Prokura je oblik zastupanja pravnog lica koja se zbog specifičnosti izdvaja kao poseban pravni institut. Po svojoj prirodi ona spada u zastupanja po osnovu punomoćja, a tako je određuje i član 35. Zakona o privrednim društvima ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 - dr. Zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018, 91/2019, 109/2021 i 19/2025 - dalje: Zakon, ZPD).
Kao oblik punomoćstva, ona nastaje na osnovu ovlašćenja koje prokuristi daje lice koje ima pravo da dâ punomoćje, za razliku od zakonskog zastupnika koji svoja ovlašćenja stiče izborom na određenu funkciju ili samim statusom u pravnom licu.
Za razliku od drugih oblika punomoćstva, ovlašćenja prokuriste su uređena imperativnim normama. Nije dozvoljeno menjati ovlašćenja prokuriste ni voljom davaoca prokure, ni voljom prokuriste. Čak i ako između njih postoji saglasnost o proširenju ili sužavanju ovlašćenja u odnosu na ona koja su određena zakonom, takva saglasnost ne proizvodi pravno dejstvo. Time se postiže izvesnost o sadržini ovlašćenja prokuriste i izbegavaju dileme o njegovim ovlašćenjima kada se on pojavljuje u pravnom prometu u ime i za račun privrednog subjekta - davaoca prokure.
Obeležje prokure je i neprenosivost. Za razliku od drugih punomoćja koja se, po pravilu, mogu prenositi, to ne važi za prokuru. Neprenosivost ovde znači da prokurista ne može svoja ovlašćenja prokuriste preneti na drugo lice, i to ne samo ustupanjem prokure, već ni davanjem punomoćja za zastupanje u pravnim odnosima koje je on zasnovao kao prokurista ili bi ih mogao zasnovati kao prokurista.
Uslov za nastanak prokure je registracija. Za razliku od drugih vrsta punomoćstava koja se po pravilu ne registruju, prokura se registruje kod APR-a, a prokurista se legitimiše registracijom.
Svojstva prokure kao poslovnog punomoćja i davaoci prokure
Ovlašćenja prokuriste se sastoje u pravu na zastupanje prilikom preduzimanja pravnih poslova i pravnih radnji, ali samo pravnih poslova i pravnih radnji iz delatnosti privrednog subjekta. Ovlašćenje prokuriste nije opšte ovlašćenje za zastupanje koje obuhvata sve pravne poslove i pravne radnje koje može da preduzima zastupani, već je ograničeno samo na njegovu privrednu delatnost. Zbog toga je prokura zakonom određena kao poslovno punomoćje. To ne podrazumeva samo registrovanu pretežnu delatnost, već svaku privrednu delatnost koju privredni subjekt obavlja.
Reč je o delatnostima u kojima se privredni subjekt pojavljuje na tržištu nudeći svoje proizvode ili usluge, pre svega u cilju sticanja dobiti. Zbog toga prokuru mogu izdati samo određeni privredni subjekti, ali ne i svi registrovani subjekti sa statusom pravnog lica.
Prokuru mogu izdati privredna društva, zadruge, javna preduzeća, preduzetnici, ogranci stranih privrednih društava, a može se izdati i za ogranak domaćeg privrednog društva. Ali, prokuru ne mogu izdati udruženja, privredne komore, zadužbine, fondacije, sportske organizacije, ustanove i predstavništva stranih pravnih lica, jer čak i kada se pojavljuju na tržištu oni se ne pojavljuju prvenstveno radi sticanja dobiti.
Izdavanje prokure
Prokura se izdaje odlukom nadležnog organa subjekta koji izdaje prokuru ili odlukom samih članova društva. U ortačkom društvu prokuru izdaju ortaci (potrebna je jednoglasna odluka), u komanditnom društvu - komplementari (takođe jednoglasnom odlukom), a u društvu s ograničenom odgovornošću i akcionarskom društvu - odlukom direktora, odnosno odbora direktora/izvršnog odbora. Osnivačkim aktom, odnosno statutom u akcionarskom društvu, može biti drugačije određeno, tako da prokuru izdaje neki drugi organ, pri čemu Zakon ne ograničava mogućnost prenošenja ovog ovlašćenja na druge organe društva.
Preduzetnik svojom odlukom može da izda prokuru. U javnom preduzeću će to biti direktor, kao i u zadruzi i ogranku stranog pravnog lica. Za ogranak domaćeg privrednog društva, prokuru za ogranak izdaje organ koji izdaje prokuru za samo privredno društvo. I kod ovih subjekata se odgovarajućim opštim aktom može predvideti drugačije, osim ako je reč o preduzetniku - preduzetnik ne može preneti ovlašćenje za izdavanje prokure na drugo lice (član 40. ZPD).
