ZAKON O OZAKONJENJU OBJEKATA: Odgovori Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture na pitanja o legalizaciji

Zakon o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015 - dalje: Zakon) stupio je na snagu 27. novembra 2015. godine.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture daje odgovore na neka od pitanja vlasnika nelegalno sagrađenih objekata.

* Investitor zgrade je vlasnik tavanskog prostora na osnovu kupoprodajnih ugovora s kupcima stanova koji mu u ugovoru ujedno i daju saglasnost za nadgradnju u skladu sa Zakonom. Investitor kasnije prodaje tavanski prostor drugoj osobi i ujedno mu ugovorom prenosi i saglasnost za nadgradnju. Ta osoba započinje pretvaranje tavanskog prostora u stambeni, ali se radovi obustavljaju zbog toga što nije dobio odobrenje za pretvaranje u stambeni od odeljenja za urbanizam i izgradnju gradske uprave. Ja sam od tog drugog lica kupio deo tavanskog prostora i platio prenos apsolutnih prava.

Na tavanu su izgrađeni zidovi bez dozvole, čime je predmetni tavan podeljen na tri stambene jedinice. U svom delu imam razvedenu kanalizacionu i vodovodnu mrežu i električno brojilo koje je regularno upisano u EPS. Nedostaju pregradni zidovi i plafon. Da li može biti ozakonjen ovakav prostor za koji bih po dobijanju rešenja o ozakonjenju podneo zahtev za završetak radova uz svu dokumentaciju koja je propisana Zakonom?

Stepen izgrađenosti, odnosno završenosti objekta propisan je Zakonom, a stepen završenosti objekta sastavni je deo i Izveštaja o zatečenom stanju objekta. Po okončanju postupka ozakonjenja, završetak radova možete tražiti u redovnom postupku, u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014 i 145/2014).

* Zašto se samo u lokalnoj samoupravi u Kragujevcu od vlasnika bespravno izgrađenih objekata zahteva dostavljanje izveštaja geomehaničkog ispitivanja placa na kome je objekat sagrađen? Napominjem da nije u pitanju zemljište iz člana 5, stav 1, tačka 1 Zakona, već su u pitanju naselja u kojima je najveći broj nelegalno izgrađenih objekata za koja je Generalnim urbanističkim planom Kragujevca 2015. predviđeno da ako se želi gradnja, "poželjno je" (dakle, ne i obavezno) prethodno ispitivanje terena. Od više stručnih organizacija koje se bave ovim poslom dobio sam objašnjenje da je takav zahtev besmislen, jer nema nikakvog značaja raditi takvo ispitivanje na tri, četiri ili pet ari placa. Objašnjeno mi je da se takva ispitivanja rade pre početka gradnje i obuhvataju ispitivanje čitavog prostora na kome se planira gradnja. Usput mi je rečeno da se ta usluga može izvršiti i da košta od 120.000 do 150.000 dinara, a da nema nikakav suštinski značaj u smislu garancije da je teren stabilan za gradnju i da ne ugrožava susedne objekte.

Ako nadležni organ utvrdi da je objekat sagrađen na zemljištu nepovoljnom za građenje, tada će stranci naložiti postupanje u skladu sa članom 26. Zakona, odnosno zahtevati dostavljanje dokaza na osnovu kojih se može utvrditi da je taj objekat stabilan, odnosno da ne ugrožava stabilnost terena i susedne objekte. Ako nadležni organ ne utvrdi ovu činjenicu, tada može tražiti samo dokumentaciju propisanu Zakonom, odnosno proveriti, u zavisnosti od klase i kategorije objekta, sadržinu izveštaja o zatečenom stanju objekta, odnosno sadržinu projekta za izvođenje, kao i izjavu odgovornog projektanta da objekat ispunjava osnovne zahteve.

