<<< nazad na listu ostalih besplatnih propisa

Zakon o potvrđivanju Madridskog sporazuma o suzbijanju lažnih i prevarnih oznaka porekla na proizvodima


ZAKON
O POTVRĐIVANJU MADRIDSKOG SPORAZUMA O SUZBIJANJU LAŽNIH I PREVARNIH OZNAKA POREKLA NA PROIZVODIMA

("Sl. list SRJ - Međunarodni ugovori", br. 1/99)

ČLAN 1

Potvrđuje se Madridski sporazum o suzbijanju lažnih i prevarnih oznaka porekla na proizvodima, zaključen 14. aprila 1891. godine, revidiran u Vašingtonu 2. juna 1911. godine, u Hagu 6. novembra 1925. godine, u Londonu 2. juna 1934. godine i u Lisabonu 31. oktobra 1958. godine, sa Dodatnim aktom iz Štokholma od 14. jula 1967. godine.

ČLAN 2

Tekst Madridskog sporazuma o suzbijanju lažnih i prevarnih oznaka porekla na proizvodima, u originalu na francuskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:

 

MADRIDSKI SPORAZUM
O SUZBIJANJU LAŽNIH I PREVARNIH OZNAKA POREKLA NA PROIZVODIMA OD 14. APRILA 1891. GODINE

 

I

Akt revidiran u Vašingtonu 2. juna 1911. godine, u Hagu 6. novembra 1925. godine, u Londonu 2. juna 1934. godine i u Lisabonu 31. oktobra 1958. godine.

Član 1

1) Svi proizvodi koji nose lažnu ili prevarnu oznaku kojom se jedna od zemalja na koje se ovaj Sporazum primenjuje, ili mesto koje se u jednoj od njih nalazi, direktno ili indirektno označava kao zemlja ili mesto porekla, biće zaplenjeni pri uvozu u svaku od pomenutih zemalja.

2) Zaplena će takođe biti izvršena u zemlji u kojoj je lažna ili prevarna oznaka porekla stavljena, ili u koju su proizvodi koji nose lažnu ili prevarnu oznaku uvezeni.

3) Ako zakoni neke zemlje ne dozvoljavaju zaplenu prilikom uvoza, takva zaplena će biti zamenjena zabranom uvoza.

4) Ako zakoni neke zemlje ne dozvoljavaju niti zaplenu prilikom uvoza, niti zabranu uvoza, niti zaplenu unutar zemlje, do momenta dok se zakoni shodno ne promene, te mere će biti zamenjene tužbama i sredstvima koje zakoni te zemlje obezbeđuju u sličnim slučajevima svojim državljanima.

5) U odsustvu bilo kakvih posebnih sankcija koje osiguravaju suzbijanje lažnih ili prevarnih oznaka porekla, primenjivaće se sankcije predviđene odgovarajućim odredbama zakona koji se odnose na žigove ili trgovačka imena.

Član 2

1) Zaplena se vrši na traženje carinskih organa koji će odmah obavestiti zainteresovano fizičko ili pravno lice da može, ako to želi, da preduzme odgovarajuće korake u vezi sa zaplenom izvršenom kao merom zaštite; međutim, javni tužilac ili svaka druga nadležna vlast može tražiti zaplenu bilo na zahtev povređene strane ili po službenoj dužnosti; postupak će tada slediti svoj redovan tok.

2) Vlasti neće biti obavezne da izvrše zaplenu u slučaju tranzita.

Član 3

Izložene odredbe ne sprečavaju prodavca da označi svoje ime ili adresu na proizvodima koji dolaze iz različite zemlje od one u kojoj se prodaja odvija, ali, u takvom slučaju, adresa ili ime moraju da budu praćeni tačnom oznakom, uočljivim slovima, zemlje ili mesta izrade ili proizvodnje, ili nekom drugom oznakom dovoljnom da se izbegne svaka greška o istinitom poreklu roba.

Član 3 bis

Zemlje na koje se ovaj Sporazum primenjuje takođe se obavezuju da zabrane upotrebu, u vezi sa prodajom ili izlaganjem ili nuđenjem na prodaju proizvoda, svih oznaka koje imaju karakter reklame i sposobne su da obmanu javnost o poreklu proizvoda, a pojavljuju se na znacima, oglasima, računima, vinskim listama, poslovnim pismima ili papirima, ili na svakoj drugoj trgovačkoj korespondenciji.

Član 4

Sudovi svake zemlje odlučiće koje oznake, zbog svog generičkog karaktera, ne potpadaju pod odredbe ovog Sporazuma, isključujući međutim, iz rezerve određene ovim članom regionalne oznake porekla proizvoda od vinove loze.

Član 5

1) Zemlje Unije za zaštitu industrijske svojine koje nisu pristupile ovom Sporazumu mogu, po svom zahtevu, da mu pristupe, na način propisan članom 16. Opšte konvencije.

2) Odredbe članova 16bis i 17bis Opšte konvencije primenjuju se na ovaj Sporazum.

Član 6

1) Ovaj akt biće ratifikovan i instrumenti ratifikacije deponovani u Bernu najkasnije do 1. maja 1963. godine. On će stupiti na snagu, među zemljama u čije ime je ratifikovan, mesec dana nakon tog datuma. Međutim, ako je pre tog datuma ratifikovan u ime najmanje šest zemalja, stupiće na snagu, među tim zemljama, mesec dana nakon što ih je o deponovanju šeste ratifikacije obavestila Vlada Švajcarske Konfederacije, a za zemlje u čije ime je ratifikovan kasnije, mesec dana nakon obaveštenja o svakoj takvoj ratifikaciji.

