NACRT ZAKONA O JAVNIM PREDUZEĆIMA - Tekst propisa

NACRT ZAKONA O JAVNIM PREDUZEĆIMA

1)    UVODNE ODREDBE

(1) Predmet zakona

Član 1.

Ovim zakonom uređuje se pravni položaj javnih preduzeća i drugih oblika organizovanja koji obavljaju delatnost od opšteg interesa, a naročito osnivanje, poslovanje, upravljanje, imovina i druga pitanja od značaja za njihov položaj.

Na sva pitanja koja nisu posebno uređena ovim zakonom, odnosno zakonom kojim su određene delatnosti od opšteg interesa, a odnose se na javna preduzeća, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje pravni položaj privrednih društava koje se odnose na društvo sa ograničenom odgovornošću.

Na sva pitanja koja nisu posebno uređena ovim zakonom, odnosno zakonom kojim su određene delatnosti od opšteg interesa, a odnose se na društvo sa ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo (u daljem tekstu: društvo kapitala), primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje pravni položaj privrednih društava.

Zabranjeno je korišćenje imovine, aktivnosti, imena i vizuelnog identiteta javnog preduzeća u svim aktivnostima vezanim za političke stranke i izborne kampanje, kao i svaka druga upotreba javnih preduzeća u političke svrhe.

Javno preduzeće koje nema konkurenciju na tržištu u delatnosti od ošteg interesa, ne može se oglašavati bez saglasnosti osnivača.

2. Delatnosti od opšteg interesa

Član 2.

Delatnosti od opšteg interesa, u smislu ovog zakona, jesu delatnosti koje su kao takve određene zakonom u oblasti rudarstva i energetike, saobraćaja, telekomunikacija, izdavanja službenog glasila Republike Srbije i izdavanja udžbenika, nuklearnih objekata, naoružanja i vojne opreme, korišćenja, upravljanja, zaštite, uređivanja i unapređivanja dobara od opšteg interesa i dobara u opštoj upotrebi (vode, putevi, mineralne sirovine, šume, plovne reke, jezera, obale, banje, divljač, zaštićena područja i dr.), upravljanja otpadom i drugim oblastima.

Delatnosti u smislu stava 1. ovog člana jesu i komunalne delatnosti, kao i druge delatnosti određene zakonom kao delatnosti od opšteg interesa.

3. Pojam javnog preduzeća

Član 3.

Javno preduzeće je preduzeće koje obavlja delatnost od opšteg interesa, a koje osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili gradska opština (u daljem tekstu: javno preduzeće).

Pored javnog preduzeća, delatnost od opšteg interesa može da obavlja i:

1. društvo kapitala čiji je jedini vlasnik javno preduzeće;
2. društvo kapitala čiji je jedini vlasnik Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, gradska opština, kao i zavisno društvo čiji je jedini vlasnik to društvo kapitala;
3. drugo društvo kapitala i preduzetnik, kome je nadležni organ poverio obavljanje te delatnosti.

II. CILJ OSNIVANJA OSNIVANJE I POSLOVANJE JAVNOG PREDUZEĆA

4. Cilj osnivanja javnog preduzeća

Član 4.

Javno preduzeće i društvo kapitala iz člana 3. stav 2. tač. 1) i 2) ovog zakona osniva se i posluje radi:

1. obezbeđivanja trajnog obavljanja delatnosti od opšteg interesa i redovnog zadovoljavanja potreba korisnika proizvoda i usluga;
2. razvoja i unapređivanja obavljanja delatnosti od opšteg interesa;
3. obezbeđivanja tehničko-tehnološkog i ekonomskog jedinstva sistema i usklađenosti njegovog razvoja;
4. sticanja dobiti;
5. ostvarivanja drugog zakonom utvrđenog interesa.

5. Osnivanje javnog preduzeća

Član 5.

Ako javno preduzeće osniva Republika Srbija, akt o osnivanju javnog preduzeća donosi Vlada, koja vrši prava osnivača.

Ako javno preduzeće osniva autonomna pokrajina, akt o osnivanju javnog preduzeća donosi skupština autonomne pokrajine, koja vrši prava osnivača.

Ako javno preduzeće osniva jedinica lokalne samouprave, akt o osnivanju javnog preduzeća donosi skupština jedinice lokalne samouprave, koja vrši prava osnivača.

Gradska opština obrazovana na teritoriji grada može osnovati javno preduzeće, uz prethodnu saglasnost skupštine jedinice lokalne samouprave, u skladu sa zakonom i statutom jedinice lokalne samouprave.

Član 6.

Akt o osnivanju javnog preduzeća (u daljem tekstu: osnivački akt) sadrži odredbe o:

1. nazivu, sedištu i matičnom broju osnivača;
2. poslovnom imenu i sedištu javnog preduzeća;
3. pretežnoj delatnosti javnog preduzeća;
4. pravima, obavezama i odgovornostima osnivača prema javnom preduzeću i javnog preduzeća prema osnivaču;
5. uslovima i načinu utvrđivanja i raspoređivanja dobiti, odnosno načinu pokrića gubitka i snošenju rizika;
6. uslovima i načinu zaduženja javnog preduzeća;
7. zastupanju javnog preduzeća;
8. iznosu osnovnog kapitala, kao i opisu, vrsti i vrednosti nenovčanog uloga;
9. podatak o udelima osnivača u osnovnom kapitalu izraženog u procentima;
10. organima javnog preduzeća i njihovoj nadležnosti;
11. imovini koja se ne može otuđiti;
12. raspolaganju stvarima u javnoj svojini koja su preneta u svojinu javnog preduzeća u skladu sa zakonom;
13. zaštiti životne sredine;
14. drugim pitanjima koja su od značaja za nesmetano obavljanje delatnosti za koju se osniva javno preduzeće.

Akt o osnivanju društva kapitala iz člana 3. stav 2. tač. 1) i 2), pored odredaba iz stava 1. ovog člana, sadrži i odredbe propisane zakonom kojim se uređuje njegov pravni položaj i pravna forma.

6. Upis u registar

Član 7.

Javno preduzeće stiče svojstvo pravnog lica upisom u registar u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravni položaj i postupak registracije privrednih društava.

