PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU: Predlog zakona uvodi odredbe koje regulišu skraćeni postupak koji se može sprovesti ako su izvršni poverilac, izvršni dužnik subjekti za rešavanje, čijih sporova je u skladu sa zakonom stvarno nadležan Privredni sud. Predloženo je da se ovaj postupak sprovodi na osnovu kvalifikovanih, verodostojnih isprava i to menice ili čeka domaćeg ili stranog lica, sa protestom ako je potreban za zasnivanje potraživanja na osnovu bezuslovne bankarske garancije, bezuslovnog akreditiva i overene izjave izvršnog dužnika kojom ovlašćuje banku da sa njegovog računa prenese novčana sredstva na račun izvršnog poverioca

Važeći Zakon o izvršenju i obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 106/2015, 106/2016 - autentično tumačenje i 113/2017 - autentično tumačenje - dalje: Zakon), koji je stupio na snagu 1. jula 2016. godine, u odnosu na svog prethodnika je otišao korak dalje u smislu povećanja efikasnosti postupa izvršenja i obezbeđenja, kao i u dodatnom regulisanju svih relevantnih pitanja u vezi sa imenovanjem, radom, odgovornošću javnih izvršitelja, kao i vršenjem nadzora nad njihovim radom.

Ministarstvo pravde je nakon stupanja na snagu važećeg Zakona usvojilo niz podzakonskih akata i razvilo sisteme koji u mnogome doprinose olakšanom radu sa povećanom efikasnošću, postupanje javnih izvršitelja, ali i sprovođenje nadzora nad njihovim radom.

Veliki značaj ovog Zakona i primene njegovih odredbi u praksi pokazuje i činjenica da je postupak izvršenja postupak koji se prati od strane Svetske banke u vezi sa listom, uslovima poslovanja "Duing biznis", koju formira ova organizacija. U tom smislu posebno se prate u okviru dela izvršenja ugovora koji obuhvata parnični i izvršni postupak i postupci izvršenja sa aspekta trajanja kako celokupnog postupka, tako i pojedinačnih faza, kao i sa troškovnog aspekta.

Prema poslednjem izveštaju Republika Srbija u ovoj oblasti zauzima 65 mesto sa prosečnim trajanjem samog izvršnog postupka od 110 dana, pa je samim tim jedan od osnovnih ciljeva ovih izmena i dopuna poboljšanja pozicije Republike Srbije u delu izvršenja ugovora koji se meri od strane Svetske banke, ali istovremeno značajno smanjenje trajanja i troškova postupka izvršenja.

Ministarstvo pravde prateći primenu propisa u ovoj oblasti, koju normativno uređuje, pre svega nadzirući sprovođenje postupka izvršenja i obezbeđenja uočilo je određene nedostatke koji utiču na efikasno vođenje postupka, a koji se ogledaju kroz neujednačenu praksu javnih izvršitelja koji postupaju u zavisnosti u širem smislu područja Apelacionog suda kom pripadaju. Neujednačena praksa sudova prouzrokovala je neujednačeno postupanje izvršitelja na području cele Srbije.

S druge strane, Ministarstvu su se sukcesivno obraćali, pre svih Komora javnih izvršitelja, Privredna komora Srbije, zatim Državno pravobranilaštvo, ukazujući na probleme sa kojima se suočavaju dostavljajući pojedina rešenja za njihovo prevazilaženje.

Prilikom formiranja radne grupe koja se bavila izmenama i dopunama ovog Zakona Ministarstvo pravde posebno je vodilo računa da se u radnoj grupi nađu predstavnici svih institucija relevantni za sprovođenje ovog Zakona, dakle, svi oni koji u nekom procesnom delu učestvuju u postupku izvršenja i obezbeđenja. Stoga je među članovima radne grupe, između ostalog, bilo predstavnika svih sudova opšte i posebne nadležnosti, predstavnika advokature, NBS, Državnog pravobranilaštva.

Vodeći računa o tome da se praksa u postupanju javnih izvršitelja pokazala kao neujednačena na područjima apelacionih sudova, Ministarstvo pravde u radnu grupu uključilo i predstavnike javnih izvršitelja sa područja sve četiri apelacije. Mnogobrojnost radne grupe bila je uslovljena potrebom da se svi predlozi za izmene i dopune Zakona sagledaju iz svakog mogućeg ugla, analitički, u cilju pronalaženja najboljeg mogućeg rešenja za konkretan problem. Radnu grupu pratio je i Savet za borbu protiv korupcije.

