Rok za prijavu potraživanja od oglašenih naslednika sudskim putem

Email Print



Napomena:

  • Ovaj stručni tekst se odnosi na propise koji važe na dan njegovog objavljivanja. Svi izneti stavovi su stručni stavovi, odnosno shvatanja autora teksta, koja se baziraju na tumačenju pozitivnopravnih normi, i ne predstavljaju obavezujuće instrukcije.
  • Ulaskom u DEMO verziju pravne baze Paragraf Lex, možete BESPLATNO pristupiti SVIM propisima Srbije i time možete utvrditi ažurnost ovog teksta.

Za razliku od posetioca vebsajta koji mogu bez naknade pročitati odabrane stručne tekstove koji se odnose na pozitivne propise na dan objavljivanja teksta, pretplatnici na pravnu bazu Paragraf Lex, u bazi uvek imaju dostupne tekstove koji se odnose na prethodne, nevažeće verzije propisa kao i nove komentare i druge dokumente koji se odnose na važeće propise. Isključivo pretplatnici na pravnu bazu uvek imaju pristup i ažurnim dokumentima. Baza se ažurira na dnevnom nivou.

Autor: Branko Miletić

Objavljeno: 18.05.2016.

Pitanje:

• U kom roku poverioci mogu potraživati svoja potraživanja od oglašenih naslednika sudskim putem?

Odgovor:

Osnovno pravilo kod odgovornosti naslednika za ostaviočeve dugove jeste da naslednik odgovara za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nasleđene imovine (član 222. Zakona o nasleđivanju - "Sl. glasnik RS", br. 46/95, 101/2003 - odluka USRS i 6/2015 - dalje: Zakon). Vrednost nasleđene imovine se ceni prema njenom stanju u momentu smrti ostavioca. Za ostaviočeve dugove odgovaraju svi naslednici (zaveštajni i zakonski).

Naslednik odgovara za ostaviočeve dugove i svojom i nasleđenom imovinom, a što znači da se ostaviočevi dugovi mogu naplatiti i iz nasleđene imovine i iz naslednikove imovine koju je naslednik stekao mimo nasleđivanja od ovog ostavioca na bilo koji način.

Naslednik koji se odrekao nasleđa nikada ne odgovara za ostaviočeve dugove. Naslednik koji se odrekao nasleđa u korist drugog naslednika (shodno članu 216. Zakona) ne treba da odgovara za ostaviočeve dugove, iako to izričito ne stoji u Zakonu, Njegovu odgovornost preuzima naslednik u čiju se korist odrekao nasleđa.

Ostaviočevi poverioci mogu u roku od tri meseca od dana otvaranja nasleđa zahtevati da se zaostavština odvoji od imovine naslednika (član 225. st. 1. i 2. Zakona). U tom slučaju naslednik ne može raspolagati stvarima i pravima iz zaostavštine sve dokle se ne naplate poverioci koji su odvajanje zahtevali, a ako je tim stvarima i pravima do odvajanja raspolagao, ta raspolaganja ostaju punovažna.

U trenutku otvaranja nasledstva univerzalni sukcesor stiče i subjektivno nasledno pravo i pravo koje nasleđuje. Univerzalni sukcesor stupa u sva prava iz zaostavštine, ili samo u jedan deo, određen procentom ili razlomkom. Pored prava, naslednik "dobija" i obaveze: srazmerno naslednom delu, naslednik odgovara za ostaviočeve dugove.

Zakon nema posebno određeni rok u kojem poverioci, sudskim putem, mogu potraživati svoja potraživanja od oglašenih naslednika, pa shodno tome svi zakonski rokovi koji bi važili za naplatu potraživanja od ostavioca važe i za njegove naslednike, jer se radi o nasledno pravnoj sukcesiji gde naslednici zauzimaju mesto ostavioca.