7. Uslovi za obavljanje delatnosti od opšteg interesa

Član 8.

Javno preduzeće, društvo kapitala i preduzetnik iz člana 2. ovog zakona, mogu da otpočnu obavljanje delatnosti od opšteg interesa kad nadležni državni organ, u skladu sa zakonom, utvrdi da su ispunjeni uslovi za obavljanje te delatnosti u pogledu:

1)    tehničke opremljenosti;

2)    kadrovske osposobljenosti;

3)    bezbednosti i zdravlja na radu;

4)    zaštite i unapređenja životne sredine;

5)    drugih uslova propisanih zakonom.

Član 9.

Poveravanje obavljanja delatnosti od opšteg interesa društvu kapitala i preduzetniku iz člana 3. stav 2. tačka 3) ovog zakona vrši se u skladu sa zakonom kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije.

8. Imovina i osnovni kapital

Član 10.

Javno preduzeće i društvo kapitala iz člana 3. stav 2. tač. 1) i 2) ovog zakona svojom imovinom upravljaju i raspolažu u skladu sa zakonom, osnivačkim aktom i ugovorom.

Imovinu javnog preduzeća i društva kapitala iz stava 1. ovog člana čine pravo svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima, novčana sredstva i hartije od vrednosti i druga imovinska prava, koja su preneta u svojinu javnog preduzeća u skladu sa zakonom, uključujući i pravo korišćenja na stvarima u javnoj svojini.

Društvo kapitala i preduzetnik iz člana 3. stav 2. tačka 3. ovog zakona javnom svojinom upravljaju i raspolažu u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravo javne svojine i ugovorom.

Društvo kapitala i preduzetnik iz stava 3. ovog člana svojom imovinom upravljaju i raspolažu u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravni položaj privrednih društava i ugovorom.

Osnovni kapital javnog preduzeća i društva kapitala iz stava 1. ovog člana je vrednost upisanih uloga njihovih osnivača ili članova, izražena u novcu.

Vrednost nenovčanog uloga osnivača ili člana utvrđuje se na osnovu procene izvršene na način propisan zakonom kojim se uređuje pravni položaj privrednih društava.

Po osnovu ulaganja u kapital, osnivač stiče udeo u javnom preduzeću ili udele i akcije u društvu kapitala, kao i prava po osnovu stečenih udela, odnosno akcija.

9. Osnivačka prava i ulaganje kapitala

Član 11.

Javno preduzeće može, uz prethodnu saglasnost osnivača, osnovati društvo kapitala za obavljanje delatnosti od opšteg interesa i društvo kapitala za obavljanje delatnosti koja nije delatnost od opšteg interesa.

Član 12.

Javno preduzeće može ulagati kapital u već osnovana društva kapitala, uz prethodnu saglasnost osnivača.

10. Odgovornost za obaveze

Član 13.

Javno preduzeće za svoje obaveze odgovara celokupnom svojom imovinom.

Član 14.

Osnivač je dužan da obezbedi da se delatnost od opšteg interesa obavlja u kontinuitetu.

Istu delatnost od opšteg interesa na određenom geografskom području može da obavlja samo jedno javno preduzeće, odnosno društvo kapitala iz člana 3. stav 2. tač. 1) i 2) ovog zakona.

11. Organi javnog preduzeća

Član 15.

Organi javnog preduzeća su:

1)    nadzorni odbor;

2)    direktor.

11.1. Nadzorni odbor

Član 16.

Nadzorni odbor javnog preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija ima pet članova, od kojih je jedan predsednik.

Nadzorni odbor javnog preduzeća čiji je osnivač autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili gradska opština ima tri člana, od kojih je jedan predsednik.

Član 17.

Predsednika i članove nadzornog odbora javnog preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija imenuje Vlada, na period od četiri godine, tako da jedan član nadzornog odbora bude iz reda zaposlenih, a jedan član mora biti nezavisan.

Predsednika i članove nadzornog odbora javnog preduzeća čiji je osnivač autonomna pokrajina, imenuje organ određen statutom autonomne pokrajine, na period od četiri godine, tako da jedan član nadzornog odbora bude iz reda zaposlenih.

Predsednika i članove nadzornog odbora javnog preduzeća čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave imenuje organ određen statutom jedinice lokalne samouprave, na period od četiri godine, tako da jedan član nadzornog odbora bude iz reda zaposlenih.

Predsednika i članove nadzornog odbora javnog preduzeća čiji je osnivač gradska opština imenuje organ koji je statutom jedinice lokalne samouprave određen da vrši prava osnivača, na period od četiri godine, tako da jedan član nadzornog odbora bude iz reda zaposlenih.

Član 18.

Za predsednika i člana nadzornog odbora imenuje se lice koje ispunjava sledeće uslove:

1)    da je punoletno i poslovno sposobno;

2)    da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, odnosno na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, ili specijalističkim strukovnim studijama;

3)    da ima najmanje pet godina radnog iskustva na poslovima za koje se zahteva visoko obrazovanje iz tačke 2) ovog člana;

4)    da ima najmanje tri godine radnog iskustva na poslovima koji su povezani poslovima javnog preduzeća;

5)    da poznaje oblast korporativnog upravljanja ili oblast finansija;

6)    da nije osuđivano na kaznu zatvora od najmanje šest meseci;

7)    da mu nisu izrečene mere bezbednosti u skladu sa zakonom kojim se uređuju krivična dela, i to:

-       obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi;

-       obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi;

-       obavezno lečenje narkomana;

-       obavezno lečenje alkoholičara;

-       zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti.

Predsednik i članovi nadzornog odbora dužni su da se dodatno stručno usavršavaju u oblasti korporativnog upravljanja.

Vlada će utvrditi program za dodatno stručno usavršavanje iz stava 2. ovog člana, u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Odredba ovog člana primenjuje se i na predstavnike osnivača u skupštini društva kapitala iz člana 3. stav 2. tač. 1) i 2) ovog zakona.

Član 19.

