REFORMA KRIVIČNOG ZAKONODAVSTVA: Advokati tvrde da je Zakonik o krivičnom postupku u suprotnosti sa pretpostavkom nevinosti i pravilom da je tužilac dužan da dokazuje krivicu, a ne odbrana nevinost. Tužilaštvo ima obavezu da dokazuje istinu, ali sud nema, čime je ugroženo načelo istinitosti

Tužilaštvo u Srbiji vodi tajne istrage jer mu to omogućava Zakonik o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014 - dalje: ZKP). Može da ih vodi čak godinu ili dve protiv bilo kog građanina, a da ovaj to ne zna, upozorava Jugoslav Tintor, sekretar UO Advokatske komore Srbije, koja učestvuje u regionalnom projektu reforme krivičnog zakonodavstva.

- Naredba o sprovođenju istrage, kojom tužilac započinje krivični postupak, ne dostavlja se okrivljenom odmah čim je izdata i nema sudske kontrole - tvrdi Tintor. - Tako prvi deo krivičnog postupka može u potpunoj tajnosti da traje neodređeno dugo i da odbrana nema nikakva prava. Okrivljeni koji ne zna da se protiv njega sprovodi istraga ne može ni da ostvari pravo na razgledanje spisa ili na predlaganje dokaza.

Svetlana Nenadić, član UO Udruženja tužilaca, kaže da bi tužioci trebalo da dostave okrivljenom nalog čim je izdat, ali priznaje da nema sudske kontrole i prava žalbe okrivljenog.

- Laički rečeno, on ne može da se obrati sudu, kao nepristrasnom organu u postupku, i zatraži proveru da li je njegovo gonjenje zakonito - kaže Nenadić.

Posebno velik problem je što iskazi svedoka prikupljeni u tužilačkoj istrazi mogu automatski da postanu dokazi na suđenju, bez njihovog preispitivanja, tako što se sudu dostavljaju uz optužnicu. Takođe, iskazi saokrivljenih se čitaju bez mogućnosti da odbrana te svedoke sasluša. A saokrivljeni je mogao da slaže da bi sklopio sporazum sa tužilaštvom.

I dok tužilac ima pravo da kontaktira sa bilo kim u vezi sa nekim događajem, odbrana ne sme da kontaktira sa nekim koga su ispitali istražni organi. U suprotnom "utiču na svedoke".

Advokatska komora Srbije ima primedbe i na to što se nezakoniti dokazi blagovremeno ne izdvajaju iz postupka. Ako bi se zakonitost dokaza ispitala pre podizanja optužnice, broj sudskih postupaka smanjio bi se za trećinu, jer bi okrivljeni mogao da se žali Apelacionom sudu. Ako apelacija potvrdi da je dokaz zakonit, on može i pre otpužnice da se nagodi sa tužilaštvom. Ako kaže - nezakonit je, optužnica pada.

Zamerka je i što odbrana mora da predloži sve dokaze još na pripremnom ročištu.

- Ovo je u suprotnosti sa pretpostavkom nevinosti i pravilom da je tužilac dužan da dokazuje krivicu, a ne odbrana nevinost - kaže Tintor.

I Udruženje tužilaca ima mnogo primedaba, a ključna je da je ugroženo načelo istinitosti. Jer, tužilaštvo ima obavezu da dokazuje istinu, ali sud nema. I zbog toga presuda kasnije može da "padne".

- Problemi u ZKP su brojni, ali suštinski problem je što tužilačka istraga zahteva jake garancije samostalnosti tužilaštva, čak do nezavisnosti. A tužilaštvo ih nema. Dakle, potrebno je reformisati ustavni položaj tužilaca - kaže Svetlana Nenadić, i primećuje da je ZKP i posle dve godine pun nejasnoća, nedorečenosti, pa i kontradiktornosti.

Ona primećuje da je narušeno pitanje jednakosti oružja, pa koliko će ishod postupka biti povoljan za okrivljenog zavisi isključivo od sposobnosti njegovog branioca da prikupi dokaze. Sa uvođenjem tužilačke istrage nisu se ubrzali sudski postupci, što je bio cilj. Doduše, krivične sudije imaju sve manje predmeta, ali zato ih tužioci imaju sve više, a da broj tužilaca nije povećan. U pojedinim sudovima jedan krivični sudija ima sedamdesetak, a tužilac čak 700 predmeta.

U Ministarstvu pravde kažu da Radna grupa za izmene ZKP konstantno razmatra njegovu primenu u praksi i otvorena je za sve primedbe i sugestije. Zakonik će se menjati kada se za to steknu uslovi.

Izvor: Vebsajt Novosti, V. Crnjanski Spasojević, 26.10.2015.
Naslov: Redakcija