- Subjekti na koje se Zakon primenjuje
- Funkcionalnosti softverskog rešenja
- Prestanak važenja određenih odredaba
- Dostavljanje potvrde o privremenoj sprečenosti za rad i doznaka
- Nemogućnost da se zaposlenom izrekne discipčlinska mera ili otkaže ugovor o radu ukoliko nije dostavio pšotvrdu o privremenoj sprečenosti za rad
- Uređivanje pitanja neopravdanog izostanka sa rada
- Automatsko zatvaranje bolovanja
- Da li su poslodavci u obavezi da usled početka primene Zakona izmene svoj op[ti akt ili ugovore o radu
- Da li poslodavac može da prihvati potvrde o privremenoj sprečenosti za rad i doznake izdate od strane privatne zdravstvene ustanove
- Zloupotreba prava na bolovanje
- Okončanje započetih postupaka
- Zaštita podataka o šifri bolesti - dijagnozi
Uvod
Zakon o razmeni podataka, dokumenata i obaveštenja u slučaju nastupanja privremene sprečenosti za rad korišćenjem softverskog rešenja "e-Bolovanje - Poslodavac" ("Sl. glasnik RS", br. 109/2025 - dalje: Zakon) stupio je na snagu 12. decembra 2025. godine. Zakonom je pravno uokvirena digitalizacija procesa kreiranja i razmene dokumenata kojima se utvrđuje privremena sprečenost za rad, vrši obračun naknade zarade, podnose zahtevi i prigovori lekarskim komisijama i ostalih dokumenata neophodnih u slučajevima nastupanja privremene sprečenosti za rad.
Zakonom je utvrđena obaveza korišćenja softverskog rešenja "e-Bolovanje - Poslodavac" kojim se omogućava prijem, pregled i slanje i drugih podataka i dokumenata od značaja za ostvarivanje prava iz rada i zdravstvenog osiguranja po osnovu privremene sprečenosti za rad, kao i praćenje statusa obračuna i isplate naknade zarade i statusa podnetih prigovora, odnosno zahteva, kao i izrada izveštaja na osnovu podataka sadržanih u navedenim dokumentima.
Subjekti na koje se Zakon primenjuje
Prema odredbama člana 2. stav 1. Zakona odredbe ovog zakona primenjuju se na ostvarivanje prava po osnovu privremene sprečenosti za rad kod poslodavca koji zapošljava, odnosno kod koga je na radu, na službi ili obavlja poslove osiguranik koji ima pravo na naknadu zarade u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad i zakonom kojim se uređuje zdravstveno osiguranje, izuzev ako ovim zakonom nije drukčije predviđeno.
Dalje, poslodavcem se u smislu Zakona smatra, kako je to uređeno odredbom člana 2. stav 2. Zakona: državni organ, organ jedinice autonomne pokrajine i lokalne samouprave, ustanova, javni beležnik, javni izvršitelj, privredno društvo i drugo pravno lice, kao i preduzetnik koji zapošljava jedno ili više lica.
Izuzetak od primene utvrđen je članom 2. stav 3. Zakona kojim je propisano da se odredbe ovog zakona ne primenjuju na pripadnike Bezbednosno-informativne agencije i profesionalna vojna lica, kao i na fizička lica koja zapošljavaju kućno pomoćno osoblje.
Do 1. januara 2026. godine, u skladu sa članom 13. Zakona, poslodavci iz člana 2. stav 1. Zakona bili su dužni je da se registruju i pristupe softverskom rešenju "e-Bolovanje - Poslodavac", izuzev preduzetnika koji zapošljava jedno ili više lica koji je dužan da se registruje i pristupi softverskom rešenju "e-Bolovanje - Poslodavac" do 1. januara 2027. godine.
Radi podsticaja korišćenja softverskog rešenja "e-Bolovanje - Poslodavac" stavom 4. člana 2. Zakona utvrđeno je da ga može koristiti i preduzetnik koji ne zapošljava jedno ili više lica, ali svakako nije u obavezi do gore navedenog datuma.