Nezavisan član nadzornog odbora, pored uslova propisanih članom 18. ovog zakona, mora da ispunjava i sledeće uslove:

1) da nije bilo angažovano u vršenju revizije finansijskih izveštaja preduzeća u poslednjih pet godina;

2) da nije član političke stranke; 3) da nije postavljeno, imenovano ili izabrano lice i da nije zaposlen ni

angažovan po drugom osnovu u javnom preduzeću ili društvu kapitala čiji je osnivač to javno preduzeće.

Član 20.

Predstavnik zaposlenih u nadzornom odboru mora ispunjavati uslove iz člana 18. i člana 19. stav 1. tač. 1) i 2) ovog zakona, a predlaže se na način utvrđen statutom javnog preduzeća.

Nadzorni odbor, direktor i izvršni direktor ne mogu predlagati predstavnika zaposlenih u nadzornom odboru.

Član 21.

Mandat predsedniku i članovima nadzornog odbora prestaje istekom perioda na koji su imenovani, ostavkom ili razrešenjem.

Predsednik i članovi nadzornog odbora razrešavaju se pre isteka perioda na koji su imenovani, ukoliko:

-       u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona nadzorni odbor ne donese dugoročni i srednjoročni plan poslovne strategije i razvoja;

-       javno preduzeće ne dostavi godišnji program poslovanja u rokovima propisanim članom 60. ovog zakona;

-       nadzorni odbor propusti da preduzme neophodne mere pred nadležnim organima u slučaju postojanja osnovane sumnje da odgovorno lice javnog preduzeća deluje na štetu javnog preduzeća nesavesnim ponašanjem ili na drugi način;

-       se utvrdi da deluje na štetu javnog preduzeća nesavesnim ponašanjem ili na drugi način;

-       u toku trajanja mandata bude osuđen za krivično delo.

Predsednik i članovi nadzornog odbora kojima je prestao mandat, dužni su da vrše svoje dužnosti do imenovanja novog nadzornog odbora, odnosno imenovanja novog predsednika ili člana nadzornog odbora, a najduže šest meseci.

Odredba ovog člana primenjuje se i na predstavnike osnivača u skupštini društava kapitala iz člana 3. stav 2. tač. 1) i 2) ovog zakona.

Član 22.

Nadzorni odbor:

1)    donosi dugoročni i srednjoročni plan poslovne strategije i razvoja i odgovoran je za njihovo sprovođenje;

2)    donosi godišnji program poslovanja, usklađen sa dugoročnim i srednjoročnim planom poslovnom strategijom i razvojem iz tačke 1. ovog člana;

3)    usvaja izveštaj o stepenu realizacije godišnjeg programa poslovanja;

4)    usvaja tromesečni izveštaj o stepenu usklađenosti planiranih i realizovanih aktivnosti;

5)    usvaja finansijske izveštaje;

6)    nadzire rad direktora;

7)    donosi statut;

8)    odlučuje o statusnim promenama, osnivanju drugih pravnih subjekata I ulaganju kapitala;

9)    donosi odluku o raspodeli dobiti, odnosno načinu pokrića gubitka;

10) zaključuje ugovore o radu sa direktorom i izvršnim direktorima, u skladu sa zakonom kojim se uređuju radni odnosi;

11) vrši druge poslove u skladu sa zakonom i statutom; Nadzorni odbor ne može preneti pravo odlučivanja o pitanjima iz svoje nadležnosti na direktora ili drugo lice u javnom preduzeću.

Odluke iz stava 1. tač. 1), 2), 7), 8) i 9) nadzorni odbor donosi uz saglasnost Vlade, nadležnog organa autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave ili gradske opštine.

Odredba ovog člana shodno se primenjuje na društvo kapitala iz člana 3. stav 2. tač. 1) i 2) ovog zakona.

Član 23.

Predsednik i članovi nadzornog odbora imaju pravo na odgovarajuću naknadu za rad u nadzornom odboru.

Visinu naknade iz stava 1. ovog člana, odnosno kriterijume i merila za njeno utvrđivanje određuje Vlada.

11.2. Direktor

Član 24.

Direktora javnog preduzeća, čiji je osnivač Republika Srbija, imenuje Vlada, na period od četiri godine, na osnovu sprovedenog javnog konkursa.

Direktora javnog preduzeća čiji je osnivač autonomna pokrajina imenuje organ određen statutom autonomne pokrajine, na period od četiri godine, na osnovu sprovedenog javnog konkursa.

Direktora javnog preduzeća čiji je osnivač jedinice lokalne samouprave imenuje organ određen statutom jedinice lokalne samouprave, na period od četiri godine, na osnovu sprovedenog javnog konkursa.

Direktora javnog preduzeća čiji je osnivač gradska opština imenuje organ određen statutom jedinice lokalne samouprave da vrši prava osnivača, na period od četiri godine, na osnovu sprovedenog javnog konkursa.

Član 25.

Za direktora javnog preduzeća iz člana 24. ovog zakona, može biti imenovano lice koje ispunjava sledeće uslove:

1)    da je punoletno i poslovno sposobno;

2)    da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, odnosno na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, ili specijalističkim strukovnim studijama;

3)    da ima najmanje pet godina radnog iskustva na poslovima za koje se zahteva visoko obrazovanje iz tačke 2) ovog člana;

4)    da ima najmanje tri godine radnog iskustva na poslovima koji su povezani sa poslovima javnog preduzeća;

5)    da poznaje oblast korporativnog upravljanja;

6)    da ima radno iskustvo u organizovanju rada i vođenju poslova;

7)    da nije član organa političke stranke, odnosno da mu je određeno mirovanje u vršenju funkcije u organu političke stranke;

8)    da nije osuđivano na kaznu zatvora od najmanje šest meseci;

9)    da mu nisu izrečene mere bezbednosti u skladu sa zakonom kojim se uređuju krivična dela, i to:

-       obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi; -obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi;

-       obavezno lečenje narkomana;

-       obavezno lečenje alkoholičara;

-       zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti.

Statutom ili osnivačkim aktom mogu biti određeni i drugi uslovi koje lice mora da ispuni da bi bilo imenovano za direktora javnog preduzeća.

Direktor javnog preduzeća je funkcioner koji obavlja javnu funkciju. Direktor ne može imati zamenika.

Javno preduzeće, osim direktora, ne može imati druge zakonske zastupnike.

Član 26.