Iako ZPD ne pominje izričito, sa prokuristom se redovno zaključuje ugovor o uređenju međusobnih odnosa.
Potrebno je da prokurista pristane da bude imenovan za prokuristu. Nije dovoljno da nadležni organ donese odluku o tome, ako to lice ne prihvata da bude prokurista, a on svoju saglasnost može izraziti i samo u obliku izjave volje (saglasnosti), ali se redovno sa prokuristom zaključuje ugovor zbog toga što treba urediti međusobne odnose.
Osim naknade koja se plaća prokuristi, potrebno je ugovorom urediti i druga pitanja, kao što su:
- vreme obavljanja delatnosti,
- naknada troškova prokuristi,
- teritorija na kojoj će obavljati delatnost,
- međusobno obaveštavanje,
- i drugo.
Za registraciju prokuriste ne traži se da bude priložen ovaj ugovor, već samo odluka o davanju prokure.
Prokurista može biti samo fizičko lice, ne i pravno lice. On mora imati punu poslovnu sposobnost, a aktima davaoca prokure mogu se predvideti i drugi uslovi (npr. obrazovanje, iskustvo i sl.). To može biti i stranac, a ne samo domaće fizičko lice. Kao prokurista se ne može imenovati lice čija su ovlašćenja šira od ovlašćenja prokuriste (npr. lice koje je direktor odnosno zakonski zastupnik davaoca prokure) jer imenovanjem za prokuristu ne bi dobilo nikakva nova ovlašćenja u odnosu na ona koja već ima.
Ovlašćenja prokuriste
Prokurista je ovlašćen da zastupa davaoca prokure u okviru njegove privredne delatnosti jer je reč o poslovnom punomoćju, ali samo prilikom preduzimanja pravnih poslova i pravnih radnji sa licima koja stupaju u pravni odnos sa davaocem prokure. Iako po samom određenju pojma prokure (član 35. ZPD) prokurista nema pravo zastupanja izvan delatnosti davaoca prokure, Zakon izričito predviđa u kojim pravnim poslovima prokurista ne može da zastupa davaoca prokure.
Po osnovu samog statusa prokuriste, prokurista nema pravo da:
- Zaključuje pravne poslove i preduzima pravne radnje u vezi sa sticanjem, otuđenjem ili opterećenjem nepokretnosti i udela i akcija koje društvo poseduje u drugim pravnim licima. Iako nije izričito predviđeno zakonom, ako je delatnost privrednog društva prodaja nepokretnosti, onda prokurista ima pravo da zaključuje ugovore i preduzima druge pravne radnje u vezi sa prodajom nepokretnosti.
- Preuzima menične obaveze i obaveze jemstva. Prokurista nema pravo da preuzme meničnu obavezu tj. da izda ili akceptira menicu po kojoj će davalac prokure imati obavezu isplate menice. Ali, prokurista bi mogao da ugovori da će davalac prokure izdati menicu kao garanciju ispunjenja obaveza iz ugovora koji on zaključuje, s tim što menicu neće potpisati prokurista, već ovlašćeno lice davaoca prokure
- Zaključuje ugovore o zajmu i kreditu. Slično kao i u odnosu na nepokretnosti, ako je delatnost davaoca prokure davanje zajmova, odnosno kredita, onda bi prokurista mogao imati to ovlašćenje.
- Zastupa društvo u sudskim postupcima ili pred arbitražom.
Ali, prokurista može da preduzima i navedene poslove odnosno pravne radnje, ako za to dobije punomoćje. U tom slučaju on ne istupa kao prokurista, već kao punomoćnik po osnovu punomoćja. To je i stav sudova - videti: Odgovori na pitanja privrednih sudova koji su utvrđeni na sednici Odeljenja za privredne sporove Privrednog apelacionog suda održanoj dana 6. i 7.11.2024. godine i na sednici Odeljenja za privredne prestupe održanoj dana 7.11.2024. godine; Rešenje Upravnog suda, III-3 U 13593/2012 od 14.12.2012. godine.
Ovlašćenja prokuriste mogu biti ograničena supotpisom zakonskog zastupnika davaoca prokure. U tom slučaju, bez supotpisa zakonskog zastupnika prokurista nema pravo da zaključi ugovor ili preduzme neku pravnu radnju. Iako iz odredaba Zakona nije sasvim jasna priroda instituta supotpisa, ovo ograničenje je moguće predvideti odlukom o izdavanju prokure. Da bi ono proizvelo pravno dejstvo prema trećim licima potrebno je da bude registrovano kod APR-a.
