ZAKON O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU: KADA JE RAčUN PREDUZEćA, INSTITUCIJE ILI USTANOVE U BLOKADI ILI KADA NA NJEMU NEMA NOVčANIH SREDSTAVA, ZAKON DAJE MOGUćNOST NAPLATE POTRAżIVANJA POPISOM, PROCENOM I PRODAJOM SVIH NJIHOVIH POKRETNIH STVARI RADI NAMIRENJA IZVRšNIH POVERILACA, BEZ OBZIRA DA LI SU POVERIOCI FIZIčKA ILI PRAVNA LICA. POKRETNE STVARI U SVOJINI ILI U DRżAVINI IZVRšNOG DUżNIKA, čAK I KADA SU U PITANJU DRżAVNE USTANOVE, KAO šTO SU šKOLE, BOLNICE, SUDOVI, MOGU DA BUDU PREDMET POPISA I PROCENE, OSIM POKRETNIH STVARI KOJE SE NALAZE U VOJNIM USTANOVAMA

Zakon o izvršenju i obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011, 99/2011 - dr. zakon, 109/2013 - odluka US, 55/2014 i 139/2014 - dalje: Zakon) propisuje šta sudski izvršitelji ne mogu da oduzmu, ali nema preciznih pravila šta se tačno oduzima. Nema ni izuzetka kome imovina može da bude zaplenjena pa su na meti izvršitelja zbog neplaćenih dugova i javna preduzeća, sudovi, medicinske ustanove.

Da su svi pred Zakonom isti, pokušavaju da pokažu na delu sudski izvršitelji. U Nišu na primer nisu poštedeli ni sudove, pogrebna preduzeća, u Novom Sadu JP "Stan", velike fabrike. Zakon, objašnjavaju ne izuzima nikoga.

Zamenica predsednice Komore izvršitelja, Svetlana Manić, kaže da je izvrštielj dužan da vodi računa o srazmernosti, odnosno o visini duga i stvari koje popisuje, da taj princip ne bude narušen.

"Što se tiče stvari koje popisuje, takođe će voditi računa da ukoliko postoje stvari koje nisu osnovna sredstva nego stvari, koje možda nisu neophodne za rad, prvo će njih popisati", kaže Manićeva.

Zbog dugova umalo i dvojica sudija nisu ostala bez računara. Sudski izvršitelji popisali su im opremu zbog dugovanja jednom advokatu na ime sudskih troškova, a u slučaju u kojem je njegov klijent oslobođen krivice. U međuvremenu je reagovao Visoki savet sudstva pa je taj problem rešen, a dug plaćen.

"Mislim da su popisani više monitori nego kućište i VSS je reagovao, zvali smo predsednka suda, otišla je kontrola iz VSS-a, proveravali smo da li je tražen novac od nas, videli smo da nisu. Mi smo odmah taj novac prebacili", kaže Dragomir Milojević, predsednik Visokog saveta sudstva.

Zbog poreskih dugova, na listi popisane imovine su vozila niške Hitne pomoći. Nije reč o sanitetskim vozilima ali jeste o vozilima neophodnim za normalno funckionisanje te službe.

S obzirom na to da su niška Hitna pomoć kao i domovi zdravlja i apoteke u nadležnosti lokalne samouprave, Ministarstvo zdravlja ne može direktno da učestvuje u rešavanju tog problema. U ime države to Ministarstvo pregovara o reprogramu duga.

"U velikom procentu slučajeva, lokalne samouprave izdvajaju izuzetno mali finansijski nivo sredstava iz svog lokalnog budžeta koji iznosi maksimalno 0,8 odsto budžeta. Tu nastaju ti problemi sa neadekvatnim sredstvima ne može se obezbediti kompletna investicija i održivost primarne zdravstvene zaštite", kaže Berislav Vekić, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja.

Imovina koja se oduzima preduzećima od javnog značaja, baš kao i imovina bilo kog dužnika, oglašava se i prodaje na licitaciji. Dužnici, međutim, pre nego što do toga dođe imaju pravo na žalbu ili prigovor i to u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.