PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O VOJNOJ, RADNOJ I MATERIJALNOJ OBAVEZI: Predviđena je obaveza sticanja veština za odbranu zemlje za različite kategorije stanovništva, između ostalog i đake i žene koje nisu služile vojsku
Na dnevnom redu sednice Narodne skupštine Republike Srbije je niz zakona iz oblasti odbrane. Posebnu pažnju privukao je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi, koji, prema mišljenju struke, na mala vrata vraća predvojničku obuku. Ona će uključivati različite kategorije stanovništva, između ostalog i đake i žene koje nisu služile vojsku. Izmene su u Narodnoj skupštini poslate po hitnom postupku, pa nije jasno šta tačno podrazumevaju.
Katarina Đokić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku kaže da o tim merama ne znamo mnogo, a trebalo bi, pošto se odnose na sve građane.
"Primećuje se kao velika promena novi član kojim se uvodi obaveza sticanja veština za odbranu zemlje. Asocira na opštenarodnu odbranu i predvojničku obuku, nije bilo rasprave, ne zna se o kakvoj obuci je reč, da li je reč o hitnoj pomoći ili zaštiti kod elementarnih nepogoda. Govori se o obrazovanju za potrebe odbrane zemlje, ministar je rekao da postoji potreba da se građani obuče za odbranu od elementarnih nepogoda, ali i za odbranu suvereniteta zemlje. Nije poznato o kakvoj vrsti obuke i vaspitanja je reč", kaže Katarina Đokić.
Ona kaže da je na delu zaokret ka povratku koncepta totalne odbrane, umesto profesionalizacije koja se forsirala prethodne decenije.
"Sada se vraća pristup da svi građani treba da budu uključeni u odbranu zemlje. Neutralne zemlje često forsiraju taj koncept, Nacrt strategije nacionalne bezbednosti i Nacrt strategije odbrane, kažu da pretnja spoljne agresije nije isključena, dok je stara govorila da nije verovatna. Od koga i kako treba da kažu oni koji su strategiju smislili", navodi ona.
Đokić kaže da je strategija odbrane slična strategiji Hrvatske i da se nada da je nastala na osnovu stručne analize.
"Ima zanimljivih sličnosti, ali pošto je Srbija proklamovala želju za evrointegracijama, to bi trebalo da znači da ne percipira članice EU kao pretnju".
Govoreći o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji, Katarina Đokić je rekla da novim zakonom direktor BIA dobija velika ovlašćenja i pita se kako neko za koga se ne zna po kojim kriterijumima je izabran može da ima tolika ovlašćenja.
"Smanjuje se prostor za demokratsku kontrolu, odgovornost znači i polaganje računa. Malo je mehanizama kontrole, kako onda sprečiti da donosilac ne donese pogrešnu odluku i uradi nešto štetno po sve građane".
Izvor: Vebsajt N1, 25.04.2018.Naslov: Redakcija