Od samog početka radne grupe pojavio se niz spornih odredaba koje trebalo razmatrati i kroz zaštitu, kako poverioca, tako dužnika, doneti najprihvatljivije rešenje, koje povećava efikasnost postupka o izvršenjima, a dodatno štiti i čini jačim pravni sistem Republike Srbije, što je radna grupa i činila kroz razmatranje apsolutno svih predloga za izmene i dopune Zakona, podnetih kako od strane članova radne grupe, tako i svih ostalih zainteresovanih, kako pravnih, tako i fizičkih lica.

Pre svega valja napomenuti raznolikost sudskih tumačenja i mišljenja o promeni određenih normi, i ako je svakako značajno u akademskom nivou, izuzetno otežava rad javnih izvršitelja.

Sledeći pravac postupanja sudova, na čijoj teritoriji su imenovani, javni izvršitelji postupaju izuzetno neujednačeno na teritoriji Republike Srbije, što za posledicu dovodi do potpuno nejednakog položaja stranaka u istovetnim procesnim situacijama, što nije posledica koja može biti prihvatljiva za srpski pravosudni sistem.

Ovaj problem predstavljen je kao primarni. Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenjuMinistarstvo pravde trudilo se da u potpunosti ukloni ovaj problem i stvori uslove za ujednačeno postupanje svih javnih izvršitelja u Srbiji, kako bi se obezbedila pravna predvidivost u izvršnoj materiji.

Nadalje, stvari kojima je posvećena pažnja upravo zbog brojnih komentara stručne javnosti odnosi se na nadležnost za sprovođenje izvršenja, kao i prenormiranost zakona, posebno u delu koji uređuju pravne lekove. Čini se da bez obzira što je profesija javnih izvršitelja uvedena prethodnim Zakonom o izvršenju i obezbeđenju("Sl. glasnik RS", br. 31/2011, 99/2011 - dr. zakon, 109/2013 - odluka US, 55/2014 i 139/2014), donetim 2011. godine, ni u trenutno važećem Zakonu nisu u potpunosti nesporne odredbe koje propisuju situacije u kojima sud, odnosno javni izvršitelji su ovlašćeni da sprovode izvršenje.

Nadalje, u cilju stvaranja uslova za lakšu primenu zakona za sve učesnike u postupku odlučeno je da se smanji broj pravila koji uređuju pitanje pravnih lekova, a uzimajući u obzir odredbe Zakona o parničnom postupku("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013 - odluka US, 74/2013 - odluka US, 55/2014 i 87/2018), kao sistemskog procesnog zakona o građanskoj materiji, koji sadrži pravila koja se mogu shodno primeniti po ovom pitanju, posebno kada se uzmu u obzir pravne posledice nedozvoljenih neblagovremenih pravih sredstava u izvršnom pravom postupku.

Kada je reč o antikoruptivnim merama prepoznata je potreba da se u ovom delu značajnije interveniše u samom tekstu zakona. Pojačano je i pravilo o tome ko ne može biti kupac u postupku izvršenja tako što su javni izvršitelji, njihovi zamenici, pomoćnici, kao i druga lica zaposlena kod javnog izvršitelja u potpunosti izuzeta od ove mogućnosti bez obzira da li postupaju u konkretnom predmetu ili ne.

Analizom primene Zakona utvrđen je i veliki broj postupanja određenih lica sa ciljem očiglednog dodatnog finansijskog prihoda.

Naime, uočeno je dosta situacija u kojima dolazi do tzv. cepanja zahteva u smislu da se na osnovu istog pravnog osnova za vođenje izvršnog postupka podnosi nekoliko predloga za izvršenje koji osnovni zahtev zapravo deli na nekoliko manjih zahteva i time direktno utiču kako na povećanje broja predmeta pred sudovima, tako i na smanjenje efikasnosti u sprovođenju izvršenja.

U ovom smislu predloženo je rešenja sa ciljem zaštite ličnosti ivršnog dužnika kroz zabranu naplate troškova po svim uslovno rečeno razdvojenih predmetima i priznavanju prava na troškove poverioca samo u jednom predmetu koji proističe iz jednog pravnog osnova.

Dodatno, Predlog zakona će onemogućiti značajne troškove u tzv. budžetskim predmetima u kojima se kao izvrši dužnik označava Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, odnosno direktni ili indirektni budžetski korisnici, imajući u vidu da je pre predloga za izvršenje izvršni poverilac dužan da o nameri podnošenja za izvršenje pismenim putem obavesti Ministarstvo finansija najmanje 30 dana pre podnošenja predloga za izvršenje, čime se omogućava mogućnost dobrovoljnog namirena obaveza.

