PREDLOZI ZAKONA KOJI NISU USVOJENI ZBOG IZBORA: Nova pravila će još čekati komunalci, sezonci, inspektori…

Sredinom aprila, ukoliko se buduća parlamentarna većina bude dogovarala o kadrovskim rešenjima do kraja zakonskih rokova, novi saziv Narodne skupštine bi mogao da potvrdi mandate novoj Vladi. Svojoj zakonodavnoj aktivnosti posvetiće se tek nakon toga. A nove poslanike sačekaće podugačak spisak propisa koji se nisu izborili za mesto na poslednjoj sednici odlazećeg saziva, kada ih je usvojeno više od 50.

Privreda će tako nešto duže čekati novu metodologiju obračuna cena komunalnih usluga. Srbija neće još pristupiti programu Digitalna Evropa, a laboratorije koje sprovode DNK analize još neko vreme neće biti obavezne da se akredituju. To su neki od predloženih zakona koji će sačekati nove stanare najvišeg doma u Srbiji.

Nije mnogo kraći ni spisak zakona koji su zastali u fiokama radnih grupa, nadomak statusa nacrta ili iz nacrta nisu stigli da prerastu u predlog. Među njima je rešavanje pitanja komasacije, stanovanja, pa i inspekcijskog nadzora.

Prvi na listi akata “u proceduri” je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o komunalnim delatnostima. Firme u ovoj oblasti od njega su očekivale ozbiljniji odnos prema infrastrukturi.

“Ukoliko ne uvedemo planski pristup održavanju i proširenju infrastrukture, u jednom momentu ćemo ostati bez nje”, kaže Lazar Krneta iz poslovnog udruženja Komdel, koje je učestvovalo u izradi propisa. “Predvideli smo donošenje godišnjih programa za pet komunalnih delatnosti koje za račun građana naručuju i izmiruju lokalne samouprave. Moraju na godišnjem nivou da planiraju potrebe kako bi ih i izmirivale”.

Svakako najznačajnija novina koju je predloženi propis predvideo je način obračuna cena. Da je usvojen, Vladi bi već tekao rok od godinu dana za donošenje uredbe o jedinstvenoj metodologiji određivanja cena za one koje imaju krajnjeg korisnika.

“Okosnica te metodologije je obračun koji smo već razvili, ali nije obavezujuć. Primenjuje ga između 30 i 40 preduzeća u Srbiji” objašnjava Krneta. “Cena će se više obračunavati po utrošku. Da je zakon donet, pošto se metodologija zna, mislili smo tih godinu dana da je proveravamo u praksi, šta donosi iz ugla pristupačnosti cena, da vidimo gde bi najviše porasla. Ti skokovi ne bi bili veliki. Porasla bi tamo gde cene iz političkih razloga ne rastu, a matematika kaže da treba”.

Kada je reč o različitim tarifama za građane i privredu, ovaj propis to ne tretira. Regulativa za ovo ne zna. Dvojaki cenovnici su odavno zabranjeni. U praksi, međutim, nije tako.

“Ranije smo pokretali to pitanje i tražili da se to ispravi. Ali ne može nešto nelegalno da se legalizuje. Različite tarife nisu po zakonu”, dodaje Krneta. “Ne možemo nešto što je nezakonito da stavljamo u zakon”.

Iako formalno zabranjeno, kako navodi Krneta, malo je lokalnih samouprava u kojima je stvarno tako. Navodi Pančevo kao redak primer grada u kome je ista cena vode za privredu i građane. Kod većine je cena za pravna lica i duplo veća.

“To je neodrživo i treba napustiti tu praksu”, kaže Krneta. “Može se reći da je reč o prikrivenom subvencionisanju građana na račun privrede. Ali, odjednom ne može da se ukine. Tada bi to bio zaista veliki udar za potrošače. Preduzećima bi cene pale, ali bi građanima, pretpostavlja se, porasle 20 odsto. Naša je preporuka da se to radi postepeno”.

Usvajanje cenovnika bi ostalo u nadležnosti lokalnih samouprava. Na Vladi je da propiše obaveznu metodologiju.

“Po meni najveći gubitnik odlaganja usvajanja propisa su komunalna preduzeća i građani. Sa slabim kapacitetima ovih preduzeća trpimo svi. Nikome nije interes da rade neodrživo”, zaključuje Krneta.