Direktor javnog preduzeća:

1)    predstavlja i zastupa javno preduzeće;

2)    organizuje i rukovodi procesom rada;

3)    vodi poslovanje javnog preduzeća;

4)    odgovara za zakonitost rada javnog preduzeća;

5)    predlaže dugoročni i srednjoročni plan poslovne strategije i razvoja i odgovoran je za njihovo sprovođenje;

6)    predlaže godišnji program poslovanja i odgovoran je za njegovo sprovođenje;

7)    predlaže finansijske izveštaje

8)    izvršava odluke nadzornog odbora;

9)    imenuje izvršne direktore;

10) donosi akt o sistematizaciji;

11) vrši druge poslove određene zakonom, osnivačkim aktom i statutom javnog preduzeća.

11.3. Izvršni direktor

Član 27.

Za izvršnog direktora javnog preduzeća imenuje se lice koje ispunjava uslove iz člana 25. tač. 1), 2), 3), 6), 7), 8) i 9) ovog zakona.

Pored uslova iz stava 1. ovog člana, lice koje se imenuje za izvršnog direktora mora imati tri godine radnog iskustva na poslovima za koje će biti zadužen u javnom preduzeću.

Javno preduzeće ne može imati više od sedam izvršnih direktora, a broj izvršnih direktora utvrđuje se statutom.

Izvršni direktor ne može imati zamenika.

Izvršni direktor mora biti u radnom odnosu u javnom preduzeću.

Član 28.

Izvršni direktor za svoj rad odgovara direktoru.

Izvršni direktor obavlja poslove u okviru ovlašćenja koje mu je poverio direktor.

Član 29.

Direktor i izvršni direktor imaju pravo na zaradu, a mogu imati i pravo na stimulaciju.

Vlada će, u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona doneti podzakonski akt kojim će se odrediti uslovi i kriterijumi za utvrđivanje i visinu stimulacije iz stava 1. ovog člana.

Akt o isplati stimulacije donosi nadzorni odbor, uz saglasnost Vlade, odnosno nadležnog organa autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave ili gradske opštine.

1 1. 3. 1. P o s t u p a k z a i m e n o v a nj e d i r e k t o r a

Član 30.

Direktor javnog preduzeća imenuje se nakon sprovedenog javnog konkursa.

Član 31.

Javni konkurs sprovodi Komisija za sprovođenje konkursa za izbor direktora (u daljem tekstu: Komisija).

Komisija može biti:

-       Komisija Vlade;

-       Komisija autonomne pokrajine;

-       Komisija jedinice lokalne samouprave;

-       Komisija gradske opštine.

Komisija Vlade

Član 32.

Komisija Vlade ima pet članova, od kojih je jedan predsednik. Predsednika i dva člana imenuje Vlada, na period od tri godine.

Jednog člana dvotrećinskom većinom prisutnih članova imenuje odbor Narodne skupštine nadležan za poslove privrede, na period od tri godine.

Jednog člana za svako pojedinačno imenovanje direktora, imenuje Vlada.

Član Komisije Vlade iz stava 4. ovog člana mora biti član Nadzornog odbora javnog preduzeća u kome se imenuje direktor.

Komisija autonomne pokrajine

Član 33.

Komisija autonomne pokrajine ima pet članova, od kojih je jedan predsednik. Komisiju iz stava 1. ovog člana obrazuje organ koji je statutom autonomne

pokrajine određen kao nadležan za imenovanje direktora.

Komisija jedinice lokalne samouprave

Član 34.

Komisija jedinice lokalne samouprave ima pet članova, od kojih je jedan predsednik.

Komisiju iz stava 1. ovog člana obrazuje organ koji je statutom jedinice lokalne samouprave određen kao nadležan za imenovanje direktora.

Jedan član Komisije iz stava 1. ovog člana mora biti imenovan na predlog Stalne konferencije gradova i opština.

Komisija gradske opštine

Član 35.

Komisija gradske opštine ima pet članova, od kojih je jedan predsednik. Komisiju iz stava 1. ovog člana obrazuje organ koji je statutom jedinice lokalne

samouprave određen da vrši prava osnivača.

Jedan član Komisije iz stava 1. ovog člana mora biti imenovan na predlog Stalne konferencije gradova i opština.

Član 36.

Predsednik i članovi komisije iz čl. 32-35. ovog zakona ne mogu biti narodni poslanici, poslanici u skupštini autonomne pokrajine, odbornici u skupštinama jedinica lokalne samouprave, kao ni postavljena lica u organima državne uprave, organima autonomne pokrajine ili organima jedinica lokalne samouprave.

Član 37.

Odluku o sprovođenju javnog konkursa za izbor direktora javnog preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija donosi Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove privrede (u daljem tekstu: ministarstvo).

Ministarstvo dostavlja Vladi oglas o javnom konkursu.

Oglas o javnom konkursu sadrži naročito: podatke o javnom preduzeću, poslovima, uslovima za imenovanje direktora javnog preduzeća, mestu rada, stručnoj osposobljenosti, znanjima i veštinama koje se ocenjuju u izbornom postupku i načinu njihove provere, roku u kome se podnose prijave, podatke o licu zaduženom za davanje obaveštenja o javnom konkursu, adresu na koju se prijave podnose, kao i podatke o dokazima koji se prilažu uz prijavu.

Odredba stava 3. ovog člana primenjuje se i na sadržinu oglasa o javnom konkursu za izbor direktora javnog preduzeća čiji je osnivač autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili gradska opština.

Član 38.

Oglas o javnom konkursu objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije" i u najmanje jednim dnevnim novinama koje se distribuiraju na celoj teritoriji Republike Srbije, kao i na internet stranici ministarstva.

Rok za objavljivanje oglasa iz stava 1. ovog člana u "Službenom glasniku Republike Srbije" ne može biti duži od osam dana od dana donošenja odluke o sprovođenju javnog konkursa za izbor direktora javnog preduzeća.

Prijava na javni konkurs za izbor direktora javnog preduzeća podnosi se u roku od 30 dana od dana objavljivanja javnog konkursa u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Neblagovremene, nerazumljive i prijave uz koje nisu priloženi svi potrebni dokazi, Komisija Vlade odbacuje zaključkom protiv koga nije dopuštena posebna žalba.