Takođe smanjenje troškova u ovim predmetima će se ogledati u smanjenju naknade za javne izvršitelje i to kroz izmene javno-izvršiteljske tarife i analiza efekata pokazuje da će ove izmene dovesti do smanjenja troškova za 50%, što prema stanju u 2018. godini iznosi preko tri milijarde dinara.

Jedan od najbitnijih i najosetljivijih pitanja je svakako pitanje srazmere koje se odnosi sa jedne strane na visinu duga izvršnog dužnika i sa druge strane, vrednosti imovine izvršnog dužnika koja predstavlja predmet izvršenja.

Načelo srazmere iako propisano važećim Zakonom predstavlja generalno pravilo bez posebne razrade kroz sam tekst zakona. Odredba člana 56. važećeg Zakona koja propisuje dužnost javnog izvršitelja prilikom izbora sredstva i predmeta izvršenja radi namirenja novčanog potraživanja vodi računa o srazmeri između visine obaveza izvršnog dužnika i sredstva i vrednosti predmeta izvršenja je pravilo koje je zahtevalo detaljnije uređenje kako u opštem delu zakona, tako i kroz pojedina najvažnija sredstva i predmete izvršenja.

U ovom smislu dodata su i pravila koja imaju za cilj preciziranje načelo srazmere kao što je odredba da prilikom izbora između više sredstava i predmeta izvršenja javni izvršitelj po službenoj dužnosti vodi računa o tome da li se izvršenje sprovodi onim sredstvom i na onom predmetu koji su za izvršnog dužnika najmanje nepovoljni, ali i odredba da će javni izvršitelj po službenoj dužnosti ili na predlog stranke zaključnom da promeni već određena sredstva i predmet izvršenja ako postoji očigledna nesrazmera između određenog sredstva i predmeta izvršenja i visine potraživanja izvršnog poverioca.

Ovo načelo je takođe razrađeno i u pogledu izvršenja koje sprovode pojedinim sredstvima i na pojedinim predmetima izvršenja, te se kod izvršenja na nepokretnostima predviđa da nakon upisa zabeleške rešenja o izvršenju, javni izvršitelj, po službenoj dužnosti ili na predlog stranke određuje da se izvršenje sprovede na drugoj nepokretnosti ili drugim sredstvima i predmetom izvršenja, ako postoji očigledna nesrazmera između visine potraživanja izvršnog poverioca i vrednosti nepokretnosti koje je izvršni poverilac predložio u predlogu za izvršenje, a druga nepokretnost, odnosno drugo sredstvo i predmet izvršenja su dovoljni za namirenje potraživanja izvršnog poverioca u razumnom roku.

Konačno, jedno od najvažnijih rešenja odnosi se na zabranu određivanja izvršenja prodajom jedine nepokretnosti u vlasništvu izvršnog dužnika, fizičkog lica, radi namirenja potraživanja iz komunalne ili srodne delatnosti, čije glavnica ne prelazi iznos od pet hiljada evra, u dinarskoj protivvrednosti, po srednjem kursu NBS, na dan podnošenja predloga za izvršenje.

Govoreći o ograničenjima u sprovođenju izvršenja, uzimajući u obzir zaštitu ekonomski slabijih slojeva stanovništva i jačanje socijalne komponente Zakona, izvršene su izmene zaštićenog iznosa specifičnih potraživanja izvršnih dužnika. Naime, kada je reč o plati ili zaradi, odnosno naknadi plate ili zarade, izvršenje će u buduće moći da se sprovede do njihove polovine, umesto dve trećine. Odnosno do njihove četvrtine, umesto polovine, ako je njihov iznos jednak ili manji od minimalne zarade utvrđene, u skladu sa zakonom.

Izvršenje na zaradi ili plati, naknadi zarade, odnosno naknadi plate, koja ne prelaze iznos prosečne neto zarade, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, može se sprovesti do njihove trećine, dok se izvršenje na minimalnoj zaradi sprovodi do četvrtine.

Izmene se odnose i na penzije, pa se tako izvršenje na penzije može sprovoditi do njene trećine, umesto dve trećine, odnosno četvrtine kada je reč o penziji koja ne prelazi iznos prosečne penzije prema poslednje objavljenom podatku Fonda za penzijsko-invalidsko osiguranje, odnosno desetine kada je reč o penziji čija visina ne prelazi najniži iznos penzije. Izuzetak postoji samo u pogledu naplate zakonskog izdržavanja i to do jedne polovine svih navedenih primanja.

