Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT AMANDMANA NA USTAV RS: Za tužioce sporno smanjenje broja tužilaca u DVT, te mogućnost da ministar pravde pokreće disciplinske postupke protiv javnih tužilaca


Dok ministarka pravde tvrdi da su kritike na Nacrt amandmana na Ustav RS utihnule, tužioci, čije je ključne zamerke Ministarstvo u potpunosti ignorisalo, ne prestaju sa upozorenjima i apelima da se predložena rešenja preispitaju i izmene, jer omogućavaju veći politički pritisak na njihov rad. Neke od najglasnijih kritika odnose se na mogućnost da ministar pravde pokreće disciplinske postupke protiv javnih tužilaca, ali i smanjenje broja tužilaca u Državnom veću tužilaca, uz argument da takvih primera nema u regionu.

U Ministarstvu pravde ova rešenja, između ostalog, brane tvrdnjom da je u međunarodnoj zajednici opšteprihvaćen stav da svaka država individualno odlučuje o sastavu i nadležnosti Državnog veća tužilaca, a kako dodaju, pojedine države ga čak i nemaju.

Sa druge strane, Goran Ilić, zamenik predsednika Državnog veća tužilaca i Poverenik za samostalnost smatra da se sastav tužilačkog saveta ne može posmatrati isključivo kao pitanje međunarodnih standarda već kao pitanje vladavine prava i dostignutog nivoa samostalnosti.

"Ako je Ministarstvo odlučilo da predloži smanjenje broj tužilaca u savetu red bi bio da objasni zbog čega to čini. Ovako, upućenima mogu da padnu na pamet svakojake stvari. Na primer, da se sadašnji sastav Veća "otrgao" kontroli i da bi taj problem zauvek trebalo rešiti kroz manjinu tužilaca u sopstvenom savetu", dodaje Ilić.

Još jedna od kritika predloženih rešenja jeste i odredba kojom je ministru omogućeno da pokreće disciplinski postupak protiv tužilaca. Na pitanje zašto ova odredba nije povučena kao i kako ona garantuje nezavisnost tužilaštva, Ministarstvo pravde ne daje konkretan odgovor.

"Javni tužilac je državni organ koji u ime društva i u javnom interesu obezbeđuje primenu zakona kada je za kršenje zakona propisana krivična sankcija, odnosno organ koji sprovodi nacionalnu kriminalnu politiku. Upravo to je razlog i predviđanja rešenja prema kome ministar pravde ima mogućnost da pokrene disciplinski postupak protiv javnog tužioca", navodi Ministarstvo.

Komentarišući ovo "obrazloženje" Ministarstva, zamenik predsednika Državnog veća tužilaca Goran Ilić podseća da su eksperti Venecijanske komisije izrazili mišljenje da "Ministar pravde u zajedničkom Pravosudnom savetu možda treba da bude prisutan", ali da "nije poželjno da ima pravo glasa ili da ima bilo kakva ovlašćenja osim da se obrati" na sednici.

Ilić navodi i da je tačno da u nekim državama tužilaštva sprovode prethodno utvrđenu nacionalnu kriminalnu politiku ali, kako dodaje, to se ne obezbeđuje članstvom ministra u Savetu.

"Ne vrši Savet krivični progon već tužilaštvo, štaviše Savet, ni po sadašnjem sistemu, niti po tekstu amandmana Ministarstva, nema ovlašćenja u pogledu krivičnog progona. Osim toga, valjalo bi razlikovati javni interes od interesa vlade. Ministar pravde može da zastupa javne interese, ali nije uvek tako. Srbiji nije nepoznato da su ministri delovali protiv javnog interesa u interesu vlade, svoje političke partije i slično", zaključuje Ilić.

Istovremeno, pojedina predložena rešenja izmena Ustava sadašnje Vlade suprotna su mišljenju i merama koje je prethodna Vlada 2016. godine, unela u Akcioni plan za Poglavlje 23. U Ministarstvu pravde, međutim, na pitanje kako je moguće da su rešenja suprotna merama iz Akcionog plana tvrde da nema odstupanja od postojećih strateških dokumenata ignorišući činjenice koje su im predočene.

Naime, u tački 1.1.1. Akcionog plana za Poglavlje 23, koji je prihvatila Evropska komisija navodi se da je uloga Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca u rukovođenju pravosuđem, kao i u pogledu nadzora i kontrole rada pravosuđa ojačana, između ostalog i zbog toga što u njihovom sastavu ima najmanje 50% članova iz reda sudija, odnosno javnih tužilaca, izabranih od strane njihovih kolega.