Funkcionalnosti softverskog rešenja
Čemu služi softversko rešenje uređeno je odredbama člana 4. Zakona kojim je navedeno da poslodavci softversko rešenje "e-Bolovanje - Poslodavac" koriste radi:
- 1) prijema potvrde i izveštaja o privremenoj sprečenosti za rad - u skladu sa članom 15. Zakona ova tačka se primenjuje od 1.1.2026. godine
- 2) podnošenja zahteva za obračun naknada zarada za vreme privremene sprečenosti za rad i prijema obračuna od strane nadležnog organa - u skladu sa članom 15. Zakona ova tačka se primenjuje od 1.4.2026. godine
- 3) podnošenja prigovora, odnosno zahteva i prijema obaveštenja koje sadrži podatke o oceni prvostepene, odnosno drugostepene lekarske komisije po podnetom prigovoru, odnosno zahtevu - u skladu sa članom 15. Zakona ova tačka se primenjuje od 1.4.2026. godine
- 4) prijema obaveštenja koje sadrži podatke o oceni prvostepene lekarske komisije po predlogu izabranog lekara - u skladu sa članom 15. Zakona ova tačka se primenjuje od 1.1.2026. godine.
Prema tome, uloga Zakona jeste dvojaka: digitalizacija razmene podataka kod privremenih sprečenosti za rad ali i izmene u obavezama poslodavaca i zaposlenih, budući da su odredbe Zakona uticale na odredbe Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017, 95/2018 - autentično tumačenje i 109/2025 - dr. zakon - dalje: ZOR) kao i odredbe Zakona o zdravstvenom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 25/2019, 92/2023 i 109/2025 - dr. zakon - dalje: ZZO), o čemu će dalje biti reči.
U narednom delu osvrnućemo se na uticaj odredaba Zakona na poslodavce na koje se on primenjuje od 1.1.2026. godine i na njihove obaveze u skladu sa Zakonom - dakle ne i na preduzetnike koji zapošljavaju jedno ili više lica, na koje će se ove obaveze odnositi tek od 1.1.2027. godine.
Prestanak važenja određenih odredaba
U skladu sa članom 14. Zakona danom početka primene Zakona, odnosno od 1.1.2026. godine, na zaposlene, odnosno lica koja su na radu, na službi ili obavljaju poslove kod poslodavca iz člana 2. stav 1. ovog zakona prestaju da se primenjuju član 103. i član 179. stav 3. tačka 2) Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje), kao i član 152. stav 5. i član 154. stav 6. Zakona o zdravstvenom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 25/2019 i 92/2023) - u delu koji se odnosi na obavezu osiguranog lica da obavesti poslodavca o oceni lekarske komisije o privremenoj sprečenosti za rad. U narednom delu osvrnućemo se na izmene koje se tiču radnih odnosa, odnosno Zakona o radu.
Dostavljanje potvrde o privremenoj sprečenosti za rad i doznaka
Prema odredbama člana 103. ZOR zaposleni je bio dužan da, najkasnije u roku od tri dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, o tome dostavi poslodavcu potvrdu lekara koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad. U slučaju teže bolesti, umesto zaposlenog, potvrdu poslodavcu je mogao dostaviti član uže porodice ili druga lica sa kojima živi u porodičnom domaćinstvu, dok ako zaposleni živi sâam potvrdu je bio u obavezi da dostavi u roku od tri dana od dana prestanka razloga zbog kojih nije mogao da dostavi potvrdu.
Početkom primene Zakona, od 1.1.2026. godine zaposleni, kao ni članovi uže porodice ili druga lica sa kojima zaposleni živi, više nisu u obavezi da poslodavcu dostave potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad. Ova obaveza je primenom Zakona prešla na izabranog lekara, a potvrda se izdaje i dostavlja elektronski.
Ovakvo uređenje je pozitivno i za zaposlenog i za poslodavca.
Zaposleni više ne mora da brine o dostavljanju potvrde o privremenoj sprečenosti za rad, a za poslodavca ova obaveza je pozitivna jer ne mora da čeka dostavljanje potvrde o privremenoj sprečenosti za rad od strane zaposlenog, u papiru. Sa druge strane odredbe ZOR su zaposlenog obavezivale da dostavi samo potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad, ne i doznaku.
