ZAKON O ORGANIZACIJI I NADLEŽNOSTI DRŽAVNIH ORGANA U SUZBIJANJU ORGANIZOVANOG KRIMINALA, TERORIZMA I KORUPCIJE: Primena Zakona počinje 1. marta 2018. godine i predviđa da će počinioci krivičnih dela vezanih za korupciju, pranje novca, poreske utaje biti na udaru posebnih timova obučenih za dela finansijskog kriminala

Svi koji počine krivična dela vezana za korupciju, pranje novca, poreske utaje, ili oštete državni ili opštinski budžet biće na udaru posebnih timova obučenih za dela finansijskog kriminala. Nikome neće biti gledano kroz prste, bez obzira na to da li je reč o običnim ljudima, tajkunima ili državnim funkcionerima, poručuje ministarka pravde Nela Kuburović.

Ona navodi da će od marta 2018. godine početi primena Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije ("Sl. glasnik RS", br. 94/2016), koji uspostavlja četiri posebna odeljenja, koja će se baviti isključivo krivičnim delima sa koruptivnim elementom.

U javnosti se uveliko spekuliše da će se baš u martu menjati i Ustav Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006), što je obaveza i po Poglavlju 23. Tu se otvara i pitanje - da li će biti izmenjena i preambula po kojoj je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije, a ministarka tim povodom navodi:

- Trudim se da kao ministar pravde na odgovoran i ozbiljan način radim svoj posao. Kada je reč o izmenama Ustava u oblasti pravosuđa, te izmene će svakako ići u smeru jačanja nezavisnosti, kroz drugačiji postupak izbora sudija i tužilaca. To podrazumeva izmeštanje izbora iz Skupštine i stavljanje u nadležnost Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. -

* Koliko će ta nova rešenja doprineti nezavisnosti sudstva?

- Prema Akcionom planu, za poglavlje 23 moramo da smanjimo uticaj zakonodavne i izvršne vlasti u postupku izbora nosilaca pravosudnih funkcija, kao i da promenimo sastav Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Jednoglasno je zaključeno da predstavnik skupštinskog Odbora za pravosuđe ne treba da bude član saveta, dok je pitanje učešća ministra još otvoreno. Od 11 članova VSS-a, trenutno, sudije čine sedam, ima i predstavnika advokature i profesure i dva predstavnika druge dve grane vlasti.

* Ima li pritisaka na pravosuđe?

- Same sudije često kažu da najveće pritiske trpe od medija. Minimalan broj njih govori o pritiscima vlasti, više pominju pritiske predsednika sudova, kolega ili advokata na donošenje odluka. Međutim, često se zaboravlja da nezavisnosti nema bez odgovornosti. VSS je više puta razrešio sudije ili izrekao kazne zbog propusta, ali Upravni sud poništava većinu tih odluka po tužbi, zbog čega zastareva vođenje disciplinskog postupka, pa se postavlja pitanje da li postoji efikasan sistem odgovornosti.

* Decenijski problem u Srbiji je neefikasnost sudova. Ima li napretka?

- Poslednjih godina dosta je urađeno na rasterećenju sudova. Uvedeni su javni izvršitelji, koji su značajno doprineli efikasnosti izvršnog postupka. Samo u poslednjih godinu dana, zahvaljujući novom Zakonu o izvršenju i obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 106/2015 i 106/2016 - autentično tumačenje), rešeno je oko 1,7 miliona starih izvršnih predmeta. Tu su i javni beležnici, koji su od sudova preuzeli određene poslove, što je dodatno uticalo na njihovo rasterećenje. Ostavinske rasprave koje danas rade beležnici, ranije su trajale po godinu i duže, a sada za mesec dana možete da dobijete rešenje. Sudovi su rasterećeni i zahvaljujući primeni sporazuma o priznanju krivice i načelu oportuniteta. U 2016. je od oportuniteta prihodovano 600 miliona dinara, a deo tog novca usmeren u obnavljanje fiskulturnih sala, nabavku medicinske opreme, porodilište u Čačku...

* Koliko su na efikasnost pravosuđa uticali i poboljšani uslovi u sudovima...

- U poslednje dve tri godine izgrađeno je i renovirano sudskih zgrada koliko nije u protekle četiri decenije. Samo u ovoj godini biće otvorene, iz temelja, nove tri zgrade suda. Počela je i rekonstrukcija Palate pravde. Cilj je da svaki sudija dobije svoju sudnicu i mogućnost da češće zakazuje ročišta. Nekada je parnica trajala 650 dana, sada oko 300. Uvodimo postepeno i elektronsku razmenu podataka, pa tako sudovi mogu jednim klikom trenutno da razmenjuju podatke sa Agencijom za privredne registre, Republičkim fondom za socijalno osiguranje, a uskoro i sa MUP-om i matičarima.

Izvor: Vebsajt Novosti, Vojislava Crnjanski Spasojević, 27.10.2017.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija