je pošao i od zadatka da se mora onemogućiti multiplikovanje troškova u postupku izvršenja. Zato su, najpre, uneta dva pravila koja onemogućavaju izvršne poverioce da naplate troškove postupka u situaciji kada protiv istog dužnika podnose više predloga za izvršenje po više različitih osnova koji su mogli istovremeno da se namiruju ili u slučaju "cepanja" potraživanja po osnovu glavnice, kamate i troškova postupka. U svim ovim slučajevima, izvršni poverioci mogu svoje pravo ostvariti u jednom izvršnom postupku, pa čak i da to ne učine (nego namirenje ostvaruju u više postupaka) imaće pravo na naknadu troškova samo za jedan postupak. Dodatno, Predlog će omogućiti značajno manje troškove u tzv. "budžetskim" predmetima u kojima se kao izvršni dužnik označava Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, odnosno direktni i indirektni budžetski korisnici, imajući u vidu da je pre predloga za izvršenje izvršni poverilac dužan da o nameri podnošenja predloga za izvršenje pismenim putem obavesti Ministarstvo finansija najmanje 30 dana pre podnošenja predloga za izvršenje čime će se produžiti mogućnost za dobrovoljnim namirenjem obaveze. Takođe, smanjenje troškova u ovim predmetima će se ogledati i u smanjenju naknada za javne izvršitelje i to kroz izmene Javnoizvršiteljske tarife.

Posebna pažnja je posvećena rešavanju problema koji postoje u pogledu javnih nadmetanja koje se održavaju u postupku izvršenja. Problem će biti razrešen uvođenjem elektronskog javnog nadmetanja koje će onemogućiti svaki vid zloupotreba i značajno povećati cene po kojima se predmeti izvršenja prodaju u izvršnom postupku. Naime, velika većina članova radne grupe se slaže u jednom, a to je da je javna aukcija kao centralna faza prodaje nepokretnosti najslabija karika i da sada već godinama vlada nedopustiva praksa koja se ogleda u postojanju jednog jako uskog kruga pravnih odnosno fizičkih lica koji figuriraju kao kupci nepokretnosti koje se prodaju na javnoj aukciji u izvršnim postupcima u celoj zemlji. Tajna njihovog uspeha ne leži u vanrednim sposobnostima nadmetanja, već u nezakonitim metodama kojima se služe ne bili pribavili nepokretnost. Nažalost, u tome su im pomogale i odredbe starog i novog Zakona. Javna je tajna da se potencijalni kupci fizički ili posredno na neki drugi način motivišu da odustanu od učestvovanja na aukciji pre njenog početka. Ukoliko pak, ovaj metod ne uspe, pribegava se drugom koji se ogleda u fiktivnom nuđenju znatno visoke cene uz poznati scenario kasniji odustanak najboljeg ponuđača i prodaju drugom najboljem ponuđaču. U vezi sa iznetim pred radnu grupu postavilo se niz pitanja i to:

- da li javno nadmetanje prema načinu na koju je propisano po važećem Zakonu omogućava ravnopravno učestvovanje i slobodnu i otvorenu konkurenciju svih zainteresovanih strana;

- da li je i na koji način moguće obezbediti transparentan i pošten postupak javnog nadmetanja;

- da li se svi interesenti mogu adekvatno informisatio o svim relevatntim informacijama koje se odnose na postupak javnog nadmetanja;

- kao i da li ovakav trenutni postupak omogućava postizanje najpovoljnije cene.

Stav je da samo razvijanje elektronske platforme kao jedine adrese za javno nadmetanje svih potencijalnih interesenata sa primenjivim zaštitnim merama sprečava zloupotrebe.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

U delu prvom Zakona o izvršenju i obezbeđenju (Službeni glasnik RS br. 106/15, 106/16-autentično tumačenje i 113/18-autentično tumačenje) (u daljem tekstu: "Zakon") predviđene su izmene nekih osnovnih postavki zakona, kako bi se obezbedilo nesmetano fukcionisanje izvršnog postupka sa posebnim akcentom na pojačanu zaštitu načela srazmere.

U članu 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju (u daljem tekstu: "Predlog zakona") precizira se član 2. Zakona i to termin "Rešenje o izvršenju" pa je sada definisano da ovaj termin ima značenja rešenja o izvršenju koje donose sud i javni izvršitelj na osnovu izvršne ili verodostojne isprave čime je ujedno i prestala potreba za postojanjem tačke 8. istog člana. Takođe, izvršena je izmena termina "organizacija za prinudnu naplatu" pa ona nadalje označava poseban organizacioni deo Narodne banke Srbije koji, postupa po nalogu suda ili javnog izvršitelja.

Član 2. Predloga zakona. Pravilo o nadležnosti u postupanju po predlozima za izvršenje od strane javnih izvršitelja, u pogledu opsega, je precizirano i prošireno. Preciziranje se odnosi na sporno pravno pitanje koje se postavilo u praksi u pogledu odlučivanja o predlogu za izvršenje, od strane javnih izvršitelja u slučajevima namirenja novčanog potraživanja nastalog iz komunalnih usluga i srodnih delatnosti, a na osnovu izvršne isprave. Nedvosmisleno je predloženim izmenama Zakona (član 3. st. 3.) predviđeno da i o ovim predlozima odlučuje javni izvršitelj. Ratio legis ove zakonske izmene je okolnost da se u praksi dešava da se utvrđivanje postojanja potraživanja iz komunalnih usluga zahteva najpre u parničnom postupku podnošenjem tužbe za izdavanje platnog naloga. Po dobijanju presude, pokreće se izvršni postupak, na osnovu izvršne isprave (pomenute presude) što za posledicu ima da se ovakvi predmeti raspodeljuju javnim izvršiteljima po dispoziciji izvršnih poverilaca, odnosno da se predmeti raspodeljuju po opštem sistemu raspodele. O tome se izjasnila i Komora javnih izvršitelja, potvrđujući ovaj problem i ukazujući da dolazi do zloupotrebe, odnosno izbegavanja primene imperativne norme u vezi sa ravnomernom raspodelom predmeta (član 393. Zakona). Iz tog razloga dodato je i posebno pravilo člana 400. koje govori o izvršenju na osnovu izvršne isprave radi namirenja novčanog potraživanja iz komunalnih usluga i srodnih delatnosti i u vezi sa tim shodnoj primeni pravila o ravnomernoj raspodeli predmeta (član 393. Zakona). Nadležnost u postupanju javnih izvršitelja u vezi sa odlučivanjem o predlogu za izvršenje je proširena, pa je predviđeno da o predlogu za izvršenje radi namirenja novčanog potraživanja prema izvršnom dužniku iz člana 300. st. 2, 3. i 4. ovog zakona odlučuje javni izvršitelj. Reč je, naime, o određivanju izvršenja prema Republici Srbiji, autonomnoj pokrajini ili jedinici lokalne samouprave, odnosno direktnim i indirektnim budžetskim korisnicima, a po pravilu su to relativno jednostavni predmeti (uglavnom značajno jednostavniji od "komunalnih" predmeta, a kod kojih je odlučivanje o podnetom predlogu za izvršenje već Zakonom povereno javnim izvršiteljima), koji se sprovode samo jednim sredstvom i predmetom izvršenja, te se smatra da javni izvršitelji mogu adekvatno odgovoriti na ovaj novi povereni zadatak. Navedenom izmenom zakona će biti omogućeno rasterećenje sudova u izvršnoj materiji obzirom da je reč o velikom broju ovih predmeta, za koje se usled promene nadležnosti u pogledu odlučivanja o predlogu očekuje značajno efikasnije postupanje od strane sudova u drugim izvršnim postupcima.

Članom 3. Predloga zakona precizira se član 4. stav 1. Zakona i dodaje novi stav 3. pogledu nadležnosti za sprovođenje izvršenja, o kojoj govori član 4. Zakona. Precizirana je nadležnost suda za izvršenje pa je sud nadležan za slučaj činjenja koje može preduzeti samo izvršni dužnik (paralelno je dodata i izrična norma u članu 422. st. 4. da prethodnu i privremenu meru izvršava javni izvršitelj, osim u slučajevima iz člana 4. stav 1. ovog zakona), dok se nadležnost javnih izvršitelja proširuje u pogledu sprovođenja izvršenja zajedničke prodaje nepokretnosti i pokretnih stvari, u pogledu rešenja za koja je zakonom propisano da se izvršavaju po službenoj dužnosti, zatim u slučaju naplate zakonskog izdržavanja, kao i kada je to predviđeno posebnim zakonom (npr. Zakon o sudskim taksama). U prethodom periodu, retka je bila primena novog sredstva izvršenja u našem izvršnom pravu-zajedničke prodaje nepokretnosti i pokretnih stvari koju je sprovodio sud, a suštinski reč je o primeni pravila koja se odnose na izvršenje na nepokretnostima i na pokretnim stvarima koje redovno sprovode javni izvršitelji, što čini opravdanim izmenu ovog zakonskog pravila u pogledu nadležnosti. Dodatno, kod naplate zakonskog izdržavanja, reč je o izvršenju radi naplate novčanog potraživanja, kao i svakog drugog novčanog potraživanja, pa se isto nadalje poverava javnim izvršiteljima u nadležnost. Sve predložene izmene pratiće i izmene Javnoizvršiteljske tarife.

Član 4. Predlog zakona. Rok za podnošenje zahteva za izuzeće sudije (član 13. Zakona) je preciziran i vezan je za rok za donošenje rešenja o pravnom leku. Podnošenje zahteva za izuzeće sudije, kao i podnošenje prigovora protiv rešenja kojim je zahtev za izuzeće odbačen ili odbijen ne odlaže izvršenje ili obezbeđenje. Identično pravilo je predviđeno i kroz izmene člana 68. Zakona pa podnošenje zahteva za izuzeće javnog izvršitelja kao i podnošenje prigovora protiv rešenja kojim je zahtev za izuzeće odbačen ili odbijen, odnosno nema suspenzivno dejstvo.

Član 5. Predlog zakona. Izmenjeno je pravilo o zabrani raspolaganja predmetom izvršenja (član 19. Zakona), pa tako nemaju pravno dejstvo akti pravnog ili faktičkog raspolaganja predmetom izvršenja ili obezbeđenja od dana donošenja rešenja o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave ili rešenja o obezbeđenju. Ratio legis ove izmene je smanjenje manevarskog prostora da dužnik u periodu od donošenja rešenja do njegovog dostavljanja može pravno perfektno učiniti raspolaganje nekom svojom imovinom koja je rešenjem o izvršenju određena kao predmet izvršenja u konkretnom izvršnom postupku. Stavom 2. ovog člana je predviđena shodna primena i u slučaju zaključka javnog izvršitelja pa će ova posledica nastupiti bez obzira da li je u pitanju zaključak javnog izvršitelja radi konkretizovanja predmeta izvršenja na osnovu već određenog izvršenja na celokupnoj imovini izvršnog dužnika ili je reč o zaključku kojim se menja ili dodaje sredstvo ili predmet izvršenja.

Član 6. Predloga zakona. Zakon o izvršenju i obezbeđenju uređuje odnos između izvršnog postupka na osnovu založne izjave ili ugovora o hipoteci i vansudsksog postupka namirenja prema pravilima Zakona o hipoteci. Međutim, način na koji je to učinjeno, kao i okolnost da Republički geodetski zavod u praksi ne briše zabeležbe hipotekarne prodaje po isteku roka od 18 meseci po službenoj dužnosti (član 34. stav 6. Zakona o hipoteci) su doveli do toga da suštinski hipotekarni poverilac koji je započeo postupak namirenja vansudskim putem ostane "zarobljen" u tom postupku bez mogućnosti da namirenje nastavi kroz izvršni postupak. Iz tog razloga uneto je pravilo da hipotekarni poverilac može u svakom trenutku optirati za izvršni postupak umesto već započetog vansudskog postupka što će se smatrati odustankom od vansudskog postupka pa će javni izvršitelj prilikom upisa zabeležbe rešenja izvršenja u katastar nepokretnosti naložiti katastru nepokretnosti da obriše zabeležbu hipotekarne prodaje. Ako je predlog za izvršenje podnet posle donošenja rešenja o upisu zabeležbe hipotekarne prodaje, smatra se da je izvršni poverilac odustao od namirenja primenom zakona kojim se uređuje hipoteka. U slučaju iz stava 3. ovog člana javni izvršitelj će prilikom dostavljanja rešenja o izvršenju radi upisa zabeležbe u katastru nepokretnosti naložiti i brisanje zabeležbe hipotekarne prodaje.

Član 7. Predloga zakona. U pogledu momenta u kojem će se ceniti sukob dva zakona, umesto dosadašnjeg postavljenog koji se odnosi na donošenje rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje po Zakonu o hipoteci, vrednovaće se momenat konačnosti takvog rešenja, imajući u vidu da je ovaj trenutak presudan i u odnosu na mogućnost sprovođenja vansudskog postupka namirenja prema odredbama Zakona o hipoteci. U slučaju da je konačnost rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje nastupila pre donošenja rešenja o izvršenju preimućstvo se daje vansudskom postupku, a izvršni postupak se nastavlja ako nepokretnost nije prodata u postupku namirenja primenom zakona kojim se uređuje hipoteka, u roku od 18 meseci od konačnosti rešenja o upisu zabeležbe hipotekarne prodaje.

Član 8. Predloga zakona. Pravilo o pravnim lekovima (član 24. Zakona) se menja tako što se predviđa da se prigovor može izjaviti protiv rešenja prvostepenog suda i javnog izvršitelja samo kada je to propisano ovim zakonom i kao prigovor trećeg lica. Protiv rešenja kojim je odlučeno o prigovoru može se izjaviti žalba samo kada je to propisano ovim zakonom.

Članom 9. Predloga zakona precizira se član 25. Zakona u pogledu roka u kome se podnose žalba i prigovor. Pomenuti pravni lekovi podnose se u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja, osim ako ovim zakonom nije određen duži ili kraći rok.

Članom 10. Predloga zakona briše se i sam naziv člana 26. Zakona i sadržina člana 26. Zakona. Naime, odredba člana 26. Zakona o zabrani ukidanja prvostepenog rešenja i vraćanja na ponovno odlučivanje izazvala je dosta problema u praksi, naročito u situaciji kada drugostepeni sud odlučuje po pravnom leku na rešenje o odbijanju ili odbacivanju predloga za izvršenje, te je, iz tog razloga, pomenuta odredba brisana, imajući u vidu da u sudskoj praksi postoje rezličita tumačenja ove odredbe Zakona.

Član 11. Predloga zakona. U članu 27. brisan je stav 1. koji predviđa da je pravosnažno rešenje doneto o žalbi jer je kroz izmene predloženim članom 77a predviđeno da se protiv rešenja kojim je usvojena žalba izvršnog dužnika može uložiti žalba. Takođe, brisan je i stav 2. ovog člana koji je propisivao da kada rešenje može da se pobija isključivo prigovorom pravosnažno je rešenje doneto o prigovor budući da je izmenama Zakona omogućeno da se protiv rešenja kojim je odlučeno o prigovoru može izjaviti žalba (npr. protiv rešenja kojim je usvojen prigovor trećeg lica iz člana 109. st. 3. Zakona).