Ova obaveza je postojala samo ukoliko ju je poslodavac propisao opštim aktom ili ugovorom o radu. Ni drugi zakoni nisu obavezivali zaposlenog da dostavi doznaku, a poslodavac je zbog nedostavljanja doznaka mogao zaposlenog da sankcioniše samo ukoliko je to propisao opštim aktom ili ugovorom o radu.
Sa druge strane, ukoliko nema dostavljene doznake, poslodavac nije mogao da uredno i pravilno isplati naknadu zarade ili izvrši proces refundacije naknade zarade, a podsetimo, prema odredbama člana 122. stav 1. ZOR poslodavac je dužan da vodi mesečnu evidenciju o zaradi i naknadi zarade. Dalje, u skladu sa članom 121. st. 1. do 4. ZOR poslodavac je dužan da prilikom svake isplate zarade i naknade zarade dostavi obračun, kao i za mesec za koji nije izvršio isplatu zarade, odnosno naknade zarade uz obaveštenje da isplata zarade, odnosno naknade zarade, nije izvršena, sa navedenim razlozima zbog kojih nije izvršena isplata, i sve to najdocnije do kraja meseca za prethodni mesec. Nakon početka primene Zakona, poslodavci više ne moraju da brinu o nedostavljenim doznakama i obračunu naknade zarade, jer se doznake dostavljaju elektronski od strane izabranog lekara, što poslodavcima umnogome olakšava proces i pojednostavljuje obračun.
Nemogućnost da se zaposlenom izrekne disciplinska mera ili otkaže ugovor o radu ukoliko nije dostavio potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad
Početkom primene Zakona prestaje da važi i odredba člana 179. stav 3. tačka 2) ZOR prema kojoj je poslodavac mogao zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu da otkaže ugovor o radu ako ne dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad u smislu člana 103. ovog zakona.
Dakle, nedostavljanje potvrde o privremenoj sprečenosti za rad bio je otkazni razlog propisan odredbama ZOR, kvalifikovan kao deo grupe otkaznih razloga - nepoštovanje radne discipline. Poslodavac je zaposlenom mogao da otkaže ugovor o radu ukoliko ne dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad u roku od tri dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju. Takođe, umesto ove mere, poslodavac je mogao da primeni i blažu meru - neku od disciplinskih mera propisanih članom 179a ZOR (privremeno udaljenje sa rada bez naknade zarade u trajanju od jednog do 15 radnih dana, novčanu kaznu u visini do 20% osnovne zarade zaposlenog za mesec u kome je novčana kazna izrečena u trajanju do tri meseca ili opomenu sa najavom otkaza u kojoj se navodi da će poslodavac zaposlenom otkazati ugovor o radu bez ponovnog upozorenja iz člana 180. ovog zakona, ako u narednom roku od šest meseci učini istu povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline). Početkom primene Zakona, obaveza dostavljanja potvrde o privremenoj sprečenosti na rad više nije obaveza zaposlenog ili lica sa kim on živi, tako da zaposleni više ne može da trpi štetne posledice zbog nedostavljanja iste.
Uređivanje pitanja neopravdanog izostanka sa rada
Međutim, u slučajevima u kojima zaposleni nije došao na posao, a svoj izostanak nije opravdao, poslodavac je sada u nepovoljnoj situaciji oslanjajući se samo na odredbe ZOR.
Zaposlenom koji prestane da dolazi na posao, a svoje odsustvo sa rada ne opravda (privremenom sprečenošću za rad, zahtevom za plaćenim ili neplaćenim odsustvom ili godišnjim odmorom i slično), radni odnos može prestati:
- u skladu sa opštim aktom poslodavca odnosno ugovorom o radu ako je opštim aktom - kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu poslodavca ili ugovorom o radu zaključenim sa zaposlenim, kao nepoštovanje radne discipline zbog koje se može otkazati ugovor o radu, propisan nedolazak zaposlenog na posao određeni broj dana, koji poslodavac sâm propisuje, odnosno,
- u skladu sa odredbom člana 179. stav 3. tačka 8) ZOR - ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.
U prvom slučaju, poslodavac bi opštim aktom, odnosno ugovorom o radu morao propisati kao otkazni razlog nedolazak na posao u tačno određenom broju dana. U tom smislu, poslodavac je slobodan u propisivanju broja dana ili kombinaciji - da li će propisati neopravdanim izostankom sa rada neodlazak zaposlenog na posao u trajanju od više od tri radna dana uzastopno ili primera radi pet radnih dana sa prekidima u toku meseca, ili će se voditi nekom drugom formulacijom, ostavljeno je na volji poslodavcu. U tom smislu, poslodavac može propisati da nedolazak na posao u trajanju od samo jednog radnog dana može dovesti do otkazivanja ugovora o radu zbog neopravdanog izostanka sa posla, međutim zbog načela regresivnog disciplinskog kažnjavanja poslodavac ovakvim postupanjem može rizikovati da otkaz bude poništen u sudskom postupku, posebno jer i dalje postoji mogućnost izabranog lekara da potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad zaposlenom izda tri dana unazad.
U drugom slučaju, poslodavac bi zaposlenom koji neopravdano izostaje sa posla mogao da otkaže ugovor o radu ukoliko ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno, ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca. Ovo je slučaj u kome se poslodavac koji neopravdani izostanak sa rada u određenom broju dana nije propisao kao otkazni razlog štiti od čestih, dugih ili neosnovanih neopravdanih izostanaka a sa rada zaposlenih i kome se daje mogućnost da ovakva ponašanja zaposlenih sankcioniše. Dakle, u ovom slučaju ne postoji osnov u aktu poslodavca, nego u ponašanju zaposlenog za koje se prema navodima iz Komentara Zakona o radu, autora Zorana M. Ivoševića i Milana Z. Ivoševića, u izdanju Službenog glasnika iz 2021. godine navodi:
"Reč je o ponašanju koje se ne može tolerisati, zato što je, po razumnoj oceni, nepodnošljivo. To svojstvo ponašanja procenjuje se u svakom konkretnom slučaju. Ono se može ispoljavati kao činjenje I nečinjenje. U oba slučaja narušava se tehnološka, organizaciona, bezbedonosna, komunikaciona I svaka druga disciplina rada."
U svakom slučaju, za poslodavca je povoljnija i sigurnija opcija da propiše svojim aktom koliko dana zaposleni može da izostaje sa rada bez da svoj izostanak opravda, i da će ponašanje zaposlenog van navedenih okvira predstavljati nepoštovanje radne discipline koje će poslodavcu omogućiti primenu ili disciplinskih mera ili krajnje mere - otkazivanja ugovora o radu.
Postupak izricanja disciplinske mere ili otkazivanja ugovora o radu je isti kao i ranije. Iziskuje obavezu poslodavca da zaposlenog prvo upozori na postojanje razloga za disciplinsku meru ili otkaz u skladu sa čl. 180, 181. i 185. ZOR. Dostava upozorenja vrši zaposlenom lično, u prostorijama poslodavca, odnosno na adresu prebivališta ili boravišta zaposlenog. Ako poslodavac zaposlenom nije mogao da dostavi upozorenje na ovaj način, dužan je da o tome sačini pismenu belešku i u tom slučaju upozorenje se objavljuje na oglasnoj tabli poslodavca i po isteku osam dana od dana objavljivanja smatra se dostavljenim. Zatim je poslodavac u obavezi da zaposlenom ostavi rok od najmanje osam dana od dana dostavljanja upozorenja za izjašnjenje. Zaposleni uz izjašnjenje može u istom roku da priloži mišljenje sindikata čiji je član. Tek po sprovođenju ove procedure zaposlenom se može dostaviti rešenje o otkazu ugovora o radu, ako u ovom postupku poslodavac utvrdi da su ispunjeni uslovi za otkaz. Rešenje se dostavlja na isti način kao i upozorenje.
