Bezbednost i zdravlje na radu prema novom Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu ("Sl. glasnik RS", br. 35/2023 - dalje: ZBZR) jeste obezbeđivanje takvih uslova na radu kojima se, u najvećoj mogućoj meri, smanjuju povrede na radu, profesionalne bolesti i bolesti u vezi sa radom u cilju ostvarivanja fizičkog, psihičkog i socijalnog blagostanja zaposlenih.
Cilj donošenja novog ZBZR je između ostalog, prevencija kao osnovni princip bezbednosti i zdravlja na radu čiji su ciljevi razvoj i jačanje mehanizama za sprečavanje nastanka povreda na radu, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom i stvaranje uslova za stalno unapređivanje oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, a koja obuhvata kulturu, politiku, aktivnosti i mere.
Ipak, povrede na radu su svakodnevna neminovnost uprkos težnji zakonodavnih organa da deluju preventivno, poslodavaca i zaposlenih da ih svedu na najmanju moguću meru, delovanju nadležnih organa koji su dužni da kontrolišu bezbednost i zdravlje na radu kod poslodavaca i kada se ista desi, postojaće i obaveza da se sprovede određena procedura. Ova procedura će se razlikovati i u zavisnosti od stepena povrede odnosno da li se desila laka povreda na radu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad više od tri dana ili pak smrtna, kolektivna ili teška povreda na radu, ili opasna pojava koja bi mogla da ugrozi bezbednost i zdravlje zaposlenih.
Postavlja se pitanje pre svega, šta se sve smatra povredom na radu. Pojam i definicija, šta se smatra povredom na radu i profesionalno oboljenje je predmet uređenja više propisa, pre svega Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014, 142/2014, 73/2018, 46/2019 - odluka US, 86/2019, 62/2021, 125/2022 i 138/2022 - dalje: ZPIO) i Zakona o zdravstvenom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 25/2019 - dalje: ZZO) dok je sama procedura prijave i registrovanja povrede uređena ZBZR.
Da bi ostvario prava iz radnog odnosa po osnovu povrede na radu, zaposleni ima obavezu da prijavi poslodavcu povredu i da se javi nadležnom zdravstvenom organu kako bi ga lekar pregledao.
S druge strane, obaveze poslodavca su da prijavi povredu na radu nadležnoj inspekciji rada i nadležnom organu za unutrašnje poslove, da dostavi izveštaj o povredi na radu zdravstvenoj ustanovi u kojoj je izvršen pregled povređenog radi unošenja u sadržinu izveštaja nalaza i mišljenja lekara, odnosno zdravstvene ustanove, da isplati zaposlenom naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad za sve vreme trajanja privremene sprečenosti za rad. Prava zaposlenog, pored prava na isplatu naknade zarade od strane poslodavca je i pravo na obavezno zdravstveno osiguranje i zdravstvenu zaštitu, dok pravo na isplatu naknade štete usled povrede na radu zaposleni ostvaruje samo u slučaju konstituisanja odgovornosti poslodavca.
Da li se radi o povredi na radu ceni organizacija zdravstvenog osiguranja čiji je osiguranik povređen. Povređeni zaposleni može osporavati nalaz organizacije zdravstvenog osiguranja i tužbom pokrenuti postupak kod nadležnog suda, radi utvrđivanja da li se radi o povredi na radu ili ne, a poslodavac će biti u obavezi da povređenom zaposlenom nadoknadi štetu ukoliko se utvrdi njegova odgovornost za nastalu povredu.
Pojam povrede na radu
Šta se smatra povredom na radu definisano je kako je napred navedeno, pre svega ZPIO i ZZO. Oba ova propisa na sličan način definišu povredu na radu s tim što ZPIO daje širu definiciju.
| čl. 22. i 23. ZPIO: | član 51. ZZO: |
|---|---|
| Povredom na radu, u smislu ovog zakona, smatra se povreda osiguranika koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj povezanosti sa obavljanjem posla po osnovu koga je osiguran, prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehaničkim, fizičkim ili hemijskim dejstvom, naglim promenama položaja tela, iznenadnim opterećenjem tela ili drugim promenama fiziološkog stanja organizma. Povredom na radu smatra se i povreda prouzrokovana na način iz stava 1. ovog člana, koju osiguranik - zaposleni pretrpi pri obavljanju posla na koji nije raspoređen, ali koji obavlja u interesu poslodavca kod koga je zaposlen. Povredom na radu smatra se i povreda prouzrokovana na način iz stava 1. ovog člana, koju osiguranik pretrpi na redovnom putu od stana do mesta rada ili obrnuto, na putu preduzetom radi izvršavanja službenih poslova i na putu preduzetom radi stupanja na rad, kao i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom. Povredom na radu smatra se i oboljenje osiguranika koje je nastalo neposredno ili kao isključiva posledica nekog nesrećnog slučaja ili više sile za vreme obavljanja posla po osnovu koga je osiguran ili u vezi s njim. Povredom na radu smatra se i povreda prouzrokovana na način iz st. 1. do 4. ovog člana, koju osiguranik pretrpi u vezi s korišćenjem prava na zdravstvenu zaštitu po osnovu povrede na radu i profesionalne bolesti. Član 23 Povredom na radu smatra se i povreda prouzrokovana na način predviđen u članu 22. ovog zakona koju osiguranici pretrpe učestvujući: 1) u akcijama spasavanja ili odbrane od elementarnih nepogoda ili nesreća; 2) u vojnoj vežbi ili u vršenju drugih obaveza iz oblasti odbrane zemlje utvrđenih zakonom; 3) na radnom kampu ili takmičenju (proizvodnom, sportskom i dr.); 4) na drugim poslovima i zadacima za koje je zakonom utvrđeno da su od opšteg interesa. |
Povredom na radu, u smislu ovog zakona, smatra se povreda osiguranika koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj povezanosti sa obavljanjem posla po osnovu koga je osiguran, prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehaničkim, fizičkim ili hemijskim dejstvom, naglim promenama položaja tela, iznenadnim opterećenjem tela ili drugim promenama fiziološkog stanja organizma. Povredom na radu smatra se i povreda prouzrokovana na način iz stava 3. ovog člana, koju osiguranik zaposleni pretrpi pri obavljanju posla na koji nije raspoređen, ali koji obavlja u interesu poslodavca. Povredom na radu smatra se i povreda koju osiguranik pretrpi pri dolasku, odnosno povratku sa posla. Povredom na radu smatra se i oboljenje osiguranika koje je nastalo neposredno ili kao isključiva posledica nesrećnog slučaja ili više sile za vreme obavljanja posla po osnovu koga je osiguran ili u vezi sa njim. Pod profesionalnim oboljenjem u smislu ovog zakona podrazumeva se oboljenje nastalo usled duže izloženosti štetnostima nastalim na radnom mestu. |
Ukoliko se desi neki od napred navedenih slučajeva, zaposleni padne na poslu i povredi se, ili se povredi na redovnom putu od stana do mesta rada ili obrnuto, povredi se pri obavljanju poslova ili poslova na koje nije raspoređen, postojaće obaveza poslodavca da povredu na radu prijavi.