Član 12. Predloga zakona. Pravilo o vraćanju u pređašnje stanje (član 28. Zakona) je izmenjeno na način da je primena ovog instituta moguća u situaciji kada dođe do propuštanja roka za izjavljivanje pravnog leka protiv rešenja o izvršenju, bez obzira na to da li je rešenje o izvršenju doneto na osnovu izvršne ili verodostojne isprave, dok o ovom predlogu odlučuje sud koji je nadležan da odlučuje o pravnom leku protiv rešenja o izvršenju.

Član 13. Predloga zakona. Kada je reč o identifikacionim podacima izvršnog dužnika i izvršnog poverioca (član 30. Zakona), brisana je obaveza označavanja datuma rođenja, a u skladu sa stavom sudske prakse, kao i usled okolnosti da je ovaj podatak sadržan u jedinstvenom matičnom broju građana koji se svakako mora naznačiti. Za pravno lice dodata je obaveza navođenja sedišta domaćeg pravnog lica čime je ispravljen propust u tekstu ovog člana.

Član 14. Predloga zakona. Postojeće pravilo člana 31. Zakona koje propisuje obavezu državnih organa, imalaca javnih ovlašćenja, drugih pravnih lica i preduzetnika da izvršnom poveriocu koji navede potraživanje radi čijeg namirenja ili obezbeđenja namerava da vodi izvršni postupak ili postupak obezbeđenja i priloži izvršnu ispravu u kojoj je sadržano potraživanje, besplatno dostave sve podatke koje su dužni da dostave i sudu i javnom izvršitelju, izuzev podataka iz poreske prijave za poslednje tri godine je prošireno i na slučaj kada izvršni poverilac poseduje menicu izdatu od strane izvršnog dužnika. Ovom zakonskom izmenom je pojačano dejstvo menice u izvršnom postupku i pre njegovog formalnog započinjanja. Problem koji javna komunalna preduzeća imaju u pogledu nedostatka podatka o jedinstvenom matičnom broju građana svojih dužnika i nemogućnosti da taj podatak pribave je razrešen posebnom odredbom ovog člana da izvršni poverilac pružalac komunalnih i srodnih usluga koji svoje potraživanje dokazuje verodostojnom ispravom iz člana 394. ovog zakona ima pravo da pribavi podatke o jedinstvenom matičnom broju građana izvršnog dužnika. Ova mogućnost se predviđa, imajući u vidu da je jedinstveni matični broj građana izvršnog dužnika fizičkog lica, obavezni element predloga za izvršenje, a u nedostatku istog ovi poverioci su prinuđeni da pokreću parnične postupke podnošenjem tužbi protiv dužnika radi dobijanja platnog naloga čime se značajno uvećavaju troškovi za obe strane a koje na kraju, najčešće snosi izvršni dužnik. Da bi se ovo izbeglo, omogućeno je da ovi poverioci, izmenom ovog člana Zakona, saznaju podatak koji im je neophodan za podnošenje predloga za izvršenje.

Članom 15. Predloga zakona precizira se član 33. Zakona i dodaje novi stav 5. Dodato je pravilo da troškove postupka u vezi sa određivanjem i sprovođenjem izvršenja konačno snosi izvršni dužnik. Ovo pravilo ima za cilj razrešenje dileme na koje lice se konačno prevaljuju troškovi izvršnog postupka, koje se pojavilo u delu sudske prakse. Razrešena je ovim članom Predloga još jedna praktična dilema o tome ko snosi troškove postupka u slučaju kada je izvršni poverilac oslobođen od uplate predujam, a to je izvršni dužnik.

Sa ciljem sprečavanja neprimerene prakse koja dovodi do značajnog uvećanja troškova postupka na teret izvršnog dužnika, članom 16. Predloga zakona preciziran je član 34. Zakona i dodati novi st. 2, 3, 5, 6, 8, 9, 10 i 11. Stoga, izvršni poverilac koji je podnošenjem više predloga za izvršenje protiv istog izvršnog dužnika zahtevao odvojeno namirenje više potraživanja, a koja su se mogla namiriti u istom izvršnom postupku, ima pravo samo na naknadu onih troškova koje bi imao da je radi namirenja tih potraživanja podneo samo jedan predlog za izvršenje. Sličnu praksu je bilo potrebno sprečiti i u situaciji kada izvršni poverilac podnosi više predloga za izvršenje protiv istog dužnika tražeći odvojeno namirenje glavnice, kamate ili troškova ili njihovih delova. To je učinjeno kroz poseban stav ovog člana o shodnoj primeni prethodnog definisanog pravila da takav izvršni poverilac ima pravo samo na naknadu onih troškova koje bi imao da je radi namirenja tih potraživanja podneo samo jedan predlog za izvršenje. Pravo učesnika u postupku na troškove koje je preduzeo u cilju zaštite svojih prava pojavilo se kao sporno pitanje u praksi. U tom smislu je uneta, kroz poseban stav ovog člana, odredba da učesnik u postupku ima pravo na naknadu tih troškova. Istovremeno, vice versa, učesnik u postupku dužan je da naknadi troškove koje je neosnovano prouzrokovao svojim radnjama. U okviru ovog člana izmenjeno je i pravilo o načinu odlučivanja o troškovima. Zadržan je princip da se o troškovima odlučuje rešenjem, ali je dodata odredba da se to čini po službenoj dužnosti, na predlog stranke ili učesnika. Rešenje kojim su utvrđeni troškovi postupka sprovodi se protiv stranke ili učesnika u istom postupku u kom je doneto, a ova odredba se shodno primenjuje i kada je rešenjem javnog izvršitelja postupak obustavljen zbog neplaćanja predujma.

Član 17. Predloga zakona. U pogledu polaganja jemstva je ispravljeno pravilo iz člana 35. Zakona da se jemstvo polaže u depozit javnog izvršitelja, pa će se jemstvo polagati odnosno uplaćivati na namenski račun javnog izvršitelja čime će biti razrešena dilema da li se jemstvo može položiti u gotovom novcu. Dakle, pravilo je da se jemstvo polaže uplatom na namenski račun javnog izvršitelja, a izuzetno to je moguće i u obliku bankarske garancije ili hartija od vrednosti, dragocenosti ili pokretnih stvari čija se vrednost lako utvrđuje na tržištu, a koje brzo i jednostavno mogu da se unovče (uz brisanje dosadašnjeg ograničenja u pogledu saglasnosti druge strane imajući u vidu da za to ne postoje valjani razlozi).

Član 18. Predloga zakona. Kada je reč o dostavljanju izvršnom dužniku iz člana 36. Zakona, oglasnu tablu suda će, ubuduće, zameniti elektronska oglasna tabla. Razlog ove izmene je praktične prirode, imajući u vidu da će strankama biti značajno jednostavnije i dostupnije da se informišu putem elektronske oglasne table. Oglasna tabla suda je često nedovoljno transparetno mesto putem kojeg se vrši dostavljanje u izvršnom postupku, pismena je često teško videti ili pronaći, što čini ovu zakonsku izmenu veoma potrebnom. Posledično, izmenjene su sve druge odredbe Zakona gde je bilo neophodno pojam oglasna tabla suda usaglasiti sa pojmom elektronska oglasna tabla (član 37) a termin oglasna tabla Komore je zamenjen izrazom Elektronska oglasna tabla Komore(članovi 174,177,181,210,237 i 239. Zakona). Ono što je posebna novina koju donosi ovaj član Predloga je pravilo da u slučaju izvršenja na osnovu verodostojne isprave ukoliko ponovljeno dostavljanje ne uspe, rešenje se ističe na oglasnu tablu u roku od 3 dana a ne narednog dana kako je sada glasila formulacija ovog člana.

Članom 19. Predloga zakona precizira se član 37. Zakona. Pomenutim članom Zakona je predviđeno izmenjeno pravilo po kojem sud preko čije elektronske oglasne table javni izvršitelj dostavlja akte i pismena vodi posebnu evidenciju o tome kada su akt ili pismeno istaknuti na elektronskoj oglasnoj tabli i kada su skinuti s nje i o tome dostavlja službenu elektronsku potvrdu javnom izvršitelju. Ova odredba uvodi službenu elektronsku potvrdu koju će sudovi dostavljati javnim izvršiteljima. Takođe, druga izmena u ovoj normi donosi pravilo da se dostavljanje između javnog izvršitelja i drugih organa izvršnog postupka može vršiti i elektronskim putem.

Članom 20. Predloga zakona precizira se član 39. Zakona. Pravilo o shodnoj primeni zakona kojem se uređuje parnični postupak je izmenjeno na način da se u izvršnom postupku i postupku obezbeđenja shodno primenjuje zakon kojim se uređuje parnični postupak, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno, što je uobičajna formulacija koja je u Republici Srbiji više decenenija bila pristutna u zakonima kojima je uređivan izvršni postupak.

Članom 21. Predloga zakona precizira se član 41. Zakona pa je u pogledu kruga izvršnih isprava, ozakonjen pravni stav Vrhovnog kasacionog suda (zauzet na sednici građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 31.5.2016. godine) da je izvršna isprava i odluka Ustavnog suda kojom je usvojen zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu štete ali i odluka Ustavnog suda kojom su priznati troškovi postupka pred tim sudom. Posebna norma je stipulisana u ovom članu da se izvršenje na osnovu založne izjave ili ugovora o hipoteci kao i izvoda iz registra zaloge ili finansijskog lizinga može sprovesti samo na predmetu založnog prava. Ovom odredbom je razrešena dilema u pogledu mogućnosti da se navedene izvršne isprave koriste od izvršnih poverilaca radi namirenja potraživanja iz ostale dužnikove imovine. To dalje neće biti moguće.

Članom 22. Predloga zakona dodaje se novi član 47a kojim je razrešeno i sporno pravno pitanje u sudskoj praksi da li se može kroz izvršni postupak zahtevati naplata zakonske zatezne kamate na iznos dosuđenih troškova u izvršnoj ispravi. Naime, ako su u izvršnoj ispravi određeni troškovi postupka, sud će na predlog izvršnog poverioca rešenjem o izvršenju odrediti naplatu zakonske zatezne kamate na iznos dosuđenih troškova od dana nastupanja izvršnosti izvršne isprave do dana naplate, a ova odredba člana shodno se primenjuje i na javnog izvršitelja kada je on nadležan za donošenje rešenja o izveršenju na osnovu izvršne isprave.

Članom 23. Predloga zakona precizira se član 48. Zakona i dodaje novi stav 4. Pomenuti član Zakona je izmenjen sa ciljem utvrđivanja konačnog zakonskog pravila koje bi bilo u skladu sa autentičnim tumačenjem ovog zakonskog člana od strane Narodne skupštine Republike Srbije (Službeni glasnik RS br.113/2017). Posledično sa ovom izmenom, izmenjen je i žalbeni razlog iz člana 74. st. 1. tač. 7. (ako potraživanje nije prešlo ili nije preneto na izvršnog poverioca ili ako obaveza nije prešla ili nije preneta na izvršnog dužnika). Dodatno, dodata je odredba nekadašnjeg člana 23. st. 5. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine u pogledu dejstva prenosa ili prelaza predmeta izvršenja sa izvršnog dužnika na treće lice nakon donošenja rešenja o izvršenju. Takođe, u poslednjem stavu ovog člana je predviđeno da kada izvršnog poverioca u izvršnom postupku zastupa advokat, naplata dosuđenih sudskih troškova i troškova izvršenja izvršiće se na račun advokata i bez ugovora o prenosu potraživanja, na osnovu po zakonu overenog punomoćja kojim ga je izvršni poverilac ovlastio da naplatu troškova postupka zahteva na svoj račun. Ovim je razrešena dilema koja je postojala u jednom delu sudske prakse.

Članom 24. Predloga zakona precizira se član 54. Zakona, U pogledu sredstava izvršenja, najpre su dodata još dva sredstva izvršenja zajednička prodaja nepokretnosti i pokretnih stvari i unovčenje drugih imovinskih prava izvršnog dužnika. U odnosu na zajedničku prodaju nepokretnosti i pokretnih stvari, u teoriji izvršnog prava ovo je već prepoznato kao novo sredstvo izvršenja, a slično su rezonovali i sudovi, pa ova izmena Zakona predstavlja ozakonjenje postojeće ustaljene prakse. Kada je reč o unovčenju drugih imovinskih prava izvršnog dužnika, ratio legis ove izmene je zapravo stav privrednih sudova da izvršenje ne patentu ili žigu izvršnog dužnika nije moguće s obzirom na to da Zakon ne poznaje sredstvo izvršenja na osnovu kojeg bi tako nešto bilo moguće sprovesti. Zato je pored izmene u ovom članu Zakona dodat i poseban član 338a kojim je ovaj problem konačno razrešen pa se izvršenje na drugim imovinskim pravima izvršnog dužnika (patent, žig i slično) sprovodi njihovom plenidbom i unovčenjem uz shodnu primenu odredaba ovog zakona kojima se uređuje izvršenje na pokretnim stvarima radi namirenja novčanog potraživanja, osim odredaba o elektronskom javnom nadmetanju.

Članom 25. Predloga zakona precizira se član 55. Zakona u cilju usklađivanja Zakona sa Zakonom o finansijskom obezbeđenju. S toga je predmetnim članom Predloga zakona predviđeno da predmet izvršenja ne mogu biti novčana sredstva i finansijski instrumenti koji su utvrđeni kao sredstvo obezbeđenja u skladu sa zakonom kojim se uređuje finansijsko obezbeđenje, uključujući novčana sredstva i finansijske instrumente na kojima je ustanovljeno založno pravo u skladu sa tim zakonom. Posebnim stavom ovog člana je predviđeno, a radi sprečavanja brojnih zloupotreba u praksi, da predmet izvršenja ne mogu biti nepokretne ni pokretne stvari koje koriste državni organi za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti.

Članom 26. Predloga zakona precizira se član 56. Zakona. Posebna pažnja je posvećena pojačavanju praktične primene načela srazmere kao jednog od najvažnijih načela izvršnog postupka. U tom smislu, postojeći član 56. Zakona u kojem je sadržano osnovno pravilo u pogledu srazmere izvršenja je dodatno razređen sa nova dva stava. Najpre, prilikom izbora između više sredstava i predmeta izvršenja, javni izvršitelj po službenoj dužnosti vodi računa o tome da se izvršenje sprovodi onim sredstvom i na onom predmetu koji su za izvršnog dužnika najmanje nepovoljni. Dakle, obaveza na strani javnog izvršitelja da u svakom trenutku vodi računa o načelu srazmere je pojačana tako što će javni izvršitelj morati po službenoj dužnosti da pazi da se izvršenje sprovodi sredstvom i na predmetu koji su za dužnika najmanje nepovoljni. Međutim, i od toga pravila postoji izuzetak, pa se ne primenjuje načelo srazmere ako se izvršni dužnik u formi javne ili po zakonu overene isprave saglasio da se izvršenje sprovede određenim sredstvom i na određenom predmetu izvršenja, ili ako je nesumnjivo utvrđeno da postoji samo jedno sredstvo i jedan predmet izvršenja iz kojeg se može namiriti potraživanje izvršnog poverioca. Ratio legis ove odredbe leži u činjenici da se moraju zaštiti poverioci od primene načela srazmere u situaciji kada se izvršni dužnik složio u određenoj formi (npr. u formi overene založne izjave u skladu sa Zakonom o hipoteci) da se izvršenje može sprovesti određenim sredstvom ili na određenom predmetu izvršenja kao i u situaciju u kojoj je javni izvršitelj prilikom sprovođenja izvršenja utvrdio da se prema izvršnom dužniku izvršenje može sprovesti samo jednim sredstvom ili na jednom predmetu izvršenja. U takvoj situaciji se više ne može štititi načelo srazmere jer bi dalja zaštita ovog načela dovela do onemugućavanja namirenja izvršnog poverioca.