Odredbe st. 2-4. ovog člana primenjuju se i na postupak za izbor direktora javnog preduzeća čiji je osnivač autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.

Član 39.

Odluku o sprovođenju javnog konkursa za izbor direktora javnog preduzeća čiji je osnivač autonomna pokrajina donosi organ autonomne pokrajine nadležan za imenovanje direktora javnog preduzeća, na predlog nadležnog organa autonomne pokrajine.

Odluku o sprovođenju javnog konkursa za izbor direktora javnog preduzeća čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave donosi organ jedinice lokalne samouprave nadležan za imenovanje direktora javnog preduzeća, na predlog nadležnog organa jedinice lokalne samouprave.

Član 40.

Oglas o javnom konkursu za izbor direktora javnog preduzeća čiji je osnivač autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije", u glasilu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, u najmanje jednim dnevnim novinama koje se distribuiraju na celoj teritoriji Republike Srbije, kao i na internet stranici nadležnog organa autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.

Član 41.

Po isteku roka za podnošenje prijava Komisija pregleda sve prispele prijave i podnete dokaze i sastavlja spisak kandidata među kojima se sprovodi izborni postupak.

Članovi Komisije dužni su da daju pisane izjave o tome da li oni ili sa njima povezana lica imaju interes vezan za sprovođenje konkursa.

U izbornom postupku se ocenjivanjem stručne osposobljenosti, znanja i veština, utvrđuje rezultat kandidata prema merilima propisanim za imenovanje direktora javnog preduzeća.

Kandidatima među kojima se sprovodi izborni postupak dostavlja se pisano obaveštenje o tome kad otpočinje izborni postupak, najmanje osam dana pre otpočinjanja izbornog postupka.

Ako se izborni postupak sprovodi u više delova, kandidati se na početku svakog dela obaveštavaju o tome kad počinje naredni deo izbornog postupka.

Kandidat koji se ne odazove pozivu da učestvuje u jednom delu izbornog postupka, ne poziva se da učestvuje u narednom delu izbornog postupka.

Član 42.

Komisija sastavlja rang listu sa najviše tri kandidata koja su sa najboljim rezultatom ispunila merila za izbor direktora javnog preduzeća.

Rang listu iz stava 1. ovog člana i zapisnik o sprovedenom izbornom postupku Komisija dostavlja ministarstvu, nadležnom organu autonomne pokrajine ili nadležnom organu jedinice lokalne samouprave.

Ministarstvo, odnosno organ iz stava 2. ovog člana priprema predlog akta o imenovanju prvog kandidata sa rang liste i dostavlja ga, radi usvajanja Vladi, organu autonomne pokrajine nadležnom za imenovanje direktora javnog preduzeća ili organu jedinice lokalne samouprave nadežnom za imenovanje direktora javnog preduzeća.

Akt o imenovanju direktora konačan je.

Član 43.

Akt o imenovanju direktora javnog preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija, sa obrazloženjem objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije" i na internet stranici organa nadležnog za imenovanje direktora.

Akt o imenovanju direktora javnog preduzeća čiji je osnivač autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, sa obrazloženjem, objavljuje se i u glasilu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.

Kandidat koji je učestvovao u izbornom postupku ima pravo da izvrši uvid u dokumentaciju javnog konkursa, u prisustvu člana Komisije.

Na dostavljanje akta o imenovanju direktora primenjuju se odredbe zakona koji uređuje opšti upravni postupak.

Član 44.

Imenovani kandidat dužan je da stupi na funkciju u roku od osam dana od dana objavljivanja rešenja o imenovanju u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Rok iz stava 1. ovog člana, iz opravdanih razloga, može se produžiti za još osam dana.

Član 45.

Ako imenovani kandidat ne stupi na rad u rokovima utvrđenim članom 44. ovog zakona, za direktora javnog preduzeća imenuje se sledeći kandidat sa rang liste.

Ako niko od kandidata sa rang liste ne stupi na rad u rokovima iz člana 44. ovog zakona, sprovodi se novi javni konkurs, na način i po postupku propisanom ovim zakonom.

Javni konkurs iz stava 2. ovog člana raspisuje se u rokovima od 30 dana od dana isteka roka iz člana 44. ovog zakona.

Član 46.

Ako Komisija utvrdi da nijedan kandidat koji je učestvovao u izbornom postupku ne ispunjava uslove za imenovanje, sprovodi se novi javni konkurs na način i po postupku propisanom ovim zakonom.

Javni konkurs iz stava 1. ovog člana raspisuje se u roku od 30 dana od dana kada je Komisija utvrdila da nijedan kandidat ne ispunjava uslove za imenovanje.

Član 47.

Odredbe čl. 36-46. ovog zakona koje se odnose na postupak za imenovanje direktora javnog preduzeća čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave primenjuju se na postupak za imenovanje direktora javnog preduzeća čiji je osnivač gradska opština.

1 1. 3. 2. P r e s t a n a k m a n d a t a

Član 48.

Mandat direktora prestaje istekom perioda na koji je imenovan, ostavkom i razrešenjem.

Postupak za imenovanje direktora pokreće se šest meseci pre isteka perioda na koji je imenovan, odnosno u roku od 30 dana od dana podnošenja ostavke ili razrešenja.

Član 49.

Ostavka se u pisanoj formi podnosi organu nadležnom za imenovanje direktora javnog preduzeća.

Član 50.

Predlog za razrešenje direktora javnog preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija podnosi ministarstvo.

Predlog za razrešenje direktora javnog preduzeća čiji je osnivač autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili gradska opština, podnosi nadležni organ autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave ili gradske opštine.

Predlog iz st. 1. i 2. ovog člana može podneti i nadzorni odbor javnog preduzeća, preko ministarstva ili nadležnog organa iz stava 2. ovog člana.

Predlog za razrešenje mora biti obrazložen, sa precizno navedenim razlozima zbog kojih se predlaže razrešenje i dostavlja se direktoru koji ima pravo da se u roku od 20 dana izjasni o razlozima zbog kojih se predlaže razrešenje.