Još jedna od novina koja je sastavni deo Predloga zakona, koja ima za cilj smanjenje broja izvršnih postupaka, odnosi se na mogućnost dobrovoljnog umirenja novčanog potraživanja, pre nego što izvršni postupak je uopšte i pokrenut. Predloženo rešenje otvara mogućnost da izvršni poverilac u fakultativnom neumandatornom postupku ovakav zahtev podnese javnom izvršitelju koji dalje obaveštava izvršnog dužnika i stavlja mu izgled posledice izvršnog postupka, kao i pogodnost dobrovoljnog namirenja novčanog potraživanja, utičući na njega u pravcu dobrovoljnog namirenja potraživanja, odnosno postizanja sporazuma o načinu izmirenja duga sa poveriocem.

Svakako će izmena tarife pratiti ovaj postupak, odnosno naknade za ovaj postupak treba da stimulišu izvršnog dužnika da prihvati ovaj način ispunjenja obaveze. Predlog zakona sadrži i rešenja koja oslikavaju nastojanje Republike Srbije koja se kreću u smeru digitalizacije postupka i sami tim činjenja lakšim i dostupnim mnogih informacija za sve građane, kao i osiguravanje potpune objektizacije u sprovođenju postupka izvršenja.

U ovom smislu, dve novine sadržane u Predlogu zakona čija će upotreba ne sumnjivo doprineti povećanju efikasnosti i regularnosti u izvršnom postupku. Naime, analizom primene odredbi važećeg Zakona u praksi, ustanovljena je da javna aukcija kao centralna faza prodaje nepokretnosti, najslabija je karika i do sada već godinama vlada nedopustiva praksa koja se ogleda u postojanju jednog jako uskog kruga pravnih, odnosno fizičkih lica, koji figuriraju kao kupci nepokretnosti, koja se prodaju na javnoj aukciji u izvršnim postupcima u celoj zemlji. Stav je da samo razvijanje elektronske platforme, kao jedine adrese za javno nadmetanje svih potencijalnih interesenata sa primenljivim zaštitnim merama sprečava zloupotrebe.

U zemljama članicama EU ovakvo rešenje nije novina i dematerijalizacija već preuzima dobar deo postupka i slučaj drugih sredstava izvršenja, kao što je prenos sredstava sa računa, koji izvršni dužnik ima kod banke, odnosno štednog uloga ili tekućeg računa.

Ono što je najvažnije, ime i prezime, odnosno naziv pravnog lica kao učesnika, nisu međusobno vidljivi i svaki od učesnika ima svoju oznaku bez navođenja identifikacionih podataka. Sistem automatski snima tok nadmetanja i takav zapisnik se čuva trajno.

Sa druge strane, svako zainteresovano lice može da se upozna sa svim hronološkim objavljenim prodajama nepokretnosti ili pokretnih stvari, po različitim kriterijumima pretrage u zavisnosti od konkretne potrebe, pa je tako npr. moguće vršiti pretragu po vrsti nepokretnosti, posebnom delu objekta ili pak pretragu stambeno poslovnog objekta u celini.

Podaci će sadržati površine objekata, fotografije, pravne osnovne sticanja, po mogućstvu čak i video zapisa. Na ovaj način kroz zaštitu identiteta učesnika na javnim prodajama stvoriće se uslovi za postizanje najveće moguće prodajne cene, što će svakako odgovarati kako izvršnom poveriocu, tako i izvršnom dužniku u konkretnom postupku.

Oglasnu tablu suda će u buduće zameniti elektronska oglasna tabla. Razlog ove izmene je praktične prirode, imajući u vidu da će strankama biti znatno jednostavnije i dostupnije da se informišu putem elektronske oglasne table. Oglasna tabla svuda je često nedovoljno transparentno mesto putem kojeg se vrši dostavljanje o izvršnom postupku, pismeno je često teško videti ili pronaći što čini ovu zakonsku izmenu veoma potrebnom.

Elektronska oglasna tabla biće postavljena kao centralizovana aplikacija dostupna na jednoj veb adresi, na kojoj će biti objavljeni svi akti svih sudova i javnih izvršitelja na jednom mestu. Pretragu podataka biće moguće izvršiti na jednom mestu za sve sudove i javne izvršitelje, ali naravno i pojedinačno uz korišćenje određenih filtera.

Stoga, predloženo rešenje omogućava da svi sudovi ubuduće imaju jedinstvenu oglasnu tablu, a građani imaju mogućnost da kroz prethodnu registraciju u budućnosti dobiju informaciju putem elektronske pošte ili SMS poruke, u situacijama kada se na oglasnoj tabli istakne dokument koji se odnosi na njih.