Članom 27. Predloga zakona precizira se član 57. Zakona. U cilju dodatne zaštite načela srazmere izmenjena je norma postojećeg člana 57. Zakona, te, s toga, ako je u rešenju o izvršenju određeno više sredstava i predmeta izvršenja, javni izvršitelj može zaključkom, po službenoj dužnosti ili na predlog stranke, ograničiti izvršenje na samo neka sredstva i predmete koji su dovoljni da se izvršni poverilac namiri. dakle, i u ovom slučaju se uvodi obaveza javnom izvršitelju da, po službenoj dužnosti, zaštiti načelo srazmere u izvršnom postupku, ne čekajući i ne zaviseći od predloga izvršnog dužnika.

Članom 28. Predloga zakona precizira se član 58. Zakona, pa će javni izvršitelj po službenoj dužnosti ili na predlog stranke zaključkom da promeni već određeno sredstvo i predmet izvršenja, ako postoji očigledna nesrazmera između određenog sredstva i predmeta izvršenja i visine potraživanja izvršnog poverioca. Takođe, pravilo o promeni i dodavanju sredstva i predmeta izvršenja je izmenjeno na način da javni izvršitelj koji se stara o naplati potraživanja izvršnog poverioca po službenoj dužnosti ili na predlog stranke dodaje ili menja sredstvo i predmet izvršenja, upravo radi prilagođavanja okolnostima konkretnog slučaja. Dodatno, kada je reč o načelu srazmere, stipulisana je posebna norma u članu 394. st. 2. koja govori o tome da se ne može odrediti izvršenje prodajom jedine nepokretnosti u vlasništvu izvršnog dužnika fizikog lica radi namirenja potraživanja čija glavnica ne prelazi iznos od pet hiljada evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu narodne banke srbije na dan podnošenja predloga za izvršenje. Na ovaj način, štiti se pravo na dom izvršnih dužnika u predmetima naplate novčanih potraživanja nastalih po osnovu komunalnih ili srodnih usluga u situaciji kada je reč o potraživanjima manje vrednosti čime se neposredno onemogućava prodaja jedine nepokretnosti izvršnog dužnika da bi se namirilo nesrazmerno manje potraživanje izvršnog poverioca.

Članom 29. Predloga zakona precizira se član 59. Zakona. Odredbe o predlogu za izvršenje su pretrpele određene izmene radi razjašnjenja spornog pravnog pitanja koje se javilo u primeni Zakona, da li se izvršenje može odrediti na celokupnoj imovini izvršnog dužnika i po predlogu za izvršenje na verodostojne isprave imajući u vidu da ova mogućnost nije ni bila sporna kada je reč o izvršenju na osnovu izvršne isprave. Tako je pravilo o predlogu za izvršenje na osnovu izvršne isprave kao i na osnovu verodostojne isprave (član 62. Zakona) dopunjeno izrečnom mogućnošću da se izvršenje odredi na celokupnoj imovini izvršnog dužnika.

Članom 30. Predloga zakona precizira se član 60. Zakona. Radi izbegavanja svake sumnje, i u pomenutom članu Zakona je jasno naznačeno da se izvršenje može odrediti i na osnovu izvršne i verodostojne isprave. U odnosu na mogućnost određivanja izvršenja na celokupnoj imovini izvršnog dužnika, ovo pravilo je izrečno izmenama Zakona predviđeno i u delu Zakona koji se odnosi na naplatu potraživanja nastalih po osnovu komunalnih i srodnih delatnosti (član 397. Zakona).

Članom 31. Predloga zakona je preciziran član 62. Zakona radi potrvđivanja mogućnosti da se izvršenje na celokupnoj imovini izvršnog dužnika može odrediti na osnovu izvršne i verodostojne isprave.

Članom 32. Predloga zakona predviđena dodaje se naziv člana i član 62a kojim se definiše mogućnost podnošenja predloga za izvršenje u elektronskom obliku.

Članom 33. Predloga zakona menja se naziv člana 66. Zakona. Pomenuta izmena izvršena je u cilju pojašnjenja da je reč o sadržini rešenja o izvršenju na osnovu izvršne isprave.

Članom 34. Predloga zakona precizira se član 67. Zakona. Kada je reč o sadržini rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, pomenuti član Zakona je bilo neophodno dopuniti identičnim pravilima koje važe za sadržinu rešenja o izvršenju na osnovu izvršne isprave, najpre da se izvršenje može odrediti na celokupnoj imovini izvršnog dužnika a posledično i da ako izvršni poverilac u predlogu za izvršenje nije naznačio sredstvo i predmet izvršenja javni izvršitelj, bez predloga izvršnog poverioca, donosi zaključak kojim posle identifikovanja imovine izvršnog dužnika određuje sredstvo i predmet izvršenja.

Članom 35. Predloga zakona izvršeno je preciziranje člana 68. st. 5. Zakona tako što je predviđeno da podnošenje zahteva za izuzeće javnog izvršitelja, kao i podnošenje prigovora protiv rešenja kojim je zahtev za izuzeće odbačen ili odbijenne odlaže izvršenje ili obezbeđenje.

Članom 36. Predloga zakona precizira se član 74. Zakona. U ovom članu Zakona su izmenjena dva žalbena razloga, pa se žalba može izjaviti ako potraživanje nije prešlo ili nije preneto na izvršnog poverioca ili ako obaveza nije prešla ili nije preneta na izvršnog dužnika, čime je izvršeno usklađivanje sa članom 48. Zakona i ako je nastupila zastarelost potraživanja iz izvršne isprave a dodat je jedan novi žalbeni razlog pa se žalba može izjaviti i iz razloga propisanih posebnim zakonom a kako bi se napravila veza sa drugim zakonima koji sadrže procesne norme. Takođe, razrešeno je pitanje da li se žalba može izjaviti isticanjem žalbenog razloga da je potraživanje prestalo.

Članom 37. Predloga zakona daje se novi član 77a. Odredbe predmetnog člana omogućavaju prvostepenom sudu koji je doneo rešenje o izvršenju da odlučuje o žalbi ako oceni da je žalba osnovana. Neretke su situacije u kojima je već prvostepenom sudu jasno da je žalba osnovana, a dosadašnje odredbe zakona nisu omogućavale prvostepenom sudu bilo šta osim da žalbu ocenjuje procesno pravno odnosno da je dostavi drugostepenom sudu na odlučivanje. U tom slučaju on može žalbu izvršnog dužnika izjavljenu protiv rešenja o izvršenju usvojiti, ukinuti rešenje o izvršenju, obustaviti izvršenje u celini ili delimično i ukinuti sprovedene radnje. Protiv ovako donetog rešenja može se izjaviti žalba drugostepenom sudu. Ukoliko prvostepeni sud ne odluči da sam rešava o žalbi, dostaviće je na rešavanje drugostepenom sudu. Ove odredbe imaju za cilj povećanje efikasnosti sudova prilikom odlučivanja o žalbi ali i prilagođavanje procesnih normi okolnostima konkretnog slučaja u kojem je moguće primeniti navedena pravila.

Članom 38. Predloga zakona precizira se član 78. Zakona, te se granica ispitivanja prvostepenog rešenja od strane drugostepenog suda po službenoj dužnosti u pogledu stvarne i mesne nadležnosti suda ograničava samo na stvarnu nadležnost prvostepenog suda.

Članom 39. Predloga zakona precizira se član 80. Zakona. Naime, izvršeno je preciziranje norme da ako je žalba usvojena zbog stvarne ili mesne nenadležnosti prvostepenog suda, rešenje o izvršenju se neće ukidati, a samo sud kome su ustupljeni spisi predmeta može da ukine sprovedene izvršne radnje ako je to potrebno radi pravilnog vođenja izvršnog postupka.

Članom 40. Predloga zakona precizira se član 81. Zakona. Parnični postupak po tužbi izvršnog dužnika za utvrđivanje nedozvoljenosti izvršenja koji je uređen ovim članom Zakonasadrži odredbu po kojoj se nezavisno od označene vrednosti predmeta spora, primenjuju odredbe o sporovima male vrednosti iz zakona kojim se uređuje parnični postupak a revizija nije dozvoljena. Ova odredba nije ostvarila svoj smisao, imajući u vidu da u nekim slučajevima može biti reč o sporovima velike vrednosti za koje se mora obezbediti redovna parnična procedura i zaštita. Iz navedenog razloga, ova odredba je brisana iz postojećeg člana 81. Zakona.

Članom 41. Predloga zakona precizira se član 83. Zakona na način da se kod shodne primene odredaba ovog zakona pored shodne primene odredbi člana 76 dodaje i shodna primena odredbi člana 77a.

Članom 42. precizira se član 84. Zakona. U pogledu odlučivanja drugostepenog suda po žalbi, učinjena je jedna izmena u postojećem članu 84. Zakona brisanjem dela norme da sud pazi po službenoj dužnosti na mesnu nadležnost prvostepenog suda.

Članom 43. Predloga zakona naziv odeljka 4. i odeljak 4. menjaju se i glase: "Prigovor u postupku odlučivanja o predlogu za izvršenje na osnovu verodostojne isprave". Odredbe o prigovoru su se u praksi pokazale kao veoma komlikovane za primenu, a u određenim delovima i nejasne. Takođe, trostepenost u odlučivanju u slučaju izvršenja na snovu verodostojne isprave je revolucionarna novina koju je uveo Zakon, međutim ova novina nije donela očekivane rezultate. Očekivanja koja je žalbe u režimu pravnih lekova na rešenje o izvršenju na osnovu verodostojnih isprava imao zakonodavac se nisu ostvarila jer je statistika pokazala da u velikom procentu slučajeva drugostepeni sud žalbu odbija, potvrđuje rešenje kojim je usvojen prigovor izvršnog dužnika, u kom slučaju se postupak nastavlja kao parnični postupak povodom prigovora protiv platnog naloga. U suštini, predložene izmene režima u pogledu prigovora na rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave predstavljaju razrađen sistem iz Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine. Ipak, imajući u vidu da je i primenom pravila tog zakona u pogledu prigovora bilo određenih problema, naročito u smislu olakog usvajanja prigovora (a posebno u privrednopravnoj materiji), pojedine odredbe su izmenjene odnosno pojačano je njihovo dejstvo. Osnovne postavke o prigovoru polaze od toga da izvršni dužnik može prigovorom da pobija rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, a izvršni poverilac rešenje o odbacivanju ili odbijanju predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, stranke mogu prigovorom da pobijaju i samo deo rešenja kojim su odmereni troškovi postupka a na prigovor izvršnog poverioca shodno se primenjuju odredbe o prigovoru izvršnog dužnika. Odredbe postojećeg člana 86. Zakona izmenjene su shodno izmenama celokupnog odeljka. Prigovor se može izjaviti iz tačno Zakonom određenih razloga (reč je o numerus clausus postavljenim razlozima – član 87. Zakona) a izvršni dužnik je dužan da u prigovoru navede razloge zbog kojih pobija rešenje i iznese činjenice i priloži pismene dokaze na kojima zasniva prigovor, inače se prigovor odbacuje kao nepotpun, bez prethodnog vraćanja na dopunu (član 88. Zakona). Prigovor se dostavlja izvršnom poveriocu na odgovor, a sudija pojedinac dostavlja veću prigovor, rešenje i spise predmeta narednog radnog dana od prijema odgovora na prigovor ili od isteka roka za odgovor na prigovor. Veće je dužno da odluči o prigovoru u roku od 15 dana od kada mu sudija dostavi prigovor i spise predmeta, a rešenje doneto o prigovoru otpravlja se u roku od tri dana od dana donošenja (član 89. Predloga zakona). U izmenjenom članu 90. Predloga Zakon je predviđen postupak kao i odluke po prigovoru, pa ako se rešenje o izvršenju pobija samo u delu u kojem su određeni sredstvo i predmet izvršenja, na postupak po prigovoru shodno će se primeniti odredbe o žalbi protiv rešenja o izvršenju na osnovu izvršne isprave, a takav prigovor ne odlaže izvršenje. Ako veće usvoji prigovor protiv dela rešenja kojim su određeni sredstvo i predmet izvršenja, sudija pojedinac obaveštava izvršnog poverioca da je deo rešenja kojim je izvršni dužnik obavezan da namiri novčano potraživanje postao izvršna isprava na osnovu koje može da se zahteva izvršenje u istom ili drugom postupku. Ako se rešenje o izvršenju pobija u celini ili samo u delu kojim je izvršni dužnik obavezan da namiri potraživanje, ako izvršni dužnik učini verovatnim navode iz prigovora kojim rešenje pobija u delu u kom je obavezan da namiri potraživanje, veće će staviti van snage rešenje o izvršenju u delu u kome je određeno izvršenje i odrediti da se postupak nastavlja kao parnični postupak povodom prigovora protiv platnog naloga, a ako sud za to nije stvarno ili mesno nadležan, spisi predmeta dostavljaju se nadležnom sudu.

Članom 44. Predloga zakona precizira se član 108. Zakona i dodaje novi stav 3. Pravila o prigovoru trećeg lica su pretrpele određene izmene. Najpre, prigovor trećeg lica mora da sadrži njegove identifikacione podatke iz člana 30. ovog zakona kako bi bilo jasno o kom licu se nedvosmisleno radi, ali i kako bi se omogućio olakšani postupak za naknadu troškova ukoliko ih ovo lice prouzrokuje strankama u postupku. Ovim članom je izvršeno i preciziranje da i izvršni poverilac i izvršni dužnik imaju mogućnost da se o prigovoru trećeg lica izjasne u roku od 8 dana od dana dostavljanja.

Članom 45. Predloga zakona precizira se član 109. Zakona i dodaje novi stav 3. Nakon odlučivanja o prigovoru trećeg lica pojednostavljen je režim pravnih lekova tako što je omogućen pravni lek samo izvršnom poveriocu koji može uložiti žalbu na rešenje o usvajanju prigovora.

Članom 46. Predloga zakona brišu se naziv člana 110. i član 110. zakona.

Članom 47. Predloga zakona precizira se član 111. Zakona. Ukoliko je prigovor trećeg lica odbačen ili odbijen, treće lice može pokrenuti parnični postupak za utvrđenje nedozvoljenosti izvršenja. Kao i kod pravila o parničnom postupku koji pokreće izvršni dužnik za utvrđivanje nedozvoljenosti izvršenja i u ovom slučaju je brisana norma koja upućuje na primenu pravila o maličnim sporovima.

Članom 48. Predloga zakona precizira se član 113. Zakona. Izmene u sadašnjeg člana 113. Zakona odnose na terminološko preciziranje da izvršni dužnik može, kada je izvršenje već sprovedeno (a ne okončano), podneti sudu predlog za protivizvršenje.