U predloženim rešenjima Ministarstva pravde, međutim, to nije slučaj, jer je predviđeno da Visoki savet tužilaca ima 11 članova. Od tog broja četiri člana će biti iz redova tužilaca koje će birati kolege, odnosno manjina, pet istaknutih pravnika bira Narodna skupština, a deo ovog sastava su i vrhovni javni tužilac Srbije, koga bira parlament i ministar pravde.

I pored toga u Ministarstvu pravde smatraju da "predložena rešenja ne odstupaju od postojećih strateških dokumenata" kao i "jačaju nezavisnosti pravosuđa kroz izmeštanje izbora sudija i predsednika sudova iz Narodne skupštine i izmeštanje izbora zamenika javnih tužilaca iz nadležnosti Vlade i Narodne skupštine".

Goran Ilić sa druge strane zaključuje da u odgovoru nema objašnjenja za odstupanje od Akcionog plana kada je u pitanju sastav Viskog saveta tužilaštva.

"Nije uverljiva ni teza je predloženim amandmanima ojačana nezavisnost sudstva. Naime, nezavisnost sudstva je "bezvredna" bez nezavisnosti javnog tužilaštva. Drugim rečima, ukoliko zatirete samostalnost ili nezavisnost javnog tužioca samim tim ste, sa stanovišta građana i javnosti, učinili nebitnim nezavisnost sudstva, budući da najvažniji predmeti, politički osetljivi slučajevi neće dospeti pred sud jer će ti predmeti rešiti pre suda, pritiskom na tužilaštvo. Na taj način nedostatak nezavisnosti javnog tužilaštva ugrožava pravo na pravično suđenje, o čemu govori i Evropski sud za ljudska prava u jednoj od svojih odluka", zaključuje Ilić.

Još jedno rešenje o kojem stručna javnost nije mogla da polemiše tokom javne rasprave, jer je ubačeno tek u konačno rešenje Nacrta Ustava koji je prosleđen Venecijanskoj komisiji, je i mogućnost da dođe do raspuštanja Visokog saveta sudstva ukoliko se oko određene odluke ne usaglase sudije i istaknuti pravnici unutar ovog tela.

Pet članova Visokog saveta sudstva bira Narodna skupština, a pet bira struka.

Na pitanje šta garantuje da će članovi ovog Saveta glasati u skladu sa profesionalnim uverenjima, imajući u vidu da u svakom trenutku Savet može biti raspušten, ukoliko članovi ne donesu odluku, u Ministarstvu ocenjuju da je na ovaj način potrebno preduprediti nastanak blokade rada u ovom Savetu.

Kako navode, što se tiče garancije da će članovi glasati u skladu sa svojim profesionalnim uverenjima, takvu garanciju u dovoljnoj meri može da obezbedi izbor adekvatnih članova u sastav Visokog saveta sudstva.

"S druge strane, kako je već rečeno, predloženo rešenje nema za cilj stvaranje pritiska na članove da glasaju na određen način, već naprotiv, ima za cilj stvaranje preduslova za kontinuirani rad samog saveta u interesu čitavog pravosuđa i građana ", navodi Ministarstvo.

Konačan sud o ovom Nacrtu Ustava daće Venecijanska komisija kojoj je Ministarstvo pravde prosledilo tekst. Delegacija od sedam članova ove komisije biće u poseti Srbiji od 10. do 11. maja kako bi se razgovaralo o ustavnim reformama.

Prilikom posete srešće se i sa članovima najviših sudskih i tužilačkih instance, kao i sa predstavnicima civilnog sektora.

Goran Ilić na pitanje da li misli da će amandmani Ministarstva pravde dobiti "zeleno svetlo" Venecijanske komisije, navodi da je na to pitanje teško odgovoriti.

"Mišljenja Venecijanske komisije nisu bila uvek jednoznačna, dešavalo se da to telo odstupi od svojih ranijih stavova. Ipak, čak i kada bi amandmani dobili ’zeleno svetlo’ to ne znači da su oni dobar pravac ustavnih promena, jer Venecijanska komisija da odgovor da li je neko rešenje u skladu sa standardima Saveta Evrope, a ne pruža odgovor na pitanje svih pitanja da li ponuđeni tekst amandmana odgovora prilikama u Srbiji", dodaje Ilić.

Izvor: Vebsajt Insajder, Mina Milanović, 02.05.2018.
Naslov: Redakcija