Pošto direktoru pruži priliku da se izjasni o postojanju razloga za razrešenje i utvrdi potrebne činjenice, ministarstvo predlaže osnivaču donošenje odgovarajućeg rešenja.

Protiv rešenja o razrešenju žalba nije dopuštena, ali se može voditi upravni spor.

Član 51.

Direktor se razrešava pre isteka perioda na koji je imenovan ukoliko:

1)    u toku trajanja mandata prestane da ispunjava uslove za direktora javnog preduzeća iz člana 25. ovog zakona;

2)    javno preduzeće ne dostavi godišnji program poslovanja u rokovima propisanim članom 60. ovog zakona;

3)    se utvrdi da je, zbog nestručnog, nesavesnog obavljanja dužnosti i postupanja suprotnog pažnji dobrog privrednika i ozbiljnih propusta u donošenju i izvršavanju odluka i organizovanju poslova u javnom preduzeću, došlo do znatnog odstupanja od ostvarivanja osnovnog cilja poslovanja javnog preduzeća, odnosno od plana poslovanja javnog preduzeća;

4)    se utvrdi da deluje na štetu javnog preduzeća kršenjem direktorskih dužnosti, nesavesnim ponašanjem ili na drugi način;

5)    izveštaj ovlašćenog revizora na godišnji finansijski izveštaj bude negativan;

6)    u toku trajanja mandata bude pravnosnažno osuđen na uslovnu ili bezuslovnu kaznu zatvora;

7)    u drugim slučajevima propisanim zakonom.

Član 52.

Direktor javnog preduzeća može biti razrešen pre isteka perioda na koji je imenovan ukoliko:

1)    javno preduzeće ne dostavi tromesečni izveštaj u roku propisanom članom 64. ovog zakona;

2)    javno preduzeće ne ispuni planirane aktivnosti iz godišnjeg programa poslovanja;

3)    javno preduzeće utroši sredstva za određene namene iznad visine utvrđene programom poslovanja za te namene, pre pribavljanja saglasnosti na izmene i dopune godišnjeg programa poslovanja;

4)    javno preduzeće ne sprovodi usvojen program poslovanja u delu koji se odnosi na zarade ili zapošljavanje (čl. 67. i 68. ovog zakona);

5)    javno preduzeće vrši isplatu zarada bez overe obrazaca iz člana 67. ovog zakona;

6)    ne primeni predloge Komisije za reviziju ili ne primeni računovodstvene standarde u pripremi finansijskih izveštaja;

7)    javno preduzeće ne postupi po preporukama iz izveštaja ovlašćenog revizora;

8)    ne izvršava odluke nadzornog odbora;

9)    u drugim slučajevima propisanim zakonom.

1 1. 3. 3. S u s p e n z i j a

Član 53.

Ukoliko u toku trajanja mandata protiv direktora bude potvrđena optužnica, organ nadležan za imenovanje direktora javnog preduzeća donosi rešenje o suspenziji.

Suspenzija traje dok se postupak pravnosnažno ne okonča.

Na sva pitanja o suspenziji direktora shodno se primenjuju odredbe o udaljenju sa rada propisane zakonom kojim se uređuje oblast rada.

1 1. 3. 4. V r š i l a c d u ž n o s t i

Član 54.

Vršilac dužnosti direktora može se imenovati do imenovanja direktora javnog preduzeća po sprovedenom javnom konkursu.

Period obavljanja funkcije vršioca dužnosti direktora ne može biti duži od jedne godine.

Isto lice ne može biti dva puta imenovano za vršioca dužnosti direktora. Vršilac dužnosti direktora mora ispunjavati uslove za imenovanje direktora

javnog preduzeća iz člana 25. ovog zakona.

Vršilac dužnosti ima sva prava, obaveze i ovlašćenja koja ima direktor javnog preduzeća.

Član 55.

Odredbe čl. 23-26. i čl. 29-54. ovog zakona primenjuju se i na društvo kapitala iz člana 3. stav 2. tač. 1) i 2) ovog zakona.

12. Komisija za reviziju

Član 56.

Javno preduzeće čiji je osnivač Republika Srbija ima komisiju za reviziju. Komisija za reviziju ima tri člana koje imenuje nadzorni odbor. Nezavisan član nadzornog odbora je predsednik Komisije za reviziju.

Članovi Komisije za reviziju moraju ispunjavati uslove iz člana 19. ovog zakona.

Najmanje jedan član Komisije za reviziju mora biti lice koje je ovlašćeni revizor u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija ili koje ima odgovarajuća znanja i radno iskustvo u oblasti finansija i računovodstva.

Član 57.

Komisija za reviziju:

1)    priprema, predlaže i proverava sprovođenje računovodstvenih politika i politika upravljanja rizicima;

2)    ispituje primenu računovodstvenih standarda u pripremi finansijskih izveštaja i ocenjuje sadržinu tih izveštaja;

3)    ispituje ispunjenost uslova za izradu konsolidovanih finansijskih izveštaja;

4)    sprovodi postupak izbora revizora i predlaže kandidata za revizora;

5)    daje mišljenje na izbor revizora i u slučaju potrebe daje obrazloženi predlog za otkaz ugovora sa revizorom;

6)    vrši nadzor nad postupkom revizije, uključujući i određivanje ključnih pitanja koja treba da budu predmet revizije;

7)    vrši proveru nezavisnosti i objektivnosti revizora;

8)    vrši druge poslove koje joj poveri nadzorni odbor.

Najmanje jedanput godišnje Komisija za reviziju podnosi nadzornom odboru izveštaje o pitanjima iz stava 1. ovog člana.

13. Opšti akti

Član 58.

Opšti akti javnog preduzeća su osnivački akt, statut i drugi opšti akti utvrđeni zakonom, i kao takvi ne smeju biti u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.

14. Raspodela dobiti

Član 59.

Javno preduzeće i društvo kapitala iz člana 3. stav 2. tač. 1) i 2) ovog zakona dužno je da deo ostvarene dobiti uplati u budžet Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave ili gradske opštine.

Visinu i dinamiku uplate ostvarene dobiti iz stava 1. ovog člana utvrđuje ministarstvo nadležno za poslove finansija, nadležni organ autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave ili gradske opštine, najkasnije do 15. oktobra tekuće godine za narednu godinu.