Automatsko zatvaranje bolovanja
Još jedan od razloga zašto je poželjno pitanje neopravdanog izostanka sa posla urediti opštim aktom poslodavca jeste mogućnost automatskog zatvaranja bolovanja u skladu sa odredbama Zakona.
Naime, u skladu sa članom 5. stav 3. Zakona radi utvrđivanja prava na naknadu zarade, odnosno zaključivanja privremene sprečenosti za rad, izabrani lekar izdaje izveštaj o privremenoj sprečenosti za rad u formi elektronskog dokumenta koji obavezno sadrži identifikacionu oznaku izdavaoca izveštaja.
Međutim, izuzetno od stava 3. ovog člana, izveštaj se izdaje u formi elektronskog dokumenta na automatizovan način kada izabrani lekar ne produži datum očekivanog trajanja privremene sprečenosti za rad, a osiguranik se ne pojavi na pregledu, kako je to propisano tačkom 1) stava 7. istog člana Zakona. Navedeno znači da će u slučaju nepojavljivanja osiguranika na pregledu, izabrani lekar moći da na automatizovan način zaključi privremenu sprečenost za rad, odnosno da takoreći zatvori bolovanje ukoliko se zaposleni ne odazove pregledu. Poslodavac će o ovoj promeni, odnosno o zaključivanju privremene sprečenosti za rad dobiti informaciju putem softverskog rešenja "e-Bolovanje - Poslodavac" i od narednog dana zaposleni će biti u obavezi da se javi na rad ili da svoj izostanak opravda. U slučajevima da se zaposleni nije javio na rad bez opravdanja, poslodavac može onda izostanke pravdati u onom broju dana koliko je propisao ali ukoliko se izostanci nastave - moći će da pokrene proceduru disciplinskog kažnjavanja ili otkazivanja ugovora o radu zbog neopravdanog izostanka sa rada.
Svakako, ukoliko poslodavac ovaj otkazni razlog nije propisao svojim opštim aktom ili ugovorom o radu, takođe će moći da zaposlenom izrekne disciplinsku meru ili otkaže ugovor o radu pozivajući se na pomenutu tačku 8) stava 3. člana 179. ZOR i na ponašanje zaposlenog koje dovodi do nemogućnosti nastavka rada kod poslodavca.
Da li su poslodavci u obavezi da usled početka primene Zakona izmene svoj opšti akt ili ugovore o radu?
Kako smo napred i naveli, Zakon je uticao na odredbe ZOR o dostavljanju potvrde o privremenoj sprečenosti za rad i o sankcijama koje nedostavljanje može proizvesti.
Da li će poslodavac biti u obavezi da, usled početka primene Zakona izmeni svoj opšti akt, zavisi od same sadržine opšteg akta poslodavca koji je uredio prava i obaveze zaposlenih:
- ukoliko je poslodavac propisao opštim aktom kao nepoštovanje radne discipline nedostavljanje potvrde o privremenoj sprečenosti za rad pozivajući se na član 179. stav 3. tačka 2) Zakona o radu - potrebno je da izmeni opšti akt tako što će ovu odredbu obrisati,
- ukoliko je poslodavčev opšti akt sadržao upućujući odredbu, primera radi da zaposlenima može ugovor o radu biti otkazan iz razloga utvrđenih odredbama ZOR, onda poslodavci ne treba da brišu ovu odredbu iz opšteg akta. U tom slučaju ipak savetujemo izmenu opšteg akta, pošto više odredbe ZOR ne sankcionišu neopravdani izostanak sa rada, da poslodavac ovaj otkazni razlog utvrdi svojim opštim aktom, kako je u prethodnom delu navedeno.