Članom 49. Predloga zakona precizira se član 115. Zakona. Izmene predmetnog člana izvršene su u pogledu razloga za protivizvršenje pa se predlog za protivizvršenje podnosi ako je u toku izvršnog postupka izvršni dužnik dobrovoljno namirio potraživanje izvršnog poverioca mimo suda tako da je izvršni poverilac dvostruko namiren – u roku od 30 dana od dana kada je izvršenje sprovedeno i ako je izvršni poverilac primio više od svog potraživanja ili ako pri izvršenju na zaradi i drugim stalnim novčanim primanjima nisu poštovane odredbe o ograničenju izvršenja – u roku od 30 dana od dana kada je izvršenje sprovedeno.

Članom 50. Predloga zakona precizira se član 116. Zakona. Izmenjen je i sam postupak po predlogu za izvršenje u odnosu na izvršnog poverioca, tako da se predlog njemu dostavlja na izjašnjenje u roku od 8 dana od dana dostavljanja dok su brisane posledice neizjašnjenja izvršnog poverioca. O predlogu će biti odlučeno u skladu sa regularnom procedurom predviđenom Zakonom o izvršenju i obezbeđenju, pa je izjašnjenje izvršnog poverioca o predlogu irelevantno za samu odluku po predlogu za protivizvršenje.

Članom 51. Predloga zakona precizira se član 117. Zakona. Naime, predmetnom izmenom izmenjena je jezička greška u tekstu Zakona, pa je reč "predlog" zamenjena rečju: "predmet".

Članom 52. Predloga zakona precizira se član 120. Zakona. U delu zakona kojim je uređeno odlaganje izvršenja na predlog izvršnog poverioca, u slučaju donošenja rešenja o odbacivanju ili odbijanju predloga, izvršena je izmena tako što je omogućen prigovor, za razliku od ranijeg pravila da žalba nije dozvoljena. Prigovor u ovom slučaju ima za cilj mogućnost zaštite izvršnog poverioca koji je zatražio odlaganje a njegov predlog je odbačen ili odbijen.

Članom 53. Predloga zakona precizira se član 123. Zakona. Odlaganje na predlog trećeg lica je dopunjeno pravilom da je treće lice, identično kao i kod prigovora trećeg lica, dužno da uz predlog dostavi svoje identifikacione podatke iz člana 30. Zakona. Razlog ove izmene je taj da bi se omogućila lakša identifikacija trećeg lica ali i lakša naknada troškova od trećeg lica ukoliko potreba nekog slučaja to nalaže.

Članom 54. Predloga zakona precizira se član 124. Zakona.i dodaju novi st. 1. i 2. Predmetnim izmenama se omogućava dostavljanje predloga izvršnog dužnika odnosno trećeg lica izvršnom poveriocu koji u roku od 3 dana od dana dostavljanja može dati odgovor, a posledično se i rok koji javni izvršitelj ima da odluči o predlogu za odlaganje vezuje za momenat isteka roka za odgovor od strane izvršnog poverioca (stav 3. navedenog člana).

Članom 55. Predloga zakona precizira se član 125. Zakona i dodaje novi stav 4. Izmenama zakona je razrešena dilema koja se pojavila u praksi, da li podnošenje zahteva za odlaganje odlaže izvršenje (ili prigovora na rešenje o odbacivanju ili odbijanju predloga za odlaganje), i to novom odredbom da podnošenje predloga za odlaganje izvršenja, kao i podnošenje prigovora protiv rešenja kojim je odbačen ili odbijen predlog za odlaganje izvršenja ne odlaže izvršenje.

Članom 56. Predloga zakona precizira se član 126. Zakona. Postojeći zakon je propustio da definiše način na koji se određuje trajanje odlaganja izvršenja po predlogu trećeg lica pa je to učinjeno kroz predmetnu izmenu.

Članom 57. Predloga zakona precizira se član 129. Zakona. Imajući u vidu da je od donošenja Zakona izmenjen Zakon o stečaju u pogledu pravnih posledica otvaranja stečajnog postupka u odnosu na postupak izvršenja u kojem je stečajni dužnik izvršni dužnik, pa tako sada u slučaju stečaja izvršnog dužnika nastupa prekid postupka izvršenja a ne njegova obustava, prestala je potreba za postojanjem člana 129. st. 3. Zakona koji je brisan.

Članom 58. Predloga zakona precizira se član 130. Zakona. Pravilo o zaključenju izvršnog postupka iz člana 130. st. 1. je ostalo nepromenjeno ali je brisan stav 2. navedenog člana, imajući u vidu da ne postoji opravdanje za izdvajanje posebnih kategorija izvršnih dužnika. Posledično je izmenjen i stav 3. ovog člana pa izvršni poverilac može da predloži javnom izvršitelju nastavak izvršnog postupka ako smatra da nije pravilno ili u celini namiren, u roku od 30 dana od dana dostavljanja zaključka o zaključenju izvršnog postupka.

Članom 59. Predloga zakona precizira se član 131. Zakona i dodaje novi stav 3. Predlog izmena Zakona predviđa nedvosmislenu odredbu da se novčana kazna izriče i svakom drugom licu koje ometa ili sprečava sprovođenje izvršenja.

Članom 60. Predloga zakona precizira se član 132. Zakona. Naime, zakonom je predviđeno da ako sudski izvršitelj obavesti sud da ne može da se sprovede izvršenje novčane kazne, sud koji ju je izrekao odmah donosi rešenje kojim svakih 1.000 dinara novčane kazne zamenjuje jednim danom mere zatvora, a najviše do 60 dana. Na izvršenje mere zatvora primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje izvršenje krivičnih sankcija osim odredaba o odlaganju izvršenja kazne. Izuzimanje mogućnosti primene odredbi zakona kojim se uređuje izvršenje krivičnih sankcija o odlaganju izvršenja kazne se odnosi najpre na slučajeve neplaćanja izdržavanja kada se ne može primeniti ove odredbe, jer kazna zatvora u tom slučaju predstavlja sredstvo izvršenja a ne krivičnu sankciju.

Članom 61. Predloga zakona precizira se član 138. Zakona na način da se posle reči: "poštovanje zakona" dodaju zapeta i reči: "prava izvršnog dužnika i svih učesnika u postupku".

Članom 62. Predloga zakona dodaje se naziv člana 138a i član 138a. U novom članu 138a Zakona je regulisan postupak dobrovoljnog namirenja novčanog potraživanja pre pokretanja izvršnog postupka. Ove norme imaju za cilj smanjenje broja izvršnih postupaka i predstavljaju poslednju šansu da se strane u nekom obligacionom odnosu dogovore u pogledu ispunjenja obaveze a kako bi se izbegao izvršni postupak. Postupak započinje izvršni poverilac koji u predlogu dostavlja i izvršnu ili verodostojnu ispravu kojom dokazuje postojanje i dospelost svog potraživanja. U postupku učestvuje javni izvršitelj po izboru izvršnog poverioca (osim u slučaju ravnomerne raspodele kada je reč o potraživanju iz komunalne i srodne delatnosti) koji kontaktira izvršnog dužnika i stavlja mu u izgled posledice izvršnog postupka, utičući na njega u pravcu dobrovoljnog namirenja potraživanja odnosno postizanja sporazuma o načinu izmirenja duga sa poveriocem. Postupak se smatra okončanim bezuspešnim protekom roka od 60 dana, zaključenjem sporazuma između izvršnog poverioca i izvršnog dužnika ili dobrovoljnim namirenjem novčanog potraživanja iz izvršne ili verodostojne isprave. Reč je o fakultativnom a ne mandatornom postupku, pa on nema nikakav uticaj na mogućnost na strani poverioca da i bez njega, direktno, započne izvršni postupak protiv izvršnog dužnika. Pokretanjem postupka nastaje zastoj zastarelosti u trajanju od 60 dana čime se zapravo poverilac koji optira za ovaj postupak oslobađa potencijalnih posledica u smislu zastarelosti potraživanja, za vreme njegovog trajanja.

Članom 63. Predloga zakona precizira se član 141. Zakona na način da se vreme kada Organizacija za prinudnu naplatu sprovodi izvršenje na novčanim sredstvima izvršnog dužnika menja te se predmetna izvršenja sprovode svakog radnog dana od 9 do 18:30 časova, a precizirano je pravilo da se izvršenje sprovodi radnim danim od 7 do 22 časa.

Članom 64. Predloga zakona dodaje se stav 5. koji omogućava javnom izvršitelju da se radnje sprovođenja izvršenja tonski ili optički snimaju a tonski, odnosno optički snimak je sastavni deo zapisnika o preduzetim radnjama.

Članom 65. Predloga zakona precizira se član 143. Zakona. Rok u kojem je neophodno zatražiti policijsku pomoć je prilagođen odredbama Zakona o policiji (pre svega članu 54. Zakona o policiji) pa iznosi najmanje pet radnih dana pre izvršenja konkretne radnje.

Članom 66. Predloga zakona precizira se član 148. Zakona. Kada je reč o nepravilnostima u sprovođenju izvršenja, značajno su izmenjene odredbe zakona kojima je regulisan zahtev za otklanjanje nepravilnosti u izvršnom postupku. Ovo pravno sredstvo je u praksi dobilo previše značajnu ulogu, neretko, zbog različite sudske prakse, ulogu sredstva koje zamenjuje pravne lekove. Usled ovakve različite sudske prakse o pravnoj prirodi ovog sredstva, donet je i značajan broj odluka kojima je ugrožena pravna sigurnost jer se usvajanjem zahteva za otklanjanje nepravilnosti u nekoj docnijoj fazi postupka utiče i na već preduzete radnje. Izmene Zakona idu za tim da se najpre ograniči opseg kada se može podneti ovaj zahtev te je, u članu 148. st. 1. predviđeno da se može zahtevati otklanjanje nepravilnosti koje su nastale u toku i povodom sprovođenja izvršenja u roku od 8 dana od dana učinjene nepravilnosti. Zatim je stavom 4. je predviđeno da se zahtev ne može podneti protiv rešenja suda ili javnog izvršitelja već samo protiv zaključka (stav 5. ovog člana) i to samo kada je to zakonom određeno (članovi 66, 67 i 193. Zakona).

Članom 67. Predloga zakona precizira se član 149. Zakona. Naime, u situaciji kada je zahtev za otklanjanje nepravilnosti osnovan, sud, odnosno javni izvršitelj će rešenjem utvrditi, a ako je to moguće otkloniti, odnosno naložiti otklanjanje nepravilnosti učinjenih u toku i povodom sprovođenja izvršenja. Definisano je i posebno pravilo o posledici osnovanosti zahteva za otklanjanje nepravilnosti u slučaju zaključka o predaji iz člana 193. Zakona. U tom slučaju rešenjem kojim se usvaja zahtev za otklanjanje nepravilnosti ne dira se u stečeno pravo svojine kupca čime se nedvosmisleno povlači granica do koje utvrđena nepravilnost može uticati na preduzete radnje i postupku izvršenja.

Članom 68. Predloga zakona dodaje se naziv člana 151a i član 151a. Kod izvršenja na nepokretnostima su načinjene značajne izmene. Kroz novi član 151a zakona su definisana dva nova pravila kod izvršenja na nepokretnostima. Naime, nakon upisa zabeležbe rešenja o izvršenju, javni izvršitelj će, po službenoj dužnosti ili na predlog stranke, odrediti da se izvršenje sprovede na drugoj nepokretnosti ili drugim sredstvom i predmetom izvršenja, ako postoji očigledna nesrazmera između visine potraživanja izvršnog poverioca i vrednosti nepokretnosti koju je izvršni poverilac predložio u predlogu za izvršenje, a druga nepokretnost, odnosno drugo sredstvo i predmet izvršenja su dovoljni za namirenje potraživanja izvršnog poverioca, u razumnom roku. Takođe, ako su određeni drugo sredstvo i predmet izvršenja, zabeležba rešenja o izvršenju na nepokretnosti ostaje upisana u katastar nepokretnosti sve dok potraživanje izvršnog poverioca ne bude namireno. Cilj ove dve norme je da pomiri potrebu zaštite načela srazmere u izvršnom postupku, a ono se najčešće i mora štititi prilikom izvršenja na nepokretnostima ali i potrebu namirenja izvršnog poverioca. Tako, javni izvršitelj po službenoj dužnosti (slično kao i po članu 56. st.1. Zakona) mora voditi računa da ne dođe do očigledne nesrazmere između visine potraživanja izvršnog poverioca i vrednosti nepokretnosti koja je označena kao predmet izvršenja. Time se postiže afirmacija načela srazmere u delu zakona koji govori o izvršenju na nepokretnostima. Sa druge strane, zaštita izvršnog poverioca se ostvaruje kroz odredbu da zabeležba rešenja u katastru nepokretnosti ostaje upisana sve dok potraživanje izvršnog poverioca ne bude namireno. Dakle, u tom smislu, izvršni poverilac ne ostaje bez mogućnosti namiri svoje potraživanje iz vrednosti nepokretnosti, razume se nakon ispitivanja da li izvršni dužnik poseduje drugu imovinu čijim se unovčenjem može omogućiti namirenje a onemogućene su i zloupotrebe da izvršni dužnik omogući, svojim držanjem u postupku, da se neki drugi poverilac namiri iz vrednosti nepokretosti.

Članom 69. Predloga zakona precizira se član 152. Zakona. U slučaju da se izvršni postupak sprovodi protiv lica koje nije upisano kao sopstvenik nepokretnosti iako za to postoje uslovi, dopunjeno je pravilo da nalog za upis prava svojine u katastar nepokretnosti može pored suda dati i javni izvršitelj. Dodatno je, a kako bi se izbegle zloupotrebe od strane izvršnih dužnika, izmenjen redosled koraka, tako što se najpre donosi rešenje o izvršenju i istovremeno nalaže katastru nepokretnosti da upiše izvršnog dužnika kao sopstvenika nepokretnosti.

Članom 70. Predloga zakona precizira se član 153. Zakona. Ako se posle sticanja založnog prava na nepokretnosti promeni vlasnik nepokretnosti, založni poverilac naznačava u predlogu za izvršenje novog vlasnika nepokretnosti kao izvršnog dužnika. Postojeće zakonsko rešenje da se u ovom slučaju kao izvršni dužnik označava zalogodavac a da je novi vlasnik dužan da trpi namirenje iz nepokretnosti izazavalo je brojne probleme u praksi a u pojedinim slučajevima onemogućilo realizaciju zalonog prava kroz izvršni postupak. Najpre, postavlja se generalno pitanje motivacije lica koje više nije vlasnik nepokretnosti da učestvuje u izvršnom postupku kao i njegove namire da zaštiti odrđena prava. Sa druge strane, neprirodno je bilo i ograničavanje novog sopstvenika hipotekovane nepokretnosti koja je predmet izvršenja određenog izvršnog poverioca da u postupku može samo trpeti namirenje izvršnog poverioca, suštinski bez mogućnosti aktivnog učestvovanja u postupku. Takođe, u pojedinim situacijama, kao što je slučaj stečaja zalogodavca ili smrti zalogodavca ako je reč o fizičkom licu, izvršenje ne bi ni bilo moguće u slučaju dosledne primene navedenih pravila. Dodatno, u ovom članu je dodato pravilo da se izvršenje po odredbama ovog člana može sprovesti samo na nepokretnosti na kojoj postoji založno pravo. Ovom normom se pokušava razrešiti sporno pravno pitanje da li se prema založnom dužniku koji nije istovremeno i dužnik izvršnog poverioca, nakon iscrpljenja založne izjave ili ugovora o hipoteci na predmetu hipoteke, izvršenje može nastaviti u odnosu na drugu imovinu založnog dužnika.

