PRIMENA EVROPSKE KONVENCIJE ZA ZAŠTITU LJUDSKIH PRAVA I OSNOVNIH SLOBODA I USLOVI PRIHVATLJIVOSTI PREDSTAVKE PRED EVROPSKIM SUDOM ZA LJUDSKA PRAVA

Email Print



Napomena:

  • Ovaj stručni tekst se odnosi na propise koji važe na dan njegovog objavljivanja. Svi izneti stavovi su stručni stavovi, odnosno shvatanja autora teksta, koja se baziraju na tumačenju pozitivnopravnih normi, i ne predstavljaju obavezujuće instrukcije.
  • Ulaskom u DEMO verziju pravne baze Paragraf Lex, možete BESPLATNO pristupiti SVIM propisima Srbije i time možete utvrditi ažurnost ovog teksta.

Za razliku od posetioca vebsajta koji mogu bez naknade pročitati odabrane stručne tekstove koji se odnose na pozitivne propise na dan objavljivanja teksta, pretplatnici na pravnu bazu Paragraf Lex, u bazi uvek imaju dostupne tekstove koji se odnose na prethodne, nevažeće verzije propisa kao i nove komentare i druge dokumente koji se odnose na važeće propise. Isključivo pretplatnici na pravnu bazu uvek imaju pristup i ažurnim dokumentima. Baza se ažurira na dnevnom nivou.

Autor: Biljana Vujičić

Objavljeno: 06.01.2013.



Ratifikacijom Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Konvencija) 2003. godine, te njenim stupanjem na snagu 2004.godine, tadašnja Državna zajednica Srbija i Crna Gora se obavezala da će obezbediti primenu odredaba Konvencije, odnosno da će uskladiti svoje zakonodavstvo sa standardima predviđenim Konvencijom. Istovremeno je naša država prihvatila i oblik nadzora nad ispunjavanjem preuzetih obaveza koji predviđa Konvencija, odnosno prihvatila je obaveznu nadležnost Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu (u daljem tekstu: Sud).

Evropski sud za ljudska prava je potpuno nezavistan u radu i ne prestavlja višu instancu u odnosu na domaće sudove stoga se od njega ne može tražiti da preinači, poništi ili ukine odluku domaćeg sudskog ili upravnog organa niti da svojom odlukom podnosiocu predstavke dodeli neko pravo koje mu je uskraćeno, već se može tražiti samo da ustanovi da li je u konkretnom slučaju prekršeno neko pravo podnosioca predstavke i da odluči na koji način će oštećeni dobiti zadovoljenje ili odgovarajuću naknadu zbog štete koja mu je na taj način učinjena.

Pojedinac može tražiti zaštitu samo onog prava koje je navodno prekršeno, a priznato i garantovano Evropskom konvencijom ili njenim protokolima, pri čemu za podnošenje predstavke nije potrebno da je podnosilac usled kršenja nekog prava pretrpeo štetu, već je dovoljno samo da je žrtva kršenja nekog prava predviđenog Konvencijom.

Predstavku mogu podneti pojedinac, nevladina organizacija ili grupa lica koji tvrde da su im povređena prava ustanovljena Konvencijom ili protokolima uz nju, od strane države. Dakle, naši državljani mogu podneti tužbu Sudu protiv neke druge države koja je ratifikovala Konvenciju ukoliko se nalaze u nadležnosti te države i ukoliko pokažu da im je ona uskratila ili povredila neko pravo iz Konvencije. Podnosilac predstavke treba da pokaže da ima legitimni interes da se pojavi kao stranka jer je moguća žrtva povrede nekog prava.

Predstavka mora da bude podneta u roku od šest meseci od dana kada je povodom njegovog predmeta u domaćem postupku doneta pravnosnažna odluka, odnosno od momenta kada podnosilac iskoristi sve domaće pravne lekove, s tim da, pre nego što se obrati Evropskom sudu, stranka mora da iscrpi sve pravne lekove koji joj stoje na raspolaganju u unutrašnjem zakonodavstvu. Sud može prihvatiti predstavku čak i ako nisu iskorišćeni svi domaći pravni lekovi, ukoliko podnosilac dokaže da su pravni lekovi nedostupni ili da bi upotreba pravnih lekova bila necelishodna.

Isti podnosilac se ne može ponovo pojaviti pred Sudom i pozivati se na iste činjenice.

Sud ne postupa po pojedinačnoj predstavci ako je ona već podnošena nekoj drugoj međunarodnoj instanci radi ispitivanja, osim ako se pokaže da su se od momenta kada je stvar razmatrana u nekoj drugoj međunarodnoj instanci pojavile nove činjenice koje mogu da budu od značaja za odlučivanje.

Predstavku koja je nespojiva sa odredbama Konvencije ili protokola uz nju, Sud proglašava neprihvatljivom. To znači da će se pojedinačna predstavka prihvatiti samo ako podnosilac navodi da mu je prekršeno neko pravo koje je priznato Konvencijom i ako je prekršilac država ili neki njen organ pod čijom je on jurisdikcijom. Sud proglašava neprihvatljivom i predstavku koja je očigledno neosnovana, odnosno ako ona već na prvi pogled ne ukazuje ni na kakvu mogućnost da je neko pravo povređeno, između ostalog i zbog toga što nisu priloženi nikakvi dokazi ili zato što navodi podnosioca, čak i da su tačni, ne bi nikako mogli da se kvalifikuju kao kršenje nekog prava iz Evropske konvencije.

Neprihvatljiva je i svaka predstavka koja predstavlja zloupotrebu prava na predstavku i kao takva se odbacuje. U tom smislu će biti odbačena i predstavka kojom podnosilac želi da ostvari lično zadovoljenje, šikaniranje drugih, publicitet, promovisanje svoje politike ili propagandno delovanje, kao i predstavka koja sadrži očigledno neistinite navode ili uvredljive formulacije. Nereagovanje podnosioca na zahteve Suda i nedostavljanje traženih podataka i informacija ili dopune predmeta kao i povreda načela poverljivosti u određenim fazama postupka takođe može biti osnov za odbacivanje predstavke.

Kompanija Paragraf svojim pretplatnicima pruža odgovore na stručna pitanja koja se odnose na tumačenje prava.

Ukoliko niste naš pretplatnik možemo da Vas uputimo na:

  • našu internet stranicu na kojoj smo predstavili određene subjekte kojima se možete obratiti za besplatnu pravnu pomoć
  • adresar advokata, gde možete pronaći stručnjaka koji će Vam pružiti advokatske ili konsultantske usluge