Ukoliko poslodavac menja opšti akt, to će uraditi po opštim pravilima. Opšti akt poslodavca menja organ koji ga je doneo, odnosno organ koji je ovlašćen. Opšti akt ne može da stupi na snagu ako nije objavljen na propisan način. Tek po objavljivanju opšteg akta na oglasnoj tabli poslodavca i stupanju na snagu opšti akt može da počne da se primenjuje. Stupanje na pravnu snagu opšteg akta uređeno je odredbama člana 196. st. 1. i 4. Ustava Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006 i 115/2021). U samom opštem aktu se, najčešće u njegovoj poslednjoj odredbi, navodi dan njegovog stupanja na snagu. To je, po opštem pravilu najranije osmog dana od dana objavljivanja (s tim da akti mogu da stupe na snagu ranije samo ako za to postoje naročito opravdani razlozi, utvrđeni prilikom njihovog donošenja - što se odnosi najčešće na odredbe zakona ili podzakonskih akata a ređe na opšte akte poslodavca).
Kada je u pitanju izmena ugovora o radu, ukoliko poslodavac nema opšti akt pa je prava i obaveze zaposlenih uredio samo ugovorom o radu:
- ukoliko je poslodavac ugovorom o radu propisao kao nepoštovanje radne discipline nedostavljanje potvrde o privremenoj sprečenosti za rad pozivajući se na član 179. stav 3. tačka 2) Zakona o radu - potrebno je da aneksira ugovor o radu tako što će ovu odredbu obrisati. Aneks bi u ovom slučaju zaposlenom bio ponuđen sa pozivom na član 171. stav 1. tačka 6) ZOR kojim je navedeno da poslodavac može zaposlenom da ponudi aneks ugovora u drugim slučajevima utvrđenim zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, što znači da ne može doći do prestanka radnog odnosa u slučaju da zaposleni odbije zaključenje ugovora o radu,
- ukoliko je ugovor o radu sadržao upućujući odredbu, primera radi da zaposlenima može ugovor o radu biti otkazan iz razloga utvrđenih odredbama ZOR, onda ne treba aneksirati ugovor o radu.
Da li poslodavac može da prihvati potvrde o privremenoj sprečenosti za rad i doznake izdate od strane privatne zdravstvene ustanove?
Privatne zdravstvene ustanove nisu integrisane u državni zdravstveni sistem. Poslodavac može da se opredeli da će potvrde i doznake izdate od strane privatnih zdravstvenih ustanova prihvatiti ukoliko je isto propisao opštim aktom ili ugovorom o radu. Dostavljaju se u papirnom obliku zaposlenom koji ih dostavlja poslodavcu i istovetne su potvrdama i doznakama izdatih od strane izabranog lekara. Ukoliko se opredeli za opciju da prihvata potvrde i doznake izdate od strane lekara iz privatnih zdravstvenih ustanova, mogao bi da se opredeli da isplaćuje naknadu zarade u iznosu od 65% ili u iznosu od 100% od osnova za naknadu zarade u skladu sa osnovom odsustva. Preporuka je svakako da se prihvataju potvrde i doznake za privremenu sprečenost za rad do 30 dana, jer se poslodavci na osnovu njih ne mogu refundirati niti zahtevati isplatu naknade zarade od strane Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (dalje: RFZO).
Često se u praksi dešava da zaposleni dostavljaju poslodavcima i određene nalaze lekara specijalista o njihovom zdravstvenom stanju i preporukama lekara. Međutim, to su nalazi i mišljenja lekara specijalista što nisu potvrde o privremenoj sprečenosti za rad niti doznake. Čak i ako se u nalazu i mišljenju najčešće pacijentu preporučuje mirovanje, kada zaposleni takve nalaze dostavi poslodavcu, poslodavac ne može ova dokumenta tretirati kao osnov za odsustvo. Poslodavac jedino može da propiše svojim opštim aktom ili ugovorom o radu da će prihvatiti nalaze i mišljenja lekara sa preporukom mirovanja, odnosno odsustva sa rada i tačno navesti u svom opštem aktu ili ugovoru o radu koliko dana zaposleni imaju pravo da po ovom osnovu odsustvuju određeni broju dana. Ovo odsustvo jeste u tom slučaju onda opravdani izostanak sa posla - plaćeno odsustvo, kada se dakle naknada zarade isplaćuje u iznosu od 100% na teret poslodavca.