Članom 71. Predloga zakona precizira se član 155. Zakona. Izmenjenim tekstom predmetnog člana Zakona propisuje se preimućstvo Zakona u odnosu na druge propise predviđanjem da odredbe drugih zakona kojima se propisuje odstupanje od pravila propisanog članom 155. stav 2. ne proizvode pravno dejstvo, a imajući u vidu da je reč o veoma važnoj odredbi, bez čije primene bi izvršenje na nepokretnostima ostalo u potpunoj blokadi. Dodatno je predviđeno i da po proteku roka od 72 sata od prijema zahteva za upis organ koji vodi katastar nepokretnosti ne može više odlučivati o zahtevu za upis zabeležbe.

Članom 72. Predloga zakona precizira se član 156. koji je u stavovima 2. i 3. pretrpeo određene izmene radi preciziranja posledica promene sopstvenika u toku izvršnog postupka. Ujedno se izmenama ovog člana proširuje dejstvo norme na sve promene sopstvenika nepokretnosti u toku izvršnog postupka, a ne samo na sitiacije kada promena nije zasnovana na raspolaganju prethodnog vlasnika. Ako se u toku izvršnog postupka promeni vlasnik nepokretnosti, sprovođenje izvršenja će se nastaviti na predmetnoj nepokretnosti, a novi vlasnik je dužan da trpi namirenje. U tom slučaju javni izvršitelj donosi zaključak o nastavljanju izvršnog postupka protiv novog vlasnika.

Članom 73. Predloga zakona precizira se član 161. Zakona i dodaje novi stav 2. Zakon je kroz odredbu o dejstvu izvršnog postupka na zakup nepokretnosti u značajnoj meri razrešio probleme koje je u praksi pravila norma Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine, a reč je o normi koja je dugo vremena postojala u našem izvršnom pravu da prodajom nepokretnosti ne prestaje zakup nepokretnosti ako je pre donošenja rešenja o izvršenju zaključen ugovor o zakupu i nepokretnost predata u državinu zakupcu a kupac stupa u prava i obaveze zakupodavca. Međutim, tom prilikom je izostavljena norma koja bi govorila o sudbini zakupa usled prodaje nepokretnosti u izvršnom postupku a reč je o nepokretnosti koja nije upisana u katastar nepokretnosti. Zato je dodata odredba člana 161. st. 2. Zakona prema kojoj ako nepokretnost nije upisana u katastar nepokretnosti, zakup prestaje prodajom nepokretnosti, osim ako je ugovor o zakupu zaključen u pisanoj formi i na kojem su potpisi ugovarača overeni u skladu sa zakonom, pre donošenja najstarijeg rešenja o izvršenju. Na ovaj način će biti sprečene potencijalne zloupotrebe kroz fiktivne ugovore o zakupu i u slučaju kada nepokretnost nije upisana u katastar nepokretnosti. Identično pravilo je predviđeno i u novom članu 251A a odnosi se na zakup pokretnih stvari koje su predmet izvršenja.

Članom 74. Predloga zakona precizira se član 163. i dodaje novi stav 2. Da bi se na pravi način unovčila nepokretnost koja je predmet izvršenja u određenom izvršnom postupku, neophodno je omogućiti njeno razgledanje kako bi se potencijalni kupci upoznali sa svim detaljima predmeta prodaje. Nesumnjivo je i da razgledanje nepokretnosti omogućava postizanje veće cene u postupku prodaje. Dosadašnje pravilo iz člana 163. Zakona nije predviđalo neposrednu mogućnost za javnog izvršitelja da obezbedi razgledanje nepokretnosti u situaciji kad izvršni dužnik nije prisutan ili onemogućava razgledanje nepokretnosti. Izmenama Zakona je predviđeno da javni izvršitelj u tom slučaju može da otvori zaključanu prostoriju ali samo u prisustvu dva punoletna lica kao svedoka, ako izvršni dužnik nije prisutan ili neće da je otvori.

Članom 75. Predloga zakona precizira se član 168. Zakona. Obustava izvršnog postupka zbog nedostatka pokrića predstavlja propust zakonodavca prilikom izrade Zakona jer suštinski onemogućava korišćenje ovog prava od strane založnog poverioca imajući u vidu rok u kojem se može koristiti (koji počinje da teče od dana donošenja zaključka o utvrđivanju vrednosti a koji se i ne dostavlja založnom poveriocu), kao i okolnost da se obustava može tražiti ako procenjena vrednost nepokretnosti ne pokriva potraživanje izvršnog poverioca. Oba navedena zakonska propusta su ispravljenja čime je ovaj član dobio sadržinu identičnoj onog koju je imao član 204. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine kada nisu postojale nikakve smetnje u njegovoj praktičnoj primeni.

Članom 76. Predloga zakona precizira se član 169. Zakona i dodaju st. 2. i 3. Predmetne izmene izvršene su na način da je proširen krug lica koja ne mogu biti kupci nepokretnosti, a za pojedina lica su razjašnjene neke dileme koje su se pojavile kroz praktičan život Zakona. Imajući u vidu da u praksi nije bilo jasno da li kupac ne može biti samo javni izvršitelj koji postupa u predmetu ili bilo koji drugi javni izvršitelj ovo pitanje je razrešeno tako što je formulisan stav da kupac ne može biti bilo koji javni izvršitelj, nezavisno da li postupa u konretnom predmetu ili ne. U odnosu na izvršnog dužnika, on svakako ne može biti kupac i to pravilo je izvučeno u poseban stav 1. ovog člana kako se dodatak "niti lice koje je njihov krvni srodnik u pravoj liniji a u pobočnoj liniji do četvrtog stepena srodstva, supružnik, vanbračni partner ili tazbinski srodnik do drugog stepena ili staratelj, usvojitelj, usvojenik ili hranitelj" ne bi vezivalo za izvršnog dužnika. Slično je učinjeno i u odnosu na lice koje službeno učestvuje u postupku, i u ovom slučaju je zabrana individualna i ne odnosi se na krug dodatno navedenih lica. Ovaj dodatak se vezuje za javne izvršitelje, zamenika javnog izvršitelja, pomoćnika javnog izvršitelja ili drugo lice koje je zaposleno kod bilo kog javnog izvršitelja. Javni izvršitelj u zaključku o prodaji ovo posebno naglašava. Predviđenim izmenama je pojačano antikoruptivno dejstvo ovog člana a javnio izvršitelji su u potpunosti onemogućeni da budu kupci u postupku izvršenja. Imajući u vidu da će portal elektronskog javnog nadmetanja biti u nadležnosti Ministartva pravde predviđeno je dodatno pravilo prema kojem kupac nepokretnosti ne može biti ni lice zaposleno u Ministarstvu pravde kao administrator portala elektronskog javnog nadmetanja, niti lice koje je njihov krvni srodnik u pravoj liniji, a u pobočnoj liniji do četvrtog stepena srodstva, supružnik, vanbračni partner, tazbinski srodnik do drugog stepena, staratelj, štićenik, usvojitelj, usvojenik ili hranitelj i hranjenik.

Članom 77. Predloga zakona precizira se član 170. Zakona i dodaje stav 5. U pogledu prava preče kupovine, nesporno je da se ovo pravo mora poštovati u okviru izvršnog postupka. U slučaju prodaje nepokretnosti na elektronskom javnom nadmetanju imalac zakonskog i ugovornog prava preče kupovine ima prvenstvo nad najpovoljnijim ponudiocem ako u roku od tri dana od dana dostavljanja izveštaja o elektronskoj prodaji izjavi da kupuje nepokretnost pod istim uslovima kao najpovoljniji ponudilac.

Članom 78. Predloga zakona dodaju se naziv člana 171a i član 171a. Predmetnim članom 171a je predviđeno osnovno pravilo o elektronskom javnom nadmetanju a stavom 2. ovog člana se dalje upućuje na podzakonski akt. Jedan od najvećih problema u sistemu izvršenja u Republici Srbiji je svakako nedovoljno efikasan postupak javnog nadmetanja. Naime, problemi koji su uočeni u praksi, suštinski onemogućavaju prava nadmetanja, na kojima će se ponuđači nadmetati međusobno i koja će kao rezultat imati najveću moguću cenu po kojoj se određeni predmet prodaje, čime se ostvaruju nepovoljni efekti za izvršnog poverioca ali i za izvršnog dužnika. Za izvršnog poverioca razumljivo, obzirom da se na taj način ostvaruje nepovoljnije namirenje potraživanja ali i za dužnika, jer se postiže manji stepen ispunjenja obaveze. Zloupotrebe koje su se dešavale u praksi u pogledu javnih nadmetanja u izvršnom postupku su brojne. Najpre, okolnost da se ponuđači mogu sresti neposredno pre aukcije otvara mogućnost međusobnog uticaja u pogledu nadmetanja. Međusobni uticaj se u praksi ogleda ili u dogovoru da samo jedan ponuđač licituje a da se ostali povuku kako bi se predmet izvršenja kupio po početnoj ceni a ostali ponuđači "finansijski zadovoljili" od strane pobednika van nadmetanja ili u pretnjama (ponekad čak i fizičkom obračunu) koji rezultiraju sličnim ishodom, da samo jedan ponuđač da ponudu i po početnoj ceni kupi predmet izvršenja. Takođe, u praksi se veoma često dešava da se više lica prijavi na prvo javno nadmetanje za prodaju predmeta izvršenja sa uplatom jemstva ali da nijedno lice ne stavi ponudu čak ni za početnu cenu, jer je među njima već osigurano i dogovoreno ko će biti kupac na drugom javnom nadmetanju po značajno nižoj ceni. Dešava se u praksi i da dva ponuđača posebnom, za to nadmetanje, pripremljenom strategijom, onemoguće ostale ponuđače da opšte daju ponudu za predmet izvršenja. To se čini tako što jedno lice ponudi početnu cenu a drugo lice nerazumno visoku cenu. Ostali ponuđači su time onemogućeni da ponude cenu osim cene veće od prethodno nerazumno visoke ponuđene cene. Deo ovih problema se može ublažiti izmenom zakona o izvršenju i obezbeđenju, vraćanjem licitacionog koraka u sistem nadmetanja kao i pojačavanjem pravila o gubitku jemstva odnosno njihovog izjednačavanja sa pravilima stečajnog prava. Ipak, zakonskim izmenama se ne mogu rešiti brojni načini zloupotreba i uticaja na ponuđače koji se gotovo svakodnevno dešavaju u praksi. Svi ovi razlozi jasno govore o nasušnoj potrebi za uvođenje novog modela po kojem će se javna nadmetanja u izvršnom postupku vršiti, a najbolji način za to je putem stvaranja portala elektronskih prodaja. Delimično su izmenjena pravila o sadržini zaključka o prodaji pa je sada zabrana ko je može biti kupac obavezna sadržina zaključka o prodaji, a ukoliko se nadmetanje obavlja preko portala elektronskih prodaja, obavezno naznačenje da je to slučaj kao i druge elemente predviđenje pravilnikom kojim je uređena elektronska prodaja.

Članom 79. Predloga zakona precizira se član 173. Zakona i dodaju novi stavovi od 3 – 5. na način da je dodata i posebna odredba da se jemstvo mora uplatiti najmanje dva dana pre održavanja javnog nadmetanja (identična odredba je dodata i u delu Zakona koji uređuje izvršenje na pokretnim stvarima u novom stavu 3. člana 238. Zakona), imajući u vidu da trenutni izostanak ove norme pravi dosta problema u praksi jer se jemstvo uplaćuje neposredno pred nadmetanje a ponuđač dostavlja javnom izvršitelju uplatnicu ili nalog za prenos kao dokaz na samom nadmetanju. Dodatno, dodata je i nova tačka 9) u stavu 2. ovog člana koja upućuje na odredbe člana 169. Zakona, kao i odredba da u slučaju prodaje nepokretnosti na elektronskom javnom nadmetanju zaključak o prodaji sadrži i posebnu napomenu da će se prodaja sprovesti preko portala elektronske prodaje, kao i licitacioni korak određen u procentu od početne cene ne višem od 10%. U slučaju da se nepokretnost prodaje putem elektronskog javnog nadmetanja zaključak o prodaji mora sadržati i elemente propisane pravilnikom iz člana 171a stav 2. ovog zakona.

Članom 80. Predloga zakona precizira se član 174. Zakona na način da se određuje da se zaključak o prodaji nepokretnosti na javnom nadmetanju dostavlja strankama, založnim poveriocima, učesnicima u postupku, imaocu ugovornog i zakonskog prava preče kupovine koje je upisano u katastar nepokretnosti.

Članom 81. Predloga zakona precizira se član 175. Zakona na način što je određeno da na javnom nadmetanju mogu, kao ponudioci, da učestvuju samo lica koja su položila jemstvo najkasnije dva dana pre održavanja javnog nadmetanja. Kako bi se obezbedila dodatna ozbiljnost postupka, visina jemstva je povećana sa 10% na 15% procenjene vrednosti nepokretnosti. Kada se nepokretnost prodaje na elektronskom javnom nadmetanju jemstvo se uplaćuje na račun propisan za uplatu javnih prihoda koji ne podleže blokadi, u skladu sa pravilnikom koji uređuje postupak elektronske prodaje.

Članom 82. Predloga zakona precizira se član 176. Zakona dodaje se stav 4. koji upućuje na primenu odredaba ovog člana i na prodaju nepokretnosti na elektronskom javnom nadmetanju.

Članom 83. Predloga zakona precizira se član 177. Zakona na način što se odredbe stava 2. ovog člana u pogledu roka primenjuju u situaciji ako se nepokretnost prodaje na elektronskom javnom nadmetanju, te da se ovaj rok računa se od dana objavljivanja zaključka na portalu elektronske prodaje.

Članom 84. Predloga zakona precizira se član 179. Zakona i dodaje novi stav 5. Postojeća pravila o toku javnog nadmetanja kao i pravila o vraćanju i zadržavanju uplaćenih jemstava su napravila velike probleme u praksi, dovodeći čak, u pojedinim slučajevima predmete u stanje da pravo nadmetanja među potencijalnim kupcima i ne postoji. Zbog toga je najpre vraćen načelno tok nadmetanja na način kako je bio uređen u Zakonu o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine imajući u vidu da je takav sistem nadmetanja pokazao mnogo bolje rezultate u odnosu na onaj koji je predviđen Zakonom. Javno nadmetanje počinje objavljivanjem javnog nadmetanja i saopštavanjem početne cene.

Članom 85. Predloga zakona precizira se član 180. Zakona. Ako najmanje jedan učesnik prihvati početnu cenu, javni izvršitelj objavljuje sledeću cenu koja je viša i to najviše za 10% od početne cene. Ovaj postupak se ponavlja sve dok poslednja objavljena cena ostane neprihvaćena, nakon čega se javno nadmetanje zaključuje. Najpovoljniji ponudilac jeste ponudilac koji je ponudio najvišu objavljenu cenu a radi razrešenja situacije u kojoj je neku cenu ponudilo više ponuđača a nijedan nije ponudio docnije uvećanu cenu, predviđeno je pravilo, po uzoru na pravila u stečajnom postupku, da je najpovoljniji ponudilac je onaj koji je tu cenu prvi ponudio.

Članom 86. Predloga zakona je preciziran član 181. st. 3. u pogledu objavljivanja zaključka o dodeljivanju nepokretnosti.