Najčešći pravni posao koji prokurista preduzima biće zaključenje ugovora.
Ali, on može da preduzima i pravne radnje, a to će najčešće biti pravne radnje koje su upravljene na izvršenje ugovora koje je on zaključio u svojstvu prokuriste (npr. isporuka robe, naplata cene, upućivanje opomene radi izvršenja ugovora i sl.).
U vršenju ovlašćenja za zaključenje ugovora sa trećim licima, prokurista ne može bez posebnog ovlašćenja nastupati kao druga ugovorna strana i sa izdavaocem prokure zaključivati ugovore u svoje ime i za svoj račun, u svoje ime a za račun drugog lica, niti u ime i za račun drugog lica. Ali, ako prokurista dobije specijalno ovlašćenje za zaključivanje takvih ugovora, on može i njih da zaključi.
Ovo specijalno ovlašćenje daje se odlukom organa, odnosno članova koji su nadležni po zakonu ili opštem aktu davaoca prokure za davanje prokure (u tom smislu: Presuda Privrednog apelacionog suda, Pž 1680/2017 od 16.3.2018. godine - Sudska praksa privrednih sudova - Bilten br. 1/2019).
Prokurista može biti registrovan kod banke kao lice ovlašćeno za raspolaganje sredstvima na računu. I u ovom slučaju, on ne vrši ovo ovlašćenje kao prokurista, već po osnovu posebnog ovlašćenja za raspolaganje sredstvima na računu. Bez tog posebnog ovlašćenja i potpisivanja depo kartona kod banke, prokurista nema pravo raspolaganja sredstvima na računu davaoca prokure po osnovu samog statusa prokuriste.
Prokurista može imati pravo i na učešće u raspodeli dobiti, ako je tako ugovoreno sa njim (u tom smislu: Presuda Privrednog apelacionog suda, Pž 6868/2015 od 6.4.2016. godine - Sudska praksa privrednih sudova - Bilten br. 1/2017). Ako to nije ugovoreno, prokurista nema pravo da zahteva da mu se isplati neki deo dobiti. Kao učesnik u raspodeli dobiti, prokurista ima pravo na dobit, ako društvo odluči da deli dobit, na isti način kao i članovi društva. Ugovorom mogu biti predviđeni i drugi oblici nagrađivanja prokuriste za uspešno obavljanje poslova.
Dužnosti prokuriste
Prokurista je dužan da svoja ovlašćenja zastupanja vrši sa pažnjom dobrog privrednika (član 63. stav 1. ZPD). Taj stepen pažnje uključuje odgovornost i za običnu nepažnju, a ne samo za grubu nepažnju. Od lica koje je dužno da postupa sa pažnjom dobrog privrednika ne očekuje se da mora da postupa i sa pažnjom dobrog stručnjaka.
On ne mora da bude stručnjak sa određenim kvalifikacijama/znanjima, ali se očekuje da postupa sa pojačanom pažnjom. Pojačana pažnja podrazumeva i zahtev da se prilikom izvršenja zadataka uzmu u obzir i okolnosti koje nisu uobičajene, tipične, redovne i sl. već da se oceni i mogućnost postojanja specifičnih okolnosti i provere mogući rizici ako bi takve specifične okolnosti postojale.
Prokurista spada u lica koja imaju posebne dužnosti prema društvu (član 61. stav 1. tačka 4) ZPD). Na njega se odnose norme o dužnosti pažnje (čl. 63-64. ZPD); norme o dužnosti prijavljivanja poslova i radnji u kojima postoji lični interes (čl. 65-68. ZPD); norme o dužnosti izbegavanja sukoba interesa (čl. 69-71. ZPD); norme o dužnosti čuvanja poslovne tajne (čl. 72-74. ZPD) i norme o dužnosti poštovanja zabrane konkurencije (čl. 75-76. ZPD). Zbog povrede ovih dužnosti protiv prokuriste mogu biti podnete odgovarajuće tužbe, uključujući i individualnu i derivativnu tužbu (čl. 78. i 79. ZPD).
Osnovna dužnost prokuriste je da pronalazi potencijalne ugovarače i sa njima, u ime i za račun privrednog društva, zaključuje ugovore. Reč je o ugovorima koji se zaključuju u okviru privredne delatnosti društva, u cilju prodaje robe ili usluga. Ali, ovlašćenja prokuriste mogu se sastojati i u zaključenju ugovora o kupovini, ako je delatnost privrednog društva kupovina na tržištu (npr. otkup sekundarnih sirovina, otkup voća i povrća, otkup lekovitog bilja). Ako ne izvršava ovu dužnost, to će se odraziti na prihod koji on prima za obavljanje poslova prokuriste, a može biti i razlog za otkaz prokure, iako nije neophodno da se otkaz prokure obrazlaže.