Izuzetno, obavezu po osnovu uplate dobiti nema javno preduzeće i društvo kapitala iz stava 1. ovog člana koje, uz saglasnost Vlade, donese odluku da iz dobiti poveća kapital, odnosno da ostvarenu dobit ne raspoređuje, a raspoloživa likvidna sredstva upotrebi za finansiranje investicija.

15. Odnos prema osnivaču

15.1. Program poslovanja

Član 60.

Javno preduzeće dužno je da u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona donese dugoročni i srednjoročni plan poslovne strategije i razvoja.

Za svaku kalendarsku godinu javno preduzeće dužno je da donese godišnji program poslovanja (u daljem tekstu: program).

Javna preduzeća koja se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave ili gradske opštine, program dostavljaju najkasnije u roku od 15 dana od dana usvajanja akta o budžetu Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave ili gradske opštine.

Javna preduzeća koja se ne finansiraju iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave ili gradske opštine, program dostavljaju najkasnije do 1. decembra tekuće godine za narednu godinu.

Program se smatra donetim kada na njega saglasnost da Vlada, nadležni organ autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave ili gradske opštine.

Član 61.

Program sadrži, naročito:

- planirane izvore prihoda i pozicije rashoda po namenama;

- planirane nabavke;

- plan investicija;

-planirani način raspodele dobiti, odnosno planirani način pokrića gubitka;

- plan zarada i zapošljavanja;

-kriterijume za korišćenje sredstava za pomoć, sportske aktivnosti,

- propagandu i reprezentaciju.

Program može da sadrži i projekcije za naredne dve kalendarske godine. Izmene i dopune programa mogu se vršiti isključivo iz strateških i

državnih interesa ili ukoliko se bitno promene okolnosti u kojima javno preduzeće posluje.

Neće se dati saglasnost na izmene i dopune programa ukoliko javno preduzeće tim izmenama i dopunama predlaže povećanje sredstava za određene namene, a koja je već utrošilo u visini koja prevazilazi visinu sredstava za te namene iz usvojenog programa.

Za svaku kalendarsku godinu, na predlog ministarstva, Vlada bliže utvrđuje elemente programa.

Član 62.

Pored programa, javno preduzeće koje koristi ili će koristiti sredstva iz budžeta (subvencije, garancije ili druga sredstva) dužno je da za ta sredstva predloži poseban program (u daljem tekstu: poseban program).

Poseban program sadrži namenu i dinamiku korišćenja sredstava.

Poseban program se smatra donetim kada na njega saglasnost da Vlada, nadležni organ autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave ili gradske opštine.

Član 63.

Ukoliko u javnom preduzeću do početka kalendarske godine nije donet program, do donošenja programa zarade se obračunavaju i isplaćuju na način i pod uslovima utvrđenim programom za prethodnu godinu.

15.2. Praćenje realizacije Programa poslovanja

Član 64.

Javno preduzeće čiji je osnivač Republika Srbija dužno je da ministarstvu dostavlja tromesečne izveštaje o realizaciji programa poslovanja.

Javno preduzeće čiji je osnivač autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave izveštaj iz stava 1. ovog člana dostavlja nadležnom organu autonomne pokrajine odnosno jedinice lokalne samouprave.

Javno preduzeće čiji je osnivač gradska opština izveštaj iz stava 1. ovog člana dostavlja jedinici lokalne samouprave i organu koji je statutom jedinice lokalne samouprave određen da vrši prava osnivača.

Izveštaj se dostavlja se u roku od 30 dana od dana isteka tromesečja.

Ministar nadležan za poslove privrede propisaće obrasce izveštaja iz stava 1. ovog člana u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 65.

Na osnovu izveštaja iz člana 64. stav 1. ovog zakona, ministarstvo sačinjava i dostavlja Vladi informaciju o stepenu usklađenosti planiranih i realizovanih aktivnosti.

Na osnovu izveštaja iz člana 64. st. 2-4. ovog zakona, nadležni organ autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave sačinjava i dostavlja ministarstvu informaciju o stepenu usklađenosti planiranih i realizovanih aktivnosti.

Pored informacije iz stava 2. ovog člana, nadležni organ autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave jednom godišnje dostavlja ministarstvu analizu poslovanja javnih preduzeća, sa preduzetim merama za otklanjanje poremećaja u poslovanju javnog preduzeća.

Analiza se dostavlja se u roku od 60 dana od završetka kalendarske godine.

Član 66.

Javno preduzeće mora imati izvršenu reviziju finansijskih izveštaja od strane ovlašćenog revizora.

Finansijski izveštaj sa izveštajem ovlašćenog revizora javno preduzeće dostavlja Vladi, nadležnom organu autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave ili gradske opštine.

Član 67.

Javno preduzeće dužno je da pre isplate zarada overi obrazac za kontrolu obračuna i isplate zarada.

Obrazac iz stava 1. ovog člana propisuje Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove finansija.

Ukoliko javno preduzeće čiji je osnivač Republika Srbija ne sprovodi usvojen program u delu koji se odnosi na zarade ili zapošljavanje, ministarstvo nadležno za poslove finansija i ministarstvo nadležno za poslove rada i zapošljavanja neće izvršiti overu obrasca za kontrolu obračuna i isplate zarada.

Ukoliko javno preduzeće čiji je osnivač autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili gradska opština ne sprovodi program iz stava 3. ovog člana, nadležni organ autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave ili gradske opštine neće izvršiti overu obrasca za kontrolu obračuna i isplate zarada.

Član 68.

Ukoliko javno preduzeće čiji je osnivač autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili gradska opština ne sprovodi usvojen program u delu koji se odnosi na zarade ili zapošljavanje, ministar nadležan za poslove finansija može izdati nalog da se privremeno obustavi prenos pripadajućeg dela poreza na zarade i poreza na dobit preduzeća autonomnoj pokrajini, pripadajućeg dela poreza na zarade Gradu Beogradu, odnosno prenos transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije jedinici lokalne samouprave.

Vlada će, na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija, bliže urediti postupak privremene obustave iz stava 1. ovog člana.