Zloupotreba prava na bolovanje
Ukoliko poslodavac pomisli da je zaposleni bolovanje zloupotrebio, kao i ranije, može započeti postupak zloupotrebe prava na bolovanje. Primenom Zakona jedino se promenilo način izdavanja i dostavljanja potvrde/doznake i umesto u papiru one se izdaju i dostavljaju elektronski ali to ne utiče na činjenicu da može doći do zloupotrebe prava na bolovanje. Ukoliko posumnja i smatra da je zaposleni bolovanje zloupotrebio, poslodavac može pokrenuti postupak utvrđivanja zloupotrebe.
Osnov je ostao isti kao i do sada, osnov za izricanje disciplinske mere ili otkaza ugovora o radu zaposlenom za koga se utvrdi da je zloupotrebio odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad predviđen je odredbom člana 179. stav 3. tačka 3) ZOR prema čijim odredbama je ovaj razlog kvalifikovan kao nepoštovanje radne discipline.
Poslodavac osporava bolovanje samo nadležnom organu, ne utvrđuje zloupotrebu sâm jer nije ovlašćen.
Poslodavac koji sumnja u opravdanost bolovanja svog zaposlenog može podneti:
- prigovor prvostepenoj lekarskoj komisiji usmeno ili pismeno izabranom lekaru protiv čije ocene je izjavljen ili pismeno i neposredno prvostepenoj lekarskoj komisiji, u roku od tri radna dana od dana saopštenja ocene (prema odredbama čl. 151-155. ZZO);
- zahtev da se osiguranik zaposleni čiju je privremenu sprečenost za rad ocenio izabrani lekar, odnosno prvostepena lekarska komisija podvrgne ponovnom ocenjivanju privremene sprečenosti za rad, od strane prvostepene, odnosno drugostepene lekarske komisije i to ako se osiguranik nalazi na stacionarnom lečenju, osim u slučaju lečenja u dnevnoj bolnici i to u roku od 30 dana od dana date ocene stručno-medicinskog organa u postupku (prema odredbama člana 156. ZZO) i
- zahtev za veštačenjem o zdravstvenom stanju osiguranog lica koje vrši prvostepena lekarska komisija - ako je ocenu dao izabrani lekar, drugostepena lekarska komisija - ako je ocenu dala prvostepena lekarska komisija i tri lekara specijalista zdravstvene ustanove na tercijarnom nivou zdravstvene zaštite - ako je ocenu dala drugostepena lekarska komisija i to u roku od godinu dana od dana ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja o kojem je odlučivao nadležni stručno-medicinski organ RFZO u postupku (prema odredbama člana 157. ZZO).
Novina utvrđena Zakonom jeste da se prigovori i zahtevi od 1.4.2026. godine podnose elektronski. Prema odredbama člana 4. stav 1. tačka 3) Zakona poslodavci softversko rešenje "e-Bolovanje - Poslodavac" koriste za podnošenja prigovora, odnosno zahteva i prijema obaveštenja koje sadrži podatke o oceni prvostepene, odnosno drugostepene lekarske komisije po podnetom prigovoru, odnosno zahtevu, u skladu sa članom 15. Zakona od 1.4.2026. godine. Prema tome, svi zahtevi i prigovori do tog datuma, pa i zahtevi i prigovori koji se odnose na zloupotrebu prava na bolovanje podnose se u papirnoj formi, a nakon toga u elektronskoj.
Ukoliko se utvrdi da je pravo na bolovanje zloupotrebljeno, poslodavac zaposlenom može izreći disciplinsku meru u skladu sa članom 179a ZOR ili otkazati ugovor o radu u skladu sa članom 179. stav 3. tačka 3) ZOR.
