Email Print

UREDBA O USLOVIMA ISPORUKE I SNABDEVANJA ELEKTRIČNOM ENERGIJOM: Ustavni sud Srbije odbacio nekoliko inicijativa za pokretanje postupka ocene ustavnosti i zakonitosti Uredbe, koja se odnosi na obavezu vlasnika kojima država restitucijom vraća oduzetu imovinu da plati sva zaostala dugovanja prethodnog korisnika. Novi vlasnik, ukoliko želi da ostvari svoja prava, može da se obrati nadležnom sudu


Naslednici bivših vlasnika koji u restituciji uspevaju da povrate oduzete nekretnine, u najvećem broju slučajeva uz njih dobijaju ne samo dugove koje su prethodni korisnici napravili, već često i krivične prijave pod pretnjom odlaska u zatvor zbog krađe struje.

Na ovo upozorava Mreža za restituciju, koja otkriva da je to omogućila odluka Ustavnog suda Srbije (USS) od 19. aprila 2016. godine. Njome je odbačeno nekoliko inicijativa za pokretanje postupka ocene ustavnosti i zakonitosti Uredbe o uslovima isporuke i snabdevanja električnom energijom ("Sl. glasnik RS", br. 63/2013 - dalje: Uredba), koju je usvojila Vlada Republike Srbije pre tri godine.

- Između ostalog, USS u obrazloženju navodi da "obavezu da izmiri račune prethodnog vlasnika ima novi vlasnik", a da "novi vlasnik ukoliko želi da ostvari svoja prava može da se obrati nadležnom sudu" - kaže Bogdan Veljković, predsednik Udruženja građana za povraćaj oduzete imovine "Beograd" u okviru Mreže za restituciju.

Bivši, odnosno novi vlasnici nakon restitucije, samo na teritoriji Beograda, u protekle četiri godine, da bi svoje objekte priključili na struju, platili su iz sopstvenog džepa više od 100 miliona dinara tuđih dugova.

Međutim, tvrdi Veljković, u nekim slučajevima otišlo se i korak dalje, pa su upozoreni na moguće krivične prijave za neovlašćeno korišćenje struje, a koje su počinili prethodni korisnici.

- To predstavlja dodatno zastrašivanje onih koji posle nekoliko decenija dobijaju delić zadovoljenja pravde - navodi Veljković.

Mile Antić iz Mreže za restituciju navodi dva primera kojima objašnjava o čemu je zapravo reč:

- Imamo slučaj jednog advokata iz Izraela, kome su vraćena tri lokala u Ulici cara Uroša, u Beogradu. On je u startu morao da plati 200.000 dinara duga za struju koje je ostavila firma - zakupac jednog od lokala, da bi dobio novo brojilo. Međutim, pošto mu je lokal vraćen 2012. godine, a on je fizički ušao u posed tek dve godine kasnije, protiv njega je podneta i krivična prijava za pretpostavljenu krađu struje tokom te dve godine, mada je brojilo bilo na nuli.

Antić kaže da je sličan slučaj imala i jedna vlasnica iz Smedereva, kojoj je u vraćenom lokalu nedostajalo brojilo, što nije odmah primetila jer se u lokal nije ni uselila. Osim što je EPS duži za 1,4 miliona dinara duga, poslata joj je i krivična prijava zbog pretpostavljene krađe struje.

Problematičan je i slučaj Beograđanke sa Voždovca, koja se nalazi u pat-poziciji jer je korisnik njenog vraćenog lokala 15 godina krao struju. Rešenje o restituciji dobila je još 2012. godine, ali je propisom navedeno da u lokal može da uđe tek nakon tri godine, da bi se dotadašnjem korisniku nekretnine omogućilo "da se snađe". Neposredno pre isticanja roka, stanar je - pobegao.

- Iako je korisnik lokala 15 godina bio u njemu, u EPS krađu struje vode na NN lice - priča nova vlasnica. - Obavestili su me da bivši stanar uošte ne postoji u njihovoj evidenciji, pa ukoliko želim da mi ponovo priključe brojilo, moram da platim ukradenu struju.

U EPS su odgovorili da "u potpunosti poštuju zakone i propise pri sklapanju ugovora o snabdevanju električnom energijom". Kada je krivična odgovornost za krađu struje u pitanju, u "Elektroprivredi Srbije" su decidni: terete samo kradljivce.

- Kontrolu mernih mesta u slučaju sumnje da postoji neovlašćeno korišćenje električne energije, sačinjavanje zapisnika i računa na osnovu zapisnika o neovlašćenom korišćenju električne energije, kao i kasnije podnošenje krivičnih prijava nadležnim tužilaštvima, vrše različite stručne službe "EPS Distribucija" - kažu u EPS. - Potrošača koji ima obračunatu neovlašćenu potrošnju na mernom mestu "EPS Distribucija" tereti za iznos te neovlašćene potrošnje i ne uslovljava novog korisnika tog mernog mesta, koje je dobio putem restitucije za iznos neovlašćene potrošnje.

Ustavni sud je, u postupku za ocenu ustavnosti, tražio mišljenje od Vlade Republike Srbije. Izvršna vlast odgovorila je da Uredba kojom se novi vlasnici stanova primoravaju da plate dugove koji nisu sami napravili - nije neustavna. - Obaveze u vidu neplaćenih računa za električnu energiju prate imovinu na koju se odnose, te nikakve promene na strani krajnjeg kupca (pa i kada je stekao imovinu otperećenu dugom) ne mogu biti na štetu operatera sistema, što znači da novi titular nepokretnosti ima obavezu da plati račune prethodnog vlasnika - odgovor je Vlade Republike Srbije.

Izvor: Vebsajt Novosti, V. C. Spasojević - M. L. Janković, 19.05.2016.
Naslov: Redakcija