Članom 87. Predloga zakona precizira se član 182. Zakona. Kada je reč o zadržavanju i vraćanju jemstva, prva izmena se odnosi na slučaj kada je potrebno iskoristi jemstvo ponudioca koji nije platio cenu, u tom slučaju namiruju se troškovi javnog nadmetanja i razlika između cene koju je on ponudio i plaćene cene, a ako nakon toga preostane višak uplatiće se na račun budžeta Republike Srbije. I stav 3. ovog člana je promenjen pa ako prva tri ponudioca ne plate ponuđenu cenu u roku, iz njihovog jemstva namiruju se troškovi prvog i drugog javnog nadmetanja odnosno neposredne pogodbe i razlika u ceni postignutoj na prvom i drugom javnom nadmetanju, odnosno razlika u ceni koja je postignuta na drugom javnom nadmetanju i ceni koja je postignuta u postupku prodaje putem neposredne pogodbe. I u ovom slučaju ako nakon toga preostane višak uplatiće se na račun budžeta Republike Srbije. Na ovaj način je popunjena dosadašnja pravna praznina u pogledu mogućnosti da se iskoristi jemstvo ponudioca koji nije uplatio cenu na drugom javnom nadmetanju a predmet izvršenja se kasnije proda putem neposredne pogodbe za nižu cenu. Na posletku, dodato je i posebno pravilo novog stava 4. ovog člana, da jemstvo u svakom slučaju gubi učesnik koji ne ponudi ni početnu cenu, kao i učesnik koji odustane od javnog nadmetanja (a u tom slučaju postupiće se na način propisan st. 2. i 3. ovog člana), a koje ima za cilj sprečavanje brojnih zloupotreba u praksi u postupku javnog nadmetanja prilikom prodaja nepokretnosti u izvršnom postupku. Dodatno,u slučaju izmene sporazuma neophodan je pristanak založnog poverioca. Na ovaj način, založni poverilac će imati priliku da na adekvatan način zaštiti vrednost svog založnog prava.

Članom 88. Predloga zakona precizira se član 183. Zakona na način da javno nadmetanje nije uspelo ako nema ponudilaca ili ako nijedan ponudilac ne prihvati prodajnu cenu koja je jednaka početnoj ceni.

Članom 89. Predloga zakona precizira se član 185. Zakona tako što se iznos jemstva menja, te umesto desetine procenjene vrednosti nepokretnosti, jemstvo iznosi 15% od procenjene vrednosti nepokretnosti.

Članom 90. Predloga zakona precizira se član 186. Zakona i dodaju novi st. 4. i 5. Značajne izmene su učinjene i u pogledu prodaje nepokretnosti neposrednom pogodbom (identične izmene su učinjene i kod izvršenja na pokretnim stvarima u članu 245. Zakona). U oba postupka neposredne pogodbe koje Zakon reguliše (po sporazumu stranaka i po izboru izvršnog poverioca), sama neposedna pogodba se realizuje nakon zaključenja sporazuma između stranaka i kupca odnosno izvršnog poverioca i kupca, a u kojem su već utvrđeni uslovi prodaje, Tako je u pomenutom članu izmenjeno pravilo o roku do kada se može postići sporazum stranaka o prodaji nepokretnosti neposrednom pogodbom predviđanjem da je to moguće učiniti do donošenja zaključka o dodeljivanju nepokretnosti posle javnog nadmetanja ili donošenja zaključka kojim se utvrđuje da drugo javno nadmetanje nije uspelo. Očekuje se da će ovaj produženi rok više odgovarati strankama u postupku i da će povećati broj slučajeva u kojima će se sporazum postići. U stavu 3. ovog člana je predviđeno da se sporazumom stranaka određuju kupac nepokretnosti, rok za zaključenje ugovora o prodaji neposrednom pogodbom i prodajna cena a mogu da se odrede i drugi uslovi. U slučaju prodaje neposrednom pogodbom, prema odredbama Zakona, nejasan je položaj založnog poverioca u odnosu na predmet prodaje pa je bilo nužno taj položaj urediti. Zbog toga su dodati stavovi 4. i 5. navedenog člana koji zahtevaju da založni poverilac čije je pravo upisano pre donošenja najstarijeg rešenja o izvršenju mora dati svoj pristanak u pisanoj formi na uslove iz sporazuma u roku od 8 dana od dana dostavljanja a u slučaju da se ovakav založni poverilac ne izjasni u roku od 8 dana od dana dostavljanja sporazuma, smatra se da je dao pristanak na sporazum, o čemu će ga javni izvršitelj poučiti prilikom dostavljanja sporazuma.

Članom 91. Predloga zakona precizira se član 187. Zakona. Naime, izmenama Zakona je isključena minimalna cena po kojoj se nepokretnost može prodati u ovom slučaju a dodato je da se sporazum određuje kupac nepokretnosti jer jedino tako se ovaj postupak može konkretizovati. Odmah posle sporazuma stranaka donosi se zaključak o prodaji nepokretnosti neposrednom pogodbom po sporazumu stranaka, kojim se određuju kupac, i rok za zaključenje ugovora, cena i rok za plaćanje prodajne cene.

Članom 92. Predloga zakona precizira se član 188. i dodaje novi stav 2. Zakona na način da se stav 1. ovog člana menja tako što se deo odredbe ovog člana koja se odnosi na smanjenje vrednosti nepokretnosti za 50% briše. Dodatno, novim stavom propisano je da je za izmenu sporazuma iz stava 1. ovog člana neophodan pristanak založnog poverioca na način propisan članom 186. stav 4. ovog zakona.

Članom 93. Predloga zakona precizira se član 189. Zakona i dodaje novi stav 3. Slučaj prodaje nepokretnosti neposrednom pogodbom po izboru izvršnog poverioca je takođe nejasno stipulisan postojećim zakonskim uređenjem i zahtevao je određene izmene. Najpre, izmena je učinjena promenom koncepta neposredne pogodbe u kojem se u toku postupka "traži" kupac a posledično se i ne zna cena po kojoj se nepokretnost prodaje u koncept u kojem se postupak neposredne pogodbe sprovodi sa već poznatim kupcem i poznatom cenom. Iz tog razloga je iz člana 189. st. 1. Zakona kao element zaključka o prodaji neposrednom pogodbom brisana početna cena. Posledično je postojala potreba za formulisanjem pravila koje će govoriti o tome sa kojim licem se zaključuje ugovor o prodaji. To je učinjeno kroz novi stav 3. ovog člana. Ugovor o prodaji zaključuje se sa licem koje je potpisalo sporazum sa izvršnim poveriocem o ceni i roku za plaćanje cene i o tome obavestilo javnog izvršitelja.

Članom 94. Predloga zakona precizira se član 190. Zakona na način da je omogućeno izvršnom poveriocu da, u slučaju kada ne želi da optira za namirenje prenosom prava svojine na nepokretnosti koja je predmet izvršenja, spreči obustavu izvršnog postupku predlaganjem drugog sredstva i predmeta izvršenja.

Članom 95. Predloga zakona precizira se član 193. Zakona i dodaju novi st. 2 i 5. U pogledu zaključka o predaji, novim stavom 2. predloženih izmena Zakona koji govori o tome da kupac stiče pravo svojine na nepokretnosti danom donošenja zaključka o predaji razrešava se dilema koja postoji u delu sudske prakse u odnosu na pitanja momenta sticanja prava svojine kroz postupak izvršenja. Dodatno, stavom 5. propisuje se da se rešenjem kojim se usvaja zahtev za otklanjanje nepravilnosti iz stava 4. ovog člana ne dira u stečeno pravo svojine kupca.

Članom 96. Predloga zakona precizira se član 195. Zakona i dodaje novi stav 2. U situacijama kada neposredni držalac nepokretnosti odbije da postupi po zaključku o predaji i preda nepokretnost u državinu kupcu odnosno novom vlasniku, neophodno je sprovesti iseljenje kada nastaju određeni troškovi a za koje Zakon nije izrečno predvideo ko će ih snositi. Zbog toga je dodata nova odredba člana 195. st. 2. Zakona da te troškove predujmljuje kupac nepokretnosti, a snosi ih neposredni držalac čije se iseljenje sprovodi.

Članom 97. Predloga zakona precizira se član 199. Zakona. Kao poslednja faza izvršenja na nepokretnostima, odredbe o namirenju nisu pravile veće probleme u praksi i zato je učinjena samo jedna izmena u članu 199. koji definiše prvenstveno namirenje a u cilju sprečavanja potencijalnih zloupotreba. Izmena se odnosi potraživanja na osnovu zakonskog izdržavanja koja se dokazuju izvršnom ispravom i prijavljena su do donošenja zaključka o dodeljivanju nepokretnosti uz novi uslov da je navedena izvršna isprava nastala pre donošenja najstarijeg rešenja o izvršenju (identična izmena je učinjena kod izvršenja na pokretnim stvarima u članu 253. Zakona).

Članom 98. Predloga zakona precizira se član 209. Zakona i dodaje novi stav 4 koji ima za cilj razjašnjenje da ovakvo izvršenje pored suda koji odlučuje o predlogu za izvršenje može odrediti zaključkom i sprovesti i javni izvršitelj.

Članom 99. Predloga zakona precizira se član 210. i dodaju novi st. 2. i 4. Naime, u ovom članu je izmenjen redosled radnji prilikom sprovođenja izvršenja na nepokretnosti u vanknjižnoj svojini izvršnog dužnika čime je ispravljen propust Zakona. Na posletku, kod ovih nepokretnosti, a radi povećanja transparetnosti postupka dodat je i stav 4. kojim je predviđeno da u zaključku o prodaji nepokretnosti, javni izvršitelj posebno navodi da je nepokretnost u vanknjižnoj svojini.

Članom 100. Predloga zakona precizira se član 211. Zakona na način da se reči: "i za sprovođenje izvršenja" brišu.

Članom 101. Predloga zakona precizira se član 212. Zakona na način da je dodata odrednica da se ovo sredstvo izvršenja može odrediti i zaključkom javnog izvršitelja, dakle u toku sprovođenja izvršenja a ne samo inicijalno prilikom podnošenja predloga za izvršenja sudu. Ovo je neposredna posledica izmene člana 4. Zakona kojim je izvršenje ovim sredstvom povereno u nadležnost javnih izvršitelja.

Članom 102. Predloga zakona precizira se član 213. Zakona. Naime, kada je reč o načinu na koji se sprovodi zajednička prodaja nepokretnosti i pokretnih stvari to može biti učinjeno putem javnog nadmetanja ali i neposrednom pogodbom. Ako se nepokretnosti i pokretne stvari nisu mogle prodati ni na drugom javnom nadmetanju javni izvršitelj odmah poziva izvršnog poverioca da se u roku od 15 dana izjasni da li predlaže prodaju neposrednom pogodbom. U slučaju da se izvršni poverilac ne izjasni u roku izvršni postupak se obustavlja. međutim, ako se nepokretnosti i pokretne stvari nisu mogle prodati neposrednom pogodbom po izboru izvršnog poverioca, izvršni postupak se razdavaja na postupak prodaje nepokretnosti i postupak prodaje pokretnih stvari koji u tom slučaju počinju ispočetka. Ako se nepokretnosti i pokretne stvari nisu mogle prodati neposrednom pogodbom po sporazumu stranaka izvršni postupak se nastavlja u stanju u kom se nalazio kada su se stranke sporazumele o prodaji neposrednom pogodbom. U postupku zajedničke prodaje nepokretnosti i pokretnih stvari izvršni poverilac se ne može namiriti dosuđenjem stvari u svojinu.

Članom 103. Predloga zakona precizira se član 214. Zakona u skladu sa izmenama člana 212. Zakona.

Članom 104. Predloga zakona precizira se član 215. Zakona u skladu sa izmenama člana 212. Zakona.

Članom 105. Predloga zakona precizira se član 237. Zakona koji govori o donošenju zaključka o prodaji pokretne stvari kao i da se pokretne stvari ne mogu prodavati pre pravosnažnosti rešenja o izvršenju a u stavu 2. je predviđen izuzetak od ovog pravila da je to moguće učiniti ako se stranke sporazumeju ili ako su podložne brzom kvarenju, ili ako postoji opasnost od znatnog smanjenja vrednosti stvari bez obaveze da izvršni poverilac položi jemstvo za štetu koju izvršni dužnik može pretrpeti zbog ranije prodaje, a imajući u vidu da je reč o hitnoj ili dogovorenoj prodaji neke pokretne stvari.

Članom 106. Predloga zakona precizira se član 238. i dodaju novi st. 3. i 6. kojima se propisuje da se jemstvo mora uplatiti najkasnije 48 časova pre održavanja javnog nadmetanja, te da je u uslovima prodaje javni izvršitelj dužan da upozori na zabranu propisanu članom 169. ovog zakona.

Članom 107. Predloga zakona se vrši preciziranje u pogledu elektronske oglasne table.

Članom 108. Predloga zakona precizira se član 242. Zakona na način da se posle reči: reči: "potraživanje na nepokretnosti:" dodaju reči: "o elektronskom javnom nadmetanju,".

Članom 109. Predloga zakona precizira se član 245. Zakona na način da se pravila o neposrednoj pogodbi u pogledu pokretnih stvari prilagodi pravilima Predloga zakona predviđenih za nepokretnosti.

Članom 110. Predloga Zakona briše se član 247. st. 5. Zakona kojim je predviđena početna cena u slučaju neposredne pogodbe u skladu sa izmenom koncepta neposredne pogodbe u slučaju nepokretnosti kao i pokretnih stvari.

Članom 111. Predloga zakona dodaje se naziv člana 251a i član 251a. U članu 251a je predviđena posledica izvršnog postupka na zakup pokretnih stvari i to tako da prestaje zakup pokretnih stvari, osim ako je ugovor o zakupu zaključen u pisanoj formi i na kojem su potpisi ugovarača overeni u skladu sa zakonom, pre najstarijeg založnog prava na pokretnim stvarima ili najstarijeg rešenja o izvršenju.

Članom 112. Predloga zakona izvršeno je preciziranje norme člana 253. Zakona da se pre svih namiruju potraživanja na osnovu zakonkskog izdržavanja koja budu dokazana izvršnom ispravom koja je nastala pre donošenja najstarijeg rešenja o izvršenju i prijavljena do donošenja zaključka o dodeljivanju stvari.

Članom 113. Predloga zakona dodaju se naziv člana 255a i član 255a. U članu 255a su predviđena pravila o izvršenju na osnovu izvoda iz registra zaloge. Potreba za posebnim uređenjem ove oblasti je nastala usled zauzetih pravnih stavova privrednih sudova da je u konkretnom slučaju reč o sui generis postupku namirenja a koji je predviđen odredbama Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar i da se odredbe Zakona mogu samo ograničeno primeniti, čime ostaje nejasno kojim sredstvom izvršenja se sprovodi izvršenje u ovim slučajevima. Predviđeno je izrečno pravilo kroz predložene izmene Zakona da se izvršenje radi namirenja novčanog potraživanja na osnovu izvoda iz registra zaloge kao izvršne isprave, sprovodi se po odredbama ovog zakona o izvršenju radi namirenja novčanog potraživanja na pokretnim stvarima.

