Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore

Zajednička nedeljiva svojina na podrumskim prostorijama

Email Print



Napomena:

  • Ovaj stručni tekst se odnosi na propise koji važe na dan njegovog objavljivanja. Svi izneti stavovi su stručni stavovi, odnosno shvatanja autora teksta, koja se baziraju na tumačenju pozitivnopravnih normi, i ne predstavljaju obavezujuće instrukcije.
  • Ulaskom u DEMO verziju pravne baze Paragraf Lex, možete BESPLATNO pristupiti SVIM propisima Srbije i time možete utvrditi ažurnost ovog teksta.

Za razliku od posetioca vebsajta koji mogu bez naknade pročitati odabrane stručne tekstove koji se odnose na pozitivne propise na dan objavljivanja teksta, pretplatnici na pravnu bazu Paragraf Lex, u bazi uvek imaju dostupne tekstove koji se odnose na prethodne, nevažeće verzije propisa kao i nove komentare i druge dokumente koji se odnose na važeće propise. Isključivo pretplatnici na pravnu bazu uvek imaju pristup i ažurnim dokumentima. Baza se ažurira na dnevnom nivou.

Autor: prof. dr Zlatko Stefanović

Objavljeno: 21.04.2017.

Pitanje:

Uzimajući u obzir odredbe Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, kojima je definisano da je podrum zajednički deo zgrade, molim Vas za odgovor kako se tretira pregrađivanje, kao i "otvaranje" prozora (na spoljnom zidu) na podrumskim prostorijama koje kao pripadajuće dobro, koristi vlasnik stana?

Odgovor:

U stambenoj zgradi može postojati isključiva svojina na pojedinim delovima zgrade koji se mogu kvalifikovati kao posebni delovi zgrade. Pojam posebnih delova zgrade određuje član 19. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa ("Sl. list SFRJ", br. 6/80 i 36/90, "Sl. list SRJ", br. 29/96 i "Sl. glasnik RS", br. 115/2005 - dr. zakon), i prema njemu, pravo isključive svojine može postojati samo na stanu, poslovnoj prostoriji, garaži ili garažnom mestu, kao posebnim delovima zgrade. Svi ostali delovi zgrade smatraju se zajedničkim delovima, a na njima u smislu stava 2. istog člana postoji zajednička nedeljiva svojina.

Podrum se ne pominje kao poseban deo zgrade zbog čega on pripada zajedničkim delovima zgrade i na njemu postoji zajednička nedeljiva svojina, bez obzira na činjenicu da određene delove podruma koriste pojedini vlasnici posebnih delova zgrade samostalno. U odnosu na radove koji su opisani, takvi radovi se kvalifikuju kao radovi na zgradi, a ne radovi na posebnom delu zgrade, jer i nije reč o posebnom delu. Prema članu 16. stav 3. Zakona, kada nadležnom organu bude trebalo da se podnese zahtev za izdavanje građevinske dozvole ili donošenje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova na zgradi, tu će morati da se pojavi stambena zajednica kao podnosilac zahteva.

Osim što se pojavljuje kao podnosilac zahteva, prema članu 42. stav 1. tačka 8) Zakona, skupština stambene zajednice odlučuje i o preduzimanju radova na zajedničkom delu zgrade. Isto tako, prema tački 11) ona odlučuje i o korišćenju zajedničkih delova, a prema tački 12) istog člana, ona odlučuje i o raspolaganju zajedničkim delovima zgrade. Bilo da se radovi koji se nameravaju preduzeti na zajedničkim delovima zgrade (podrumu) kvalifikuju kao radovi na zajedničkom delu zgrade, kao korišćenje ili kao radovi faktičkog raspolaganja (ne pravnog), a iz pitanja se stiče utisak da postoje elementi za sva tri oblika, za donošenje odluke je nadležna skupština stambene zajednice. Zakon ne predviđa kao uslov saglasnost vlasnika posebnih delova zgrade.

U odnosu na konkretne dozvole koje treba pribaviti od nadležnog organa, skupština stambene zajednice bi morala da pre toga donese odgovarajuću odluku (odluke). Zatim bi se obratila nadležnom organu za izdavanje građevinske dozvole ili rešenja za izvođenje odgovarajućih radova, zavisno od toga šta bi se tačno radilo na zajedničkim delovima zgrade. Vlasnik posebnog dela ne može da se obrati nadležnom organu jer je ovde reč o radovima na zajedničkim delovima zgrade, a ne o radovima na posebnom delu koji je u njegovoj svojini.

*Ovaj odgovor nalazi se na internet stranici "Pro Bono": http://www.besplatnapravnapomoc.rs/2012/10/clanak-6144/

Kompanija Paragraf svojim pretplatnicima pruža odgovore na stručna pitanja koja se odnose na tumačenje prava.

Ukoliko niste naš pretplatnik možemo da Vas uputimo na:

  • našu internet stranicu na kojoj smo predstavili određene subjekte kojima se možete obratiti za besplatnu pravnu pomoć
  • adresar advokata, gde možete pronaći stručnjaka koji će Vam pružiti advokatske ili konsultantske usluge