16. Ovlašćenja osnivača

Član 69.

U slučaju poremećaja u poslovanju javnog preduzeća Vlada, nadležni organ autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave ili gradske opštine preduzima mere kojima će se obezbediti uslovi za nesmetano obavljanje delatnosti od opšteg interesa, osim ako je osnivačkim aktom i zakonom kojim se određuje delatnost od opšteg interesa drugačije određeno, a naročito:

1) promenu unutrašnje organizacije;

2) razrešenje organa koje imenuje i imenovanje privremenih organa;

3) ograničenje u pogledu prava raspolaganja pojedinim sredstvima u javnoj svojini;

4) druge mere određene zakonom kojim se određuju delatnosti od opšteg interesa i osnivačkim aktom.

Ukoliko poremećaj u poslovanju javnog preduzeća čiji je osnivač autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili gradske opštine dovede do ugrožavanja života i zdravlja ljudi ili imovine, a nadležni organ osnivača ne preduzme blagovremeno mere iz stava 1. ovog člana, te mere preduzima Vlada.

Član 70.

Za vreme ratnog stanja ili neposredne ratne opasnosti Vlada, nadležni organ autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave ili gradske opštine može u javnom preduzeću utvrditi organizaciju za izvršavanje poslova od strateškog značaja za Republiku Srbiju, autonomnu pokrajinu, jedinicu lokalne samouprave ili gradsku opštinu.

17. Obezbeđivanje zaštite opšteg interesa

Član 71.

Radi obezbeđivanja zaštite opšteg interesa u javnom preduzeću Vlada, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave ili gradske opštine, daje saglasnost na:

1)    statut;

2)    davanje garancija, avala, jemstava, zaloga i drugih sredstava obezbeđenja za poslove koji nisu iz okvira delatnosti od opšteg interesa;

3)    tarifu (odluku o cenama, tarifni sistem i dr.) osim ako drugim zakonom nije predviđeno da tu saglasnost daje drugi državni organ;

4)    raspolaganje (pribavljanje i otuđenje) sredstvima u javnoj svojini koja su preneta u svojinu javnog preduzeća, veće vrednosti, koja je u neposrednoj funkciji obavljanja delatnosti od opšteg interesa, utvrđenih osnivačkim aktom;

5)    akt o opštim uslovima za isporuku proizvoda i usluga;

6)    ulaganje kapitala;

7)    statusne promene;

8)    akt o proceni vrednosti kapitala, kao i na program i odluku o svojinskoj transformaciji;

9)    druge odluke, u skladu sa zakonom kojim se određuje obavljanje delatnosti od opšteg interesa i osnivačkim aktom.

18. Javnost u radu

Član 72.

Javna preduzeća su dužna da na svojoj internet stranici objave:

-       radne biografije članova nadzornog odbora, direktora i izvršnih direktora;

-       organizacionu strukturu;

-       godišnji program poslovanja, kao i sve njegove izmene i dopune, odnosno izvod iz tog programa ako javno preduzeće ima konkurenciju na tržištu;

-       tromesečne izveštaje o realizaciji godišnjeg programa poslovanja;

-       godišnji finansijski izveštaj sa mišljenjem ovlašćenog revizora;

-       druge informacije od značaja za javnost.

Vlada može utvrditi i druge elemente poslovanja javnog preduzeća koji će se objavljivati, a koji su od naročitog značaja za javnost.

19. Ostvarivanje prava na štrajk

Član 73.

U javnom preduzeću pravo na štrajk ostvaruje se u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu.

Član 74.

U slučaju da u javnom preduzeću nisu obezbeđeni uslovi za ostvarivanje minimuma procesa rada, ministarstvo nadležno za oblast kojoj pripada delatnost javnog preduzeća, nadležni organ autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave ili gradske opštine ako oceni da mogu nastupiti štetne posledice za život i zdravlje ljudi ili njihovu bezbednost i bezbednost imovine ili druge štetne neotklonjive posledice, preduzima mere, i to:

1)    uvođenje radne obaveze;

2)    radno angažovanje zaposlenih iz drugih tehničko-tehnoloških sistema ili zapošljavanje i radno angažovanje novih lica;

3)    pokretanje postupka za utvrđivanje odgovornosti direktora i predsednika i članova nadzornog odbora javnog preduzeća.

Član 75.

Odredbe čl. 60-74. ovog zakona, primenjuju se i na društva kapitala iz člana 3. stav 2. tač. 1) i 2).

20. Privredna društva od strateškog značaja za Republiku Srbiju

Član 76.

Privredna društva od strateškog značaja za Republiku Srbiju su privredna društva u kojima je Republika Srbija direktno ili indirektno vlasnik najmanje 25% osnovnog kapitala društva i koja su kao takva utvrđena aktom Vlade.

Vlada će doneti akt iz stava 1. ovog člana u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, a tim aktom će utvrditi i način vršenja vlasničkih prava Republike Srbije, odnosno javnog preduzeća u tim društvima.

Odredbe čl. 60-66. i člana 72. ovog zakona primenjuju se i na privredna društva iz stava 1. ovog člana u kojima je Republika Srbija direktno ili indirektno kontrolni član društva.

1. III.   K A Z N E N E O D R E D B E

21. Prekršaj odgovornog lica

Član 77.

Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u javnom preduzeću ukoliko:

1)    javno preduzeće ne dostavi godišnji program poslovanja u rokovima propisanim članom 60. ovog zakona;

2)    javno preduzeće utroši sredstva za određene namene iznad visine utvrđene programom poslovanja za te namene, pre pribavljanja saglasnosti na izmene i dopune godišnjeg programa poslovanja (član 61. stav 4.);

3)    javno preduzeće ne dostavi tromesečni izveštaj u roku propisanom članom 64. ovog zakona;

4)    javno preduzeće ne sprovodi usvojen program poslovanja u delu koji se odnosi na zarade ili zapošljavanje (čl. 67. i 68. ovog zakona);

5)    javno preduzeće vrši isplatu zarada bez overe obrazaca iz člana 67. ovog zakona;

6)    javno preduzeće ne objavi na internet stranici podatke propisane članom 72. ovog zakona.