Email Print

NACRT ZAKONA O JAVNOM OKUPLJANJU: PREDVIđENO JE DA SKUPOVI MOGU DA SE ODRżAVAJU OD OSAM DO 22 čASA. PROPISANE SU I KAZNE OD 20.000 DO 2.000.000 DINARA ZA UčESNIKE, VOđE OKUPLJANJA I PRAVNA LICA, UKOLIKO POKUšAJU DA ODRżE SKUP NA MESTU KOJE NIJE NAVEDENO U PRIJAVI MITINGA, NE OBAVESTE LJUDE DA JE PROTEST OTKAZAN ILI DA JE PREKINUT, NE POSLUšAJU ORGANIZATORE


Država trenutno nema pravnog osnova da bilo kome zabrani javno okupljanje. U tom smislu ne postoje mehanizmi koji bi sprečili profašističke grupe ili bilo koje druge ekstremiste da održe skup. Bez zakona država ne može da zaštiti građane od takvih okupljanja, kaže Dragan Popović, direktor Centra za praktične politike komentarišući informaciju da od 23. oktobra 2015. godine, Srbija nema zakon koji uređuje slobodu okupljanja građana.

Prema njegovim rečima, brojne organizacije civilnog društva su upozoravale Ministarstvo unutrašnjih poslova da požure sa izradom Nacrta zakona o javnom okupljanju, ali smo i pored toga došli u ovu situaciju. On dodaje da je dodatan problem to što je postojeći Nacrt zakona jako loš i da će biti potrebno vreme da se svi nedostaci isprave.

O nedostacima Nacrta zakona oglasila se i NVO Građanske inicijative, ukazujući na nekoliko spornih rešenja koje bi trebalo ispraviti, tiču se mesta okupljanja, osiguravanja bezbednosti skupa, postupka prijave i podatke potrebne za prijavu skupa.

U pogledu mesta okupljanja, Nacrt zakona predviđa da okupljanja nisu dozvoljena na "opasnim mestima" dok preciznije definisanje tih mesta prepušta lokalnim samoupravama. Ističemo da ovakvo rešenje nije u skladu sa standardima zaštite ljudskih prava koji zahtevaju da ograničenja budu jasno i unapred definisana, navode iz Građanskih inicijativa.

U saopštenju se dodaje da je zakonska formulacija koja kaže da se pod opasnim mestom podrazumeva i lokacija podobna za kršenje ljudskih i manjinskih prava, nejasna i ostavlja prostor za potencijalnu zloupotrebu u budućoj primeni.

"Ljudska i manjinska prava se mogu kršiti bilo gde, te to ne može biti izgovor za ograničavanje slobode mirnog okupljanja", stoji u saopštenju.

Prema navodima Građanskih inicijativa, Nacrt zakona predviđa obavezu organizatora da osigura bezbedno održavanje javnog skupa čime, prema njihovom mišljenju, zakonodavac deo odgovornosti javne vlasti neosnovano prenosi na organizatora.

U uporednoj evropskoj praksi, odgovornost organizatora može postojati samo ukoliko nije preduzeo razumne mere za sprečavanje nasilja ili nereda tokom javnog skupa, dok država ima odgovornost da takve skupove prekine, odnosno spreči.

Nacrtom zakona se, takođe, uvodi sistem kažnjavanja za kršenje određenih odredbi koji, načinom na koji je postavljen, može biti nemotivišući za organizovanje javnih okupljanja.

Nacrt zakona ne prepoznaje ni spontana okupljanja, koja su, takođe, standard u oblasti ostvarivanje slobode mirnog okupljanja, navode Inicijative.

Podsetimo, Zaštitnik građana je objavio da je konstatovao propust u radu MUP-a zbog koga Srbija počev od 23. oktobra 2015. godine nema zakon koji uređuje slobodu okupljanja građana.

Ustavni sud je na sednici održanoj 9. aprila 2015. godine utvrdio da Zakon o okupljanju građana ("Sl. glasnik RS", br. 51/92, 53/93, 67/93 i 48/94, "Sl. list SRJ", br. 21/2001 - odluka SUS i "Sl. glasnik RS", br. 101/2005 - dr. zakon) nije u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006 - dalje: Ustav), s tim što je pravno dejstvo te odluke odloženo za šest meseci.

U periodu od donošenja odluke Ustavnog suda, do njenog objavljivanja 23. oktobra 2015. godine, MUP nije blagovremeno pripremio Nacrt novog zakona i prosledilo ga nadležnim organima i javnosti na raspravu, a zatim i usvajanje, navodi se u saopštenju Zaštitnika.

Prema njegovim rečima, navedenim propustima Srbija je dovedena u situaciju da zakonom u ovom trenutku nije uređeno ostvarivanje Ustavom zajemčene slobode građana na okupljanje, a onemogućeno je i ostvarivanje javnog interesa na ograničenje slobode okupljanja kada je to neophodno iz Ustavom propisanih razloga - radi zaštite javnog zdravlja, morala, prava drugih ili bezbednosti Republike Srbije.

Izvor: Vebsajt Danas, Vuk Jeremić, 30.10.2015.
Naslov: Redakcija