2) Zemlje u čije ime instrumenti ratifikacije nisu deponovani u roku predviđenom u prethodnom stavu mogu pristupiti pod uslovima iz člana 16. Opšte konvencije.

3) Ovaj akt će, u odnosima između zemalja na koje se primenjuje, zameniti Sporazum zaključen u Madridu 14. aprila 1891. godine i akte naknadnih revizija.

4) Što se tiče zemalja na koje se ovaj akt ne primenjuje, već na koje se primenjuje Madridski sporazum revidiran u Londonu 1934. godine, taj poslednji će ostati na snazi.

5) Na isti način, što se tiče zemalja na koje se ne primenjuje niti ovaj akt, niti Madridski sporazum revidiran u Londonu, na snazi će ostati Madridski sporazum revidiran u Hagu 1925. godine.

6) Na isti način, što se tiče zemalja na koje se ne primenjuje niti ovaj akt, niti Madridski sporazum revidiran u Londonu, niti Madridski sporazum revidiran u Hagu, na snazi će ostati Madridski sporazum revidiran u Vašingtonu 1911. godine.

II

DODATNI AKT IZ ŠTOKHOLMA OD 14. JULA 1967. GODINE

Član 1[II]

(Prenos funkcija depozitara koje se odnose na Madridski sporazum)

Instrumenti pristupanja Madridskom sporazumu o suzbijanju lažnih ili prevarnih oznaka porekla na proizvodima od 14. aprila 1891. godine (u daljem tekstu: "Madridski sporazum"), kao što je revidiran u Vašingtonu 2. juna 1911, u Hagu 6. novembra 1925, u Londonu 2. juna 1934. i u Lisabonu 31. oktobra 1958. godine (u daljem tekstu: "Lisabonski akt"), biće deponovani kod Generalnog direktora Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (u daljem tekstu: "generalni direktor"), koji će o tim depozitima obavestiti zemlje strane Sporazuma.

Član 2[II]

(Primena upućivanja u Madridskom sporazumu na određene odredbe Pariske konvencije)

Upućivanje, u članovima 5. i 6.2) Lisabonskog akta, na članove 16, 16bis i 17bis Opšte konvencije biće smatrano kao upućivanje na odredbe Štokholmskog akta Pariske konvencije o zaštiti industrijske svojine koje odgovaraju pomenutim članovima.

Član 3[II]

(Potpis i ratifikacija Dodatnog akta i pristupanje istom aktu)

1) Svaka zemlja strana Madridskog sporazuma može da potpiše ovaj dodatni akt i svaka zemlja koja je ratifikovala Lisabonski akt, ili mu je pristupila, može da ratifikuje ovaj dodatni akt, ili da mu pristupi.

2) Instrumenti ratifikacije ili pristupanja deponuju se kod generalnog direktora.

Član 4[II]

(Automatsko prihvatanje čl. 1. i 2. od strane zemalja koje pristupaju Lisabonskom aktu)

Svaka zemlja koja nije ratifikovala ili pristupila Lisabonskom aktu biće takođe obavezana čl. 1. i 2. ovog dodatnog akta od datuma kada njeno pristupanje Lisabonskom aktu stupi na snagu, sa rezervom, međutim, da ako pomenutog datuma ovaj dodatni akt još ne stupi na snagu shodno članu 5.1), tada će takva zemlja biti obavezana čl. 1. i 2. ovog dodatnog akta samo računajući od datuma stupanja na snagu ovog dodatnog akta shodno članu 5.1).

Član 5[II]

(Stupanje na snagu Dodatnog akta)

1) Ovaj dodatni akt stupa na snagu onog datuma kada Štokholmska konvencija od 14. jula 1967. godine, kojom se ustanovljava Svetska organizacija za intelektualnu svojinu, bude stupila na snagu, sa rezervom, međutim, da ako do tog datuma najmanje dve ratifikacije ili pristupanja ovom dodatnom aktu nisu deponovana, onda će ovaj dodatni akt stupiti na snagu onog datuma kada budu deponovane dve ratifikacije ili pristupanja ovom dodatnom aktu.

2) U odnosu na svaku zemlju koja deponuje svoj instrument ratifikacije ili pristupanja nakon datuma kada je ovaj dodatni akt stupio na snagu shodno prethodnom stavu, ovaj dodatni akt stupa na snagu tri meseca nakon datuma kada je generalni direktor obavestio o njenoj ratifikaciji ili pristupanju.

Član 6[II]

(Potpis, itd. Dodatnog akta)

1) Ovaj dodatni akt potpisan je u jednom primerku, na francuskom jeziku, i deponovan kod Vlade Švedske.

2) Ovaj dodatni akt ostaje otvoren za potpisivanje, u Štokholmu, do datuma njegovog stupanja na snagu shodno članu 5.1).

3) Generalni direktor dostavlja dva primerka potpisanog teksta ovog dodatnog akta, overena od strane Vlade Švedske, vladama svih zemalja strana Madridskog sporazuma i, na zahtev, vladi svake druge zemlje.

4) Generalni direktor će registrovati ovaj dodatni akt kod Sekretarijata Ujedinjenih nacija.

5) Generalni direktor obaveštava vlade svih zemalja strana Madridskog sporazuma o potpisima, deponovanju instrumenata ratifikacije ili pristupanja, stupanju na snagu i drugim potrebnim obaveštenjima.

Član 7[II]

(Prelazna odredba)

Dok prvi generalni direktor ne stupi na dužnost, upućivanja u ovom dodatnom aktu na generalnog direktora biće smatrana da se odnose na direktora Ujedinjenog međunarodnog biroa za zaštitu intelektualne svojine.

ČLAN 3

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ - Međunarodni ugovori".