Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore

Sticanje prava na godišnji odmor

Email Print



Napomena:

  • Ovaj stručni tekst se odnosi na propise koji važe na dan njegovog objavljivanja. Svi izneti stavovi su stručni stavovi, odnosno shvatanja autora teksta, koja se baziraju na tumačenju pozitivnopravnih normi, i ne predstavljaju obavezujuće instrukcije.
  • Ulaskom u DEMO verziju pravne baze Paragraf Lex, možete BESPLATNO pristupiti SVIM propisima Srbije i time možete utvrditi ažurnost ovog teksta.

Za razliku od posetioca vebsajta koji mogu bez naknade pročitati odabrane stručne tekstove koji se odnose na pozitivne propise na dan objavljivanja teksta, pretplatnici na pravnu bazu Paragraf Lex, u bazi uvek imaju dostupne tekstove koji se odnose na prethodne, nevažeće verzije propisa kao i nove komentare i druge dokumente koji se odnose na važeće propise. Isključivo pretplatnici na pravnu bazu uvek imaju pristup i ažurnim dokumentima. Baza se ažurira na dnevnom nivou.

Autor: Redakcija

Objavljeno: 19/05/2017



Pravo na godišnji odmor zaposleni stiče posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca. Pravo na godišnji odmor ostvaruje se i za vreme redovnog i porodiljskog bolovanja, odsustva radi nege deteta i posebne nege deteta i plaćenog odsustva

Pravo na godišnji odmor se ne ostvaruje za vreme mirovanja radnog odnosa kao i trajanja neplaćenog odsustva

Pravo na godišnji odmor je pravo iz radnog odnosa, koje prema članu 68. Zakona o radu, zaposleni stiče u kalendarskoj godini posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca.

Pod neprekidnim radom smatra se i vreme privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju i odsustva sa rada uz naknadu zarade.

Ovom odredbom dato je pravo svim novozaposlenim licima da protekom mesec dana od momenta zaposlenja mogu da koriste godišnji odmor.

Ovo pravo imaće i zaposleni koji je tokom ovih mesec dana bio na bolovanju ili je npr. koristio pravo na plaćeno odsustvo, jer se vreme koje je provedeno na odsustvu sa rada po oba ova osnova uračunava u ukupno vreme provedeno na radu, odnosno smatra se neprekidnim radom.

Dakle, pravo na godišnji odmor ostvaruju zaposleni i za vreme:

- privremene sprečenosti za rad (za vreme redovnog i porodiljskog bolovanja),
- odsustva radi nege deteta i posebne nege deteta,
- plaćenog odsustva.

Da se ovo pravo ne ostvaruje za vreme mirovanja radnog odnosa kao i trajanja neplaćenog odsustva potvrđuje i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja kroz sledeća mišljenja:

"... zaposlenom kome miruju prava i obaveze zbog imenovanja na funkciju, miruje i pravo na godišnji odmor kod tog poslodavca, osim ako je zakonom, opštim aktom, odnosno ugovorom o radu drugačije određeno."

(Mišljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, br. 011-00-759/2015-02 od 14.8.2015. godine)

"...period za vreme neplaćenog odsustva, kada zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa, ne smatra vremenom provedenim na radu i isti ne računa kod utvrđivanja dužine godišnjeg odmora, u konkretnom slučaju zaposleni ima pravo na srazmerni godišnji odmor."

(Mišljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja br. 011-00-00334/2015-02 od 20.4.2015. godine)

A da li zaposleni nakon mesec dana rada može da koristi odmor u periodu u kome želi i da li je poslodavac u obavezi da mu isti odobri - možete pročitati u našem tekstu Korišćenje godišnjeg odmora nakon mesec dana rada.

 

Kompanija Paragraf svojim pretplatnicima pruža odgovore na stručna pitanja koja se odnose na tumačenje prava.

Ukoliko niste naš pretplatnik možemo da Vas uputimo na:

  • našu internet stranicu na kojoj smo predstavili određene subjekte kojima se možete obratiti za besplatnu pravnu pomoć
  • adresar advokata, gde možete pronaći stručnjaka koji će Vam pružiti advokatske ili konsultantske usluge