Članom 114. Predloga zakona su u stavu 1. Tačka 5. Člana 257. reči: "dodatka na decu" zamenjene sa rečima:"zakona kojim se uređuje finansijska podrška porodici sa decom" čime je značajno proširen krug predmeta koji ne mogu biti predmet izvršenja, odnosno koji su izuzeti od izvršenja. Imajući u vidu da su primanja na osnovu zakona kojim se uređuje finansijska podrška porodici sa decom značajno šira od primanja po osnovu dodatka na decu, ovom odredbom se daje podrška politici povećanja nataliteta u Republici Srbiji.

Članom 115. Predloga zakona precizira se član 258. Zakona. na način da su izvršene izmene zaštićenog iznosa specifičnih potraživanja izvršnih dužnika, a sve u cilju jačanja socijalne komponente Zakona i zaštite ekonomski slabih slojeva stanovništva. Tako, kada je reč o plati ili zaradi, odnosno naknadi plate ili zarade izvršenje može da se sprovede do njihove polovine (umesto dve trećine) odnosno do njihove četvrtine (umesto polovine), ako je njihov iznos jednak ili manji od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom. Izvršenje na zaradi ili plati, naknadi zarade, odnosno naknadi plate koja ne prelazi iznos prosečne neto zarade prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, može se sprovesti do njihove trećine a na minimalnoj zaradi sprovodi se do njene četvrtine (umesto polovine). Kada je o penziji reč izvršenje na penziji može se sprovesti do njene trećine (umesto dve trećine), odnosno četvrtine, kada je reč o penziji koja ne prelazi iznos prosečne penzije prema poslednjem objavljenom podatku fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje odnosno desetine kada je reč o penziji čija visina ne prelazi najniži iznos penzije (umesto polovine). U odnosu na sve navedeno je predviđen izuzetak, u skladu sa članom 162. Porodičnog zakona, radi namirenja potraživanja na osnovu zakonskog izdržavanja, izvršenje se može sprovesti do polovine primanja.

Članom 116. Predloga zakona dodaje se novi član 279a. Kao sporno pravno pitanje u pogledu izvršenja na novčanom potraživanju izvršnog dužnika javilo je pitanje pravnog puta izvršnog poverioca za namirenje zaplenjenog i prenetog potraživanja, a u odnosu na dužnikovog dužnika. Da li to pravo izvršni poverilac ostvaruje unutar već započetog postupka u kojem je to potraživanje zaplenjeno i preneto sa izvršnog dužnika na izvršnog poverioca, u zasebnom izvršnom postupku ili u parničnom postupku, razume se, sve u situaciji kada dužnikov dužnik iz bilo kog razloga ne želi da izmiri obavezu prema izvršnom poveriocu? Kako prva moguća opcija svakako nije prihvatljiva (namirenje kroz postojeći izvršni postupak), ostale su opcije zasebnog izvršnog ili parničnog postupka, i to je nešto što se iskristalisalo kao posebno pravno pitanje u praksi sudova, posebno privrednih sudova. Čini se da odredbe člana 282. Zakona koje govore o tome da je izvršni poverilac koji je podneo tužbu ili predlog za izvršenje radi naplate prenesenog potraživanja dužan da o tome bez odlaganja obavesti izvršnog dužnika a u suprotnom odgovara za štetu koju mu nanese tim propuštanjem, nisu uticale na sudove da naprave razliku između situacije kada izvršni poverilac, u zavisnosti od isprave koju izvršni dužnik poseduje prema svom dužniku, može svoje pravo, odnosno naplatu potraživanja ostvarivati u parničnom, odnosno izvršnom postupku, već je za sva potraživanja zauzet stav sudova da je neophodno da izvršni poverilac prava ostvaruje u parničnom postupku protiv dužnika izvršnog dužnika. Ovakvo tumačenje povećava pravnu nesigurnost i u pojedinim situacijama može dovesti do povrede, u određenoj meri, važnog pravnog načela ne bis in idem, i to u situaciji kada je zaplenjeno i preneto na izvršnog poverioca recimo potraživanje izvršnog dužnika prema njegovom dužniku po osnovu pravosnažne sudske presude. Iz svih ovih razloga, intervencija u smislu izmene zakona je bila neophodna, razlikovanjem različitih situacija u smislu različitih isprava koju izvršni dužnik ima prema svom dužniku po osnovu zaplenjenog i prenetog novčanog potraživanja. U članu 279A je predviđeno da ako se potraživanje izvršnog dužnika prema njegovom dužniku zasniva na izvršnoj ili verodostojnoj ispravi, izvršni poverilac može na osnovu zaključka javnog izvršitelja o prenosu potraživanja i izvršne ili verodostojne isprave podneti predlog za izvršenje protiv dužnika izvršnog dužnika a ako se potraživanje izvršnog dužnika prema njegovom dužniku ne zasniva ni na izvršnoj ni na verodostojnoj ispravi, izvršni poverilac na osnovu zaključka javnog izvršitelja o prenosu potraživanja može ostvarivati svoja prava u parničnom postupku. Ako je po predlogu izvršnog dužnika već doneto rešenje o izvršenju protiv njegovog dužnika, izvršni poverilac na osnovu zaključka javnog izvršitelja o prenosu potraživanja stupa u već pokrenuti izvršni postupak na mesto izvršnog dužnika.

Članom 117. Predloga zakona precizira se član 300. Zakona i dodaju novi st. 3, 5, 6,7,8 i 9. Naime,u članu 300. je dodat novi stav da ako je u predlogu za izvršenje kao izvršni dužnik naznačen indirektni korisnik budžetskih sredstava, za koga se u smislu propisa kojima se uređuje izvršenje budžeta prinudna naplata sprovodi na isti način kao i za direktne korisnike budžetskih sredstava, izvršni poverilac dužan je da u predlogu za izvršenje naznači identifikacione podatke za dužnika koji je direktni korisnik budžetskih sredstava. U slučaju izvršenja protiv direktnog ili indirektnog korisnika budžetskih sredstava izvršni poverilac je dužan da o nameri podnošenja predloga za izvršenje pismenim putem obavesti ministarstvo finansija – upravu za trezor najmanje 30 dana pre podnošenja predloga za izvršenje kao i da dostavi dokaz o tome uz predlog, pod pretnjom odbacivanja. Imajući u vidu da je reč o relativno jednostavnim predmetima, koji zbog velikog broja značajno opterećuju rad sudova i onemogućavaju da se sudovi posvete drugim, težim predmetima u izvršnoj materiji, za ove predmete u pogledu odlučivanja o predlogu će ubuduće biti nadležni javni izvršitelji. Mesna nadležnost u ovim postupcima određuje se prema području suda pred kojim je nastala izvršna isprava. Izvršni poverilac dužan je da pre podnošenja predloga za izvršenje zahteva od Komore da odredi javnog izvršitelja kome će podneti predlog za izvršenje i na dalji postupak shodno se primenjuju odredbe člana 393. ovog zakona. Nadležnost javnih izvršitelja u pogledu sprovođenja izvršenja u ovim predmetima ostaje neizmenjena.

Članom 118. Predloga zakona precizira se član 302. Zakona i dodaje novi stav 3. kojim se propisuje da se izveštaj o izvršenju rešenja kojim je određena naplata budućih povremenih davanja koja su sprovedena u celini, organizacija za prinudnu naplatu dostavlja javnom izvršitelju nakon izvršenja poslednje rate budućeg davanja, što će povećati efikasnost postupka kao i brisanju odredbe da se redosled naplate budućih povremenih davanja određuje prema vremenu kada je organizacija za prinudnu naplatu primila rešenje o izvršenju.

Članom 119. Predloga zakona precizira se član 304. Zakona u smislu da će organizacija za prinudnu naplatu blokirati sve račune svih solidarnih dužnika, a prenos sredstava će se vršiti prema redosledu navedenom u rešenju o izvršenju, odnosno zaključku javnog izvršitelja do potpunog namirenja a u cilju sprečavanja višestrukog namirenja izvršnog poverioca.

Članom 120. Predloga zakona član 305. Zakona je izmenjen i pojednostavljen pa je organizacija za prinudnu naplatu dužna da svakodnevno izveštava javnog izvršitelja o izvršenjima koja su sprovedena u celini kao i ako u roku od 15 dana od dana prijema rešenja, odnosno zaključka javnog izvršitelja nije sprovedeno izvršenje u kom slučaju javni izvršitelj poziva izvršnog poverioca da se u roku od osam dana izjasni o tome da li ostaje pri namirenju na novčanim sredstvima na računu izvršnog dužnika ili predlaže dodavanje novog sredstva i predmeta izvršenja ili promenu sredstva i predmeta izvršenja.

Članom 121. Predloga zakona precizira se 306. Zakona na način da ako rešenje o izvršenju sadrži nepotpune ili netačne podatke, te po njemu ne može da se postupa, organizacija za prinudnu naplatu odmah vraća rešenje umesto sud javnom izvršitelju i obaveštava ga o razlozima vraćanja, imajući u vidu da izvršenje sprovodi javni izvršitelj a ne sud.

Članom 122. Predloga zakona je dopunjen član 310. Zakona koji govori o izvršenju na sredstvima sa tekućeg računa izvršnog dužnika. Izmenama je predviđeno da se sredstva sa tekućeg računa prenose na namenski račun javnog izvršitelja a izvršni dužnik može u roku od osam dana od dana izvršenog prenosa obavestiti javnog izvršitelja da je prilikom prenosa sredstava došlo do povrede ograničenja iz člana 257. ili 258. ovog zakona i o tome dostaviti odgovarajuće dokaze. Na ovaj način se omogućava izvršnom dužnku da spreči povredu pravila iz člana 257. i 258. zakona a u slučaju da javni izvršitelj utvrdi da je prenos sredstava izvršen suprotno ograničenjima iz člana 257. ili 258. ovog zakona bez odlaganja će izvršiti povraćaj više prenetih sredstava na tekući račun izvršnog dužnika, odnosno na račun koji izvršni dužnik opredeli uz napomenu da se radi o sredstvima koja ne mogu biti predmet izvršenja.

Članom 123. Predloga zakona precizira se član 315. Zakona. U pogledu sredstva izvršenja radi namirenja novčanog potraživanja prodajom finansijskih instrumenata u ovom članu Zakona je, imajući u vidu značajne posledice prodaje finansijskih sredstava koja mogu biti izuzetne vrednosti, donošenje zaključka o prodaji, kao i kod prodaje nepokretnosti osnosno pokretnih stvari, uslovljeno pravosnažnošću rešenja o izvršenju.

Članom 124. Predloga zakona precizira se član 317. Zakona na način da je upućivanje na odredbe Zakona o izvršenju na pokretnim stvarima uslovljeno time da one nisu u suprotnosti sa odredbama zakona kojim se uređuje tržište kapitala i pravilima tržišta na kojima se prodaju finansijski instrumenti.

Članom 125. Predloga zakona se precizira član 320. Zakona tako što se isključuje shodba primena odredbi o elektronskom javnom nadmetanju u pogledu prodaje udela u privrednom društvu kao predmeta izvršenja.

Članom 126. Predloga zakona dodaje se naziv glave VIIIa i glava VIIIa. kojom je regulisan skraćeni izvršni postupak. Ovaj postupak je za osnovu svog uređenja imao odredbe Zakona o izvršnom postupku iz 2004. godine. Skraćeni postupak ima za cilj lakše i brže namirenje izvršnog poverioca koji poseduje prema kvalifikovanom izvršnom dužniku određenu kvalifikovanu verodostojnu ispravu. Ovaj postupak se može sprovesti sprovesti ako su izvršni poverilac i izvršni dužnik subjekti za rešavanje čijih sporova je u skladu sa zakonom stvarno nadležan privredni sud (član 326a.), i to samo na osnovu četiri verodostojne isprave (član 326b) menice i čeka domaćeg ili stranog lica, sa protestom ako je potreban za zasnivanje potraživanja, bezuslove bankarske garancije i akreditiva, kao i overene izjave izvršnog dužnika kojom ovlašćuje banku da sa njegovog računa prenese novčana sredstva na račun izvršnog poverioca. protiv rešenja o izvršenju donetog u skraćenom izvršnom postupku izvršni dužnik može izjaviti prigovor u roku od pet dana od dana dostavljanja rešenja (član 326g) a uz prigovor mora dostaviti kvalifikovane dokaze (član 326d), o kojem odlučuje veće (član 326đ) sa ograničenim mogućnostima za usvajanje prigovora.

Članom 127. Predloga zakona precizira član 333. stav 1. tako što se reči: "izvršni dužnik" zamenjuju rečima: "dužnik izvršnog dužnika".

Članom 128. Predloga dodaje se nova glava 9a i član 338a kojim se uređuje novo sredstvo izvršenja-unovčenje drugih imovinskih prava izvršnog dužnika čime se razrešava sporno pravno pitanje da li ova prava (patent, žig i sl.) mogu biti predmet izvršenja.

Članom 129. Predloga zakona precizira se član 355. Zakona i dodaju novi st. 2. i 3.Naime, najpre je produžen rok u kojem izvršni dužnik može dobrovoljno ispuniti obavezu sa osam na trideset dana, jer je procenjeno da u mnogim situacijama rok od osam dana od dana prijema rešenja o izvršenju nije dovoljan a kako bi izršni dužnik samostalno izvršio ovu obavezu. Dodati su i novi stavovi 2. i 3. kojim se vraća rešenje iz Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine o obaveštavanju organa starateljstva u slučaju kada su iseljenjem obuhvaćena maloletna lica od strane javnog izvršitelja uz ustanovljavanje obaveze samog organa starateljstva o pružanju pomoći pri sprovođenju izvršenja.

Članom 130. Predloga zakona precizira se član 357. Zakona i dodaje novi stav 4. U pomenutom članu je definisano novo pravilo, u okviru istog sredstva izvršenja po kojem će, u slučaju da se pokretne stvari, zatečene u nepokretnosti, nisu mogli prodati ni na drugom javnom nadmetanju, javni izvršitelj te pokretne stvari predati ustanovi socijalne zaštite, po prethodno pribavljenom mišljenju ministarstva nadležnog za poslove socijalne zaštite.

Članom 131. Predloga zakona je preciziran član 359. Zakona u pogledu mesne nadležnosti suda tako što je predviđeno da je za odlučivanje o predlogu za izvršenje i za sprovođenje izvršenja radi preduzimanja radnje koju može preduzeti samo izvršni dužnik, uzdržavanja od određene radnje (nečinjenje) ili trpljenja određene radnje, mesno nadležan i sud na čijem području izvršni dužnik treba da ispuni svoju obavezu.

Članom 132. Predloga zakona izvršeno je preciziranje člana 360. Zakona tako što je predviđeno da je za odlučivanje o predlogu za izvršenje radi preduzimanja radnje koju može preduzeti i drugo lice mesno nadležan i sud na čijem području izvršni dužnik treba da ispuni svoju obavezu, a da je za sprovođenje izvršenja radi preduzimanja radnje koju može preduzeti i drugo lice isključivo je nadležan javni izvršitelj čime je izvršeno usklađivanje ovog člana sa članom 4. Zakona.

Članom 133. Predloga zakona izvršeno je preciziranje člana 361. Zakona tako što se isti usklađuje sa promenama čl. 359. i 360. Zakona.

Članom 134. Predloga zakona izvršeno je preziziranje člana 362. Zakona tako što se isti usklađuje sa promenama čl. 359. i 360. Zakona.