U cilju smanjenja broja predmeta koji se po prigovoru šalju u parnicu, Predlog zakona uvodi i odredbe koje regulišu skraćeni postupak koji se može sprovesti ako su izvršni poverilac, izvršni dužnik subjekti za rešavanje, čijih sporova je u skladu sa zakonom stvarno nadležan Privredni sud.

Predloženo je da se ovaj postupak sprovodi na osnovu kvalifikovanih, verodostojnih isprava i to menice ili čeka domaćeg ili stranog lica, sa protestom ako je potreban za zasnivanje potraživanja na osnovu bezuslovne bankarske garancije, bezuslovnog akreditiva i overene izjave izvršnog dužnika kojom ovlašćuje banku da sa njegovog računa prenese novčana sredstva na račun izvršnog poverioca.

Odredbama važećeg Zakona propisana je dužnost izvršnih poverioca, u čiju korist i pre početka rada javnih izvršitelja u Republici Srbiji, doneto rešenje o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave ili rešenje o obezbeđenju, a koji su 1. maja 2016. godine još uvek vodili izvršni postupak ili postupak obezbeđenja, da se do 1. jula 2016. godine izjasne o tome da li su voljni da izvršenje sprovede sud ili javni izvršitelj pod pretnjom obustave postupka u slučaju ne izjašnjavanja.

Postupajući po navedenoj odredbi, u sudovima je rešeno preko milion predmeta, ali se i dalje veliki broj poverilaca opredelio da izvršenje sprovodi sud i takvih predmeta trenutno ima 631.488 shodno godišnjem izveštaju radu sudova za 2018. godinu, koji je objavljen od strane Vrhovnog kasacionog suda. Reč je o predmetima koji su najvećim delom stariji od 10 godina. O ovakvim predmetima se ili ne postupa ili veoma retko i uspore postupak i postoji opravdana bojazan da Republika Srbija nadoknadi štetu strankama, usled povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Vodeći se svim navedenim razlozima, Predlog zakona propisuje da će se izvršni postupci u kojima izvršenje ili obezbeđenje sprovodi sud, a za čije sprovođenje po odredbama Predloga zakona je isključivo nadležan javni izvršitelj, nastaviti pred javnim izvršiteljima. U tom slučaju javnog izvršitelja koji će sprovoditi izvršenje, određuje predsednik suda, tako što rešenje o izvršenju sa spisima predmeta dostavlja javnom izvršitelju čije se sedište nalazi na području suda koji je doneo rešenje o izvršenju, a ako više javnih izvršitelja ima sedište na području tog suda, rešenje o izvršenju i spisi predmeta dostavljaju se ravnomerno, prema redosledu po kome su javni izvršitelji upisani u imenik javnih izvršitelja i njihovih zamenika. U ovom slučaju, izvršni poverilac biće dužan da uplati 25% predujma propisanog javno izvršiteljskom tarifom, pod pretnjom obustave postupka, ukoliko se uplata ne izvrši u roku od osam dana od dana dostavljanja zaključka o predujmu.

Što se tiče izvršnih postupaka za namirenje potraživanja iz komunalnih i srodnih delatnosti, kao i postupaka koji se vode radi namirenja ili obezbeđenja potraživanja izvršnog poverioca Republike Srbije, AP, jedinice lokalne samouprave, javnog preduzeća ili drugog pravnog lica, čiji je osnivač ili vlasnik Republika Srbija, AP ili jedinica lokalne samouprave, a čije izvršenje sprovodi sud u skladu sa odredbama člana 547. važećeg Zakona, u kojima do stupanja na snagu ovog zakona nije započeto sprovođenje izvršenja, odnosno u kojima od poslednje preduzete radnje sprovođenja proteklo više od šest meseci, ovakvi postupci biće obustavljeni danom stupanja na snagu ovog zakona, ako glavnica potraživanja koja se namiruje ili obezbeđuje ne prelazi iznos od 2.000 dinara.

Isto važi za postupke izvršenja na računu izvršnog dužnika, koji je na dan stupanja na snagu ovog zakona, u blokadi duže od tri godine. Ovakvi postupci biće obustavljeni ako izvršni poverilac u roku od osam dana, od dana stupanja na snagu ovog Zakona, ne predloži promenu sredstva i predmeta izvršenja.

Predloženo rešenje trebalo bi da doprinese značajnom smanjenju starih predmeta u sudovima, što će nesumnjivo uticati, kako na rad sudova, tako i na rangiranje Republike Srbije na listi Svetske banke u uslovima poslovanja "Duing biznis", navela je ministarka pravde Nela Kuburović, obrazlažući Predlog zakona u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 22.07.2019.
Naslov: Redakcija