Budući poslanici će potvrditi i učešće Srbije u programu Evropske unije - Digitalna Evropa. I to za period 2021-2027. On omogućava kompanijama učešće u konkursima za dodelu bespovratnih sredstava u oblastima računarstva visokih performansi, veštačke inteligencije, Cloud-Edge računarstva i prostora podataka.

“Pravna i fizička lica sa prebivalištem, odnosno sedištem u Republici Srbiji će biti u ravnopravnom položaju prema budžetu EU za predmetne oblasti koje se finansiraju iz sredstava Programa Digitalna Evropa sa organizacijama iz zemalja punopravnih članica EU”, obrazlaže Predlog zakona o potvrđivanju Međunarodnog sporazuma između Evropske unije i Republike Srbije o učešću Republike Srbije u programu Evropske unije Program Digitalna Evropa za period 2021-2027.  “Time će se u velikoj meri poboljšati uslovi za rad i razvoj u oblasti digitalizacije u Republici Srbiji. Uložena sredstva iz budžeta će se kroz projekte vraćati u zemlju. Kako se projekti dodeljuju na kompetitivnoj osnovi, može se očekivati da, uz angažovano i koordinisano učestvovanje u programu, priliv sredstava bude veći od finansijskog doprinosa Republike Srbije u budžetu Evropske unije”.

Sama država je nešto ranije za sprovođenje ovog programa u 2023. predvidela 97,8 miliona dinara. Ona su upisana na razdelu Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Očigledno je da će sačekati narednu godinu.

Čeka i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnom DNK registru. Treba da omoguće efikasniju zaštitu podataka i efikasnije ostvarivanje prava građana.

Izmenama i dopunama ovog zakona biće proširena svrha obrade podataka u nacionalnom DNK registru. Pored vođenja krivičnog postupka i utvrđivanja identiteta nestalih ili nepoznatih lica, predviđaju se i dve nove svrhe.

Prva je sprečavanje i zaštita od pretnji nacionalnoj i javnoj bezbednosti, a druga vođenje postupka za utvrđivanje činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta.

“Postoji potreba uvođenja obavezne akreditacije svih laboratorija koje sprovode DNK analizu, u skladu sa važećim međunarodnim standardom, kako bi se osigurala valjanost i preciznost podataka koji su unose u nacionalni DNK registar”, predviđaju izmene.

Takođe, nove poslanike će sačekati i set zakona iz oblasti zaštite životne sredine: Predlog zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, Predlog zakona o proceni uticaja na životnu sredinu i Predlog zakona o kontroli opasnosti od velikih udesa koji uključuju opasne supstance.

Jedna od tema koja nikada nije zgodna u predizborno vreme su i radni odnosi i pregovaranje sa sindikatima. Tako do Narodne skupštine nisu došle ni dopune propisa koji reguliše sezonski rad. Dugo se najavljuje da će sezonski rad biti regulisan i za privremeno angažovane u građevinarstvu, turizmu i ugostiteljstvu, ali i ličnim uslužnim delatnostima. Do Narodne skupštine, međutim, još nije došao.

Pripreme izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006, 65/2008 - dr. zakon, 41/2009, 112/2015, 80/2017 i 95/2018 - dr. zakon) su zastale na radnoj grupi. Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o stanovanju i održavanju zgrada prošao je javnu raspravu, ali nije stigao do parlamenta. O novim obavezama stanara i upravnika stamenih zgrada raspravljaće naredni saziv.

Zastao je i novi Zakon o informacionoj bezbednosti. Očekivalo se da će Srbija do jeseni dobiti unapređenu verziju ovog propisa, koja bi obezbedila bolju zaštitu podataka građana i privrede. Izmene zakona neophodne su zbog nove direktive Evropske unije u ovoj oblasti, koja je usvojena krajem prošle godine, a rok za usklađivanje je oktobar 2024.

Do narodnih poslanika nisu došle ni izmene Zakona o inspekcijskom nadzoru ("Sl. glasnik RS", br. 36/2015, 44/2018 - dr. zakon i 95/2018). Jedan od ciljeva nove verzije je da se proširi primena eInspektora i na lokal. Zasad je formirana radna grupa.

Izvor: Vebsajt Forbes, Aleksandra Bulatović, 18.11.2023.
Naslov: Redakcija