Članom 135. preciziran je član 374. Zakona kojim je predviđeno da u slučaju da sud rešenjem protiv kog je dozvoljen prigovor izrekne kaznu zatvora koja traje sve dok se dete ne preda, a najduže do 60 dana. Na izvršenje kazne zatvora, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje izvršenje krivičnih sankcija, osim odredaba o odlaganju izvršenja kazne. Takođe, dodato je pravilo da prigovor protiv rešenja kojim se izriče kazna zatvora odlaže njegovo izvršenje.

Članom 136. Predloga zakona preciziran je član 376. Zakona na način da je pojačana uloga organa starateljstva dok je uloga suda nadzornog karaktera, a sve imajući u vidu specifičnosti i osetljivost sprovođenja ove mere izvršenja.

U članu 137. Predloga zakona izvršeno je preciziranje člana 379. Zakona tako što je omogućeno upućivanje i u pogledu člana 379. Zakona koji govori o izvršenju radi održavanja ličnih odnosa sa detetom na čl. 373. i 374. Zakona kako bi se omogućila primena svih sredstava izvršenja radi izvršenja odluka u vezi s porodičnim odnosima.

Članom 138. Predloga zakona precizira se član 394. Zakona, Naime, u članu 394. st. 1. je razrešena dilema koja je postojala u praksi da je uredan predlog za izvršenje i kada umesto potpisa izvršnog poverioca ili punomoćnika koji nije advokat sadrži faksimil čime je delimično ozakonjen zaključak Vrhovnog kasacionog suda koji je usvojen na sednici Građanskog odeljenja VKS odžranoj 27.6.2017. godine. U stavu 2. istog člana, kao što je već napomenuto, je predviđena posebna zaštita načela srazmere. Takođe, brisano je pravilo iz st. 4. ovog člana Zakona da odlaganje na predlog poverioca ili po sporazumu stranaka ne može trajati duže od tri meseca, pa će se u povodom ovog pitanja primeniti opšte pravilo iz člana 126. Zakona. Imajući u vidu da se prigovor podnosi preko javnog izvršitelja koji je doneo rešenje o izvršenju, predviđeno je posebno pravilo u članu 394. st. 4. da potvrdu o nastupanju pravnosnažnosti rešenja izdaje javni izvršitelj, čime je razrešeno sporno pravno pitanje u praksi, da li sud ili javni izvršitelj izdaje potvrdu pravosnažnosti rešenja o izvršenju.

Članom 139. Predloga zakona precizira se član 396. Zakona. Kada je reč o prigovoru na rešenje o izvršenju u postupcima naplate potraživanja iz komunalnih i srodnih delatnosti, značajno je izmenjena procedura podnošenja prigovora tako što je izrečno predviđeno da se prigovor podnosi preko javnog izvršitelja koji je doneo rešenje (član 396. st. 2. prema predloženim izmenama Zakona) a o prigovoru odlučuje sud na čijem području izvršni dužnik ima prebivalište, boravište ili sedište (član 396. st. 3. prema predloženim izmenama Zakona).

Članom 140. Predloga zakona je preziziran član 397. Zakona u pogledu propisivanja izrečne mogućnosti određivanja izvršenja na celokupnoj imovini izvršnog dužnika u slučajevima izvršenja radi namirenja potraživanja iz komunalnih i srodnih delatnosti kao i mogućnost na strani javnog izvršitelja za korišćenje štambilja.

Članom 141. Predloga zakona preciziran je član 398. Zakona koji govori o prigovoru izvršnog dužnika i načinu na koji se on podnosi kao i da o prigovoru odlučuje sud na čijem području izvršni dužnik ima prebivalište, boravište ili sedište.

Članom 142. Predloga zakona menjaju se naziv člana 399. i član 399. Zakona. Odredbe izmenjenog člana 399. Zakona upućuju na shodnu primenu odredbi o prigovoru na rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave.U stavu 2. navedenog člana je predviđeno izrečno pravilo da ako izvršni poverilac prizna navode iz prigovora javni izvršitelj će rešenjem usvojiti prigovor, staviti van snage rešenje o izvršenju u celini ili delimično i odlučiti o troškovima postupka a reč je o normi koja bi trebalo da ima pozitivne praktične posledice.

Članom 143. Predloga zakona je izmenjen naslov člana i član 400. Zakona, a kojim je sada uređeno izvršenje na osnovu izvršne isprave radi namirenja novčanog potraživanja iz komunalnih usluga i srodnih delatnosti.

Članom 144. Predloga zakona brišu se nazivi čl. 401 – 413. i čl. 401 – 413.

Članom 145. Predloga zakona se precizira član 422. stav 4. Zakona tako što se posle reči: "izvršitelj" dodaju zapeta i reči: "osim u slučajevima iz člana 4. stav 1. ovog zakona".

Članom 146. Predloga zakona precizira se član 423. Zakona na način što se briše odredba koja propisuje da protiv rešenja donetog po prigovoru žalba nije dozvoljena. Zbog određenih zloupotreba u praksi kojima se značajno narušava sistem izvršenja dodata je izrečna odredba po kojoj nije dozvoljeno određivanje privremene mere kojom bi se zabranilo sprovođenje izvršenja.

Članom 147. Predloga zakona se precizira član 445. stav 1. tačka 3) tako što je izvršena promena opisa prethodne mere pa je kao prethodna mera predviđen nalog organizaciji za prinudnu naplatu da novčana sredstva u visini obezbeđenog potraživanja prenesu u depozit javnog izvršitelja.

Članom 148. Predloga zakona je u članu 455. dodat stav 2. Zakona tako što je izrečno predviđeno da nije dozvoljeno određivanje privremene mere kojom bi se zabranilo sprovođenje izvršenja čime se razrešavaju problemi koji su postojali u delu sudske prakse koja je ovo činila.

Članom 149. Predloga zakona se precizira član 459. stav 1. tačka 4) Zakona tako što je izvršena promena opisa prevremene mere pa je kao privremena mera predviđen nalog organizaciji za prinudnu naplatu da novčana sredstva u visini obezbeđenog potraživanja prenesu u depozit javnog izvršitelja.

Predlogom Zakona o izmenama o dopunama zakona o izvršenju i obezbeđenju intervenisano je i u statusnom delu Zakona i to pre svega u odredbama koje nisu na potpuni način uređivale određena pitanja.

Članom 150. Predloga zakona se precizira član 477. Zakona i to tako što se menja stav 5. pa sada glasi: "U slučaju iz stava 4. ovog člana, ministar može imenovati za javnog izvršitelja drugog kandidata koga je konkursna komisija predložila".

Članom 151. Predloga zakona se precizira član 479. Zakona i to tako što se menja stav 5. pa sada glasi: "U slučaju iz stava 4. ovog člana, ministar može imenovati za javnog izvršitelja drugog kandidata koga je konkursna komisija predložila".

Članom 152. Predloga zakona je izvršeno preciziranje člana 480. Zakona i to dodavanjem novog stava kojim je predviđeno da O ispunjenosti uslova propisanih stavom 2. ovog člana Komora je dužna da sačini zapisnik i dostavi ga ministarstvu nadležnom za pravosuđe.

Članom 153. Predloga zakona je dodat naslov člana i član 480a Zakona kojim je predviđeno da javni izvršitelj dužan je da u roku od 30 dana od dana otpočinjanja delatnosti Ministarstvu pravde dostavi dokaz o prestanku radnog odnosa, odnosno dokaz o prestanku funkcije iz člana 487. stav 1. tačka 4) ovog zakona, u suprotnom biće razrešen.

Članom 154. Predloga zakona je izvšreno preciziranje razloga za razrešenje tako što su stavu 1. Tački 4) člana 487. reči: "su kao nespojivi određeni propisom Komore" zamenjene rečima: "nespojivi sa javnoizvršiteljskom delatnošću". Takođe, predviđeno je da ministar nadležan za pravosuđe daje mišljenje o nespojivosti poslova iz stava 1. tačka 4) ovog člana sa javnoizvršiteljskom delatnošću.

Članom 155. Predloga zakona je U članu 489. stav 1. Zakona izvršena izmena tako što su posle reči: "izvršitelja" dodate reči: "sa tog područja". Stav 3. Je izmenjeni i glasi: "U slučaju iz stava 1. ovog člana ministar je dužan da raspiše konkurs za imenovanje novog javnog izvršitelja u roku od 90 dana."

Članom 156. Predloga zakona je izmenjen član 491. i to u stavu 3. I to tako što su obrisane reči "ili predsednik Komore".

Članom 157. Predloga zakona je izvršeno preciziranje člana 492. tako što je postojeći stav 4. postao stav 5. a dodat je novi stav 4. kojim je predviđeno da u slučaju iz stava 2. ovog člana ako javni izvršitelj nema zamenika, njegovi predmeti se dodeljuju javnom izvršitelju sa tog područja kojeg imenuje ministar nadležan za pravosuđe rešenjem iz stava 3. ovog člana.

Član 158. Predloga zakona je izvršeno preciziranje člana 493. Zakona koji govori o najvažnijim ovlašćenjima izvršitelja tako što je dodata tačka 7) pa javni izvršitelj obavlja druge poslove propisane ovim ili posebnim zakonom.

Članom 159. Predloga zakona je izvršeno preciziranje člana 495. Zakona, između ostalog i dodavanjem stava 4. koji predviđa da podnošenje tužbe protiv javnog izvršitelja koji sprovodi izvršenje ne predstavlja razlog za njegovo isključenje ili izuzeće.

Članom 160. Predloga zakona izvršeno je preciziranje člana 502. Zakona tako što je dodat stav 3. da javni izvršitelj podnosi jednom dnevno redovni izveštaj o poslovanju iz evidencije o postupcima izvršenja i obezbeđenja ministarstvu nadležnom za pravosuđe.

Članom 161. Predloga zakona je izvršeno preciziranje člana 503. Zakona tako što su posle stava 2. dodati novi stavovi 3. i 4. koji glase: "Pored podataka iz stava 2. ovog člana koji su javni, evidencija sadrži i podatke koji nisu javni i to: adresu ili adresu sedišta, jedinstveni matični broj građana ili matični broj izvršnog dužnika i izvršnog poverioca, broj računa, iznos uplaćenog jemstva, iznos potraživanja, brojeve računa kod poslovne banke sa kojih ili na koje se vrši uplata ili prenos sredstava izvršnog dužnika i izvršnog poverioca, iznose naknade za rad i naknade troškova javnog izvršitelja, skenirane isprave koje je doneo sud i dostavio javnom izvršitelju i isprave koje je doneo javni izvršitelj, dnevne izvode sa namenskog i posebnog računa javnog izvršitelja kod poslovne banke.

Podaci u elektronskoj evidenciji javnog izvršitelja moraju da budu istovetni sa podacima iz isprava za svaki predmet. rok za upis podataka iz spisa predmeta za koje se vodi elektronska evidencija iznosi 15 dana." Postojeći stavovi 3-5. su postali stavovi 5-7.

Članom 162. Predloga zakona izvršeno je prciziranje člana 507. Zakona dodavanjem novog stava 2. Da će se Smatrati da je Komora dala pozitivno mišljenje ako na zahtev ministarstva ne odgovori u roku od 30 dana.

Članom 163. Predloga zakona je precizirana odredba člana 523. Zakona u pogledu ovlašćenja Ministarstva da prikuplja i obrađuje podatke iz člana 503. ovog zakona.

Članom 164. Predloga zakona su precizirane u članu 527. Zakona teže disciplinske povrede.

Članom 165. Predloga zakona je izvršeno preciziranje člana 542. u pogledu rokova zastarelosti u vezi sa pokretanjem disciplinskog postupka.

Odredbama čl. 166. do 170. Predloga zakona su definisane prelazne i završne odredbe.

Članom 166. Predloga zakona ide se korak dalje u smeru rasterećenja rada sudova i propisan je prelazak svih predmeta koji se vode u sudovima u nadležnost javnih izvršitelja po principu koji obezbeđuje pravičnu i jednaku opterećnost. Samo rešenje je ispraćeno relaksiranim troškovima odnosno značajnim umanjenjem Javnoizvršiteljske tarife. Takođe predviđena su i dva dodatna pravila u ovom članu. Najpre, izuzetak po kojem se izvršni postupci za namirenje potraživanja iz komunalnih i srodnih delatnosti kao i postupci koji se vode radi namirenja ili obezbeđenja potraživanja izvršnog poverioca Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, javnog preduzeća i drugog pravnog lica čiji je osnivač ili vlasnik Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, čije izvršenje sprovodi sud primenom člana 547. Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Službeni glasnik RS" br. 106/15, 106/16 – autentično tumačenje i 113/17 – autentično tumačenje), a u kojima do dana stupanja na snagu ovog zakona nije započeto sprovođenje izvršenja, odnosno u kojima je od poslednje preduzete radnje sprovođenja proteklo više od šest meseci, obustavljaju danom stupanja na snagu ovog zakona, ako glavnica potraživanja koje se namiruje ili obezbeđuje ne prelazi iznos od 2.000 dinara. Pored ovoga, predviđeno je još jedno pravilo koje će rasteretiti sudove, i to tako što se izvršenje na računu izvršnog dužnika koji je na dan stupanja na snagu ovog zakona u blokadi duže od tri godine obustavlja ako izvršni poverilac u roku od osam dana od dana stupanja na snagu ovog zakona ne predloži promenu sredstva i predmeta izvršenja.

Odredbama čl. 167. do 170. previđeno je da će se postupci izvršenja i obezbeđenja započeti pre stupanja na snagu ovog zakona, okončati se po dosadašnjim propisima. Zatim, utvrđeno je pravilo da će se odredbe koje govore o elektronskom javnom nadmetanju isključivo primenjivati počev od 1. jula 2020. godine. Podzakonski akti za sprovođenje ovog zakona doneće se u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Predviđeno je da ovaj zakon stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije" a da počne da se primenjuje od 1. januara 2020. godine.

IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA

Za sprovođenje ovog zakona potrebno je obezbediti sredstva u budžetu Republike Srbije. Sredstva za razvoj elektronske platforme za javnu prodaju nepokretnih i pokretnih stvari izvršnog dužnika "E-aukcija" u 2019. godini obezbeđena su Zakonom o budžetu za 2019. godinu ("Službeni glasnik RS", broj 95/18) u iznosu od 9.240.000,00 dinara, razdeo 23.0 – Ministarstvo pravde, program 1602 – Unapređenje i upravljanje u sistemu pravosuđa, funkcija 360, programska aktivnost 0005 – Materijalna podrška radu pravosudnih organa, funkcija 330 – sudovi, ekonomska klasifikacija – 42 – korišćenje roba i usluga.

U narednim godinama sredstva za sprovođenje ovog zakona planiraće se u okviru limita koji Ministarstvo finansija utvrđuje za razdeo Ministarstva pravde u postupku pripreme i donošenja Zakona o budžetu.

U budžetu Republike Srbije za 2020. godinu potrebno je obezbediti sredstva za razvoj elektronske platforme za javnu prodaju nepokretnih i pokretnih stvari izvršnog dužnika "E-aukcija" u iznosu od 9.240.000,00 dinara.

U budžetu Republike Srbije za 2021. godinu potrebno je obezbediti sredstva za održavanje elektronske platforme za javnu prodaju nepokretnih i pokretnih stvari izvršnog dužnika "E-aukcija" u iznosu od 6.000.000,00 dinara.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 14.06.2019.