ADVOKATSKA KOMORA BEOGRADA: Izborna sednica Skupštine AKB koja je bila zakazana za 3. decembar i na kojoj je trebalo da budu izabrani novi predsednik, potpredsednik i organi Komore, odložena je za drugu polovinu januara 2017. godine. Odlaganje Skupštine uslovila je odluka Ustavnog suda, kojom je obustavljeno izvršenje svih odluka koje bi mogle da budu donete na osnovu spornih odredbi člana 34 novog Statuta AKB. Uprava AKB je takođe najavila da će podneti zahtev za ocenu ustavnosti člana 67. Zakona o advokaturi, koji je omogućio zapošljavanje advokata u ortačkim društvima, a što je prema njihovom mišljenju suprotno Ustavnom RS proklamovanoj nezavisnosti advokature

Advokatska komora Beograda (AKB) odlučila je da odloži izbornu skupštinu zakazanu za 3. decembar 2016. godine za kraj januara 2017. godine, zbog odluke Ustavnog suda koja nalaže da svi advokati članovi komore imaju pravo da glasaju i da budu birani.

Tačan datum skupštine na kojoj će biti održani izbori za predsednika AKB i sve organe komore biće naknadno preciziran, a u opticaju su 21. ili 28. januar.

Naime, Ustavni sud Srbije doneo je 24. novembra 2016. godine privremenu meru kojom je suspendovao dejstvo odredbe novog Statuta Advokatske komore Beograda o uskraćivanju prava da biraju i budu birani oni advokati koji su zaposleni u advokatskim ortačkim kancelarijama.

Tom odlukom je praktično naloženo da se na predstojećim izborima omogući i advokatima koji su zaposleni u ortačkim društvima, njih 160, nađu na jedinstvenom biračkom spisku kao i da podnesu svoje kandidature.

Radi usklađivanja spiskova i kandidatura, izbori moraju da se odlože za 45 do 60 dana.

Prema članu 34. novog Statuta Advokatske komore Beograda ("Sl. list grada Beograda", br. 93/2016), koji je izglasan krajem septembra 2016. godine, pravo glasa nemaju zaposleni u advokatskim ortačkim društvima, jer rade u ime i za račun partnera u tom društvu, odnosno svojih nadređenih.

Iako se ne slaže sa odlukom Ustavnog suda jer je smatra parapolitičkom, predsednik AKB Slobodan Šoškić je rekao da će ona biti ispoštovana, ali da se nada da će krajnja odluka o inicijativi za ocenu ustavnosti i zakonitosti člana 34. Statuta AKB biti drugačija.

Šoškić smatra da se političko pravo svakog građanina da bira i da bude biran ne poklapa sa pravima advokata.

"Pravo advokata da bude biran u organe komore i da bira jeste staleško pravo", naveo je Šoškić ističući da je advokatura nezavisna profesija i kao takva je definisana i Ustavom Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006 - dalje: Ustav).

On smatra je davanjem mogućnosti zaposlenima u ortačkim društvima, koji nemaju advokatsku samostalnost jer primaju platu od svojih poslodavaca, zapravo majorizacija velikih kancelarija.

Prema rečima sekretara AKB, Nebojše Avlijaša, ova odluka Ustavnog suda je iznenađujuće brzo doneta, s obzirom na to da je inicijativa podneta tek pre desetak dana, za razliku od drugih odluka Ustavnog suda koje se čekaju godinama.

Član Upravnog odbora AKB, Vladimir Petrović, istakao je da zaposleni u ortačkim društvima nisu nezavisni advokati jer rade za poslodavce koji ih plaćaju, te rade kao službenici, a često i od 8 do 23 časa.

Petrović je takođe izrazio bojazan da bi ako se ne potvrdi odredba 34. Statuta AKB, velike kancelarije mogle da budu prodate stranim kupcima te da bi naši "mladi pravnici mogli da postanu njihovi najamnici".

Predsednik izborne Komisije AKB, koja je sastavljala birački spisak, Milinko Trifković, navodi da je tokom tog procesa na njega vršen pritisak iz velikih advokatskih kancelarija, da je ismevan na društvenim mreža i da zbog toga podnosi ostavku.

Takođe je napomenuo da je pravo glasa priznato svakom ko se Komisiji prijavio kao "nezavisan" advokat, pa i onim advokatima koji su zaposleni u advokatskim ortačkim kancelarijama.

Van jedinstvenog biračkog spiska su, kako je rekao, ostali samo oni koji se nisu za svoja prava ni interesovali.

Uprava AKB je takođe najavila da će Ustavnom sudu podneti zahtev za ocenu ustavnosti člana 67. Zakona o advokaturi ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011 i 24/2012 - odluka US) koji je omogućio zapošljavanje advokata u ortačkim društvima, a što je prema njihovom mišljenju suprotno Ustavnom proklamovanoj nezavisnosti advokature.

Ustavni sud je objavio da je pokrenuo postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba člana 34. stav 2, stav 4. u delu koji glasi "i drugih prikupljenih podataka" i stav 5. Statuta AKB.

Ustavni sud je dodao da je "obustavio izvršenje pojedinačnog akta ili radnje preduzete na osnovu osporenih odredaba navedenog Statuta".