Obaveza čuvanja elektronskih faktura ustanovljena je članom 15. Zakona o elektronskom fakturisanju i za subjekte javnog sektora i za subjekte privatnog sektora. Ako je reč o subjektu javnog sektora, nezavisno od okolnosti da li je izdavalac ili primalac elektronske fakture, elektronska faktura čuva se trajno u Sistemu elektronskih faktura.
Što se tiče subjekata privatnog sektora, članom 15. stav 3. Zakona o elektronskom fakturisanju propisano je da se elektronska faktura izdata i primljena od strane subjekta privatnog sektora čuva u Sistemu elektronskih faktura ili u sistemu informacionog posrednika, koji je angažovan za poslove čuvanja od strane subjekta privatnog sektora. Dakle, ukoliko se subjekt privatnog sektora ugovorom ne opredeli za čuvanje elektronskih faktura kod informacionog posrednika, elektronske fakture će se čuvati u Sistemu elektronskih faktura (u zakonski predviđanom roku), za čije funkcionisanje je odgovoran Centralni informacioni posrednik. Posledično, subjekt nema obavezu da sam čuva elektronsku fakturu.
(Član 20. Zakona sadrži odredbu o kazni za prekršaj pravnog lica – subjekta privatnog sektora, odnosno odgovornom licu, odnosno preduzetniku, ako ne čuva elektronsku fakturu u skladu sa Zakonom; Međutim, Uredba o uslovima i načinu čuvanja i stavljanja na uvid elektronskih faktura i načinu obezbeđivanja verodostojnosti i integriteta sadržine faktura u papirnom obliku, na kraju, nije ostavila mogućnost da se elektronske fakture čuvaju drugde osim u Sistemu elektronskih faktura ili u sistemu informacionog posrednika.
POGLEDAJTE I OSTALA
NAJČEŠĆA PITANJA U VEZI EFAKTURA, ELEKTRONSKOG FAKTURISANJA I RADA SEF
