Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O ORUŽJU I MUNICIJI: Od početka primene Zakona, 5. marta 2016. godine, smanjena je zainteresovanost građana za legalno nabavljanje i držanje oružja. Shodno Zakonu ne mogu se registrovati minsko-eksplozivna sredstva, automatsko kratko i dugo vatreno oružje, oružje skriveno u drugim predmetima i vatreno oružje sa prigušivačem pucnja


Otkako je 5. marta 2016. godine Zakon o oružju i municiji ("Sl. glasnik RS", br. 20/2015 - dalje: Zakon) počeo da se primenjuje, u MUP-u su registrovana 233 komada oružja u legalnom vlasništvu, a odbijeno je 307 zahteva građana za izdavanje odobrenja za nabavljanje oružja, podaci su MUP-a Srbije.

"Statistički podaci koje vodi MUP ukazuju da je u Republici Srbiji trenutno smanjena zainteresovanost za nabavljanje i držanje oružja", navodi se u dopisu MUP-a.

Međutim, pitanje je da li je baš reč o manjoj zainteresovanosti ili odustajanju građana suočenih sa odredbama Zakona? Poznavaoci ove tematike i ljubitelji oružja i dalje smatraju da se diskreciono pravo policije da odbije zahtev za posedovanje oružja preširoko primenjuje. Čak i građanin koji prođe neizbežnu bezbednosnu proveru, da bi posedovao oružje za ličnu bezbednost (pištolj ili revolver), mora da uveri policiju da mu je ugrožena bezbednost "zbog prirode posla ili drugih okolnosti".

Da li je neko ugrožen ili nije, to već spada u diskreciona ovlašćenja policije da proceni i donese odluku, a iz pomenutih podataka vidi se da je više odbijenih, nego onih kojima je odobreno da kupe oružje i dobiju oružni list. Zakon je takav, ali nije samo mogućnost odbijanja zahteva uticala na manje interesovanje građana za legalnu nabavku oružja. Na tu pojavu svakako utiče i porez na oružje, koji je prošle godine iznosio više od 3.000 dinara za pištolj ili revolver.

Među oružjem čije je držanje odobreno građanima od početka primene Zakona su 82 komada oružja za ličnu bezbednost (pištolji i revolveri), 133 komada lovačkog oružja i 18 sportskog. Bez obzira na to što ljubitelji oružja, a iz razumljivih razloga i vlasnici prodavnica oružja i prateće opreme, imaju niz primedaba na novi Zakon, on je, slažu se mnogi, uneo i poboljšanja u ovu problematiku – između ostalog olakšana je nabavka municije. Takođe, liberalizovana je kupovina vazdušnih pušaka za koje su ranije važila pravila kao za nabavku pištolja, dok se sada, uz evidenciju, mogu kupiti i zatim samo prijaviti MUP-u – nije potrebno prethodno odobrenje za njihovu nabavku. Zahvaljujući tome, od 5. marta 2016. godine izdato je 1.129 potvrda o prijavi vazdušnog oružja.

U istom periodu, od početka primene Zakona, policija je od građana Srbije oduzela 492 komada oružja koji su bili u legalnom vlasništvu. Do toga dolazi zbog kršenja nekog od brojnih uslova koje je građanin morao da ispuni kada je dobijao odobrenje za nabavku. Spisak tih uslova je dug, ali do oduzimanja oružja u legalnom vlasništvu najčešće dolazi kada njegov vlasnik dođe pod udar krivičnog zakona ili je odgovoran za narušavanje javnog reda i mira.

U Ministarstvu unutrašnjih poslova postoji jedinstvena baza podataka o evidenciji oružja u legalnom posedu. Prema podacima ovog Ministarstva broj registrovanog oružja na teritoriji Republike Srbije je 996.501:

– oružje za ličnu bezbednost (pištolji i revolveri) – 270.705

– lovačko oružje (puške i karabini) – 451.189

– sportsko oružje – 91.558

Ovi podaci odnose se na posedovanje (držanje) a kad se prenosi, mora da bude rasklopljeno po propisu.

U Republici Srbiji ima 880 dozvola za nošenje oružja za ličnu bezbednost. Takve dozvole podrazumevaju da se oružje nosi nerasklopljeno i spremno za upotrebu.

Od 1. jula do 1. novembra 2016. godine traje postupak legalizacije nelegalno držanog oružja i građani mogu, bez posledica da ga predaju u policiji.

U toku prethodne legalizacije koja je otpočela 4. marta 2015. godine, a okončana 4. juna 2015. godine, iz ilegalnih u legalne tokove je prešlo 7.543 komada oružja.

Predato je između ostalog 287 automatskih pušaka, 32 automatska pištolja (škorpion), 15 ručnih bacača (zolje – nisu ispaljene), 1.107 bombi i eksplozivnih sredstava. Predato je 160.434 komada municije različitog kalibra.

U prethodnim legalizacijama najviše je bilo predatog automatskog oružja, poluautomatskih vojnih pušaka, oružja za ličnu bezbednost (pištolji i revolveri), lovačkog oružja (puške i karabini), zolja, bombi, ostalih minsko-eksplozivnih sredstava, kao i municije različitog kalibra.

U MUP-u nisu dali odgovor na pitanje koliko se procenjuje da u Srbiji postoji ilegalnog oružja, "jer se MUP ne bavi takvim procenama". Analitičari smatraju da ga ima od 200.000 pa sve do milion komada. Ako su te procene iole objektivne, odziv u prethodnim legalizacijama je bio gotovo simboličan. Prvi rezultati sadašnje legalizacije očekuju se narednih dana, do kraja jula.

Shodno Zakonu ne mogu se registrovati minsko-eksplozivna sredstva, automatsko kratko i dugo vatreno oružje, oružje skriveno u drugim predmetima i vatreno oružje sa prigušivačem pucnja.

Izvor: Vebsajt Politika, Milan Galović, O. Milanović, 25.07.2016.
Naslov. Redakcija