Prokurista kao odgovorno lice u privrednom društvu
Iz ugla propisa u kojima se pominje odgovorno lice i odgovornost odgovornog lica, u sudskoj praksi se postavilo i pitanje da li prokurista može biti odgovorno lice. Iz prirode ovlašćenja koja ima prokurista proizlazi da on ne može biti odgovorno lice u privrednom društvu ili drugom pravnom licu.
Status odgovornog lica vezuje se za obavezu izvršenja nekih dužnosti javnopravne prirode koje su u stvari dužnosti društva kao davaoca prokure, za koje propisi predviđaju kaznenopravnu odgovornost za slučaj neizvršenja. Dužnosti prokuriste nisu i dužnosti društva, a njihova priroda je privatnopravna.
Prokurista može biti odgovoran zbog neizvršenja svojih obaveza ili postupanja protivno svojim obavezama, i može biti odgovoran društvu koje mu je dalo prokuru ili članovima društva. To mogu biti povrede posebnih dužnosti koje ima prokurista i prouzrokovanje štete društvu, ali to su povrede zbog kojih on može biti odgovoran društvu ili članovima društva. Kod odgovornosti odgovornog lica u društvu reč je o odgovornosti društva i odgovornog lica zbog povrede obaveza javnopravne prirode, a to ne odgovara mogućim povredama dužnosti prokuriste. U tom smislu se izjasnila i sudska praksa: Rešenje Privrednog apelacionog suda, Pkž 325/2021 od 19.1.2022. godine - Bilten sudske prakse Privrednog apelacionog suda - br. 4/2021.
Vrste prokure
Prokura može biti pojedinačna ili zajednička. Ako je prokura pojedinačna svaki prokurista je ovlašćen da postupa samostalno, čak i ako privredno društvo ima više prokurista. Ali, ako je prokura zajednička, prilikom zaključenja ugovora, odnosno preduzimanja drugih pravnih poslova ili pravnih radnji, potrebna je saglasnost više prokurista.
Ova vrsta prokure se može pojaviti u dva oblika. Prema jednom, može se zahtevati saglasnost svih prokurista koje to privredno društvo ima. Prema drugom, potrebna je saglasnost određenog broja prokurista koji je manji od ukupnog broja prokurista koje društvo ima.
Ako je prokura zajednička, bez saglasnosti svih prokurista čija je saglasnost potrebna ne nastaju pravni poslovi, odnosno pravne radnje. Međutim, saglasnost ne mora postojati u vreme preduzimanja pravnog posla ili pravne radnje. Ona može biti data i kao naknadna, čime se pravni posao ili pravna radnja osnažuju (član 37. stav 4. ZPD). Zakon ne propisuje vreme za koje se naknadna saglasnost može dati.
Da bi se otklonila neizvesnost i izbeglo beskonačno čekanje na saglasnost, ako prilikom preduzimanja pravnog posla ili pravne radnje nije određen rok za pribavljanje naknadne saglasnosti, druga strana može zahtevati izjašnjenje ostalih prokurista i ostaviti primeren rok za to. Ako se saglasnost ne pribavi u tom roku, pravni posao/pravna radnja će ostati bez pravnog dejstva.
Čak i kada je prokura zajednička, obaveza da se obezbedi saglasnost više od jednog prokuriste važi za davanje izjava volja od strane prokurista, odnosno preduzimanje pravnih radnji. Ali, ako izjavu volje daje druga strana ili preduzima pravnu radnju, dovoljno je za punovažnost i kada to učini samo prema jednom prokuristi (član 37. stav 5. ZPD). Na primer, ako društvo koje je izdalo zajedničku prokuru daje ponudu za zaključenje ugovora putem prokurista, potrebno je da je dâ određeni broj prokurista. Ali, ako ponuđena strana prihvata ponudu, dovoljno je da prihvat saopšti i samo jednom prokuristi da bi nastao ugovor.
Prestanak prokure
Osim iz razloga koji se podrazumevaju (kao što je smrt prokuriste, prestanak privrednog društva davaoca prokure, otvaranje stečaja nad davaocem prokure), prokura može prestati i opozivom i otkazom.