* U listu nepokretnosti sam nosilac prava na zemljištu udelom 60/480 i ima nas osmoro. Zemljište se vodi pod poljoprivredno, kao njiva 4. klase. Na mom delu postoji kuća ozidana i pokrivena bez stolarije i priključaka (struja, voda, kanalizacija). Legalizacija je započeta 2003, ali više ništa nije urađeno od dodatnih dokumenata. Mene interesuje da li se sada može ozakoniti i odakle da krenem? Da li će po ozakonjenju poljoprivredno zemljište preći u građevinsko i da li ću imati troškova oko toga, tj. da li moram to da platim, pošto je ranije bilo govora da se to plaća i da je dosta skupo?

Pošto imate ranije podneti zahtev za legalizaciju, ne morate podnositi nikakav novi zahtev za ozakonjenje. Ako je objekat izgrađen na poljoprivrednom zemljištu, tada ste u obavezi da u skladu sa Zakonom o poljoprivrednom zemljištu ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006, 65/2008 - dr. zakon, 41/2009 i 112/2015) platite i naknadu za prenamenu zemljišta. Postupak ozakonjenja se vodi po službenoj dužnosti, te ne morate ništa raditi dok ne dobijete pismeno od nadležnog organa za ozakonjenje.

* Koliko se plaća taksa za ozakonjenje objekta koji je započet kao poslovni prostor površine do 130 m2, a koji nije namenjen tržištu u smislu člana 33, stav 9 Zakona? Nelogično je da se u ovom i sličnim slučajevima plaća taksa od 250.000 dinara. Tim pre što postoji bezbroj slučajeva kada su nelegalno sagrađeni objekti površine 15, 20, 30, 40 i sl. i služe za obavljanje neke delatnosti vlasnika (frizerski salon površine 15 m2, prodavnica 40-50 m2, radionica za popravku automobila površine do 40 m2).

U uputstvu Ministarstva o primeni člana 33. Zakona o ozakonjenju objekata, predviđeni su slučajevi u kojima se taksa za ozakonjenje plaća u iznosu od 5.000 dinara za poslovne prostore u kojima se delatnost obavlja ličnim radom vlasnika ili članova njegove porodice.

* Posedujem kuću izgrađenu u nizu od četiri objekta čije temelje je izgradila za mene, kao zadrugara - Stambena zadruga, a na osnovu dobijene urbanističke dozvole Sekretarijata za urbanizam grada Niša, izdate Zadruzi 2002. godine. Dozvola je izdata za izgradnju celog naselja, koje je gradila Zadruga, kao investitor. Na tim temeljima izgradio sam objekat - grube radove, i stavio ga pod krov. Stambena zadruga je podnela 2005. zahtev za legalizaciju Upravi za planiranje, o čemu je Uprava izdala potvrdu. Po tom zahtevu nije doneta nikakva odluka. Preuzevši temelje od Zadruge, podneo sam zahtev i obnovio ga 2010. godine, i po tome još uvek nije doneta odluka o legalizaciji. Po zahtevu Uprave za planiranje, 2004. godine sam u datom roku dostavio svu traženu dokumentaciju za legalizaciju. Do danas nisam dobio nikakav odgovor. Da li treba da ponovo podnosim zahtev i do kog roka je Uprava za planiranje obavezna da reši moj zahtev? Još januara 2002. godine Zadruga koja je izgradila temelje izdala mi je potvrdu da sam izmirio sve obaveze prema Direkciji za izgradnju grada za projektovanu i izgrađenu površinu na osnovu urbanističke dozvole, te je pitanje da li treba da platim i taksu ukoliko se izvrši legalizacija na osnovu Zakona koji je stupio na snagu 27. novembra 2015. godine?

Na osnovu iznetih navoda nije potrebno da podnosite novi zahtev, jer se ranije podneti zahtev za legalizaciju smatra zahtevom za ozakonjenje u smislu Zakona. Taksu za ozakonjenje morate platiti pre izdavanja rešenja o ozakonjenju.

Izvor: Vebsajt Novosti, 22.07.2016
Naslov: Redakcija