Naročito je problematično ako se zaposleni povredi na poslu obavljajući poslove na koje nije raspoređen, jer to može za sobom povući i prekršajnu, ali i krivičnu odgovornost u slučaju nastupanja težih posledica kao što je povreda na radu zaposlenog koji nije osposobljen za bezbedan i zdrav rad, niti ima odgovarajući aneks ugovora o radu.
Može se desiti i da povreda nastane usled opasne stvari, odnosno opasne delatnosti poslodavca ili usled nekog nesrećnog slučaja ili više sile.
Obaveza poslodavca da prijavi povredu na radu
Prvi korak koji je poslodavac dužan da preduzme kada dobije saznanja da se desila povreda na radu je da istu prijavi nadležnim organima. ZBZR u odredbi člana 64. obavezuje poslodavca da:
- odmah, a najkasnije u roku od 24 časa od nastanka, usmeno, u pisanoj formi ili elektronskim putem prijavi nadležnoj inspekciji rada i nadležnom organu za unutrašnje poslove svaku smrtnu, kolektivnu ili tešku povredu na radu, kao i opasnu pojavu koja bi mogla da ugrozi bezbednost i zdravlje zaposlenih;
- odmah, a najkasnije u roku od pet radnih dana od dana nastanka, usmeno, u pisanoj formi ili elektronskim putem prijavi nadležnoj inspekciji rada laku povredu na radu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad više od tri dana;
- najkasnije u roku od pet dana od dana dostavljanja mišljenja zdravstvene ustanove koja je utvrdila profesionalnu bolest prijavi nadležnoj inspekciji rada profesionalnu bolest.
Ministarstvo za rad zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je dužno da na svojoj internet stranici učini dostupnim kontakte dežurnih inspektora rada.
Izmena u prijavljivanju povreda na radu u odnosu na prethodni zakon izvršena je u promeni obaveze prijavljivanja povrede na radu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad sa tri radna na tri kalendarska dana, čime je izvršeno usklađivanje sa evropskom statistikom povreda na radu prema kojoj se prijavljuju povrede na radu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad više od tri dana. Osim toga, novo zakonsko rešenje je i da se izveštaj o povredi na radu može podneti i elektronskim putem, kada se za to steknu uslovi.
Mogućnost podnošenja izveštaja o povredi na radu elektronskim putem
Kada zaposleni prijavi poslodavcu povredu na radu i o tome dostavi odgovarajuću potvrdu nadležnog zdravstvenog organa koji ga je prvi put pregledao, poslodavac je u obavezi da na odgovarajućem obrascu popuni izveštaj o povredi na radu i isti dostavi nadležnim organima.
Povreda na radu se utvrđuje na osnovu izveštaja o povredi na radu koji se dostavlja Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje (dalje: RFZO), odnosno filijali radi utvrđivanja postojanja povrede na radu i ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u skladu sa ZZO, a sadržaj i način izdavanja obrasca izveštaja o povredi na radu i profesionalnom oboljenju utvrđuje se u skladu sa propisima kojima se uređuje bezbednost i zdravlje na radu, što je propisano ZZO u odredbi člana 51. st. 8. i 9.
... ZA CELOKUPAN TEKST PRETPLATITE SE NA PRAVO U PRIVREDI I PRAVOSUĐU
Celokupan tekst sadrži i sledeća poglavlja:
- Mogućnost podnošenja izveštaja o povredi na radu elektronskim putem
- Registar povreda na radu
- Pravo povređenog na zdravstvenu zaštitu
- Pravo povređenog na naknadu zarade
- Pravo povređenog na naknadu materijalne i nematerijalne štete u aktuelnoj sudskoj praksi
- Dodatna obuka u slučaju teške povrede na radu, smrtne povrede na radu ili kolektivne povrede na radu sa teškom ili smrtnom povredom na radu
- Povreda na radu zaposlenih koji rade od kuće ili na daljinu
- Povreda na radu lica koja rade van radnog odnosa