Pravo na opoziv prokure pripada društvu koje je dalo prokuru. Ono u svako vreme može opozvati prokuru, bez navođenja razloga. Društvo se ne može odreći prava na opoziv prokure, niti se to pravo može usloviti ili ograničiti. Opoziv prokure vrši se obaveštavanjem prokuriste da je prokura opozvana, na osnovu odluke organa koji je nadležan za izdavanje prokure. Opoziv prokure se može saopštiti prokuristi u bilo kojoj formi, uključujući i usmeno obaveštavanje.
Prokura prestaje opozivom, danom koji je određen odlukom o opozivanju, a ako taj dan nije određen, danom donošenja odluke.
Brisanje iz registra APR-a nije neophodno za prestanak prokure. Ali, ako se treće lice pouzdalo u podatke iz registra i bilo savesno (nije znalo da je prokura opozvana) ono zbog toga ne sme da trpi štetu, što znači da pravni posao koji je prokurista preduzeo pre brisanja, odnosno pravna radnja, proizvodi pravno dejstvo. Isto važi i za prokuristu. Prema njemu odluka o opozivu deluje od dana saopštavanja, odnosno od dana brisanja iz registra, ako mu nije saopštena pre brisanja. Prokurista ne može biti odgovoran ako je preduzeo pravni posao ili pravnu radnju pre saznanja za prestanak prokure odnosno pre brisanja iz registra.
Prokurista može da otkaže prokuru jednostranom izjavom volje, u svako vreme, pri čemu forma otkaza takođe nije bitna. Otkaz proizvodi pravno dejstvo sa onim danom koji je prokurista odredio, a ako ga nije odredio, danom kada je saopštio otkaz davaocu prokure. Ipak, prokurista će i pored otkaza biti dužan da vrši poslove prokuriste, ali samo one poslove zbog čijeg nevršenja može nastati šteta po društvo.
Ako se šteta shvati kao bilo kakva šteta, onda se to može odnositi i na moguće pravne poslove i pravne radnje čije propuštanje predstavlja izgubljenu dobit za društvo, što bi značilo da je prokurista dužan da i dalje obavlja posao prokuriste u roku od 30 dana, čime se posredno uvodi otkazni rok od 30 dana.
Ipak, ne bi trebalo tako široko tumačiti obavezu prokuriste. Njegovu obavezu bi trebalo redukovati samo na situacije kada se njemu neko obrati predlogom ili ponudom za zaključenje ugovora, ali ne i tako da je prokurista i dalje dužan da pronalazi moguće kupce proizvoda ili usluga za davaoca prokure
Bez obzira na odredbu o mogućem produženju obaveze prokuriste i nakon otkaza prokure, ovlašćenja prokuriste prestaju, i ako nije isteklo 30 dana od dana otkaza prokure, ako je prokurista obrisan iz registra kao prokurista. Brisanjem iz registra on nema više mogućnost da se legitimiše kao prokurista, odnosno lice koje ima ovlašćenje za zastupanje.
Prokura prestaje i u slučaju pokretanja postupka dobrovoljne likvidacije. Odlukom o pokretanju postupka likvidacije imenuje se likvidacioni upravnik. Ali, i ako on nije imenovan, zakonski zastupnik postaje likvidacioni upravnik po samom zakonu (član 529. ZPD). Danom kada društvo dobije likvidacionog upravnika prestaju ovlašćenja svim ostalim zastupnicima, uključujući i prokuristu. To proizlazi i iz prirode ovlašćenja prokuriste, čak i da nije izričito propisano zakonom.
Kako je prokurista zastupnik društva u obavljanju njegove privredne delatnosti, otvaranjem postupka likvidacije društvo gubi mogućnost preduzimanja novih poslova, tako da prokurista ne može imati ovlašćenja da preduzima nove pravne poslove ili pravne radnje u okviru privredne delatnosti privrednog društva.
Slično važi i za prinudnu likvidaciju. Od dana objavljivanja oglasa o prinudnoj likvidaciji, društvo ne može preduzimati nove poslove, ali se mogu završavati započeti poslovi (član 547a ZPD). Zakon ne predviđa prestanak ovlašćenja zastupnika i punomoćnika društva u prinudnoj likvidaciji, što znači da ovlašćenja prokuriste ne prestaju (za razliku od dobrovoljne likvidacije), ali se ona redukuju samo na izvršenje započetih poslova. Prokurista društva u prinudnoj likvidaciji ne može da preduzima nove poslove, ali može da preduzima pravne radnje u cilju završetka započetih poslova.
PRETPLATITE SE NA
Časopis Pravnik u privredi i pravosuđu
BESPLATNO PRELISTAJTE poslednji broj časopisa
Pravo u privredi i pravosuđu
