Email Print

NACRT ZAKONA O JAVNIM PREDUZEĆIMA: PRECIZIRAJU SE USLOVI ZA IZBOR čLANOVA NADZORNOG ODBORA I POSTUPAK ZA IZBOR DIREKTORA, ALI I MOGUćNOST DA ONAJ KO NE OSTVARUJE POSLOVNE REZULATE BUDE RAZREšEN, ALI I KAżNJEN ZA PROPUSTE U POSLOVANJU. DIREKTORI LOKALNIH JAVNIH PREDUZEćA BIRAćE SE PUTEM KONKURSA, šTO DO SADA NIJE BIO SLUčAJ. UKIDA SE IZVRšNI ODBOR KAO SUVIšNI KOLEKTIVNI ORGAN, A PREDVIđENO JE DA DIREKTOR BIRA IZVRšNE DIREKTORE, čIME SE PERSONALIZUJE ODGOVORNOST, KAKO DIREKTORA, TAKO I IZVRšNIH DIREKTORA


Javna i javna komunalna preduzeća zrela su za remont, a država će to pokušati da uradi kroz Nacrt zakona o javnim preduzećima koji tu oblast treba da dovede u red, a to znači da prave manje gubitaka i da ne zavlače ruku u državnu kasu.

Koliki su tačno gubici srpske privrede, a pre svega najvećih i najprofitabilnijih javnih preduzeća 2015. godine, može se samo nagađati, ali je jasno da se negativni trend iz 2014. godine nastavio, jer se finansijske reforme koje je država sprovodila nisu odnosile na njih. Deo javnih preduzeća je dobit uplatio u budžetsku kasu, ali je znatno više onih koja su dobila znatne subvencije da bi uopšte preživela.

Tako su mnoga javna preduzeća, umesto da stvaraju profit i pune budžetsku kasu, iz nje nastavila da uzimaju novac, ne smanjujući pri tom ni plate niti broj zaposlenih. Jer, Srbija ima 36 republičkih i gotovo 700 lokalnih javnih preduzeća, a mali je procenat onih koja rade profitabilno i koja se na oslanjaju na pomoć države, odnosno koja ne očekuju da će upravo država biti ta koja će rešavati sve probleme i plaćati bez pitanja i kontrole.

Naredni meseci biće ključni za rešavanje pitanja javnih preduzeća. Ministarstvo privrede izradilo je Nacrt zakona, koji bi uskoro trebalo da bude pretočen u Predlog zakona i da se nađe pred poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije na usvajanju po hitnom postupku.

Realno je da upravo taj zakonski akt bude prvi na prolećnom zasedanju, jer racionalizacija i rešavanje pitanja javnih preduzeća jednostavno više ne smeju čekati upravo zbog gubitaka koje država, koja sprovodi finansijske reforme, ne može plaćati. Uostalom, na to se država obavezala i aražmanom sa MMF-om.

U Nacrtu zakona tačno su definisana privredna društva od strateškog značaja za Srbiju, a Vlada Republike Srbije ima šest meseci od dana usvajanja zakona da utvrdi spisak tih privrednih društava.

Preciziraju se neophodni uslovi za izbor članova nadzornog odbora i postupak za izbor direktora, ali i mogućnost da onaj ko ne ostvaruje poslovne rezulate bude razrešen,ali i kažnjen za ono što nije učinio, a na toj funkciji je morao. Ubuduće će se i direktori lokalnih javnih preduzeća birati putem konkursa, što do sada nije bio slučaju. Ukida se izvršni odbor kao suvišni kolektivni organ, a predviđeno je da direktor bira izvršne direktore, čime se personalizuje odgovornost, kako direktora, tako i izvršnih direktora...

Po oceni ministra privrede, republička javna preduzeća, njih 26, pod neposrednom su kontrolom Vlade Republike Srbije i dobro se zna gde je koji problem, ali je mnogo više haosa u uvođenju reda u preduzećima koja su u nadležnosti opština.

- Lokalne samouprave nemaju kapaciteta ni snage da sprovedu potrebne kontrole pa su neophodne mere da se spreče zloupotrebe, kroz pronalaženje modaliteta da to ne bude centralizacija u negativnom kontekstu - ističe ministar.

Izvor: Vebsajt Dnevnik, Lj. Malešević, 05.01.2015.
Izvod iz vesti, Naslov, Obeležavanje: Redakcija