Postupak izricanja disciplinske mere ili otkazivanja ugovora o radu je isti kao i ranije. Iziskuje obavezu poslodavca da zaposlenog prvo upozori na postojanje razloga za disciplinsku meru ili otkaz u skladu sa čl. 180, 181. i 185. ZOR. Dostava upozorenja vrši zaposlenom lično, u prostorijama poslodavca, odnosno na adresu prebivališta ili boravišta zaposlenog. Ako poslodavac zaposlenom nije mogao da dostavi upozorenje na ovaj način, dužan je da o tome sačini pismenu belešku i u tom slučaju upozorenje se objavljuje na oglasnoj tabli poslodavca i po isteku osam dana od dana objavljivanja smatra se dostavljenim. Zatim je poslodavac u obavezi da zaposlenom ostavi rok od najmanje osam dana od dana dostavljanja upozorenja za izjašnjenje. Zaposleni uz izjašnjenje može u istom roku da priloži mišljenje sindikata čiji je član. Tek po sprovođenju ove procedure zaposlenom se može dostaviti rešenje o otkazu ugovora o radu, ako u ovom postupku poslodavac utvrdi da su ispunjeni uslovi za otkaz. Rešenje se dostavlja na isti način kao i upozorenje.
Dakle, kod utvrđivanja zloupotrebe prava na bolovanje, jedina novina jeste podnošenje zahteva i prigovora elektronski od 1.4.2026. godine. Na osnovu elektronski podnetih zahteva, poslodavac će moći da elektronski prati i status zahteva kroz njegove faze i imaće informaciju da li je u radu ili je rešen i na koji način je rešen.
Okončanje započetih postupaka
Prema odredbama člana 11. Zakona postupci za ostvarivanje prava po osnovu privremene sprečenosti za rad koji su započeti pre početka primene ovog zakona, okončaće se u skladu sa propisima koji su važili do dana početka primene ovog zakona.
Navedeno znači da će se za bolovanja koja su započeta pre 1.1.2026. godine u papirnoj formi nastavljati izdavati doznake u papirnoj formi, a za bolovanja koja su započeta od 1.1.2026. godine elektronski ona nastavljaju da se na taj način tretiraju kroz dostavljanje i izdavanje dokumenata.
Isto važi i za prigovore i zahteve, s tim da oni počinju elektronski da se podnose tek do 1.4.2026. godine. Svi postupci započeti po podnetim prigovorima i zahtevima rešavaju se u papirnoj formi dok za prigovore i zahteve podnete od 1.4.2026. godine elektronskim putem, može se očekivati rešavanje i okončavanje elektronskim putem.
Zaštita podataka o šifri bolesti - dijagnozi
Prema odredbama člana 9. stav 3. Zakona u slučaju nastupanja privremene sprečenosti za rad osiguranika, podatak o dijagnozi, odnosno o bolesti na osnovu kojih osiguranik može ostvariti prava po osnovu privremene sprečenosti za rad, dostavlja se, odnosno čini se dostupnim poslodavcu isključivo na zahtev osiguranika, uz primenu mera zaštite podataka koje omogućavaju zaštićeni uvid u podatke lica na koje se podaci odnose.
Kako se izgled obrazaca - potvrda o privremenoj sprečenosti za rad i doznaka, nije promenio, samo se promenio način njihovog izdavanja i dostavljanja, kao i ranije, oni ne sadrže podatak o dijagnozi bolesti osiguranika. Zakonom o pravima pacijenata ("Sl. glasnik RS", br. 45/2013 i 25/2019 - dr. zakon) propisano je pravo na poverljivost podataka o zdravstvenom stanju pacijenta, a Pravilnikom o obrascima u sistemu zdravstvene zaštite ("Sl. glasnik RS", br. 31/2021 i 61/2022) uređena je sadržina obrazaca koji se koriste u sistemu zdravstvene zaštite, a obrazac izveštaja o privremenoj sprečenosti za rad prema odredbama navedenog pravilnika ne sadrži podatke o šifri bolesti - odnosno dijagnozi osiguranika. Zakonom je to samo potvrđeno, tako da se ni u ovim obrascima u elektronskoj formi podaci o dijagnozi neće učiniti po automatizmu vidljivim poslodavcu, osim ako zaposleni na to ne dâ svoj pristanak.
Zakon ne uređuje na koji način osiguranik zaposleni može dati pristanak, već se on može dati izdavaocu potvrde ili doznake, usmeno ili pisano.
