Email Print

PREDLOG ZAKONA O STANOVANJU I ODRŽAVANJU ZGRADA: Poverenik ocenjuje da Predlog zakona može proizvesti potencijalno negativne efekte u pogledu privatnosti lica, odnosno zaštite podataka o ličnosti


 

Predlogom zakona predviđeno je uvođenje u naš pravni sistem potpuno novih instituta, kao što su upravnik i profesionalni upravnik, kojima se u okviru širokih ovlašćenja u postupanju i upravljanju zgradom, između ostalog poverava uspostavljanje i vođenje evidencije o svim vlasnicima posebnih delova, svim vlasnicima samostalnih delova i svim licima kojima su zajednički ili posebni delovi zgrade izdati u zakup, odnosno na korišćenje po nekom drugom osnovu.

Predviđeno je da vlasnici posebnih delova zgrade imaju obavezu da, pod pretnjom izvršenja prekršaja i plaćanja visokih novčanih kazni, upravnike i profesionalne upravnike obaveste o ugovoru o zakupu i zakupcima.

Poverenik navodi da iz teksta Predloga zakona nije baš jasno šta je sve svrha obrade tih podataka, da li će se i kome dostavljati ti podaci i kako će se oni čuvati. Dodatne nejasnoće stvaraju informacije koje se pojavljuju u medijima, a za koje nije jasno ko je njihov izvor i da li su tačne, ali nisu demantovane od strane nadležnih. Primera radi, u medijima je objavljena informacija da će upravnici dostavljati podatke o licima koja nisu platila troškove održavanja zgrade javnim izvršiteljima.

Poverenik podseća da je pravo na zaštitu podataka o ličnosti Ustavom Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006) zagarantovano pravo i da pravni osnov za obradu podataka može biti ili izričito zakonsko ovlašćenje ili pristanak lica čiji se podaci obrađuju. Posledično, i dostavljanje podataka drugim pravnim subjektima može se vršiti samo ako je to propisano zakonom ili postoji pristanak lica, naravno, uz jasno određenu i dozvoljenu svrhu obrade podataka.

Poverenik smatra da ozbiljnu pažnju zaslužuje i činjenica da se obrada ogromnog broja ličnih podataka poverava sasvim novim, još nepostojećim strukturama. S tim u vezi, u kontekstu (ne)osposobljenosti, (ne)iskustva, odsustva prakse i standarda može se otvoriti niz pitanja u pogledu bezbednosti odnosno čuvanja tih podataka.

Stoga, Poverenik apeluje i na Vladu Republike Srbije, kao predlagača, i na narodne poslanike da u postupku usvajanja Zakona još jednom sa punom pažnjom odgovorno ocene opravdanost usvajanja predloženih zakonskih rešenja, opredeljujući se za ona kojima se željeni ciljevi mogu postići na način što manje invazivan po privatnost građana i što manje rizičan za njihove lične podatke.

Izvor: Vebsajt Poverenika, 24.11.2016.
Naslov: Redakcija